Sombor vesti

U subotu 14.06.2025. godine održano je treće izdanje ‘’Magna letnja humanitarnia petica’’.

Cilj ove trke je bilo prikupljanje materijalnih sredstava za lečenje Radovana Božovića i Anđele Đorđević. Učešće je uzelo nešto više od sto trkača, a Atletsko rekreativni klub ‘’Somaraton’’ Sombor su predstavljali Dragana Bogovjević, Đorđe Rackov i Zoran Nikolić.

U nedelju 15.06.2025. godine u klisuri reke Gradac, pored Valjeva, održano je osmo izdanje ‘’Vidra trail’’ trke. Više od 500 trkača učestvovalo je u ovom nesvakidašnjem takmičenju po nedirnutoj prirodi ovog kraja. Svoje učešće na trci od 10 kilometara sa 450 metara kumulativnog uspona imali su članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor i to Damjan Šokac, Jelena Stanimirović, Jovana Bezbradica, Jovana Đurović Rajak i Daniel Šokac. Sastavni deo ekipe je bila i Tea Živković koja je bila zadužena za podršku učensicima Somborskog kluba.

Već znamo da stimulativna moć kofeina čini ga neprikladnim izborom za piće kasno uveče – barem ako želite da se naspavate.

Nova studija koju su sproveli naučnici opisuje detalje uticaja kofeina na mozak tokom sna.

Pokazano je da kofein povećava složenost moždanih signala i pomera mozak bliže stanju „kritičnosti“, u testovima koje su sproveli istraživači sa Univerziteta u Montrealu u Kanadi, prenosi Science alert.

Ova kritičnost se odnosi na to da je mozak uravnotežen između strukture i fleksibilnosti, što se smatra najefikasnijim stanjem za obradu informacija, učenje i donošenje odluka.

Međutim, ovo stanje bi moglo da spreči miran san, ukazuju istraživači. Kofein nas ne samo da drži budnima, već zapravo menja način na koji mozak funkcioniše.

Istraživači su otkrili su da su mlađi odrasli uzrasta od 20 do 27 godina bili više pogođeni na ovaj način.

Šta su pokazale dalje analize?

Istraživači su analizirali aktivnost mozga dok su učesnici studije spavali. (Thölke et al., Communications Biology, 2025)

Dalja analiza je otkrila da je kofein uticao na spore oscilacije električne aktivnosti poznate kao delta, teta i alfa talasi. To su indikatori dubljeg, regenerativnijeg sna, ali ih je kofein oslabio – posebno tokom faze spavanja sa brzim pokretima očiju koju mozak koristi da fiksira sećanja i napuni naše kognitivne funkcije.

„Ove promene ukazuju na to da čak i tokom spavanja, mozak ostaje u aktiviranijem, manje regenerativnom stanju pod uticajem kofeina“, kaže neuronaučnik Karim Džerbi sa Univerziteta u Montrealu.

„Ova promena u ritmičkoj aktivnosti mozga može pomoći u objašnjenju zašto kofein utiče na efikasnost kojom se mozak oporavlja tokom noći, sa potencijalnim posledicama po obradu pamćenja“.

Za studiju, istraživači su regrutovali 40 dobrovoljaca i merili njihove moždane obrasce putem elektroencefalograma (EEG) tokom dve noći. Jedne noći, učesnicima je dat placebo, a druge kapsula koja sadrži 200 miligrama kofeina (što je ekvivalentno jednoj ili dve šoljice kafe).

Različite statističke metode su korišćene za validaciju rezultata i kako bi se osiguralo da su razlike uočene u aktivnosti mozga povezane sa unosom kofeina – što pokazuje pomak ka kritičnosti i više uzbuđenih neurona.

„Iako je ovo korisno tokom dana za koncentraciju, ovo stanje bi moglo da ometa odmor noću“, kaže neuronaučnica Džuli Kerier sa Univerziteta u Montrealu.

„Mozak se ne bi ni opustio niti bi se pravilno oporavio“, smatra on.

Kada su u pitanju različite reakcije u različitim uzrastima, istraživači ukazuju da bi promene u mozgu kako starimo mogle biti odgovorne.

Molekuli adenozina se postepeno nakupljaju u mozgu tokom dana, što dovodi do većeg osećaja umora kako se približava vreme za spavanje. Kofein deluje tako što blokira receptore sa kojima adenozin interaguje, dajući nam privremeni nalet energije.

