Sombor.info

Sa dolaskom toplijih dana, mnogi jedva čekaju da izađu u baštu, uzmu alat i započnu novu sezonu radova. Nakon zime, želja da se što pre urede cvetne leje, posade biljke i pripremi travnjak za toplije mesece sasvim je prirodna. Ipak, upravo tada mnogi prave uobičajene greške koje mogu usporiti rast biljaka ili čak dugoročno narušiti zdravlje bašte.

Baštovanstvo nije aktivnost koja počinje tek sa prvim danima proleća – to je proces koji traje tokom cele godine. Zato je važno znati koje poteze treba izbegavati na početku sezone, piše Zadovoljna.hr.

Prolećne greške u vrtu

1. Kopanje vlažnog zemljišta

Prolećno zemljište je često još uvek natopljeno vodom od otopljenog snega i kiše. Iako mnogi ljudi žele da što pre pripreme cvetne gredice, kopanje ili hodanje po vlažnom zemljištu može uništiti njegovu strukturu.

2. Orezivanje prolećnog žbunja

Mnogi baštovani počinju da orezuju sve žbunje u bašti u proleće, ali to nije uvek dobra ideja. Žbunje koje cveta u proleće zapravo je formiralo pupoljke tokom prethodne godine.

Ako ih orezujete na početku sezone, veoma je verovatno da ćete ukloniti baš grane na kojima bi se pojavili cvetovi. Stoga je bolje sačekati da takve biljke procvetaju, a orezivati tek nakon cvetanja.

3. Bacanje lišća iz bašte

Mnogima lišće ostavljeno na travnjaku ili u bašti posle zime deluje kao nered koji treba što pre ukloniti. Međutim, može biti veoma korisno. Iseckano lišće može poslužiti kao prirodni malč koji zadržava vlagu u zemljištu i štiti biljke.

Takođe se može dodati u kompost ili posuti po baštenskim gredicama kako bi se zemljište obogatilo hranljivim materijama. Umesto da završi u smeću, lišće može postati vredan saveznik u zdravoj bašti.

4. Prerano zalivanje travnjaka

U proleće, trava često još uvek zadržava vlagu zbog nižih temperatura i čestih kiša. Stoga, travnjaku obično nije potrebno dodatno zalivanje čim počnu prvi topliji dani.

Ako počnete da zalivate prerano, možete završiti sa previše vlage u zemljištu, što nije dobro za zdravlje vaše trave. Bolje je sačekati dok vreme ne bude stabilnije i toplije, kada vašem travnjaku zaista treba više vode.

5. Prerana sadnja povrća

Želja da se sezona započne često dovodi baštovane do toga da prerano sade povrće. Iako se može činiti dobrom idejom da se počne rano, mnoge biljke ne podnose hladno zemljište i niske temperature.

Ako prerano sadite povrće, rast može biti usporen, a biljke mogu biti osetljivije i manje razvijene. Zato je pametnije sačekati da se temperatura zemljišta stabilizuje i odabrati sorte povrća koje odgovaraju trenutnim vremenskim uslovima.

Proleće je savršeno vreme za pokretanje nove bašte, ali ponekad je najvažnije ne žuriti. Uz malo strpljenja i pažljivo planiranje, vaša bašta će izgledati zdravije, bujnije i lepše tokom cele sezone.

Krvni pritisak je ključan pokazatelj koji vam može pomoći da utvrdite rizik od različitih zdravstvenih problema, kao i stanje vašeg opšteg zdravlja. Ako morate sami da merite krvni pritisak zbog ranije dijagnostikovanog zdravstvenog stanja, najverovatnije ste pretraživali internet u potrazi za najboljim aparatima za merenje krvnog pritiska.

Kako bismo vam pomogli u pretrazi, urednički tim Forbes Health analizirao je podatke o više od 70 proizvoda najuglednijih brendova na tržištu. Od cene, preko mogućnosti čuvanja podataka, do jednostavnosti upotrebe - piše Forbes.

Kako funkcioniše aparat za merenje krvnog pritiska?

