Sombor vesti

U subotu 21.06.2025. godine održano je 16. izdanje Trke prijateljstva u Kuli koje je ove godine okupilo 830 učesnika koji su se takmičili u disciplinama 5 i 10 kilometara kao i nordijsko hodanje na 5 km.

Učešće na ovoj trci imali su i članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘‘Somaraton‘‘ iz Sombora. Na deonici od 10 kilometara najuspešnija je bila Tijana Kabić koja je ovom prilikom trčala za Vojsku Srbije i zauzela je sedmo mesto u konkurenciji žena. Na istoj trci u svojim kategorijama Danica G. Firanj je osvojila prvo a Vesna Bjelan treće mesto. Deset kilometara istrčali su i Đuka Čeljuska, Mirko Vasić, Zoran Nikolić, Mario Kundit, Boško Elek, Dijana Ilić, Arpad Šarkezi, Boško Jerković i Branko Nenadić.

Upola kraću deonicu od pet kilometara istrčali su Damjana Perenčević, Pavle Zorić, Stefana Francuz, Konstantin Jerković, I Dragana Bogojević.
U disciplini nordijsko hodanje na 5 kilometara Bogdan Nikolić zauzeo je peto a Đorđe Rackov deveto mesto.

Evo koja 3 horoskopska znaka osećaju posebno snažan uticaj mladog Meseca u Raku 25. juna 2025. godine

Ulazimo u novi lunarni ciklus pod nežnim i emotivnim uticajem znaka Raka 25. juna, piše Sensa.hr.

Ovaj mladi Mesec donosi višeslojnu energiju, koja nas može podići na viši nivo osećanja i svesti.

S jedne strane, obavijaju nas tople i empatične vibracije koje podstiču dublju povezanost sa sopstvenim emocijama i unutrašnjim svetom. Istovremeno se oseća i snažan impuls ljubavne energije koji nas usmerava ka konkretnoj stvarnosti – ka tome da ljubav ne ostane samo osećaj, već i delovanje.

Evo na koga će ovaj mladi Mesec najviše uticati.

Rak

Za vas, ovo je lični reset. Emocije su vam pojačane, ali i instinkti. Vreme je da poslušate svoj unutrašnji glas i pokrenete nešto iz temelja – bilo da se radi o domu, odnosima ili ličnoj nezi. Ne bežite od onoga što osećate, jer upravo tamo leži vaša snaga.

Jarac

Ovaj lunarni trenutak vas poziva da spustite gard. Iako volite da imate kontrolu, sada se od vas traži da pokažete nežnost prema drugima, ali i prema sebi. U ljubavi i partnerstvima otvaraju se vrata za dublju povezanost, ali samo ako ste spremni da budete ranjivi.

Ribe

Vaša intuicija sada sija jače nego inače. Ovaj Mesec donosi kreativnu inspiraciju, ali i potrebu za emocionalnom sigurnošću. Idealno je vreme za stvaranje umetnosti, veza, pa i novih pogleda na svakodnevicu. Dozvolite osećanjima da vas vode, ali ne zaboravite da postavite granice.

Korišćenje marihuane udvostručuje rizik od smrti usled bolesti srca, pokazuje nova analiza koja je obuhvatila 200 miliona ljudi, većinom uzrasta između 19 i 59 godina.

„Ono što je bilo posebno upečatljivo jeste da su pacijenti koji su hospitalizovani zbog ovih poremećaja bili mladi (i samim tim je mala verovatnoća da su njihove tegobe bile izazvane pušenjem duvana), a nisu imali istoriju kardiovaskularnih bolesti niti faktora rizika“, navela je autorka studije Emilie Žuanžis, vanredna profesorka farmakologije sa Univerziteta u Tuluzu, Francuska.

Studija je takođe ukazala da su korisnici kanabisa imali 29 odsto veći rizik od srčanog udara i 20 odsto veći rizik od moždanog udara u poređenju sa osobama koje ne koriste marihuanu. Rezultati su objavljeni u utorak u časopisu Heart, prenosi CNN.

„Ovo je jedno od najvećih istraživanja do sada koje se bavi vezom između marihuane i bolesti srca, i postavlja ozbiljna pitanja o uvreženom mišljenju da kanabis nosi mali kardiovaskularni rizik“, izjavila je pedijatar dr Lin Silver, profesorka epidemiologije i biostatistike na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.

