Sombor vesti

Nesreća se dogodila na raskrsnici ulica Svetog Save i Vlade Ćetkovića

Vozač "golfa", D.S. (19) iz Sombora, je izazvao nesreću neustupanjem prava prolaza

Dušan A. (24) iz Apatina poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se sinoć, oko 22 časa, dogodila na raskrsnici ulica Svetog Save i Vlade Ćetkovića.

Do nezgode je došlo kada je na automobil „Folksvagen pasat“, koji se kretao glavnim putem, naleteo „golf 6“ iz sporedne ulice, prenose lokalni mediji.

Dušan, koji se nalazio u „Pasatu“, zadobio je teške telesne povrede od kojih je, nažalost, ubrzo i preminuo, dok je njegov prijatelj S.Š. (26), koji je upravljao vozilom, prošao sa lakšim telesnim povredama.

Lakše povrede zadobio je i vozač „golfa“, D.S. (19) iz Sombora, koji je izazvao ovu nezgodu neustupanjem prava prvenstva prolaza.

Nezvanično, u oba automobila, u trenutku nezgode, nalazilo se ukupno sedam lica.

Izvor: blic.rs

S ponosom možemo da kažemo da su karatisti KK "Dušan Staničkov" postigli izuzetne rezultate na Prvenstvu Srbije u karateu za poletarce, pionire i nade koje je održano u Mladenovcu!

Marljiv rad, trud i zalaganje na treninzima isplatili su se, što potvrđuju osvojene medalje – 2 zlatne i 4 bronzane u disciplini kate.

Ovi fantastični rezultati nisu samo dokaz veštine, već i posvećenosti, discipline i strasti prema karateu koju naši takmičari neprestano pokazuju.

Svaka medalja odražava kontinuirani rad i zalaganje svih takmičara, kao i njihovu volju da se stalno unapređuju. Čestitamo svim osvajačima medalja na izuzetnim nastupima.

Ovi uspesi nas motivišu da nastavimo dalje i da postavljamo još veće ciljeve.

Zlatna medalja

1. Ivanović Iskra 2013 C klasa
2. Radmilović Milan 2013 C klasa

Bronzana medalja

1. Radmilović Vladimir 2016 E klasa
2. Vejin Dušan 2014 E klasa
3. Radić Georgije 2014 E klasa
4. Radmilović Milan 2013 APS nivo

U nedelju 27.04.2025. godine održano je deveto izdanje polumaratona u Dubrovniku u Republici Hrvatskoj. Učešće su uzeli trkači iz pedesetak država, a među njima i Tijana Kabić, Atletsko rekrativni klub ‘’Somaraton’’ Sombor. Tijana je nastupila u glavnoj polumaratonskoj trci i zauzela sjajno drugo mesto. ‘’Veoma izazovna, valovita staza u kombinaciji sa toplim i vetrovitim vremenskim uslovima – nimalo lako za trčanje. Zadovljna sam plasmanom’’ – izjavila je Tijana nakon trke.

Isti vikend u Crnoj Gori u Bokoktorskom zalivu održano je još jedno izdanje planinske trke ‘’Boka Bay Trail’’. Takmičari su mogli da biraju između četiri trase, a članica ‘’Somaratona’’ Jelena Stanimirović uspešno je završila ‘’Green Course’’ stazu od 17 kilometara koja spaja Tivat i Boku kroz bujne pejzaže, kamene staze i slikovite poglede na zaliv.

Treća trka na koju su ovaj vikend nastupili ‘’Somaratonci’’ bila je čuveni Fruškogorski maraton koji je ponovo okupio veliki broj učesnika. Svoje učešće na ovoj legendarnoj manifestaciji imali su Biljana i Sergej Vezmar koju su prešli stazu od 10 kilometara kao i najiskusniji gradski trejl trkač Miroslav Liščević koji je prešao stazu od 42 kilometara sa 2.000 metara visinske razlike.

Znate li da imamo mnogo više toga zajedničkog sa kvascem nego što bi se moglo pomisliti, a još više toga možemo da naučimo iz ovog divnog mikroorganizma.

Kvasac može da nam pomogne da se prehranimo, kao i da učinimo svet održivijim, a možda čak i da otkrijemo čudesa svemirskih putovanja.

1. Kvasac je gljivica

Kvasac nije bakterija ili virus. To je gljivica.

2. Postoji više od 2.000 vrsta

Sada postoji više od 2.000 dokumentovanih vrsta kvasca, prema referentnom sajtu Theieast.org. Većina pripada tipu Ascomicota. Mnogi regioni planete nisu uzorkovani za kvasce, a broj vrsta kvasca širom sveta mogao bi da bude čak 200.000.