Digitalni aparati za merenje krvnog pritiska imaju u jednom uređaju merač, stetoskop i indikator greške. Neke manžetne se automatski naduvavaju, dok druge zahtevaju da korisnik koristi pumpu kako bi je ručno naduvao, privremeno prekidajući protok krvi u ruci. Manžetna se zatim automatski izduvava, omogućavajući krvi da ponovo protiče kroz arteriju.

Vibracije ovog protoka krvi uređaj detektuje, što ga navodi da zabeleži sistolni krvni pritisak. Kako se manžetna dalje izduvava i ove vibracije prestaju, uređaj beleži dijastolni krvni pritisak. Ova očitavanja krvnog pritiska prikazuju se na ekranu uređaja. U zavisnosti od uređaja, može se pojaviti indikator u boji koji pokazuje kako se rezultat poredi sa normalnim vrednostima krvnog pritiska.

Kako se očitava aparat za krvni pritisak

Aparati za merenje krvnog pritiska prikazuju dva broja izražena u milimetrima živinog stuba (mmHg). Prvi broj označava sistolni pritisak (pritisak koji deluje na zidove arterija kada se srce steže), dok drugi broj označava dijastolni pritisak (pritisak koji deluje na zidove arterija kada se srce puni između otkucaja). Na primer, ako je vaš sistolni pritisak 120, a dijastolni 80, rezultat će biti izražen kao 120/80 mmHg.

Razmotrite sledeće opsege krvnog pritiska, prema preporukama Američkog udruženja za srce:

Normalan: 120/80 mmHg i niže
Povišen: 120/80 mmHg do 129/80 mmHg
Visok (stadijum 1): 130/80 mmHg do 139/89 mmHg
Visok (stadijum 2): 140/90 mmHg i više
Hipertenzivna kriza: više od 180/120 mmHg

Koliko su tačni kućni aparati za merenje krvnog pritiska?

Iako su automatski, digitalni aparati za merenje krvnog pritiska poznati su po priličnoj tačnosti. Postoji nekoliko faktora na koje treba obratiti pažnju kako biste osigurali da vaša očitavanja budu što preciznija. Američko udruženje za srce preporučuje da se ne puši, ne konzumiraju napici sa kofeinom i ne vežba najmanje 30 minuta pre merenja krvnog pritiska. Takođe je važno koristiti manžetnu odgovarajuće veličine, jer premala manžetna može veštački povećati očitane vrednosti.

Opušten položaj, sa neukrštenim nogama i pravilnim držanjem, takođe može pomoći prilikom merenja, kao i to da ste nedavno koristili toalet. Dodatno, Američko udruženje za srce napominje da su određene varijacije u vrednostima krvnog pritiska normalne.

Da li kućni aparati mogu davati netačna očitavanja?

Da, aparati za merenje krvnog pritiska koji se koriste kod kuće mogu davati pogrešna ili netačna očitavanja, često zbog greške korisnika. Aparati koji mere pritisak na zglobu uglavnom su manje precizni od aparata za nadlakticu. Ako želite da merite krvni pritisak kod kuće, većina stručnjaka preporučuje korišćenje manžetne za nadlakticu i pažljivo praćenje uputstava proizvoda.

Vrste aparata za merenje krvnog pritiska

Postoje dve glavne vrste aparata za kućnu upotrebu: aneroidni (ručni) i digitalni aparati.

Aneroidni aparati imaju manžetnu za nadlakticu koja se ručno naduvava i sadrže merač sa kazaljkom i brojčanik koji korisnik očitava ručno. Takođe uključuju ugrađeni stetoskop. Ove vrste aparata obično su jeftinije od digitalnih, ali nose rizik manje preciznosti, naročito bez pomoći druge osobe. Osobe sa bilo kojim stepenom oštećenja sluha trebalo bi da razmotre izbegavanje ove vrste aparata, jer se stetoskop može teško čuti.

Digitalni aparati uključuju ugrađen merač, stetoskop i indikator greške u samom uređaju i prikazuju očitavanja krvnog pritiska na ekranu. Naduvavanje i izduvavanje manžetne odvija se automatski. Neki modeli imaju indikatore u boji koji pokazuju gde se rezultat nalazi u odnosu na normalne opsege. Neki digitalni aparati takođe dolaze sa dodatnim funkcijama, kao što su mogućnost čuvanja očitavanja, prikaz prosečnih vrednosti ili prikaz više merenja u određenom vremenskom periodu. Međutim, oni su često skuplji od ručnih aparata.