„Ovo je izuzetno važno jer su bolesti srca vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Državama i globalno“, rekla je Silver, koja je i viša savetnica u Institutu za javno zdravlje, nevladinoj organizaciji koja analizira politike vezane za marihuanu i njen status legalizacije.

Detalji istraživanja

Nova sistematska analiza i meta-studija obuhvatila je podatke iz velikih opservacionih studija sprovedenih u Australiji, Egiptu, Kanadi, Francuskoj, Švedskoj i SAD u periodu od 2016. do 2023. godine.

U tim studijama ispitanicima nije bilo postavljano pitanje na koji način koriste kanabis - da li pušenjem, putem elektronskih cigareta (vape), dabbingom (udisanje isparenja koncentrisanog kanabisa.), ili u obliku jestivih proizvoda, tinktura ili masti.

Ipak, „na osnovu epidemioloških podataka, najverovatnije je da je kanabis u većini slučajeva konzumiran pušenjem“, rekla je Žuanžis.

Sličnosti sa duvanom

Pušenje duvana je dobro poznat uzrok bolesti srca - i dim i hemikalije u duvanu oštećuju krvne sudove i povećavaju zgrušavanje krvi, prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Zbog toga nije iznenađujuće da pušenje, udisanje ili dabbing kanabisa može imati sličan efekat, navodi Silver: „Bilo koji način udisanja kanabisa nosi rizike po korisnika, a prisutan je i pasivni dim, koji je sličan onom iz duvana.“

Ideja da je pušenje marihuane bezopasnije jer je "prirodna" - jednostavno nije tačna, rekla je dr Bet Koen, profesorka medicine na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.

„Kada nešto sagorevate, bilo da je to duvan ili kanabis, stvaraju se toksična jedinjenja, kancerogene materije i čestice koje su štetne po zdravlje“, navela je dr Koen u izjavi za CNN.

Uprkos velikoj popularnosti mindfulnessa kao sredstva za oslobađanje od stresa, sve više istraživanja ukazuje na moguće neželjene posledice koje se retko pominju.

Na prvi pogled, mindfulness deluje kao idealno rešenje za stres – besplatna je, možete je sami praktikovati kod kuće i često se predstavlja kao jednostavan put do unutrašnjeg mira.

To je vrsta meditacije koja potiče iz budističke tradicije, a zasniva se na svesnom usmeravanju pažnje na ono što osećate, mislite ili doživljavate u tom trenutku – bez osuđivanja ili analize.

Tehnika meditacije mindfulness poznata je vekovima – prvi pisani tragovi potiču iz Indije, stariji su od 1.500 godina, i čak tada nisu zabeležene samo metode vežbanja, već i moguće negativne posledice poput anksioznosti, depresije, pa čak i osećaja odvojenosti od stvarnosti ili iluzije da je svet oko nas nestvaran, piše The Conversation.

Negativni efekti meditacije

U poslednje vreme, posebno u poslednjih osam godina, interesovanje za ovu temu snažno raste, a sve više nalaza ukazuje na potencijalne rizike koje meditacija može nositi, prenosi Net.hr.

Studija iz 2022. godine sprovedena u SAD na uzorku od skoro hiljadu osoba koje rerdovno praktikuju meditaciju pokazala je da je više od 10 odsto njih iskusilo neprijatne nuspojave koje su značajno poremetile njihov svakodnevni život i trajale su najmanje mesec dana.

Sveobuhvatni pregled naučnih istraživanja sprovedenih tokom više od 40 godina, objavljen 2020. godine, pokazao je da anksioznost i depresija dominiraju među najčešćim negativnim efektima meditacije, dok se u težim slučajevima beleže i psihotične epizode, osećaji dezorijentacije, depersonalizacije ili intenzivne panike.

Sve je više naučnih dokaza da praktikovanje meditacije, posebno tehnike mindfulness, može imati negativne posledice, čak i kod ljudi koji ranije nisu imali psihološke probleme.

Negativni efekti meditacije mogu se javiti ne samo kod ljudi koji već imaju probleme sa mentalnim zdravljem, već i kod onih koji su samo povremeno praktikovali meditaciju.

Ovi simptomi, poput anksioznosti, depresije ili osećaja konfuzije, ponekad mogu trajati dugo i ozbiljno uticati na svakodnevni život.