3. Kvasac je svuda

Kvasac čini otprilike 1% svih gljivica na zemlji, a gljivice predstavljaju otprilike 2,2% ukupne biomase na planeti. Poređenja radi, to je više od svih životinja na zemlji. I mnogo više od svih ljudi (0,01%).

4. Kvasci su mnogo stariji od nas

Naučnici veruju da je prvi kvasac nastao pre nekoliko stotina miliona godina.

5. Kvasac može da preživi skoro svuda

Kvasac može da preživi na temperaturama od -2 do 45 °C, što ga čini izuzetno otpornim. Bogat je hranljivim materijama – proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima, ključnim za zdravlje organizma.

Sadrži visokokvalitetne, 100% biljne proteine sa svih devet esencijalnih amino-kiselina, koje telo ne može samo da proizvede. Dijetalna vlakna iz kvasca podržavaju zdravlje creva, osećaj sitosti i crevnu mikrofloru.

Kvasac je odličan izvor vitamina B kompleksa, koji pomažu u pretvaranju hrane u energiju, podržavaju nervni sistem i smanjuju umor. Sadrži tijamin (B1), riboflavin (B2), nijacin, piridoksin (B6), folnu kiselinu (B9) i vitamin B12 – posebno važan za vegane i vegetarijance.

Minerali poput fosfora i cinka doprinose zdravlju kostiju, zuba, kože, kose i noktiju. Kvasac ne sadrži holesterol, ima malo zasićenih masti i pogodan je za biljnu ishranu. U svom aktivnom obliku deluje probiotski, podržavajući zdravu crevnu floru.

6. Više ličimo na kvasac, nego na biljke

Iako se čoveku čini da je bliži biljkama, naučnici su pomoću računarske filogenetike, upoređujući eukariote, otkrili da su kvasci bliži ljudima nego biljkama.

Procenjuje se da je poslednji zajednički predak čoveka i kvasca živeo pre oko milijardu godina, a mi još uvek delimo veliki deo našeg genetskog materijala. Ljudski genom sadrži oko 20.000 gena koji kodiraju proteine, dok ih genom kvasca ima oko 6.000. Parno poređenje gena između vrsta otkriva 2.100 ortoloških grupa, koje predstavljaju 2.300 gena kvasca i 3.900 ljudskih gena.

7. Ljudi koriste kvasac unazad milion godina

Stara izreka kaže da je „pas čovekov najbolji prijatelj“, ali možda bi trebalo da kažemo da je „kvasac čovekov najbolji prijatelj“.

Kako navodi jedno novo istraživanje, do korišćenja organizama za fermentaciju moglo je da dođe već pre milion godina kada su rani čovekovi preci verovatno fermentirali voće koristeći kvasac.

Najraniji poznati zapisi o kvascu koji su korišćeni u tradicionalne svrhe, poput pečenja hleba, potiču iz drevnog Egipta i Kine.

Upotreba kvasca u proizvodnji piva i proizvodnji vina zabeležena je u Sumeriji, Vaviloniji i današnjoj Gruziji oko 6000 godina pre nove ere.

8. Kvasac je neophodan za aromu vina

Istraživači sada veruju da su različiti kvasci koji se koriste u proizvodnji vina ili direktno odgovorni ili pak služe kao mehanizam za oslobađanje za gotovo osamdeset procenata svih aromatičnih jedinjenja koja možemo da omirišemo u vinu.

9. Kvasac čini svet održivijim

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i goriva kao što su bioetanol, biodizel, ekološka vazduhoplovna goriva i biogas moguća je korišćenjem kvasca i fermentacije.

10. NASA je poslala kvasac u svemir

Kao što ste videli gore, imamo mnogo više zajedničkog sa kvascem nego što se misli, u toj meri da su naučnici odlučili da kvasac pošalju u svemir kao zamenu za ljudske ćelije, da bi proučavali kako reaguje na zračenje. Naučnici veruju da će proučavanjem tih rezultata imati bolju predstavu o tome kakve bi posledice po ljude bile tokom dužih svemirskih putovanja.

Naučnici NASA stavili su soj Saccharomices cerevisiae u kasetu za letenje u NASA misiji BioSentinel. NASA smatra S. cerevisiae optimalnom zamenom za ljudske ćelije jer popravlja oštećenja DNK, što je jedna od glavnih posledica zračenja, na sličan način kao što to rade ljudske ćelije.