Koliko koštaju aparati za merenje krvnog pritiska?

Cena aparata za merenje krvnog pritiska zavisi od tipa uređaja i funkcija koje uključuje. Na primer, ručni aparat obično košta manje od digitalnog koji uključuje funkcije poput indikatora u boji, opcije izračunavanja proseka i/ili mogućnosti čuvanja očitavanja za više korisnika. Digitalni aparati obično koštaju između 30 i 100 dolara (25 i 85 evra), a neki mogu zahtevati dodatne troškove za baterije ili dodatke kao što su manžetne različitih veličina.

Ko može imati koristi od kućnog aparata?

Kućni aparati za merenje krvnog pritiska mogu biti korisni za različite korisnike, uključujući:

Osobe sa dijagnostikovanim visokim krvnim pritiskom
Osobe koje započinju terapiju ili lečenje visokog krvnog pritiska
Osobe sa faktorima rizika za visok krvni pritisak ili stanjima povezanim sa njim
Trudnice kod kojih je dijagnostikovan povišen krvni pritisak u trudnoći ili preeklampsija

Pored toga, kućni aparati mogu biti korisni za procenu potencijalno netačnih očitavanja. Neki primeri uključuju osobe koje imaju povišene vrednosti samo u ordinaciji lekara ili one koje imaju povišen krvni pritisak samo kod kuće.

Ko ne bi trebalo da koristi kućni aparat za merenje krvnog pritiska?

Osobe sa dijagnostikovanom atrijalnom fibrilacijom ili aritmijom (nepravilnim radom srca) možda neće imati koristi od kućnog merenja krvnog pritiska, jer ova stanja mogu uticati na sposobnost uređaja da pruži tačna očitavanja.

Kako izabrati najbolji aparat za merenje krvnog pritiska za sebe

Prilikom razmatranja kupovine aparata za kućnu upotrebu, obratite pažnju na sledeće faktore:

Tačnost
Jedan od najvažnijih aspekata aparata za merenje krvnog pritiska jeste njegova sposobnost da dosledno pruža tačna očitavanja. Obratite pažnju na sledeće formulacije u opisu proizvoda:

Mnogi aparati nude funkciju izračunavanja proseka kako bi pružili tačniju sliku vašeg krvnog pritiska. Uređaji često uzimaju tri uzastopna merenja i izračunavaju njihov prosek, uzimajući u obzir varijacije i dajući jedan precizniji rezultat.

Greška korisnika takođe može značajno uticati na tačnost, pa obavezno sledite uputstva proizvoda tačno onako kako su napisana.

Čuvanje podataka
Mnogi ljudi koriste aparate za praćenje krvnog pritiska tokom vremena, u kom slučaju je korisno čuvanje prethodnih merenja. Neki uređaji čuvaju oko 30 merenja, dok drugi mogu čuvati i do 2.000, pa razmislite o svojim potrebama pre kupovine.

Pored toga, mnogi aparati se sinhronizuju sa aplikacijama na pametnim telefonima, koje mogu obezbediti dodatno skladištenje podataka van samog uređaja. Ako ste tehnički potkovani i sviđa vam se ideja da imate podatke o krvnom pritisku pri ruci kako biste ih podelili sa lekarom, razmotrite uređaj sa blutut povezivanjem i skladištenjem podataka putem aplikacije.

Na kraju, neki aparati čuvaju podatke samo za jednog korisnika, dok drugi podržavaju više korisnika. Ako planirate da delite aparat sa drugim članom domaćinstva, proverite koliko korisnika uređaj podržava.

Ekran
Ekran je još jedan važan faktor, posebno za starije osobe sa problemima sa vidom. Potražite uređaj sa jasnim, jednostavnim i lako čitljivim ekranom kako biste izbegli pogrešno tumačenje rezultata. Ako je vid značajno oslabljen, neki uređaji nude i glasovno očitavanje.