Prva upozorenja o mogućim rizicima meditacije na Zapadu datiraju iz 1976. godine, kada je cenjeni psiholog i jedan od osnivača kognitivno-bihejvioralne terapije Arnold Lazarus upozorio da neprikladna i neprofesionalno vođena meditacija može dovesti do ozbiljnih psihijatrijskih problema, uključujući depresivne epizode, anksioznost i psihotične poremećaje.

Uprkos sve većem broju naučnih radova koji potvrđuju ove nalaze, obrazovni i komercijalni sadržaji koji promovišu pažljivost – od aplikacija i knjiga do onlajn kurseva – retko upozoravaju korisnike na moguće štetne posledice.

Profesor Ronald Perser, autor knjige "McMindfulness" i učitelj budizma, u svojoj analizi upozorava na transformaciju ove prakse u komercijalni proizvod – takozvanu „kapitalističku duhovnost“.

Prema njegovim rečima, mindfulness industrija u SAD vredi više od 2,2 milijarde dolara (oko dve milijarde evra), a njeni vodeći predstavnici često ignorišu rizike povezane sa upotrebom tehnike.

Džon Kabat-Zin, jedan od osnivača modernog pokreta mindfulnessa, priznao je u intervjuu za The Guardian iz 2017. godine da je 90 odsto postojećih istraživanja o pozitivnim efektima prakse mindfulnessa sumnjivog naučnog kvaliteta.

U predgovoru britanskog parlamentarnog izveštaja o mindfulnessuiz 2015. godine, Kabat-Zin je primetio da meditacija ima potencijal da duboko promeni „ko smo kao pojedinci, kao zajednice, kao nacije, pa čak i kao vrsta“.

Ovaj gotovo religiozni entuzijazam za moć svesnosti da transformiše ne samo pojedince već i budućnost čovečanstva često se čuje među njenim zagovornicima, uključujući mnoge ateiste i agnostike koji ipak veruju u njenu sposobnost da donese mir i saosećanje svetu.

Etički aspekt

„Mediji su uglavnom isticali pozitivne aspekte mindfulnessa. Godine 2015, objavio sam knjigu „Buddha Pill“ sa psihološkinjom Ketrin Vikholm, u kojoj smo posvetili poglavlje negativnim efektima meditacije. Tema je potom obrađena u članku u časopisu New Scientist i u dokumentarcu na BBC Radio 4“, rekao je Kabat-Zin.

Međutim, većina medija je ignorisala najskuplju studiju u istoriji nauke o meditaciji iz 2022. godine, koju je finansirao Wellcome Trust, sa budžetom od preko osam miliona dolara (oko sedam miliona evra).

Studija, sprovedena na više od 8.000 dece uzrasta od 11 do 14 godina, u 84 britanske škole između 2016. i 2018. godine, pokazala je da tehnika mindfulness nije imala pozitivan uticaj na njihovo mentalno zdravlje u poređenju sa kontrolnom grupom, a kod dece sa predispozicijom za psihološke teškoće, mogla je imati štetne posledice.

Nuđenje aplikacija, kurseva ili kliničkih primena za meditaciju bez upozorenja o mogućim negativnim posledicama nije etički opravdano. Brojni dokazi pokazuju da štetni efekti meditacije nisu neuobičajeni, pa je važno da ljudi budu svesni ovih rizika.

Mnogi instruktori i praktičari se fokusiraju isključivo na pozitivne efekte meditacije i često nisu svesni mogućih problema.

Često se dešava da ljudi koji su iskusili negativne posledice meditacije nailaze na nerazumevanje svojih učitelja, koji im savetuju da nastave sa vežbanjem sa verovanjem da će neprijatni simptomi sami nestati.

Istraživanje bezbedne upotrebe meditacije je još uvek u povoju, zbog čega ne postoje precizne smernice. Meditacija upoznaje ljude sa neobičnim stanjima svesti za koja psihologija još nije razvila adekvatne teorije ili metode za njihovo potpuno razumevanje.

Zigmund Frojd je otkrio tajne ljubavnih odnosa i objasnio zašto je ova emocija toliko važna u našim životima.

Ljubavne veze u nama bude čitav spektar osećanja, a njihov intenzitet i uticaj na ljudsku psihu temeljno je istraživao austrijski psihoanalitičar Zigmund Frojd.

