Sombor vesti

Nema ništa lepše od trenutka kada legnemo u krevet i utonemo u san. Dok neki odmah padnu u dubok san bez snova, drugi tokom noći proživljavaju žive, često neverovatno realistične vizije. Od letenja do bežanja u panici – snovi nas vode kroz razne scenarije, a čini se da su neki ipak češći od drugih.

Kompanija za tehnologiju sna Simba sprovela je prvo veliko istraživanje snova u Velikoj Britaniji – tzv. „Cenzus snova“, u kom je učestvovalo 2.000 odraslih ljudi tokom jedne nedelje. Rezultati otkrivaju naciju podeljenu između stresa i begova u fantaziju – dok jedni sanjaju košmare pune anksioznosti, drugi sanjaju romantične avanture ili uspehe koje priželjkuju.

Najčešći san? Ponovni susret sa osobom iz prošlosti i romanse.

Prema analizi, najčešći snovi među ispitanicima bili su:

Ponovno viđanje sa nekim iz prošlosti (13%)

Intimnost ili romansa (13%)

Bežanje, gubljenje ili zarobljenost (11%)

Letenje ili lebdenje (6%)

Padanje (6%)

Nemogućnost kretanja (6%)

Košmari najčešće uključuju bežanje, gubljenje, padanje i osećaj paralize. Ovakvi snovi upućuju na visoke nivoe stresa koji se iz budnog stanja prenose u san.

Zanimljivo je i da su žene češće sanjale stresne situacije, dok su muškarci imali više snova sa nadrealnim i fantastičnim elementima.

Dodaje da učestali snovi o kašnjenju, bežanju ili zarobljenosti jasno ukazuju na svakodnevnu anksioznost.

Skoro polovina ljudi sanjala je poznata mesta poput doma ili škole, dok je samo 7% maštalo o fantastičnim svetovima poput svemirskih stanica ili lebdećih ostrva. Takođe, 18% se našlo u snovima na javnim mestima (aerodromi, ulice), a 11% u prirodnim okruženjima (šuma, planina).

Lični odnosi imali su najveći uticaj na sadržaj snova, sa preko trećine ispitanika koji su sanjali ljude koje poznaju.

Još jedan zanimljiv nalaz studije je pojava nazvana „navala snova“ – najviše snova se pamtilo nedeljom ujutru, nakon subotnje noći. Veruje se da je to zbog dužeg spavanja tokom vikenda, što omogućava intenzivnije REM faze i veće prisećanje snova. Takođe, tzv. „nedeljni strahovi“ – osećaj anksioznosti zbog nadolazeće radne nedelje – mogu dodatno pojačati emocionalno nabijene snove.

Na kraju, studija pokazuje da ne pamte svi ljudi šta sanjaju – dok 13% ljudi skoro svako veče pamti neki san, trećina ih se gotovo nikada ne seti.

Izvor: n1info.rs

Suplementi često sadrže znatno veće doze od onih koje biste dobili kroz ishranu, tako da je rizik od predoziranja, takođe poznat kao hipermagneziemija, znatno veći.

Iako je magnezijum važan mineral za mnoge funkcije u telu, prekomerni unos – posebno putem dodataka ishrani – može dovesti do neželjenih posledica.

Blaga predoziranja mogu izazvati dijareju i grčeve u stomaku, ali u težim slučajevima mogu se javiti ozbiljni simptomi kao što su otežano disanje, nepravilan rad srca, pa čak i smrt. Međutim, to je retko stanje.

Koliko je magnezijuma dovoljno, a koliko previše?

Magnezijum je neophodan za proizvodnju energije, sintezu proteina, zdravlje mišića i nerava.

Kada ga ne unosimo dovoljno hranom, suplementi mogu pomoći – posebno kod migrene, zatvora, anksioznosti i problema sa spavanjem.