Jednostavnost upotrebe
Aparat za merenje krvnog pritiska neće biti koristan (i verovatno ga nećete često koristiti) ako nije intuitivan. Razmotrite način na koji uređaj prikazuje informacije, raspored dugmadi, koliko je lako pravilno postaviti manžetnu na ruku i da li vam ti detalji deluju prirodno.

Posebne funkcije
Pored osnovnih funkcija navedenih iznad, neki aparati za merenje krvnog pritiska uključuju i dodatne opcije, kao što su:

Praćenje pulsa
Detekcija nepravilnog rada srca
Očitavanja označena bojama radi lakšeg praćenja po kategorijama
Unapred oblikovane manžetne za veću udobnost i preciznije merenje
Bežični dizajn za lakšu upotrebu u pokretu

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije, Službe za suzbijanje kriminala, Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala, u saradnji sa policijskim službenicima Policijske uprave u Somboru i Upravom carina, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru, podneće krivičnu prijavu protiv M. P. (1986) iz Surdulice, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda.

Policija je na Graničnom prelazu Bački Breg, na izlazu iz Srbije, u teretnom vozilu marke „iveco daily“ kojim je upravljao osumnjičeni pronašla 5.260 paklica cigareta bez akciznih markica, na koji način je budžet Republike Srbije oštećen za oko 2.067.180 dinara.

U Somboru se ove nedelje čuju i španski akcenti – grupa srednjoškolaca iz Elče boravi u ovom gradu u okviru međunarodne razmene. Reč je o učenicima stručne škole, uzrasta oko 17 godina, koji se obrazuju u oblastima sličnim kao i njihovi domaćini – mašinstvu i elektrotehnici.

Zajednički jezik struke pokazao se kao most između učenika Srednje tehničke škole i španskih učenika iz grada Elče koji ovih dana borave u Somboru. Iako obrazovni sistemi Srbije i Španije nisu isti, učenici su se uspešno uključili u nastavu, posebno u praktične časove, gde su imali priliku da rade na savremenim mašinama i upoznaju način rada u somborskoj školi - piše RTV.

"Ovde ima mnogo više prakse, u Španiji je tempo nešto sporiji", rekao je Itan Migel, učenik iz Španije.

"Kada uporedim nastavu, mogu reći da postoje sličnosti, i ovde i kod nas postoji kombinacija teorije i prakse, a nastavnici ovde veoma dobro objašnjavaju gradivo", rekla je Špankinja Ester Nieto.

"Ovo iskustvo je za nas kao masterklas. Iako su naši obrazovni sistemi različiti, cilj obrazovanja je isti, a to je da učenici nauče što više te da se osposobe za život i rad", rekla je Karmela Melero, profesorka iz Španije.

Pored stručnih predmeta, gosti iz Španije pohađali su i časove engleskog jezika, istorje, geografije i sociologije.

"Ono što ja kao nastavnik vidim kao prednost ovog programa jeste to što su svi naši učenici uključeni i što deca iz Španije imaju zajedno sa našom decom časove. Pritom, to nije frontalno individualna nastava, nego je više interaktivna", rekla je Emina Pavlović Poplašen, profesorka engleskog jezika u Srednjoj tehničkoj školi u Somboru.

Dodatnu poveznicu između Elče i Sombora predstavlja i zajedničko interesovanje za ekologiju.

"Kod nas u školi se sprovodi program edukacije o hidrotehničkom nasleđu naših kanala, isto se dešava i u Elčeu. To je ta neka spojnica između dve škole", rekla je Ljilja Davidov, profesorka u Srednjoj tehničkoj školi u Somboru.

Istovremeno, učenici iz Srednje tehničke škole spremaju kofere za put u Valensiju, gde će u okviru Erasmus+ programa pohađati stručnu praksu i dodatne obuke, uključujući i teme iz oblasti veštačke inteligencije i industrije 4.0.

"Najviše sam se prijavio zbog stručne prakse. Očekujem da naučim više o veštačkoj inteligenciji, kao i da to primenim u nekom svom radu kada se vratim iz Španije", izjavio je Dušan Paštrović, učenik Srednje tehničke škole u Somboru.