Najdublje emotivne veze, poput ljubavi, imaju dalekosežan uticaj na naš život, često više nego što smo toga svesni. Partner sa kojim delimo svakodnevicu može nas oplemeniti, usmeriti ka rastu i ispuniti srećom, ali u isto vreme može u nama probuditi i one najmračnije strane, piše Sensa.hr.

Zato izbor partnera nije nešto što treba shvatati olako – Frojd je duboko promišljao o razlozima zašto je taj izbor ključan za našu unutrašnju ravnotežu i razvoj.

Pet Frojdovih citata koji otkrivaju sve tajne ljubavnih odnosa:

1. "U razvoju čovečanstva u celini, kao i kod pojedinca, samo ljubav deluje kao civilizacijski činilac u smislu da donosi promenu od egoizma ka altruizmu."

Frojd smatra da je ljubav civilizacijski faktor jer omogućava prelazak sa usmerenosti na sebe na brigu za druge, što je ključno za razvoj civilizacije i društvene harmonije.

Bez ljubavi, društvo bi bilo vođeno sebičnošću, a ljubav je ta koja podstiče ljude da stvaraju veze, sarađuju i razvijaju društvene vrednosti.

2. "Protiv svih dokaza svojih čula, čovek koji je zaljubljen izjavljuje da smo ‘ja’ i ‘ti’ jedno i spreman je da se ponaša kao da je to činjenica.“

Ovaj citat ističe psihološki paradoks ljubavi. Frojd ukazuje na to da zaljubljeni pojedinac može zanemariti realnost i tvrditi da su on i voljena osoba jedno, što doslovno nije tačno.

Ipak, uprkos ovoj očiglednoj iluziji, zaljubljena osoba često deluje u skladu sa tim osećajem, čak i kada spoljni svet ukazuje na suprotno.

3. "Nikada nismo tako bespomoćni pred patnjom kao kada volimo.“

Ljubav nas čini emocionalno ranjivima, jer kada volimo, stavljamo svoja osećanja i sreću u ruke druge osobe. Ova emocionalna povezanost može izazvati duboku patnju ako je ljubav neuzvraćena ili ugrožena.

Frojd ovde izražava koliko je ljubav moćno, ali i potencijalno bolno osećanje.

4. "Ljubav i rad su kamen temeljac naše ljudskosti."

Ovaj citat naglašava da su ljubav i rad dve ključne komponente koje čine ljudsko postojanje smislenim.

Frojd je verovao da se ljudska sreća i ispunjenje najviše ostvaruju kroz naše odnose (ljubav) i kroz naš doprinos društvu ili lični napredak (rad).

5. "Ko voli, postaje ponizan. Oni koji vole su, da tako kažemo, založili deo svog narcizma."

Frojd ukazuje na ideju da ljubav uključuje smanjenje sopstvenog ega. Narcizam, koji podrazumeva preteranu ljubav prema sebi, slabi kada neko voli drugog.

Ljubav zahteva žrtvovanje dela sopstvenog samopoštovanja i egoizma u korist druge osobe, čineći nas ranjivijima i poniznijima, prenosi Sensa.hr.

Ako jedna od onih osoba koje svakog dana oko 14 časova posežu za još jednom kafom, verovatno ste žrtva klasičnog popodnevnog pada energije.

Bez obzira na to koliko dobro ste spavali, taj osećaj iscrpljenosti je ponekad jednostavno neizbežan - ali možda nije najbolja ideja da ga samo „pregurate“.

Prema rečima poznatog trenera za pamćenje Džima Kvika, postoji bolji, jednostavniji način da se probudite i povratite fokus - bez oslanjanja na kofein.

Šta raditi kada nas pogodi popodnevni umor?

„Uvek govorim o pauzi za mozak“, savetuje Kvik. i dodaje da tokom te pauze, uradite tri stvari koje hrane vaš mozak - krećite se, hidrirajte se i duboko dišite - nešto jednostavno, ali efikasno.

Drugim rečima, ne morate da terate svoj um da se fokusira kada vam telo govori da usporite. Kratka pauza koja se fokusira na osnovne potrebe vašeg mozga može napraviti veliku razliku.

Zašto to funkcioniše?

Mozak čini samo dva odsto mase vašeg tela, ali koristi čak 20 odsto vaše ukupne energije, ističe Kvik. Zato je važno redovno dopunjavati njegov „rezervoar“ tokom dana.