Adenozinski receptori su zastupljeniji u mlađim mozgovima, što može objasniti zašto mlađi ljudi izgledaju osetljiviji na dejstvo kofeina. To uključuje i pozitivne energizirajuće efekte i negativne efekte preterane aktivnosti mozga tokom noći.

„Kofein je psihoaktivni stimulans koji ljudi svih starosnih grupa konzumiraju svakodnevno kroz širok spektar proizvoda kao što su kafa, čaj, bezalkoholna pića, energetska pića, čokolada i nekoliko farmaceutskih lekova“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.

„Stoga je ključno razumeti kako kofein utiče na mozak tokom spavanja i tokom godina“, dodaju oni.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Communications Biology.

Postoje ljudi koji će uvek pokušavati da se uklope i oni koji nikada neće ni pokušati.

Pripadnici ovih horoskopskih znakova rođeni su da budu ono što jesu. Oni ne poštuju tuđa pravila, ne prihvataju autoritet samo zato što „treba“ i nikada se ne menjaju da bi drugima olakšali, prenosi Index.hr.

Autentičnost za njih nije opcija, već osnovna postavka.

Vodolija

Vodolija je simbol originalnosti. Njihov pogled na svet je uvek nekoliko koraka ispred vremena, i kada im neko kaže „to se tako ne radi“, njihova prva pomisao je: „Zašto da ne?“

Vole da razbijaju kalup i stvaraju nova pravila, ili još bolje, da uopšte izbrišu potrebu za bilo kakvim pravilima. Ne očekujte da ćute, klimaju glavom ili slede utabane staze - precrtaće je i nacrtati svoju.

Ovan

Ovnovi su prirodni buntovnici, ne zato što vole dramu, već zato što im nije stalo do tuđeg odobrenja. Impulsivni, hrabri i puni inicijative, spremni su da sruše sve prepreke koje stoje između njih i onoga što žele.

Kada im neko postavi granicu, oni je shvataju kao izazov. Njihova snaga leži u činjenici da ne čekaju dozvolu, već deluju.

Strelac

Strelčevi su večiti istraživači. Ne podnose ograničenja, rutine ili autoritete koji pokušavaju da im zatvore slobodu u kalup.

Njihov moto u životu je: „Probaj, pa ćeš videti.“

Oni uvek traže nova iskustva, ideje i puteve, a poslušnost jednostavno nije deo njihovog kodeksa. Kada neko pokuša da ih ukroti, smeju se i kreću u drugom pravcu.

Škorpija

U početku mogu delovati mirno i kontrolisano, ali Škorpije imaju unutrašnju vatru koju niko ne može da ugasi.

Njihova pravila važe za njih, i ni za koga drugog. Kada osete da neko pokušava da ih kontroliše, postaju nepopustljivi.

Ne traže sukob, ali ga se i ne plaše. Njihova snaga dolazi iznutra, iz duboke svesti o tome ko su i ko nikada neće biti.

Ako imate zdrav i blizak odnos sa majkom, verovatno je da ćete se prvo obratiti njoj kada ste pod stresom. Postoji nešto neverovatno umirujuće u tome što vam majka govori da će sve biti u redu.

Ispostavlja se da taj osećaj nije samo subjektivan, već je univerzalan. Bez obzira da li razgovaramo licem u lice ili telefonom, istraživanja su pokazala da sam razgovor sa mamom može značajno smanjiti nivo stresa.

U studiji iz 2012. godine, naučnici su otkrili da razgovor sa mamom telefonom ima isti efekat kao i fizičko prisustvo - barem kada je u pitanju emocionalna podrška, prenosi Index.hr.

Razgovor sa mamom telefonom smanjuje stres isto koliko i zagrljaj

Istraživački tim koji je predvodila Lesli Selcer, saradnica u Child Emotion Lab -u na Univerzitetu Wisconsin-Medison, objavio je svoje nalaze u časopisu "Proceedings of the Royal Society B".

Zaključili su da nema razlike u smanjenju stresa između razgovora sa mamom lično i razgovora sa njom telefonom.

U studiji je učestvovalo 68 devojčica uzrasta od sedam do 12 godina koje su prošle kroz stresne zadatke - rešavanje matematičkih problema i javnog nastupa.

Nakon toga, devojčice su podeljene u četiri grupe: jedna grupa je ostavljena sama bez kontakta sa majkom, druga je razgovarala sa njom lično, treća preko telefona, a četvrta preko SMS poruka.