Ovakvi programi imaju višestruki značaj, od unapređenja stručnih kompetencija, do razvoja međukulturnog razumevanja. U vremenu kada su granice sve otvorenije, upravo ovakvi susreti pokazuju da znanje, saradnja i prijateljstvo ne poznaju razlike.

U velikoj sali Skupštine opštine Apatin u utorak 31.03 biće održane dve edukativne radionice u okviru EU projekta DIGIARCH, čiji je partner i Opština Apatin, a koje su posvećene digitalizaciji i očuvanju kulturnog i industrijskog nasleđa.

Radionica namenjena učenicima Gimnazije i stručne škole „Nikola Tesla“ biće održana u terminu od 9.30 do 11.30 časova. Kroz predavanja i praktične primere, učenici će imati priliku da se upoznaju sa značajem digitalizacije kulturnog nasleđa, kao i savremenim metodama njegove zaštite i prezentacije.

Druga radionica, pod nazivom „Digital heritage preservation – workshops and training sessions“, održaće se od 12.00 do 14.00 časova i namenjena je predstavnicima ustanova kulture, institucija i svim zainteresovanim građanima. Program će obuhvatiti teme koje povezuju teoriju i praksu digitalizacije, sa posebnim osvrtom na evropske standarde, metodologiju rada i primenu digitalnih alata u institucijama kulture. Učesnici će se upoznati sa ključnim koracima procesa digitalizacije – od pripreme materijala i tehničke obrade, do upravljanja podacima, dostupnosti i održivosti digitalnih rešenja.

Poseban akcenat biće stavljen na primenu savremenih tehnologija, uključujući 3D digitalizaciju i virtuelnu rekonstrukciju, kao i fotogrametriju kao neinvazivnu metodu za izradu preciznih trodimenzionalnih modela. Kroz konkretne primere biće prikazani načini digitalne rekonstrukcije objekata i njihove prezentacije, što otvara nove mogućnosti za interpretaciju i dostupnost kulturnog nasleđa.

Predavači na radionicama biće prof. dr Anica Draganić, prof. dr Ivana Vasiljević i Ada Radošević.

Opštini Apatin odobren je EU projekat „Digitization of Archives for Cross-Border Cooperation“ – DIGIARCH HR-RS00187 u okviru Programa prekogranične saradnje Hrvatska–Srbija – INTERREG VI-A IPA Programme Croatia–Serbia. Vodeći partner je Naučno-tehnološki park Novi Sad, dok su partneri iz Hrvatske Općina Magadenovac i „OSVIT“ Poduzetnički inkubator iz Donjeg Miholjca.

Ukupan budžet projekta iznosi oko 315.000 evra, od čega je budžet Opštine Apatin 66.780 evra, pri čemu 85% sredstava finansira Evropska unija.

Gradu Somboru dodeljena su sredstva u iznosu od 2.358.846,00 dinara za sufinansiranje mera populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece.

Sredstva su dodeljena na osnovu Javnog poziva za dodelu bespovratnih sredstava opredeljenih za za sufinansiranje mera populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji u 2026. godini, koji je sprovelo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

Svečana dodela ugovora organizovana je u Palati Srbija u Beogradu, a ugovor za Grad Sombor uručen je načelnici Odeljenja društvenih delatnosti Mariji Jerković. Ugovore je predstavnicima gradova i opština uručila ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Кovačević.

Druga po redu izložba rukotvorina pod nazivom „Predpraznička čarolija“ održana je u maloj sali „Sokolskog doma“, u organizaciji Udruženja slepih Sombor.

Izložba je bila humanitarno – prodajnog karaktera, a na njoj su svoje radove, pored domaćina, predstavili i Udruženje za pomoć MNRO grada Sombora, Učenička zadruga „Pčelica“, Dnevni boravak pri ŠOSO sa domom „Vuk Кaradžić“ i Udruženje obolelih od multiple skleroze „Zapadna Bačka“.

Posetioci su imali priliku da pogledaju i kupe širok spektar proizvoda ručne izrade inspirisanih prolećem i uskršnjim praznicima, poput sapuna različitih oblika, figurica, nakita, tekstilnih i vunenih proizvoda, obeleživača knjiga, magneta…

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 28. mart

Ljudi su jedina vrsta koja ima bradu – osobinu koja ne postoji čak ni kod naših najbližih srodnika. Upravo zbog te jedinstvenosti, brada je jedan od ključnih pokazatelja na osnovu kojih antropolozi prepoznaju ostatke Homo sapiensa u fosilnim nalazima.