Izvor: zena.blic.rs

Naučnici upozoravaju da se efekti pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedovoljne fizičke aktivnosti osećaju od 36. godine.

Odustajanje od ovih loših navika u ranom odraslom dobu i srednjim godinama može sprečiti godine kasnijeg lošeg zdravlja, prema studiji koja je pratila ljude više od 30 godina.

Pušenje uzrokuje kancer pluća i probleme sa srcem i disanjem, dok su nedostatak vežbanja i previše alkohola povezani sa problemima kao što su kancer, moždani udar, srčani udar i prerana smrt.

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu „Annals of Medicine“, stručnjaci sa finskih univerziteta otkrili su da ljudi već od 36 godina pokazuju znake loših zdravstvenih izbora.

Tim je pratio 326 ljudi kada su imali 27 godina, a zatim ponovo kada su imali 36, 42, 50 i 61 godinu.

Mentalno zdravlje ljudi procenjeno je kroz ankete o simptomima depresije i psihološkom blagostanju, a fizičko zdravlje merenjem metaboličkog rizika na osnovu krvnog pritiska, obima struka i nivoa šećera u krvi, holesterola i drugih masti u krvi.

Takođe je od ljudi zatraženo da ocene svoje zdravlje tokom prethodne godine.

Depresivni simptomi i opšte psihološko blagostanje mereni su na skali od 1 do 4; samoprocena zdravlja merena je na skali od 1 do 5; a metabolički rizik je ocenjivan od 0 do 5.

U svakoj vremenskoj tački procenjena su tri rizična ponašanja – pušenje, prekomerno pijenje alkohola i fizička neaktivnost (vežbanje manje od jednom nedeljno).

Rezultati studije su pokazali da ako su ljudi imali sve tri nezdrave navike u datom trenutku, njihovo mentalno i fizičko zdravlje je bilo gore nego da ih nisu imali.

Konkretno, depresivni simptomi su se povećali za 0,1 poen, metabolički rizik je povećan za 0,53 poena, psihološko blagostanje je smanjeno za 0,1 poen, a samoprocena zdravlja je smanjena za 0,45 poena.

Dugoročno prisustvo sva tri nezdrava ponašanja bilo je još snažnije povezano sa lošim zdravljem.

Depresivni simptomi su se povećali za 0,38 poena, metabolički rizik je povećan za 1,49 poena, psihološko blagostanje je smanjeno za 0,14 poena, a samoprocena zdravlja je smanjena za 0,45 poena.

Dr Tija Kekalajnen, naučnica koja je radila na studiji, rekla je:

„Nezarazne bolesti poput srčanih oboljenja i raka uzrokuju skoro tri četvrtine smrtnih slučajeva širom sveta. Međutim, vođenjem zdravog načina života pojedinac može smanjiti rizik od razvoja ovih bolesti i smanjiti šanse za preranu smrt.“

I dodala:

„Naši nalazi ističu važnost što ranijeg prekidanja rizičnih zdravstvenih ponašanja, kao što su pušenje, prekomerno pijenje i fizička neaktivnost, kako bi se sprečila šteta koju ona uzrokuju tokom godina, a koja kulminira lošim mentalnim i fizičkim zdravljem kasnije u životu. Međutim, nikada nije kasno za promenu navika. Usvajanje zdravijih navika u srednjim godinama takođe ima koristi u starijoj dobi.“

Naučnici su napisali da „nalazi ove studije ukazuju na to da su asocijacije uglavnom slične tokom vremena od 36. do 61. godine“.

„Dakle, kumulativna povezanost ranijih rizičnih ponašanja postoji već u 36. godini života, ne samo u kasnijim fazama srednjeg doba“, dodali su oni.

Izvor: n1info.rs

Prethodno oprano lisnato povrće u kesama, poput zelene salate ili spanaća, može delovati kao dobar izbor ako pokušavate da se se hranite zdravo. Međutim, nije baš tako…

Verovatno kupujete određene namirnice zbog praktičnosti, kako biste uštedeli vreme prilikom pripreme obroka.

Prema mišljenju stručnjaka za bezbednost hrane, prethodno oprano povrće u kesama zapravo nije najsigurnija opcija. Bakterije i kontaminacija su češći nego što mislite kada je reč o ovoj vrsti proizvoda, piše HuffPost.