Rezultati su bili iznenađujući. Devojčice koje su razgovarale sa svojim majkama - bilo lično ili telefonom - imale su viši nivo oksitocina, hormona povezanog sa vezivanjem, poverenjem i empatijom. Obe grupe su takođe imale niži nivo kortizola, hormona stresa.

S druge strane, devojčice koje su komunicirale sa majkama samo putem SMS poruka imale su značajno niži nivo oksitocina i viši nivo kortizola - gotovo kao da uopšte nisu imale kontakt.

Mamin glas protiv stresa

„Ranije se smatralo da je fizički kontakt potreban za oslobađanje oksitocina, ali ovi rezultati jasno pokazuju da majčin glas može imati isti efekat kao zagrljaj - čak i kada ona nije fizički prisutna“, rekao je Selcer.

Set Polak, direktor laboratorije, dodao je:

„Godinama sam viđao studente kako zovu svoje mame odmah posle ispita. Mislio sam da je to preterano, ali sada vidim - možda je to zapravo brz i efikasan način da se osećate bolje. To nije neka 'pop psihologija', već prava fiziološka reakcija“.

Nikada nismo prestari za majčinu podršku

Prema portalu "Nemours Kids Health", svako dete će u nekom trenutku iskusiti stres. Ključna uloga roditelja je da pruže osećaj sigurnosti, ljubavi i da budu tu za svoje dete kada mu je to potrebno.

Ova studija potvrđuje ono što mnogi intuitivno osećaju - majčin glas, bilo lično ili preko telefona, može imati snažan uticaj na naše emocionalno stanje.

Nikada nismo prestari za razgovor sa mamom, a nauka je to sada i potvrdila.

Jedna od poslednjih kolonija za leprozne u Evropi, Spinalonga, prestala je sa radom tek 1957. godine.

Malo ostrvo Spinalonga, ili Kalidon, kako je zvanično poznato, nalazi se u čuvenom zalivu Elunda kod severoistočnog Krita u regionu Lasiti pored grada Plaka.

Prvobitno povezana sa kopnom Krita, Spinalonga je od ostatka Krita odvojena od strane Mletaka, verovatno u 15. ili 16. veku. Čitavo ostrvo je potom pretvoreno u tvrđavu, jer su čvrsti zidovi izgrađeni oko ostrva, piše greekreporter.

Spinalonga je korišćena kao kolonija za leprozne

Najpoznatiji i najtragičniji aspekt njene istorije počeo je 1903. godine, kada je Spinalonga korišćena kao kolonija za leprozne zbog svoje izolacije od kopna.

Jedna od poslednjih kolonija za leprozne u Evropi, prestala je sa radom tek 1957. godine.

Poslednji stanovnik, sveštenik, nije napustio ostrvo do 1962. godine kako bi održao grčku pravoslavnu tradiciju obeležavanja četrdeset dana, šest meseci, godinu dana, tri godine i pet godina od sahrane preminulih.

Postojala su dva ulaza na Spinalongu, jedan je bio ulaz za leprozne, tunel poznat kao „Danteova kapija“. Tako je nazvan jer pacijenti nisu znali šta će im se desiti kada stignu.

Međutim, kada bi stigli na ostrvo, dobijali su hranu, vodu, medicinsku pomoć i socijalno osiguranje.

Ranije, takvi sadržaji nisu bili dostupni pacijentima obolelim od lepre na Kritu, jer su uglavnom živeli u pećinama u tom području, daleko od civilizacije.

Nakon što je kolonija leproznih raspuštena, Spinalonga je potonula u zaborav. Interesovanje za nju je oživeo rad ljudi poput Morisa Borna. Spinalonga je bila jedna od poslednjih aktivnih kolonija leproznih u Evropi.

Danas je nenaseljeno ostrvce, koje ima pristaništa i plaže, jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija Krita. Pored napuštene kolonije leproznih i tvrđave, Spinalonga je poznata po svojim malim šljunkovitim plažama i plitkoj vodi.

Ostru se veoma lako može pristupiti iz Plake, Elunde i Agios Nikolaosa, koji nude luksuzni turistički smeštaj i sadržaje.

Izvor: n1info.rs

Kao što kaže ni manje ni više autoritet kakav je biznismen i milijarder Mark Kuban, biti fin je jedna od najpotcenjenijih poslovnih veština, a istraživanje ga podržava. Dopadljivi ljudi imaju veću verovatnoću motivacije i uticaja na druge, efikasniji su lideri, uspešniji su u prodaji, veća je verovatnoća da izgrade i održe dobre odnose i da budu unapređeni ili zaposleni - generalno su uspešniji ljudi.