Vodič za ukupan dnevni unos putem hrane i suplemenata:

do 6 meseci: 30 mg

7-12 meseci: 75 mg

1-3 godine: 80 mg

4-8 godina: 130 mg

9-13 godina: 240 mg

14–18 godina

Muškarci: 410 mg

Žene: 360 mg

Trudnice: 400 mg

Žene koje doje: 360 mg

19-30 godina:

Muškarci: 400 mg

Žene: 310 mg

Trudnice: 350 mg

Žene koje doje: 310 mg

31–50 godina:

Muškarci: 420 mg

Žene: 320 mg

Trudnice: 360 mg

Žene koje doje: 320 mg

51 plus godina:

Muškarci: 420 mg

Žene: 320 mg

Kako sprečiti predoziranje?

Gornje granice dnevnog unosa magnezijuma odnose se samo na dijetetske suplemente, a ne na hranu:

Do 12 meseci: Gornja granica od suplemenata nije utvrđena

1-3 godine: 65 mg

4-8 godina: 110 mg

9 plus godina: 350 mg

Koji su simptomi prevelike količine magnezijuma?

Zbog mnogih uloga koje magnezijum igra u telu, predoziranje može biti ozbiljno.

Simptomi uključuju:

– mučnina

– vrtoglavica

– slabost i zbunjenost

– usporeni refleksi

– glavobolja i crvenilo

– zamagljen vid

– paraliza mišića

– srčani zastoj u ekstremnim slučajevima

Ko je najviše ugrožen?

Rizik je veći za:

– ljude sa oštećenom funkcijom bubrega

– one koji uzimaju magnezijum za zatvor

– trudnice koje primaju magnezijum intravenozno za eklampsiju

– ljude koji koriste lekove koji povećavaju apsorpciju magnezijuma (kao što su opioidi i antiholinergici)

Ako uzimate suplemente magnezijuma i osetite bilo koji od gorenavedenih simptoma – posebno sa oštećenom funkcijom bubrega – obavezno se obratite lekaru.

Kako se dijagnostikuje predoziranje?

Merenje nivoa magnezijuma u ​​krvi otkriva težinu predoziranja:

Blaga: manje od 7 mg/dL

Umerena: 7–12 mg/dL

Teška: više od 12 mg/dL

Pošto su simptomi nespecifični, dijagnoza se često postavlja isključivanjem drugih stanja kao što su otkazivanje bubrega, hipotiroidizam ili visok nivo kalijuma.

Lečenje i prevencija

U blažim slučajevima dovoljno je prestati sa uzimanjem suplemenata i dozvoliti telu da prirodnim putem eliminiše višak. Ali teži slučajevi mogu zahtevati bolničko praćenje, intravenski kalcijum i fiziološki rastvor ili diuretike, ili hemodijalizu u teškim slučajevima.

Najsigurniji način za uzimanje magnezijuma je putem hrane. Zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi i semenke su bogati magnezijumom i obezbeđuju druge važne hranljive materije, kao što su vlakna i antioksidansi, pčrenosi 24sata.hr.

Ako se ne bavite proučavanjem psihijatrije i psihologije, verovatno niste čuli za okrug Stirling u Novoj Škotskoj. I to sa dobrim razlogom - Stirling ne postoji, barem ne na mapi. Ali to je stvarno mesto, i to mesto koje je odigralo veliku ulogu u oblikovanju našeg razumevanja društvenih faktora koji doprinose mentalnom zdravlju i bolestima, piše Psiholodži tudej.

Okrug Stirling je pseudonim. On predstavlja okrug u Novoj Škotskoj koji je bio domaćin jedne od najdužih i najvažnijih studija na svetu, koji se fokusiraju na mentalno zdravlje, piše Psiholodži tudej.

Okrug je naveden pod pseudonimom, jer kada je studija počela 1948. godine, mentalna bolest je bila duboko stigmatizovana.

Za razliku od Framingam studije o bolestima srca, koja se fokusira na faktore rizika u vezi sa kardiovaskularnim zdravljem i koja je započela iste godine (i sa sedištem u Framingamu, u Masačusetsu), mnogi ljudi u „Stirlingu“ nisu želeli da budu povezani sa mentalnom bolešću.