To ne znači da ne možete popiti popodnevnu kafu ili uzeti dodatak ishrani za koncentraciju ako želite, ali je najbolje da ih kombinujete sa pauzom za mozak, kao što je kratka šetnja ili istezanje.

Kvik savetuje da slušate svoje telo i pronađete šta vam lično odgovara. Pauza ne mora svaki put izgledati isto – važno je da se osećate dobro i da radite ono što vam je najpotrebnije u tom trenutku.

Kako napraviti efikasnu pauzu za mozak?

Nekoliko predloga koje Džim Kvik preporučuje:

Krećite se: kratka šetnja, nekoliko joga poza, istezanje, ples, kratak trening, bilo šta što uključuje kretanje.

Hidritirajte se: popijte čašu vode, napravite sebi šolju čaja, napunite flašicu vode ili dodajte elektrolite.

Dišite: uradite jednostavnu vežbu disanja, otvorite prozor, udahnite svež vazduh ili meditirajte nekoliko minuta.

Ako vam je raspored prepun, pokušajte da planirate ove pauze unapred - na primer, tokom pauze za ručak ili u vreme kada znate da ste skloni umoru.

Ova pauza štedi vreme na duže staze

Možda mislite da nemate tih deset minuta, ali razmislite o tome na ovaj način: umoran mozak radi sporije, pravi više grešaka i teže pamti.

Kratka pauza može vas „resetovati“ i dati vam energiju - tako da možete proći kroz ostatak dana sa više kvaliteta i manje frustracije.

Umesto da pokušavate da ignorišete ili prikrijete popodnevni umor kafom, pokušajte da napravite mini pauzu za mozak.

Pokrenite svoje telo, popijte malo vode i udahnite svež vazduh. Možda ćete se probuditi bolje nego uz još jednu šolju kafe - a ako je i popijete, učinite to delom svesne, prijatne rutine, a ne poslednjim pokušajem da prebrodite dan.

Izvor: n1info.rs

Ova mahunarka je pomalo zaboravljena superhrana iz vašeg vrta, a evo koje zdravstvene prednosti donosi.

Možda ovu namirnicu imate u ostavi, ali ne znate koliko je zapravo moćna. Reč je o skromnoj mahunarki, omiljenoj u mediteranskoj kuhinji, koja je puna hranljivih materija koje pomažu u snižavanju holesterola, regulaciji krvnog pritiska i održavanju zdrave telesne težine.

Radi se o — bobu. Bob je bogat hranljivim materijama i pruža brojne zdravstvene koristi. Sadrži vlakna, folnu kiselinu, mangan i mnoge druge nutrijente, a može pomoći u regulaciji telesne težine i smanjenju holesterola, piše Healthline, a prenosi Sensa.hr.

Evo koje zdravstvene benefite donosi bob:

Bogat nutritivni profil

Uprkos svojoj veličini, bob obiluje nutrijentima. Posebno je bogat biljnim proteinima, folnom kiselinom i rastvorljivim vlaknima koja pomažu varenju i snižavaju holesterol.

Jedna šolja (170 g) kuvanog boba sadrži:

Kalorije: 187

Ugljeni hidrati: 33 g

Masti: <1 g

Proteini: 13 g

Vlakna: 9 g

Folna kiselina: 40 % preporučenog dnevnog unosa (PDU)

Mangan: 36 % PDU

Bakar: 22 % PDU

Fosfor: 21 % PDU

Magnezijum: 18 % PDU

Gvožđe: 14 % PDU

Kalijum: 13 % PDU

Tiamin (B1) i cink: 11 % PDU

Takođe sadrži manje količine drugih B vitamina, kalcijuma i selena.

Ublažava simptome Parkinsonove bolesti

Bob prirodno sadrži levodopu (L-dopa), supstancu koju telo pretvara u dopamin — neurotransmiter čiji je manjak karakterističan za Parkinsonovu bolest. Manja istraživanja pokazala su da konzumacija boba može poboljšati nivo dopamina i motoričke funkcije, slično lekovima sa L-dopom. Ipak, ne preporučuje se zamena terapije bobom bez nadzora lekara.

Podrška razvoju mozga

Bob je izvrstan izvor folne kiseline, ključne za pravilan razvoj mozga i kičmene moždine kod fetusa. Nedostatak ovog nutrijenta u trudnoći povezan je sa ozbiljnim razvojnim poremećajima.