Kako možete napraviti dobar prvi utisak? Možete da izgledate dobro: ko ste, šta radite, šta ste postigli ... Taj pristup je posebno primamljiv kada ste nervozni, ili kada upoznate nekoga koga smatrate da je višeg statusa ili za autoritet. Ali pravilo od 30 sekundi autora liderstva Džona Maksvela preokreće premisu. Kao što Maksvel piše u “25 načina za pobedu sa ljudima, "ljudi se osećaju bolje i bolje kada im posvetite pažnju, afirmaciju i uvažavanje."

Dakle, njegov cilj je jednostavan: u prvih 30 sekundi razgovora, recite nešto pohvalno ili ohrabrujuće.

Ali ne i generički: Kompliment nečijoj odeći ili izgledu može izgledati kao floskula, pa čak i ako je iskrena, možda neće biti nezaboravna. Zato iskoristite prvih 30 sekundi da pronađete nešto smislenije. Postavite pitanje, ali nemojte ga koristiti kao odskočnu dasku za govori o sebi. Psiholozi to zovu "bumerang pitanja."

Umesto toga, zadržite fokus na drugoj osobi. Recimo da pitate: "Šta radiš?" Pristup je da kažete nešto o svom poslu,koji izgleda teško, i pohvalite njihovu sposobnost da to urade.

Ako sretnete nekoga u vodećoj ulozi, kažete: "Onda ste doneli odluku da vaša sreća dolazi od uspeha drugih." Ta izjava je implicitno komplimentna, i otvara vrata za razgovor o izazovima i nagradama rada.

Ako sretnete nekoga u prodaji, kažete: "Divim se vašoj sposobnosti da redovno čujete 'ne' i da i dalje nastavite. Nisam sigurna da bih to mogla. " Ta izjava je direktno komplimentna i otvara vrata razgovora o unutrašnjoj motivaciji i fokusiranju na dugoročne procese u odnosu na kratkoročne rezultate.

Svi volimo da pričamo o sebi

Taj pristup pretvara obavezno "Šta radiš?" pitanje u početak velikog razgovora, posebno iz perspektive osobe koju ste upravo upoznali.

Zašto? Svi volimo da pričamo o sebi. Studija objavljena u “Proceedings of the National Academy of Sciences” otkrila je da razgovor o sebi uzrokuje povećanu aktivnost u regionima mozga koji su povezani sa osećajem nagrade i zadovoljstva koji se nalaze u novcu, hrani, pa čak i se*su.

Sledeći put kada upoznate nekoga, koristite pravilo od 30 sekundi i pronađite nešto ohrabrujuće da kažete. Ovo dvoje zapravo ide ruku pod ruku. Kompliment implicitno ohrabruje primaoca da održi ili ponovi sve što je učinio da bi zaslužio taj kompliment.

Recite nešto lepo, a zatim pomozite drugoj osobi da govori o sebi. Postavljajte pitanja. Pitajte šta su naučili. Pitajte za savet.

Kao što autori studije objavljene u časopisu “Journal of Personality and Social Psihology” pišu: “Ljudi koji postavljaju pitanja, posebno dodatna pitanja, bolje vole svog partnera za razgovor - a ljudi koji su upravo pohvaljeni imaju mnogo veću verovatnoću da promišljeno odgovore na ta pitanja.”

Kao što i Maksvel piše, "Oni koji nam dodaju, privlače nas. Oni koji oduzimaju uzrokuju da se povučemo."

Koristite prvih 30 sekundi da “dodate”. Zatim iskoristite ostatak razgovora da pokažete da vam je stalo do druge osobe kao osobe: nekoga ko ima jedinstvena iskustva, mišljenja, znanje i ideje.

Zato što svako ima jedinstvena iskustva, mišljenja, znanja i ideje. Sve što treba da uradite jeste da pitate. I požnjete prvi utisak - i izgradnju odnosa - nagrade.

Izvor: zena.blic.rs

Pasulj je vrlo bogat proteinima, a crveni pasulj je u poslednje vreme vrlo popularan. Može se pripremiti na dva načina, a jedan od toga podrazumeva da ne morate prethodno ni da ga potopite.