Studija je sprovedena u seoskom okruženju, jer su se mnogi ljudi s polovine 20. veka pitali kakvu pretnju gradovi predstavljaju po mentalno zdravlje.

Psihijatri i naučnici pitali su se da li je ruralno okruženje bolje za mentalno zdravlje. Okrug Stirling je pomogao da dobiju neke odgovore.

Dvoje psihijatara, supružnici Dorotea Kros Lejton i Aleksandar Lejton, koji su prethodno zajedno radili sa plemenskim zajednicama na Aljasci, Novom Meksiku i u Arizoni, kao i tokom Drugog svetskog rata, usredsredili su se na proučavanje mentalnog zdravlja, koristeći metode društvenih nauka.

Kada su odlučili da sprovedu svoju studiju u Novoj Škotskoj (gde je Aleksandar provodio leta kao dečak), dobili su jedan od prvih grantova novoosnovanog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, koji je, zajedno sa drugim finansijerima, platio tim od 100 istraživača, uključujući psihijatre, društvene naučnike, istoričare, pa čak i jednog fotografa.

Iako je Stirling bio ruralno okruženje, bio je izuzetno mešan u smislu geografije, etničke pripadnosti i ekonomije. Okrug je prvenstveno bio sastavljen od engleskih Kanađana, koji su uglavnom bili protestanti, i francuskih Kanađana koji su bili rimokatolici, zajedno sa domorodačkim stanovništvom, crnim Kanađanima i nekoliko drugih etničkih manjina. Bilo je na moru i mnogi ljudi su radili u ribarstvu, ali drugi su radili u drvnoj industriji ili u poljoprivredi. Ekonomska situacija ljudi je takođe značajno varirala, u rasponu od dobrostojećih do onih koji žive u krajnjem siromaštvu.

Da li su stanovnici okruga Stirling imali bolje mentalno zdravlje od ljudi koji žive u gradovima? Kratak odgovor, na iznenađenje mnogih, bio je ne.

Statistike su otkrile da su stope mentalnih bolesti u okrugu Stirling bile veoma slične onima koje su pronađene u studiji Midtaun Menhetn, koju je Lejton takođe završio krajem 1950-ih.

Štaviše, mnogi faktori rizika na oba mesta su bili slični: siromaštvo, nejednakost, društvena izolacija i dezintegracija zajednice. Činilo se da biti u prepunom gradu samo po sebi nije problematično.

Zanimljivo, kada su Lejtoni ponovo procenili stope mentalnih bolesti u jednoj od najugroženijih zajednica u Stirlingu deceniju kasnije, otkrili su da se mentalno zdravlje stanovnika poboljšalo.

Dok je Aleksander Lejton tvrdio da je to bilo zbog programa obrazovanja odraslih i većeg mešanja sa bogatijim ljudima zbog konsolidacije dve škole, takođe je primetno da su se u ovoj oblasti pojavile nove mogućnosti zapošljavanja.

Pretpostavka je bila da su novi poslovi izvukli ljude iz siromaštva, dali njihovim životima novi smisao i podstakli nove društvene odnose.

Izvor: n1info.rs

Demi Mur je dobila godišnje priznanje magazina People, a u pratećem video-snimku kaže da sada više poštuje svoje telo i da se više ne definiše kroz svoj izgled.

„Imam veće poštovanje prema svemu što je moje telo prošlo da bi me dovelo do ovde. To ne znači da ponekad ne pogledam u ogledalo i ne pomislim: ‘O Bože, izgledam staro’ ili ‘Lice mi se opušta’ – desi se. Ali mogu da prihvatim da je to mesto na kojem se danas nalazim i znam da razlika danas leži u tome što to ne definiše moju vrednost niti to ko sam ja… Na neki način, lepota jednostavno jeste. Možeš da pogledaš cvet i vidiš njegovu lepotu. Na ljudskom nivou, ja to nalazim u autentičnosti i pozitivnosti. Lepota dolazi iz udobnosti u tome da budeš tačno ono što jesi“, rekla je Demi Mur.

