Sombor.info

Kolagen je poslednjih godina postao jedan od najpopularnijih sastojaka u svetu ishrane i lepote – nalazi se u proteinskim pločicama, napicima, pa čak i u kremama za kafu.

Kolagen je svuda oko nas, a proizvođači tvrde da pomaže protiv bora, produžava osećaj sitosti i jača kosti i zglobove.

Ali koliko u tim tvrdnjama ima istine?

Kako piše The New York Times, stručnjaci upozoravaju da marketing često stvara nerealna očekivanja o tome šta kolagen zaista može da uradi za naše zdravlje.

Šta je zapravo kolagen

Kolagen je protein koji čini osnovu strukture našeg tela – nalazi se u koži, mišićima, kostima, tetivama i vezivnom tkivu.

Već od dvadesetih godina života organizam počinje da proizvodi manje kolagena, a postojeći se brže razgrađuje kako starimo - prenosi Danas.

Zbog toga je kolagen dugo bio ključni sastojak kozmetičkih proizvoda, ali se danas sve češće dodaje i u hranu i pića.

Zašto je svuda oko nas?

Kompanije ga dodaju u različite proizvode kako bi privukle potrošače koji žele da povećaju unos proteina ili poboljšaju izgled kože.

Tako se na tržištu mogu naći:

napici sa kolagenom koji obećavaju smanjenje bora
dodaci ishrani koji navodno produžavaju sitost
proteinske pločice koje promovišu zdravlje kože i zglobova

„Sve polazi iz dobre namere“, kaže dermatološkinja Loren Talja iz Nortvestern Medicine.

Ipak, dodaje da način na koji se kolagen promoviše često dovodi do pogrešnog utiska o njegovim efektima.

Odakle dolazi kolagen u hrani

Kolagen koji se koristi u suplementima i industrijskoj hrani najčešće se dobija iz nusproizvoda prerade mesa i ribe – poput kostiju, kože ili vezivnog tkiva krava i svinja.

Zatim se dodatno obrađuje kako bi bio lakši za varenje i kako bi mogao da se doda u različite proizvode bez izraženog ukusa.

Da li zaista deluje?

Iako kolagen ima važnu ulogu u organizmu, stručnjaci ističu da njegovo unošenje kroz hranu ili suplemente ne znači nužno da će telo taj protein iskoristiti baš tamo gde želimo – na primer u koži ili zglobovima.

Drugim rečima, telo razgrađuje kolagen na aminokiseline, koje zatim koristi prema sopstvenim potrebama.

Upozorenje stručnjaka
Kako piše New York Times, kolagen može biti deo uravnotežene ishrane, ali nije „čudotvorni sastojak“ kakvim ga često predstavljaju reklame.

Najvažnije je imati realna očekivanja – i znati da nijedan dodatak ne može zameniti osnovne navike poput kvalitetne ishrane, sna i brige o zdravlju.

Protok vremena je linearan, ali proces starenja kod ljudi – nije.

Starenje nekada dolazi iznenada.

Umesto postepenog i ravnomernog toka, ljudski organizam prolazi kroz faze naglog razvoja u detinjstvu, zatim relativne stabilnosti u ranoj odrasloj dobi, da bi sa godinama ušao u fazu ubrzanog starenja.

Novo istraživanje pokazuje da se ključna prekretnica u tom procesu najčešće dešava oko 50. godine života - piše danas.rs.

Nakon tog perioda, kako navode naučnici, tkiva i organi počinju da stare znatno brže nego u prethodnim decenijama. Posebno su pogođeni krvni sudovi, koji spadaju među strukture najosetljivije na starenje.

Istraživanje, koje su 2025. godine sproveli naučnici iz Kineske akademije nauka, zasniva se na analizi proteina u različitim tkivima ljudskog tela. Na osnovu promena u proteinima, istraživači su razvili tzv. „biološke satove“ za pojedine organe i mapirali način na koji oni stare tokom života.

„Analiza je pokazala jasnu prekretnicu oko 50. godine, pri čemu su krvni sudovi među tkivima koja najranije pokazuju znake ubrzanog starenja“, navodi se u radu.

Kako telo stari – i zašto je to važno

Ljudi imaju relativno dug životni vek u poređenju sa većinom sisara, ali to dolazi uz određenu cenu – postepeni pad funkcije organa i povećan rizik od hroničnih bolesti.