Odličan je za dijetalnu ishranu i pripremu raznih priloga, a domaća kuhinja u tom slučaju je najbolja, pa tako možete da pravite i domaće ovseno mleko. Crveni pasulj se preporučuje za vegetarijansku ishranu, jer je bogat proteinima i obezbeđuje ovaj važan nutritivni element koji nedostaje ljudima koji se odriču mesa i mesnih proizvoda, a to su neke od navika koje bi trebalo da usvojimo od vegetarijanaca.

Kuvanje ne traje dugo ako je sve urađeno kako treba, uprkos činjenici da se pasulj dugo kuva dok ne bude spreman. Postoje različiti načini za kuvanje crvenog pasulja, a najpopularniji je da se pasulj potopi uveče i kuva sutradan. Ovo značajno smanjuje vreme kuvanja. Natapa se tako što se pasulj očisti, opere i stavi u duboku posudu, zatim se prelije vodom u odnosu 1:3, odnosno na jednu čašu pasulja, na primer, treba dodati 3 čaše vode. Pasulj treba natapati 12 sati, ali ne više od 15 sati, jer će početi da gubi na kvalitetu.

Pasulj se ne soli tokom kuvanja

Pošto pasulj odstoji potrebno vreme, ocedi se od vode i stavi u posudu u kojoj će se kuvati. Zalijte vodom tako da prekrije zrna, pa posle ključanja ostaviti oko 10 minuta. Zatim se voda ocedi, crveni pasulj se prelije hladnom vodom kako bi se stegnuo i ostavi da provri. Kuvajte oko sat vremena dok ne bude gotovo. Ako pasulj nije prethodno natopljen, vreme kuvanja se skoro udvostručuje. Crveni pasulj se ne soli tokom termičke obrade; to se radi neposredno pre skidanja sa vatre.

Pasulj bez prethodnog natapanja takođe se može brže kuvati nekim metodama.

Ovako pripremljen crveni pasulj pogodan je za salate i priloge. Oprani crveni pasulj se stavlja u šerpu i puni vodom u odnosu 3:1, ponavljajući korake kao za natapanje pasulja. Nakon što zamenite vodu, kuvajte oko 1-1,5 sat dok se pasulj potpuno ne skuva. Na kraju posolite. Nakon što ugasite šporet, ocedite pasulj. Ako ga držite u ruci i pritisnete, zrna su mekana i lako se pretvaraju u kašu. Ovako pripremljen crveni pasulj pogodan je za salatu od pasulja, ukusnu supu od pasulja, ali i kao prilog mesu i za pire od pasulja. Pire se može koristiti i kao fil za pitu.

Izvor: reporter-info.com

U organizaciji Zavičajnog udruženja Srba „Кorijeni“, u Srpskoj čitaonici „Laza Кostić“ Sombor, u petak, 13. juna, svečano je otvorena 13. po redu manifestacija „Ćirilica piše srcem“. Ispred lokalne samouprave, svečanosti su prisustvovale Marija Jerković i Mirela Ivanković iz Odeljenja za društvene delatnosti.

Кao i prethodnih godina, ova višednevna manifestacija otvorena je pesničkim i muzičkim nastupima u kom su učestvovala deca iz Glamoča (Federacija BiH), Pala, kao i deca iz Sombora, Apatina i Кljajićeva.

Drugog dana manifestacije održana su predavanja i radionice o ćirilici, nakon čega su prisutni gosti i domaćini događaja posetili Manastir posvećen Svetom arhiđakonu Stefanu i druge značajne kulturne i verske znamenitosti.

„Ćirilica piše srcem“ je višednevna manifestacija koja je posvećena očuvanju pisma ćirilice i edukaciji mlađih naraštaja o njenom značaju, kao jednog od elemenata očuvanja srpskog identiteta, kulture i tradicije kroz vekove.

U organizaciji Кonjičkog kluba „Vojvođanin“, danas je u Somboru održan drugi trkački dan na Gradskom hipodromu.

Održano je devet trka, među kojima je i 24. trka za Pehar grada Sombora, kao i specijalna „start iz okreta“ trka pod nazivom „Rojal drim“ sa prijavljenih 13 grla.

Pobednik trke za Pehar grada Sombora je Dejan Petrović sa grlom „Cervantonpridegar“, a pehar je pobedniku uručio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Učešće u drugom trkačkom danu uzelo je više od 95 grla iz 17 konjičkih klubova.

Događaju je prisustvovao i član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin.