Sombor.info

U uslovima konstantnog rasta troškova života, usled ekonomske krize izazvane epidemijom korona virusa i vojnom intervencijom Moskve u Ukrajini, bar delimično olakšanje za one koji svoje domove zimi greju na čvrsta goriva, predstavlja osetno pojeftinjenje peleta, ogrevnog drva i uglja do koga je u poslednje vreme došlo.

Razlozi su naravno kraj grejne sezone, ali i to što je zbog malog broja hladnih dana ove zime potrošeno i manje ogreva.
Pelet je osetno pojeftinio, pa se sada prodaje za 30.350 do 36.000 dinara po toni, odnosno od sedam do 10.000 dinara manje po toni nego što je bilo protekle grejne sezone.

Na pad cene uticalo je i to što fabrike peleta imaju velike zalihe tog ogreva a evropsko tržište je prezasićeno proizvedenim količinama.

Drvo takođe je pojeftinilo, ali manje nego pelet, a upućeni ističu da na sporiji pad utiče relativno velika potražnja industrije za tom sirovinom pa tako prodavci mogu da biraju kome će ga prodati po što isplativijoj ceni.

 Tako se, primera radi, u Beogradu bukvino, grabovo i hrastovo drvo prve klase može pazariti po ceni od oko 10.400 dinara po kubiku dok se u unutrašnjosti ogrevno drvo može pribaviti i jeftinije, recimo u Nišu gde košta oko sedam hiljada dinara. To predstavlja pojeftinjenje od 700 do 1.200 dinara po kubiku. Najjeftinije će ipak proći oni koji se opredele da ogrevno drvo kupe direktno od Srbijašuma po ceni od 5.269 dinara za kubik što je znatno niže od cene koja je aktuelna na najvećem broju stovarišta.

Dok su potrošači uoči protekle grejne sezone bili prinuđeni da za nabavku uglja izdvajaju i do 26.000 dinara po toni sada se ugalj “stanari” u komadu može kupiti za 15.480 dinara po toni dok se taj ogrev na nekim mestima može naći i po ceni od 10 hiljada dinara po toni.

Stručnjak za energetiku kompanije Dilojt Željko Marković kaže za Danas da postoji više razloga zbog kojih je došlo do pada cena čvrstog ogreva a jedan od njih je vezan za činjenicu da su potrošačima preostale solidne nepotrošene količine koje su kupili pred minulu grejnu sezonu.

– Jednostavno, zima je bila blaga i to je uslovilo da se troši manje peleta, uglja i ogrevnog drveta nego što bi bio slučaj da je hladno vreme bilo intenzivnije. To je uslovilo da određene količine preteknu za upotrebu u narednoj grejnoj sezoni. Zbog toga su se trgovci opredelili da spuste cene kako bi motivisali kupce da sada kupe ogrev. Takođe, na visinu cene utiče i ponuda i potražnja na tržištu. Ono što treba konstatovati je da je u protekloj grejnoj sezoni na papreno dizanje cena ogreva uticao i psihološki momenat vezan za ekonomsku krizu i dilemu da li će na tržištu biti dovoljno energenata – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da su cene ogreva u ovom trenutku povoljne za potrošače ali da će se, kako to i uvek biva, pred sam početak nove grejne sezone povećati.

Podsećanja radi, tokom protekle zime, domaćinstva u Srbiji su se suočila sa enormnim poskupljenima ogreva zbog krizne situacije vezane za snabdevanje energentima. Tako je u odnosu na prethodnu grejnu sezonu cena uglja “banovići” u minuloj porasla za čak 58 odsto, ogrevnog drveta za 50 a peleta za oko 34 odsto.

Izvor: danas.rs

Izdavanje stanova turistima muka je sa kojom se bori čitav niz evropskih gradova. Sve je više stanova, sve manje stanara – i konačno Brisel sprema nova pravila.

Najgore je u turističkim destinacijama koje same po sebi nisu posebno velike – poput Palme na Majorci. Sve više vlasnika apartmana ih iznajmljuje turistima, što znači i da stanovnici tog grada jedva plaćaju te cene – ispod 900 evra mesečno je praktično nemoguće naći.

Iako vlasnici dobro zarađuju, to je sveukupna katastrofa: furešti gotovo da nemaju obzira prema zgradi ili komšijama, u sezoni je nemoguće da ugostitelji i trgovci nađu smeštaj za nekoga da radi za njih, a i van sezone cele ulice pretvaraju se u Potemkinova sela. Što je još gore, mnogi od ovih stanova se iznajmljuju „na crno” tako da nema prihoda od poreza, piše DW.

Tu je vlada u Madridu shvatila da prvo treba da očiste i plate 700.000 evra za gradski „akcioni plan”. Broj kontrolora je povećan sa 15 na 20, ali što je još važnije, dobili su i kreditne kartice sa kojima mogu da se pretvaraju da su turisti i rezervišu smeštaj. Jer često je to jedini način da se tačno sazna gde se taj stan nalazi i ko ga iznajmljuje.

Postoji još jedna novina, čak i ako je Španija, to se radi preko vikenda, jer su mnogi oglasi na portalima postavljali tek u subotu – a skinu ih u nedelju uveče, znajući da službenici ne rade. To više nije slučaj, kaže komesar za turizam Antrea Sera, „sada se vodi ozbiljna bitka protiv nelegalnih stanova“.

Nije kriv posrednik!

A to je problem koji muči i velike gradove poput Pariza, Amsterdama, Rima… Uvode se stroga ograničenja broja stanova, već je gotovo nemoguće dobiti turističku dozvolu za iznajmljivanje, ali ih je i dalje sve manje stanovi iz kojih ujutro domaćice idu u kupovinu za ručak, a mališani u školu, ali turisti dolaze sa svojim koferima. Svi registri i propisi samo dovode do toga da se mnogo toga odvija bez ikakvih zakona, pa čak i italijanska ministarka turizma Daniela Santanče vapi da „nama treba neka prava regulativa“.

Jer problem su i platforme poput Airbnb-a. U ponudi su već stotine hiljada stanova širom Evrope, ali kada su Balearska ostrva pokrenula krivični postupak protiv tog portala zbog nuđenja nelegalnih stanova na njemu, sud je oslobodio internet portal. Pošto je on samo posrednik, krivac je vlasnik stana. Na ovo se u Briselu požalio i balearski ministar turizma Jago Negeruela, za koga je „neprihvatljivo da platforme poput Airbnb-a nude stanove koji su nelegalni”.

Samo oni sa dozvolom

Upravo tim putem želi da ide i Evropska unija. U svim državama članicama biće uvedena obaveza registracije stanova koji se izdaju turistima, a takvi portali će morati da provere da li stan ima dozvolu da bi dozvoljeno da ga stave u svoju ponudu. U Evropskoj komisiji su uvereni da će tako „biti znatno manje nelegalnih ponuda“, kao i da će biti „veće mogućnosti nadležnih službi da ublaže štetne posledice ovakvog kratkoročnog iznajmljivanja stanova“.

Ova evropska uredba mogla bi da stupi na snagu već sledeće godine, a mnogi gradovi u Evropi joj se raduju: Dženet Sanz iz Barselone smatra da je to „prvi korak u dobrom pravcu“, a traži još stroža pravila za internet portale koji nude stanove. I u Berlinu jedva čekaju novu evropsku uredbu. Sekretar za evropske integracije ovog grada-države Džeri Vup smatra da je ta uredba već „praktična“ i da će im pomoći u boljem praćenju i kažnjavanju kriminalci, piše DV.

A kad te od kazne zaboli glava…

Jer Berlin takođe pati od ovog problema: „normalnim“ Berlincima je već skoro nemoguće da nađu stan koji mogu da plate, a tek 2019. u Berlinu je samo na Airbnb-u bilo u ponudi 26.500 stanova – i od tada verovatno je bilo još više. Airbnb nije jedini portal u ovom poslu. Berlin takođe ima stroga pravila o izdavanju stanova, ali je nadzor veoma težak – a sankcije protiv prestupnika praktično ne postoje, žali se Vup.

Kada je reč o sankcijama, na nacionalnim vladama je da nešto urade – ako to zaista žele. Da se ​​vratimo Majorki i njihovom „akcionom planu”: u prva tri meseca provereno je 337 slučajeva izdavanja stanova, a u 45 slučajeva pokrenut je postupak i naplata kazni. A to je loša vest na Majorci za vlasnika ovakvog nelegalnog stana.

Predviđena je kazna od 40.000 do 400.000 evra.

Izvor: Danas.rs

Povodom rođendana velikog srpskog glumca, Zorana Radmilovića, 11. maja, Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor ove godine organizuje prikazivanje predstave „Zoran Radmilović“, u izvođenju glumca Ivana Tomaševića, s početkom u 20.00 časova.

Ovo je priča o jednom od naših najboljih i najpopularnijih glumaca, ispričana iz perspektive glumca koji je opsednut likom i delom velikog Zorana Radmilovića. Glumac pokušava da odigra monodramu o Salijeriju, ali odustaje jer ga stalno proganja lik Zorana Radmilovića. Na ovoj paraleli Salijeri – Mocart. glumac (u ovom slučaju Ivan Tomašević) – Zoran Radmilović je izgrađena ova komična priča o problemu velikog broja umetnika koje su, zbog par genija, proglasili za mediokritete.