„Iako potrošači očekuju i praktičnost i sigurnost, realnost je da prethodno oprano povrće u kesama i dalje predstavlja jedan od najrizičnijih artikala u supermarketima, zbog mogućnosti kontaminacije duž čitavog lanca snabdevanja“, kaže Darin Detvjler, profesor politike u oblasti hrane na Northeastern univerzitetu i autor knjige „Bezbednost hrane: prošlost, sadašnjost i budućnost“.

On izbegava da kupuje ovakvo povrće upravo zbog opasnosti od ozbiljne kontaminacije bakterijom E. coli.

„Kada pogledate prethodne epidemije, salate u kesama su često bile glavni uzrok bolesti izazvanih hranom – neke su dovele do hospitalizacije, otkazivanja bubrega (hemolitičko-uremičkog sindroma), pa čak i smrti“, navodi Detvjler.

Mnogi faktori u lancu snabdevanja mogu dovesti do kontaminacije zelenog povrća patogenima poput E. coli, listerije ili salmonele, koji mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

„Lisnato povrće u kesama pere se i obrađuje u velikim količinama, što zapravo omogućava brže širenje patogena“, dodaje Olivia Rozkovski, kuvarica i instruktorka za biljne kulinarske veštine i bezbednost hrane u Institutu za kulinarsko obrazovanje u Njujorku.

Epidemije povezane sa lisnatim povrćem dešavaju se češće nego što biste očekivali, pa je FDA 2020. godine pokrenula akcioni plan za smanjenje različitih sojeva E. coli u lisnatom povrću, a plan je ažuriran 2023. godine.

Na primer, soj Escherichia coli O157:H7, koji proizvodi šiga toksin, često je povezan sa epidemijama izazvanim zelenom salatom i veoma je opasan jer je dovoljna vrlo mala količina da izazove ozbiljnu bolest.

„Ovaj rizik nije teorijski – već je više puta potvrđen u praksi“, kaže Detvjler.

Postoji mogućnost da patogeni dođu u kontakt sa povrćem i nakon što stigne u postrojenja za preradu. Povrće koje kupujete u kesi najčešće dolazi sa više različitih farmi, što otežava praćenje porekla i povećava rizik od kontaminacije.

Lisnato povrće se obrađuje u centralizovanim postrojenjima i potom distribuira – što odgovara proizvođačima, ali ne i potrošačima sa stanovišta bezbednosti hrane.

„Povrće sa različitih farmi se meša, pere i pakuje zajedno, pa jedan zaraženi list može kontaminirati hiljade kesa u više država“, objašnjava Detvjler.

Ako pomislite: „Pa dobro, ja ću oprati svoje prethodno oprano povrće radi dodatne sigurnosti“, razmislite još jednom. Pranje kod kuće ne čini povrće sigurnijim jer voda ne može ukloniti sve patogene, tvrdi Detvjler.

Naprotiv – dodatnim ispiranjem možete uneti nove bakterije koje se nalaze na radnoj površini ili sudoperi.

„Prethodno oprano povrće ne bi trebalo ponovo prati kod kuće jer to može dovesti do kontaminacije ako sudopera, posuđe, oprema ili ruke osobe koja priprema obrok nisu pravilno očišćene i dezinfikovane“, smatra on.

Jedini način da se patogeni pouzdano uklone je termička obrada – toplota ih ubija. Problem sa zelenom salatom je to što se najčešće konzumira sirova, što dodatno otežava smanjenje rizika od bolesti prenesenih hranom, dodaje stručnjak za bezbednost hrane Baker.

Preporuke ako ipak kupujete povrće u kesama

Ako, uprkos svemu, i dalje iz praktičnih razloga kupujete prethodno oprano povrće, stručnjaci savetuju sledeće mere opreza:

– Proverite rok trajanja

– Kupujte samo onoliko koliko planirate da pojedete u narednih dan ili dva.

– Obratite pažnju na svežinu

– Izbegavajte kese koje su vlažne, jer vlažna sredina pogoduje razvoju bakterija.

„Proverite da li salata izgleda sveže, bez uvelih ili promenjenih delova, jer to može ukazivati na loše skladištenje“, kaže Baker. Takođe, izbegavajte kese sa sluzavim listovima.

Izbegavajte temperaturne oscilacije

Nakon kupovine, nemojte ostavljati povrće da stoji u toplom automobilu, garaži ili na kuhinjskoj radnoj površini.

„Izbegavajte nagle promene temperature jer one izazivaju kondenzaciju i stvaraju vlažno, toplo okruženje pogodno za razvoj bakterija i brže kvarenje“, kaže Rozkovski.

Pravilno skladištite povrće

Zeleno povrće treba držati u frižideru na temperaturi od 4°C ili niže, naglašavaju Detviler i Trout.

Kupujte glavice salate umesto već očišćenog povrća

Kupovina cele glavice salate ili vezice spanaća zahteva dodatni korak pranja i sušenja, ali tako značajno smanjujete rizik od kontaminacije, prenosi Danas.hr.

„Cela glavica ima manju površinu za potencijalnu kontaminaciju u poređenju sa prethodno sečenim i mešanim lisnatim povrćem iz kesa“, kaže Detviler.

Savetuje da ih operete pod hladnom tekućom vodom – bez potapanja – kako biste uklonili prljavštinu, ostatke i potencijalne patogene.

„Operite ih kod kuće neposredno pre konzumacije“, predlaže on.

Oni koji žude za šoljom kafe bez kofeina na visini od deset hiljada metara dobiće "veliku porciju osude" zajedno sa toplim napitkom, upozorila je stjuardesa.

Stjuardese, kao neizostavni deo posade aviona, svakodnevno se sreću sa desetinama, pa čak i stotinama putnika iz različitih delova sveta. Iako im je primarni zadatak da svima pruže jednaku pažnju i bezbednost tokom leta, teško je ne razviti određene utiske, pa čak i mišljenja, o ljudima koje služe.

Dakle, oni koji žude za šoljom kafe bez kofeina na visini od deset hiljada metara dobiće „veliku porciju osude“ zajedno sa toplim napitkom, upozorila je stjuardesa Liana Koj.

„Mislim da svi već znamo da je naručivanje kafe u avionu pomalo upitno. Da li mi kažete da zaista toliko uživate u ukusu te avionske kafe da ste spremni da je popijete, ne zbog potrebe za kofeinom, već isključivo zbog ukusa?“, rekla je Liana u videu koji je objavila na TikToku, piše New York Post.

Bilo da je obična ili bez kofeina, kafa „koja se služi u oblacima je gadna“, prema rečima stjuardesa.

„Činjenica da se rezervoari za vodu koji se koriste za pravljenje kafe retko čiste trebalo bi da vam bude najmanja briga“, rekao je Kevin, bivši stjuard koji je postao komercijalni pilot.

Dodao je da je oduvek imao problem sa načinom na koji su stjuardese morale da čiste posude za kafu i otkrio je da se talog kafe sipa u toalet u avionu, dovodeći posudu u rizik od bakterija prljavog toaleta.

„Pretpostavljam da postoje neke čestice, bakterije, šta god da se vraća direktno u posudu za kafu, a zatim u aparat za kafu“, rekao je Kevin.

Prvi oficir Pol Janovič, veteran pilot kompanije Delta erlajns, naveo je kafu među pet pića koja putnici treba da izbegavaju nakon poletanja.

„Iako bi to moglo biti lepo za one rane jutarnje letove, kofein u kafi će vas dodatno dehidrirati u već dehidrirajućem okruženju kabine“, objasnio je Pol.

Umesto ispijanja kafe, stručnjaci su predložili vodu kao najbolje piće tokom leta.

Nutricionista Luka Valente kaže da „većina ljudi razume da je voda najčešći izbor za putnike u avionu i mnogi biraju da ponesu svoju flašicu vode“.

On je dodao da su sokovi i gazirana voda odlične alternative.

„Volim običnu vodu u avionu. Hidrira i uvek je dobar izbor“, zaključio je Valente.

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), pravilna ishrana jedan je od najefikasnijih i najjednostavnijih načina da se poboljša zdravlje srca i smanji rizik od srčanih oboljenja.

CDC pojašnjava da se pod pojmom „srčane bolesti“ podrazumevaju potencijalno fatalna stanja poput koronarne bolesti, aritmija, srčane insuficijencije i infarkta, prenosi Index.

O zdravlju srca može se brinuti na više načina, ali ishrana je jedan od najvažnijih. Kada je reč o ishrani, često se zanemaruje voće koje može imati izuzetno pozitivan uticaj na srce. Kako prenosi portal Health Digest, Američko udruženje za srce ističe da pažljivim izborom voća možemo telu obezbediti niz korisnih nutrijenata — kao što su vlakna, vitamini, minerali i antioksidansi — a pritom držati unos šećera pod kontrolom.

Stručnjaci su za Health Digest izdvojili deset vrsta voća koje bi trebalo češće konzumirati ako želimo da održimo zdravlje srca. Na listi se nalaze:

Bobičasto voće

Breskve

Lubenica

Grejpfrut

Jabuke

Avokado

Pomorandže

Kivi

Nar

Šljive