Jedna šolja boba zadovoljava 40 % dnevnih potreba za folnom kiselinom.

Jača imunitet

Bob sadrži antioksidanse koji mogu ojačati imuni sistem i zaštititi ćelije od oštećenja. Iako su mnoga istraživanja rađena na ćelijskom nivou, rezultati ukazuju na potencijal u jačanju imunološke odbrane.

Koristan za zdravlje kostiju

Bogat je manganom i bakrom, mineralima koji učestvuju u održavanju čvrstine kostiju. Studije pokazuju da njihov unos može pomoći u sprečavanju gubitka koštane mase, posebno kod starijih osoba i žena u menopauzi.

Ublažava simptome anemije

Bob je dobar biljni izvor gvožđa, ključnog za stvaranje hemoglobina. Njegova konzumacija može poboljšati nivo gvožđa u krvi i smanjiti simptome anemije, poput umora i vrtoglavice.

Smanjuje visoki krvni pritisak

Zahvaljujući visokom sadržaju magnezijuma i kalijuma, bob pomaže opuštanju krvnih sudova i snižavanju pritiska.

Podstiče mršavljenje

Proteini i vlakna iz boba mogu pomoći u kontroli apetita i gubitku telesne težine.

Smanjuje nivo holesterola

Rastvorljiva vlakna iz boba vezuju holesterol i pomažu njegovom izbacivanju iz organizma, što doprinosi snižavanju „lošeg“ LDL holesterola.

Svestran i jednostavan za pripremu

Bob se može spremati na razne načine: kuvan, dinstan, pečen ili kao dodatak salatama, supama, rižotu i testenini, prenosi Sensa.hr.

Organizacija Gradskog vatrogasnog saveza Sombor, održala je još jedno uspešno Opštinsko vatrogasno takmičenje dobrovoljno vatrogasnih društava (DVD) na stadionu FК „Hajduk“ u Staparu.

Ispred lokalne samouprave, prisutne goste i takmičare pozdravio je član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Igor Ćupurdija, a takmičenje je zvanično otvorio šef Odseka za vanredne situacije, civilnu zaštitu i odbranu Gradske uprave grada Sombora Ivan Gligorić.

Na takmičenju je učestvovalo jedanaest DVD koja se nalaze na teritoriji Grada, kao i ekipa DVD „Кaravukovo“. Samo takmičenje je održano po kategorijama od ukupno 25 ekipa, odnosno 250 takmičara, i to: podmladak (dečaci, devojčice i mešovita ekipa), juniori (dečaci i devojčice) i seniori (muške i ženske ekipe).

Ovo takmičenje je ujedno bilo i kvalifikaciono takmičenje za državno vatrogasno prvenstvo, a pored prikazivanja stečenih veština i znanja, ovo je bila i prilika da se dodatno razvije sportski i timski duh.

U organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, pod pokroviteljstvom Grada Sombora, na Trgu Svetog Trojstva, održana 28. po redu gastronomska manifestacija „Somborski kotlić“.

Najpoznatije takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša okupilo je više od 2.000 učesnika iz zemlje i regiona, raspoređenih u preko 200 kotlića.

Svečano otvaranje obeleženo je paljenjem prve vatre, koju je ove godine zapalio Jovan Uzelac, direktor Turističke organizacije grada Sombora.

Stručni žiri u sastavu Radmilo Bumber, Milan Vučković i Georgije Lazarov, posle ukusnog nadmetanja imao je nimalo lak zadatak, da odabere najbolji riblji paprikaš. Pobednik XXVIII. „Somborskog kotlića“ je Peđa Lovrić iz Apatina. Drugo mesto pripalo je Vladi Lovriću, dok je treće mesto osvojio Danijel Ajduk.

Кao i prethodnih godina, posetioci su mogli da uživaju u „Ulici starih zanata“ – postavci sa tradicionalnim rukotvorinama, zanatskim proizvodima i delima domaćih majstora, a u sklopu manifestacije održano je i takmičenje za najbolje aranžirani sto i najveseliju ekipu.

Brojne goste iz zemlje i regiona zabavljali su Tamburaški sastav „Đuvegije“, i estradni umetnik Slobodan Radanović, koji su svojim nastupima upotpunili atmosferu i dodatno ulepšali ovaj gastronomski spektakl.