Sama ideja o postavci ove monodrame je potekla od Dragana Begovića producenta na RTS –u. 2011. godine je snimljen igrano dokumentarni film “Zalažem se za laž” po istoimenoj knjizi Ane Radmilović, ćerke Zorana Radmilovića, a po Zoranovim tekstovima. Uloga Zorana Radmilovića je dodeljena Ivanu Tomaševiću a režija Andrei Adi Lazić. Tokom priprema i snimanja filma, producent Dragan Begović je izložio ideju da se uradi i monodrama o Zoranu Radmiloviću.

Karte po ceni od 400 dinara možete obezbediti na Blagajni Kulturnog centra već od 3. maja.

Radno vreme Blagajne:
Utorak i sreda: od 10.00 do 13.00
Četvrtak, petak i subota: od 15.00 do 20.00

Telefon za rezervacije: +381 69 5622560

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru će tokom predstojećih praznika sprovoditi mere pojačane kontrole saobraćaja sa posebnim akcentom na otkrivanju i sankcionisanju upravlјanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, prekoračenja brzine, nekorišćenja sigurnosnog pojasa i drugih prekršaja.

“S obzirom na to da je zbog nastupajućih praznika u narednom periodu očekivano povećanje frekvencije saobraćaja na svim putnim pravcima, apelujemo na sve učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja na putevima”, stoji u dopisu Policijske uprave Sombor.

Radovi na putu Sombor – Apatin počinju u utorak, 2. maja.

Saobraćaj će se odvijati uz naizmenično propuštanje vozila.

Radovi će trajati do 10. jula.

Alternativni put je Sombor – Lugovo – Prigrevica – Apatin.

Na putu Bajmok - Aleksa Šantić, zbog radova, saobraćaj se odvija naizmenično jednom saobraćajnom trakom, do 1. juna.

Alternativni put je Bajmok - Bački Sokolac – Telečka – Kljajićevo.

Izvor: 021.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 151. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 10 tačaka.

Između ostalog, članovi Gradskog veća dali su saglasnost na predlog pravilnika o uslovima obezbeđivanja i pružanja inovativne usluge socijalne zaštite „Domaćin u zajednici“. Svrha ove usluge jeste obezbeđivanje podrške starijim, obolelim i licima sa invaliditetom u situacijama kada je porodična podrška nedovolјna ili neraspoloživa, u skladu sa procenjenim individualnim potrebama lica, koja usled nemoći, bolesti ili invaliditeta ne mogu samostalno zadovolјiti potrebe domaćinstva. Uslugom će se obezbediti odgovarajuća pomoć i podrška u domaćinstvu, u skladu sa procenom potreba korisnika i može obuhvatati održavanje dvorišta (košenje, uklanjanje lišća, iznošenje smeća, čišćenje, redovno održavanje i dr.), pripremu ogreva (cepanje drva, unošenje ogreva u pomoćne prostorije i dr.), sitne popravke u domaćinstvu (zamena sijalica, osigurača, brava i dr.).

Članovi Gradskog veća prihvatili su izveštaj o realizaciji menifestacije „Ravangrad Wine Fest 2022“, na kojoj je uzelo učešće preko 50 izlagača iz Mađarske, Hrvatske i Srbije. Izlagačima je na somborskom festivalu vina, u organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, kotizacijom obezbeđen izložbeni prostor, kataloška i medijska promocija, a posetioci su uz ulaznicu dobili katalog izlagača, vinsku čašu, mogućnost degustacije različitih vrsta vina, hrane, kao i učestvovanje na stručnim predavanjima, a sve uz nastup nekoliko muzičkih sastava.

Na 151. sednici članovi Gradskog veća prihvatili su predlog Odluke o završnom računu budžeta Grada Sombora za 2022. godinu sa konsolidovanim izveštajem o trošenju sredstava budžetskih korisnika, koji će se naći pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

U Mesnoj zajednici „Crvenka“ („Rašlјe“), upriličeno je otvaranje novog dečijeg igrališta. Tim povodom, isto su obišli gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković, direktor Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo Sombor“, Momir Mioković i predstavnici Saveta Mesne zajednice, na čelu sa predsednicom Stanislavom Jocić.

Više od 60 mališana uživalo je u novom ambijentu za igru, a pripremlјeni su im i slatkiši i slaniši.

Igralište broji sedam sprava – njihalicu na federu, provlačilicu, lјulјašku sa tri sedišta, klackalicu, vrtešku, kombinovanu penjalicu i tobogan, a ograđeno je zaštitnom ogradom.