Da bi bolje razumeli ovaj proces, naučnici su analizirali kako se proteini menjaju u različitim tkivima tokom života. U istraživanju su korišćeni uzorci 76 donora starosti između 14 i 68 godina, a analizirano je ukupno 516 uzoraka iz 13 različitih tkiva.

Obuhvaćeno je sedam ključnih sistema u organizmu:

kardiovaskularni (srce i aorta)
digestivni (jetra, pankreas i creva)
imuni (slezina i limfni čvorovi)
endokrini
respiratorni
kožni
mišićno-koštani

Istraživači su utvrdili da se sa godinama povećava prisustvo proteina povezanih sa bolestima – uključujući kardiovaskularne probleme, fibrozu tkiva, masnu jetru i tumore.

Najveće promene između 45. i 55. godine

Najizraženije promene uočene su upravo između 45. i 55. godine života. U tom periodu dolazi do značajnog „preuređenja“ proteina u organizmu, posebno u aorti, što ukazuje na veliku osetljivost krvnih sudova na starenje.

Promene su primećene i u slezini i pankreasu, organima ključnim za imunitet i varenje, piše Science Alert.

Eksperiment na životinjama potvrdio nalaze

Kako bi proverili rezultate, naučnici su izdvojili jedan protein povezan sa starenjem krvnih sudova i ubrizgali ga mladim miševima. Rezultati su pokazali pad fizičkih sposobnosti – slabiji stisak, manju izdržljivost i lošiju koordinaciju – kao i jasne znakove starenja krvnih sudova.

Starenje nije ravnomeran proces

Ranija istraživanja ukazivala su na još dve „kritične tačke“ u starenju – oko 44. i 60. godine. U tim fazama dolazi do promena u metabolizmu, funkciji srca, mišića, kože i imunog sistema.

Nova studija potvrđuje da starenje nije linearan proces, već složen niz faza koje različito utiču na pojedine delove tela.

Šta ovo znači za budućnost medicine

Razumevanje kada i kako pojedini organi najbrže stare moglo bi da pomogne u razvoju ciljane terapije i prevencije bolesti povezanih sa godinama.

„Naša studija postavlja temelje za sveobuhvatno razumevanje starenja na nivou celog organizma i može doprineti razvoju preciznih medicinskih intervencija“, zaključuju autori.

Ovakvi nalazi mogli bi u budućnosti da pomognu ne samo u produženju života, već i u poboljšanju njegovog kvaliteta u starijem dobu.

U Domu kulture u Bačkom Monoštoru danas popodne održan je Uskršnji market, koji je okupio više od 30 izlagača iz Sombora, Bačkog Monoštora, Apatina i drugih mesta. Posetioci su imali priliku da uživaju u bogatoj ponudi ručno rađenih predmeta i dekoracija inspirisanih Uskrsom i prolećem.

Organizatori manifestacije su UG "Podunav" i KUDH "Bodrog", koji su izrazili zadovoljstvo velikim odzivom izlagača i posetilaca - piše RTV.

"Dvorana Doma kulture bila je ispunjena cvećem, uskršnjim dekoracijama za balkone i dvorišta, kolačima, kao i proizvodima od meda i belog luka. Ovo je prvi put da organizujemo Uskršnji market i želja nam je da ova manifestacija postane redovan deo ponude u Monoštoru. Tokom jeseni organizujemo Sajam torti i kolača, koji smo prošle godine povezali sa manifestacijom 'Harmonija Podunavlja', koja spaja prirodu i kulturno nasleđe. Planiramo da ove godine obnovimo i manifestaciju 'Regeneracija Dunava', kao i da organizujemo Božićni sajam, kako bismo tokom cele godine imali događaje za sve generacije", izjavila je Zdenka Mitić iz UG "Podunav".

U okviru pratećeg programa, u kući časnih sestara održana je kreativna radionica za decu, na kojoj su najmlađi crtali uskršnja jaja.