Glumica ima 62 godine i tri odrasle ćerke sa bivšim mužem Brusom Vilisom, a priznala je da je ranije mučila sebe pokušavajući da izgleda što bolje, ali da je danas nežnija prema sebi i da sluša svoje telo, umesto da ga kažnjava.

Na pitanje kako su se promenile njene rutine samopomoći, Mur je rekla: „Zaista sam mučila sebe. Radila sam lude stvari poput vožnje bicikla od Malibua sve do studija Paramount, što je oko 42 kilometra. Sve to zato što sam pridavala ogromnu važnost tome kako spolja izgledam. Mislim da je najveća razlika danas to što se mnogo više radi o mom celokupnom zdravlju, dugovečnosti i kvalitetu života. Mislim da sam evoluirala u pravcu veće nežnosti prema sebi. Bila sam veoma gruba i imala sam daleko antagonističkiji odnos sa svojim telom. I iskreno, zaista sam samo kažnjavala sebe."

Sada imam mnogo intuitivniji, opušteniji odnos sa svojim telom. Verujem mu kada mi kaže da mu je potrebna hrana, da je žedno. Danas slušam svoje telo i mnogo manje se plašim. Zaista volim da dan započnem kratkom meditacijom, vođenjem dnevnika. I generalno, volim hranu bogatu hranljivim materijama. Ne jedem meso. Jedem jaja. Ali mislim da je veliki deo zdravlja zapravo ono što dolazi iznutra.

"Shvatila sam koliko je san važan. Mislim, nisam savršena. I dalje pijem Red Bull. Obožavam ga. Ali ne mnogo. Jedan“, zaključila je Demi Mur.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje za period od 23. do 26. aprila, 2025. godine, gde će na teritoriji Zapadnobačkog okruga na snazi biti narandžasti meteoalarm.

Tokom navedenog perioda očekuju se obilni pljuskovi sa grmljavinom, praćeni gradom i jakim vetrom.

Na području Srbije se do 26. aprila očekuje nestabilno vreme, a za konkretne lokacije izdavaće se hitna upozorenja jedan do dva časa unapred.

Narodno pozorište Sombor objavilo je program koji će posetioci ove ustanove kulture imati priliku pogledati tokom maja meseca 2025. godine.

Ulaznice su u prodaji, a u nastavku vam donosimo kompletan repertoar:

Četvrtak, 8. maj u 20 sati, Studio 99 – Marej Šizgal, ČEŽNJA ZA SUPERPOVRĆEM, režija: Dušan Jović, prva repriza, „Ravangrad film i teatar“ uz podršku Narodnog pozorišta Sombor

Subota, 10. maj u 18 sati, Velika scena – Đorđe Lebović, SEMPER IDEM, u dramatizaciji i režiji Gorčina Stojanovića

Četvrtak, 15. maj u 20 sati, Velika scena – Dankan Mekmilan sa Džonijem Donahouem, SVAKA DIVNA STVAR, u režiji Ninoslava Đorđevića

Subota, 17. maj u 20 sati, Velika scena – Po motivima romana Elfride Jelinek, LJUBAVNICE, režija Lea Jevtić i Hana Japundžić, pokrovitelj predstave Grad Zagreb, gostovanje

Četvrtak, 22. maj u 20 sati, Studio 99 – Đorđe Petrović, IZUZETI, režija: Mia Knežević

Petak, 23. maj u 20 sati, Studio 99 – Marej Šizgal, ČEŽNJA ZA SUPERPOVRĆEM, režija: Dušan Jović, prva repriza, „Ravangrad film i teatar“ uz podršku Narodnog pozorišta Sombor

Subota, 24. maj u 11 sati, Velika scena – Po motivima basne, TRI PRASETA, adaptacija I režija Nemanja Bakić, premijera