Ipak, za tako upečatljivu karakteristiku, iznenađujuće je koliko malo znamo o njenoj evolutivnoj svrsi. Zašto smo onda jedina vrsta koja je ima?

Odgovor na to pitanje nije jednostavan, delom i zato što naučnici još nisu saglasni ni oko same definicije brade. Neki istraživači su tvrdili da i životinje poput slonova ili morskih krava imaju izbočine nalik bradi, ali one nemaju isti T-oblik koji kod ljudi jasno izlazi ispred donjih zuba. Zbog toga su pojedini naučnici prestali da posmatraju bradu kao jednu osobinu, već je definišu kao rezultat složene interakcije više delova glave i vilice - piše Nova.

„Brada je mnogo kompleksnija nego što se na prvi pogled čini. Ne može se opisati jednim parametrom, već je skup različitih morfoloških karakteristika“, objašnjava Skot A. Vilijams, evolucioni morfolog sa Univerziteta u Njujorku.

Bolje razumevanje funkcije brade moglo bi pomoći i u njenom preciznijem definisanju. Do sada je predloženo više mogućih objašnjenja.

Jedna teorija sugeriše da se brada razvila kako bi ojačala donju vilicu nakon što su se naši zubi smanjili, sprečavajući njihovo pucanje tokom žvakanja. Druga je povezuje sa govorom – idejom da brada služi kao oslonac za mišiće jezika. Postoji i pretpostavka da je oblik i izraženost brade rezultat polne selekcije.

Kako bi razjasnila ove dileme, Noren fon Kramon-Taubadel, evolucioni morfolog sa Univerziteta u Bafalu, pokušala je da utvrdi da li je brada nastala slučajno ili je direktan rezultat prirodne selekcije.

Ona i njen tim analizirali su desetine osobina povezanih sa veličinom lobanje i donje vilice, uključujući devet karakteristika specifičnih za bradu. Zatim su, koristeći evolucijsko stablo 15 hominoida – grupe koja obuhvata ljude, njihove fosilne pretke, gorile, šimpanze, orangutane i gibone – proučavali kako su se te osobine menjale tokom vremena u odnosu na ono što bi se očekivalo slučajnim razvojem.

Rezultati su pokazali da se ljudska lobanja razlikuje od lobanja naših predaka više nego što bi se očekivalo s obzirom na proteklo vreme. Ipak, samo tri od devet analiziranih osobina vezanih za bradu ukazivale su na direktan uticaj prirodne selekcije.

Zaključak istraživanja, objavljenog u časopisu PLOS One, sugeriše da bi brada mogla biti ono što se u biologiji naziva „spandrel“ – termin preuzet iz arhitekture koji označava osobinu nastalu kao nusproizvod drugih procesa. Ovaj koncept su 1979. godine uveli evolucioni biolozi Stiven Džej Gold i Ričard Levontin, kako bi osporili ideju da svaka osobina mora imati jasno definisanu svrhu.

„Izgleda da bradu imamo zato što je strukturalno neizbežna, a ne zato što se razvila da bi imala određenu funkciju“, navodi fon Kramon-Taubadel. „Sve više istraživanja pokazuje da razlike koje smo smatrali ključnim između ljudi i drugih primata mogu nastati i kao rezultat slučajnih evolutivnih procesa.“

Prema njenim rečima, rezultati su snažno povezani sa velikim prekretnicama u ljudskoj evoluciji, poput uspravnog hoda i razvoja većeg mozga.

Ipak, i dalje nema konačnog odgovora. Na primer, nije jasno kada se tačno razvio govor, pa je teško utvrditi njegovu vezu sa bradom. I dok Vilijams prihvata mogućnost da brada nema specifičnu funkciju, ističe da to ne znači da je bez značaja.

„Brada je i dalje jedna od ključnih odlika naše vrste i prisutna je, u nekom obliku, kod svakog čoveka na planeti“, zaključuje on.