"Na radionici su učestvovala deca koja pohađaju nastavu na hrvatskom jeziku ili izborni predmet Hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture, kao i najmlađi članovi 'Bodroga', ali i druga deca. Radionicu je vodila naša kreativna članica Miljana Kovač Gladović. Ovo je nastavak projekta 'Ruke pune ideja', a cilj nam je da u narednim godinama, uoči Uskrsa, organizujemo radionice izrade tradicionalnih uskršnjih pisanica, kakve su nekada bile prisutne u Monoštoru", istakla je predsednica KUDH "Bodrog" Anita Đipanov Marijanović.

Posebno iznenađenje za najmlađe bio je uskršnji zeka, koji ih je obradovao simboličnim poklonom – šargarepom.

Jedinstvo iz Stanišića osvojilo je sva tri boda u duelu protiv Omladinca iz Deronja.

Gosti su poveli u 4. minutu golom Radovana Veselinovića sa „kreča“. Deset minuta kasnije Stevan Oluić je poravnao rezultat. Devet minuta pre odlaska na odmor gosti su ponovo poveli, a strelac novog gola bio je Nikola Savić. To je bio i rezultat prvog dela. Domaćin je u nastavku meča preokrenuo rezultat u svoju korist. Postigli su Stanišićanci još dva pogotka. U sedmom minutu nastavka Oluić je svojim drugim golom prvo poravnao rezultat, da bi u 66. minutu postigao i treći, a time i postavio konačan rezultat.

U drugom meču današnjeg programa sastali su se Borac iz Bačkog Gračaca i Jedinstvo 1947 iz Koluta. Susret je završen podelom bodova. Domaći sastav je na isteku pola časa poveo golom Željka Preradovića. U drugom minutu nastavka izjednačio je Slobodan Bojić.

U nedelju se igraju preostali mečevi ovog (17) kola: Zadrugar – Polet (K), Polet (R) – OFK Odžaci, Mladost (K) – Kula, Terekveš – Aleksa Šantić, Panonija – Bratstvo 2019 - piše somboprsport.org.

Uprava granične policije MUP-a RS u saradnji sa graničnim organima Mađarske usaglasila je radno vreme graničnih prelaza Bački Vinogradi – Ašothalom, Bajmok – Bačalmaš i Rastina – Bačsentđerđ, tako što će, umesto dosadašnjih od 7 do 19 časova, biti otvoreni duže u sledećim danima:

Na Graničnom prelazu Bački Vinogradi – Ašothalom radno vreme biće:

- od 27. 3. 2026. godine do 29. 3. 2026. godine, od 7 do 22 časova;

- od 2. 4. 2026. godine do 6. 4. 2026. godine, od 00 do 24 časova;

- od 10. 4. 2026. godine do 12. 4. 2026. godine, od 00 do 24 časova;

- od 17. 4. 2026. godine do 19. 4. 2026. godine, od 7 do 22 časova.

Radno vreme na Graničnom prelazu Bajmok – Bačalmaš biće:

- od 27. 3. 2026. godine do 29. 3. 2026. godine, od 7 do 24 časova;

- od 3. 4. 2026. godine do 5. 4.2026. godine, od 7 do 24 časova;

- od 10. 4. 2026. godine do 11. 4. 2026. godine, od 7 do 24 časova;

- 12. 4. 2026. godine, od 6 do 21 časova.

Na Graničnom prelazu Rastina – Bačsentđerđ radno vreme će 12. 4. 2026. godine biti od 6 do 21 časova.

Navedeni granični prelazi uspostavljeni su za odvijanje putničkog saobraćaja - piše Dnevnik.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 30. mart

Ovom tradicionalnom japanskom metodom čišćenja lako ćete sebi napraviti raspored čišćenja, a bićete i mnogo produktivniji.

Proleće je stiglo, a s njim i omraženo prolećno čišćenje. Pomisao na generalno i dubinsko čišćenje te organizaciju ormana, komoda i ostave verovatno vam stvara grč u želucu, ali to ne mora biti tako. Japanci imaju odličnu metodu uz čiju primenu vam raspremanje neće pasti toliko teško.

Količina zadataka koje je potrebno obaviti stvara vam stres i osećanje izgubljenosti, pa na kraju samo odlučite da se uhvatite u koštac s prvom neurednom površinom koju zapazite? Iako mnogi pristupaju prolećnom čišćenju bez jasno razrađenog plana, tradicionalna japanska metoda nudi praktičan pristup redosledu čišćenja.