Subota, 24. maj u 20 sati, Velika scena – Norm Foster, SVE PO SPISKU, režija Petar Jovanović, “Letirov oblak” Sombor, gostovanje

Sreda, 28. maj u 20 sati, Velika scena – Andraš Urban, BILO JEDNOM U NOVOM SADU, režija Andraš Urban, Novosadsko pozorište, predstava je na mađarskom jeziku – prevod obezbeđe, gostovanje

Petak, 30. maj u 20 sati, Velika scena – Mate Matišić, LJUDI OD VOSKA, u adaptaciji Ivana Vanje Alača

Subota, 31. maj u 20 sati, Velika scena – Po drami Miroslava Krleže “Gospoda Glembajevi”, GLEMBAJEVI, u adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića

Podsećamo, radno vreme biletarnice je radnim danima i subotom od 10 do 12 sati i na dan igranja predstave od 18 do 20 sati. Za sve informacije mogu se pozvati brojevi telefona 025/436 373 ili 062/24 80 20, a ulaznice je moguće kupiti i ONLAJN.

Izbor: radioapatin.com

Zbog protestne šetnje koju u petak, 25. aprila, organizuje Udruženje građana „Bez straha“ iz Apatina, a čiji učesnici će pešačiti od Apatina do Sombora kako bi prisustvovali dočeku studenata biciklista koji su se vratili iz Strazbura, doći će do privremene obustave saobraćaja na deonici puta Apatin – Sombor.

U periodu od 14 do 18 časova, deonica državnog puta II A reda 107 (Apatin – Sombor) biće zatvorena za saobraćaj. Šetnja se završava na Trgu Svetog Trojstva u Somboru, gde će u 19 časova biti organizovan svečani doček studenata.

Iz Policijske uprave apeluju na građane da u navedenom periodu izbegavaju ovaj put i koriste alternativne pravce preko Čičova i Prigrevice ili preko Bačkog Monoštora – Кupusine- Apatina.

Saobraćaj će biti interventno regulisan od strane policije.

Izvor: radiodunav.com

Proleće je u punom jeku, a Dunav u Apatinu spreman je da još jednom pokaže svu svoju lepotu. Javna ustanova "Dunavska obala" objavila je raspored majskih panoramskih vožnji, koje su postale omiljeni izbor za sve ljubitelje prirode, reke i laganog odmora daleko od gradske buke.

U maju vas očekuje devet vožnji na različitim, pažljivo biranim rutama – od zaliva i Velikog limana, preko Harčaša i Lavača, pa sve do Vagona i Mišvalda. Prve vožnje zakazane su već za 1. maj, u 11 i 17 časova, a cene karata kreću se od 500 do 600 dinara, u zavisnosti od dužine ture.

Direktorka „Dunavske obale“ Ljiljana Krec istakla je da su vožnje osmišljene tako da pruže potpuno uživanje u dunavskim pejzažima, ali i trenutke mira i povezanosti s prirodom.

– Pozivam sve da nam se pridruže i dožive Dunav na jedan drugačiji način. Nek vam ove vožnje budu predah za dušu, trenutak koji delite sa dragim ljudima i sa rekom koja nas uvek iznova očara – poručila je Krec.

Rezervacije se mogu izvršiti pozivom na broj 025/515-00-68 (od 8 do 20 časova) ili lično na recepciji JP "Dunavska obala", Dunavska obala bb.

Vožnje se realizuju uz minimum 10 prijavljenih putnika, a u slučaju lošeg vremena – otkazuju se. Prilikom rezervacije, roditelji su dužni da prijave i decu, bez obzira na uzrast. Grupne vožnje moguće su i radnim danima uz najavu najmanje dva dana unapred.

Za sve koji vole prirodu, vodu i tišinu koju samo reka zna da pruži – maj na Dunavu je pravi trenutak da se ukrcate.

Izvor: soapatin.org