Postavlјanje dečijeg igrališta u skladu sa Pravilnikom o bezbednosti izvršilo je JKP „Zelenilo Sombor“.

Na osnovu konkursa koji je ka lokalnim samouprava raspisamo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, našoj opštini je pripalo 7,5 miliona dinara. Opština Apatin će u ovom javnom pozivu učestvovati sa 2 milion dinara, te će ukupnim budžetom od 9.5 miliona dinara naši sugrađani moći da učestvuju u javnom pozivu za sufinansiranje realizacije projekata smanjenja zagađenja vazduha, koje ima za cilj prelazak na ekološki prihvatljivije sisteme grejanja kao što su gas i pelet.

Građani naše opštine mogu očekivati sprovođenje konkursa, odmah nakon što se sprovede javni poziv za izvođače radova.

Realizacija ovog konkursa doprineće smanjenju zagađenja vazduha u Srbiji iz individualnih izvora, koji će omogućiti smanjenje ispuštanja zagađujućih supstanci iz individualnih izvora u životnu sredinu u cilju primene mera za unapređenje kvaliteta vazduha i preduzimanja preventivnih mera u segmentima značajnim za zaštitu vazduha od zagađenja na teritoriji Republike Srbije.

Unapređenje bezbednosti učenika i svih građana u danima završetka školovanja i maturskih proslava bila je jedna od tema Saveta za bezbednost saobraćaja Grada Sombora.

-Cilju zadržavanja tradicionalnih okupljanja maturanata srednjih škola u gradu, neophodno je da se osigura bezbednost svih učenika, ali i građana - poručila je zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica.

Kako je rečeno na sednici Saveta za bezbednost saobraćaja, policija će kao i prethodnih godina obezbediti prostor i okuljanje u skladu sa merama sigurnosti. Takođe, na sastanku je dogovorena saradnja svih službi i javnih preduzeća kako bi sve prošlo u najboljem redu.

Izvor: novosti.rs

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ organizuje promociju knjige "Jazz face" Vojislava Pantića, u petak, 5. maja u 18 časova u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke (Trg cara Lazara 3).
Knjige intervjua "Jazz Face" autora Vojislava Pantića, renomiranog beogradskog muzičkog novinara, jedinstveno je izdanje u našoj publicističkoj periodici, koja donosi preko 48 razgovora sa velikanima svetske i domaće jazz scene, uključujući legende poput Joe Zawinula, Ahmad Jamala, Pat Methenyja i mnogih drugih. Ovo će biti prilika i da uživate u muzici sjajnog somborskog jazz benda The Hat Matters, koji će nastupiti u sklopu programa.

Knjiga intervjua Jazz face renomiranog beogradskog muzičkog novinara Vojislava Pantića predstavlja jedinstveno izdanje u našoj publicističkoj periodici. Pasionirano prateći brojne evropske jazz festivale, Pantić je tokom prethodnih više od trideset godina imao tu retku privilegiju da vodi razgovore sa velikanima svetske i domaće scene, navodi se u saopštenju.

Još kao mlad novinar je od 1987. godine pohodio čuveni North Sea Jazz Festival u Holandiji. Traganje za „jazz istinom“ traje do današnjih dana. Redovan je bio na festivalima Jazz A Vienne (Francuska), Umbria Jazz (Italija), Jazzfest Saalfelden (Austrija), Montreux Jazz Festival (Švajcarska), Heineken Jazzaldia (Španija) i mnogim drugim. Sa tih putovanja je donosio ekskluzivne priče koje su emitovali RTS, TV Politika, RTV Pančevo i drugi. Ili ih je publikovao u listovima Politika, Vreme, NIN, Reporter, Evropljanin i drugim. Već deset godina za kulturni dodatak Politike piše rubriku „Džez skice“. Kako je u tim medijima mogao da predstavi samo manji deo onoga što je od muzičara saznavao, došao je na ideju da u knjizi Jazz Face publikuje te intervjue u potpunosti.

U ambiciozno zamišljenoj knjizi su razgovori sa legendama kao što su Joe Zawinul, Ahmad Jamal, Joe Lovano, Pat Metheny, Airto Moreira, Duško Gojković, Kurt Elling, Lala Kovačev, Charlie Haden, Anat Cohen, Mića Marković, Maria Schneider, Bojan Zulfikarpašić, Dianne Reeves i drugi. Ukupno 48 džez faca. Knjiga je obogaćena fotografijama od kojih većina nije ranije objavljena.

Recenzenti su Vesna Roganović, Vojislav Bubiša Simić i Milan Vlajčić.

Izvor: RTV