Ōsōji ili na japanskom "veliko čišćenje" tradicionalna je japanska metoda organizacije radnih zadataka i čišćenja. Ukorenjena u japanskoj kulturi, ova metoda podrazumeva "potpuni reset" prostora i načina razmišljanja kroz temeljno, racionalno i jasno strukturisano čišćenje - piše B92.

Organizacija i raspored čišćenja više su od pola posla, a pametan pristup zadacima može vam olakšati i znatno ubrzati ovaj proces, prenosi Dejli mejl (Daily Mail). Iako se ova metoda u japanskoj kulturi ritualno primenjuje pre ulaska u novu godinu, jer se čišćenjem prostora uklanja i sva negativna energija koja se u tom prostoru skupila tokom godine, njene karakteristike čine je vrlo korisnom i lako primenjivom za sve koji muku muče s organizacijom zadataka tokom prolećnog čišćenja.

Ona podrazumeva pravo dubinsko čišćenje, čak i onih površina koje inače preskačete, poput one jedne fioke u koju bacite sve stvari s kojima inače ne znate šta biste i gde da ih odložite.

1. Čišćenje od plafona do poda

Iako zvuči logično, mnogi skaču sa zadatka na zadatak i ne pridržavaju se ove metode čišćenja. Najbolje je čišćenje započeti od plafona, pa završiti čišćenjem podova. Kao što smo naglasili, umesto skakanja s jednog zadatka na drugi, osōji podstiče čišćenje određenim redosledom. Dakle, čišćenje možete započeti uklanjanjem prašine sa plafona, pa se prebaciti na čišćenje polica, nameštaja i onda na usisavanje i pranje podova.

2. Čišćenje u smeru kazaljke na satu

Čišćenje započnite od ulaza u sobu, a dalje nastavite da čistite u smeru kazaljke na satu. Na ovaj način imate bolji uvid u to što ste već obavili i nećete nepromišljeno skakati s jednog zadatka na drugi. Ovakav pristup čini čišćenje organizovanijim, bržim i efikasnijim.

3. Osvežavanje prostora

Važan deo osōji metode je bacanje svega što negativno utiče na prostor, bilo da se radi o neredu ili o stvarima koje vam više ne odgovaraju. Kada prostor prestane da deluje čisto i uredno, to se često odražava i na raspoloženje, posebno u prostorijama poput spavaće sobe, u kojoj započinje i završava vaš dan. Dovoljno je zameniti posteljinu, očistiti dušek ili ukloniti stare mrlje kako bi prostor odmah delovao urednije i ugodnije. Takođe je bitno rešiti se svega što stvara nered, ne koristi vam ili vas ne čini srećnima, poput odeće koja vam u ormanu stoji godinama, a nikada je niste obukli.

4. Obratite pažnju na nered koji više ne primećujete

Kada svakodnevno boravite u istom prostoru, lako se naviknete na nered i prestanete da ga primećujete. Sitnice poput odeće na stolici ili kablova koji stoje svuda s vremenom postanu normalan deo sobe. Zato je korisno uključiti još jednu osobu u čišćenje. Neko ko nije stalno u tom prostoru lakše će uočiti ono što vi zanemarujete.

Nekim ljudima je dovoljno da počne lagana kiša i da odmah osete mir, usporavanje i manju napetost. Drugima isti takav dan donosi pad energije, lošije raspoloženje i osećaj da im se „ništa ne da“.

Stručnjaci kažu da to nije neobično – i da obe reakcije mogu biti sasvim normalne, piše N1.

Mnogi ljudi primećuju da ih kiša na neki način „spusti“ – ali ne uvek na isti način.

Kod nekih to znači manju nervozu, više mira i osećaj da lakše usporavaju. Kod drugih znači umor, tromost i pad raspoloženja.

Jedan od razloga zbog kojih kiša nekima deluje umirujuće može biti njen ritmičan, predvidljiv zvuk. Stručnjaci objašnjavaju da takvi zvukovi kod dela ljudi deluju slično kao pozadinski „beli“ ili „ružičasti“ šum: mogu prikriti nagle i iritantne zvukove iz okoline i pomoći da se telo lakše opusti.

Harvard Health navodi da takvi neutralni zvukovi nekim ljudima mogu pomoći da lakše zaspu ili se smire.

S druge strane, tmurni, vlažni i kišni dani kod nekih ljudi mogu biti povezani sa lošijim raspoloženjem, manjkom energije i težim osećajem tokom dana. Veći pregled istraživanja objavljen 2025. godine u časopisu Frontiers in Public Health navodi da vremenski uslovi poput kiše, visoke vlažnosti i manjka sunčeve svetlosti kod dela ljudi mogu uticati na raspoloženje i opšte psihološko stanje.

Zato stručnjaci kažu da problem nije samo u kiši, već i u kontekstu: da li ste pod stresom, neispavani, iscrpljeni ili vam kiša jednostavno postane signal da usporite.

Jer nekad vas kiša smiri, a nekad samo pojača ono što već nosite u sebi.

Putovanje sa mališanima ne pruža uvek potpuno „opuštenu atmosferu“ za roditelje. Od muke čekanja u redovima na aerodromu, nošenja sve dodatne opreme i suočavanja sa povremenim napadima besa, čak i kratak dan ili dva odsustva mogu podići nivo stresa na nove visine.

Sa uskršnjim i prvomajskim praznicima pred vratima, mnogi roditelji će tražiti idealno mesto za porodični odmor sa decom. Platforma za rezervacije putovanja LateRooms kreirala je novi „Indeks porodičnih odmora“, koji rangira najbolje evropske gradove za putnike iz Velike Britanije sa bebama i malom decom, izveštava Euronews.

Indeks ispituje faktore koji su najvažniji za porodična putovanja, uključujući prosečno vreme letova sa aerodroma u Velikoj Britaniji, vreme transfera sa aerodroma, dostupnost pešačenja, broj atrakcija prilagođenih deci i dostupnost smeštaja prilagođenog porodicama.

Kopenhagen na vrhu liste

Prema indeksu LateRooms, danska prestonica Kopenhagen je rangirana kao „najlakši i najugodniji“ gradski odmor za porodice, zahvaljujući lakoći kretanja, raznovrsnim mogućnostima smeštaja i bogatstvu iskustava u kojima porodice mogu da uživaju.

Kada jednom stignete tamo, Kopenhagen je lako istražiti, a grad je postigao ocenu 99/100 za dostupnost pešačenja. To znači da se do mnogih atrakcija može „doći peške bez dugih putovanja ili komplikovanog prevoza“. Igrališta i obala Kopenhagena takođe ga čine „jednom od najprijatnijih evropskih destinacija za porodice“, navodi se u indeksu.

Među najzanimljivijim su vrtovi Tivoli, „koji su inspirisali dizajn Diznilenda“, i šarena luka Nihavn, koja „izgleda kao slikovnica za opuštenu popodnevnu šetnju“.

Berlin, koji je zauzeo drugo mesto, najbolji je za porodične atrakcije i „jedna je od najboljih destinacija u Evropi za zabavu dece“. Nemačka prestonica ima više od 200 aktivnosti za porodice, što pruža mnogo toga da se ispuni vikend plan putovanja.

Porodice mogu da istraže Berlinski zoološki vrt, posete interaktivne muzeje poput Nemačkog tehničkog muzeja ili da se opuste u „prostranom“ parku Tirgarten.

Na trećem mestu je Barselona, koja je najbolja za odmor na plaži i u gradu, nudeći „jednu od najboljih kombinacija razgledanja i otvorenog prostora za porodice“. Španski grad se takođe može pohvaliti sa više od 400 atrakcija za porodice, što ga čini jednom od destinacija sa najviše aktivnosti na listi.

Najbolji gradovi za odmor sa decom

Kopenhagen, Danska: Najbolji porodični gradski odmor u celini
Berlin, Nemačka: Najbolje za porodične atrakcije
Barselona, Španija: Najbolje za odmor na plaži i u gradu
Firenca, Italija: Najbolje za opuštena kulturna putovanja
Amsterdam, Holandija: Najbolje za kratka porodična putovanja
Valensija, Španija: Najbolje za porodične aktivnosti
Bazel, Švajcarska: Najbolja kompaktna porodična destinacija
Krakov, Poljska: Najbolje za pristupačne porodične odmore
Prag, Češka: Najbolje za bajkovite pejzaže
Beč, Austrija: Najbolje za muzeje prilagođene deci