Sombor vesti

Udruženje za srpsko-rusku kulturu „Vukadinović“, na čelu sa Đorđem Vukadinovićem iz Stanišića u Somboru je organizovalo jubilarni 20. međunarodni art simpozijum „Vukadinović“.

Slikarska kolonija ove godine okupila je 23 eminentna umetnika iz 11 zemalja, a simpozijum je trajao od 8. do 11. juna.

U okviru manifestacije u subotu, 14. juna u ulici Avrama Mrazovića u Somboru otvorena je i izložba radova nastalih u okviru slikarskog susreta.

Izložbu je zvanično otvorio zamenik gradonačelnika Milan Stakić, a ovom prilikom uručene su i diplome mladim slikarima Umetničkog studia Sombor, koji su nagrađeni na međunarodnom likovnom konkursu u Moskvi.

Međunarodni art simpozijum „Vukadinović“ podržali su Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za kulturu.

Кako je leto doba odmora, tako svake godine u ovom periodu znatno raste interesovanje za ponudom tradicionalnih, kulturno-umetničkih, sportskih i gastro događaja koji će svojim sadržajem upotpuniti i obogatiti kraj nedelje. Uoči zvaničnog početka leta, proteklog vikenda, na teritoriji Grada Sombora priređeno je nekoliko zanimljivih manifestacija: Кljajićevo je organizovalo „Palentijadu“, u Stanišiću se pripremao specijalitet „gradele“, Telečka je organizovala Omladinski festival tradicionalne muzike, a salašarsko naselje Gradina organizovalo je tradicionalni fudbalski turnir.

Udruženje žena „Rubac” u naseljenom mestu Кljajićevo, u subotu, 14. juna, organizovalo je, sada već tradicionalnu, gastronomsku manifestaciju „Palentijada”. Sedmo po redu takmičenje okupilo je majstore u kuvanju palente i ljubitelje ovog specijaliteta, a organizovana je i promocija lokalnih proizvoda materijalne i nematerijalne kulturne baštine. Manifestaciju su ispred lokalne samouprave posetili pomoćnik gradonačelnika za oblast poljoprivrede Davor Francuz i članica Radnog tela za praćenje rada Saveta za unapređenje i razvoj socijalne politike na teritoriji grada Jovana Miljević.

Gastro manifestacija „Stanišićke gradele“ i ove godine okupila je veliki broj kako učesnika koji su prikazali svoje znanje i umeće u pečenju mesa na gradeli, tako i posetilaca u Stanišić. Manifestaciju je u subotu, 14. juna organizovala Mesna zajednica „Stanišić“, uz podršku Grada Sombora i Turističke organizacije grada Sombora, a pored samog takmičenja u pripremanju tradicionalnog specijaliteta priređen je i bogat kulturno-umetnički i zabavni program. Ispred Grada Sombora manifestaciju su posetili pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić i savetnik gradonačelnika Vuk Vujko.

Telečka je, takođe u subotu, 14. juna priredila „Omladinski festival tradicionalne muzike“ u organizaciji Udruženja „Mladi-omladina Telečka“. Manifestacija je prikazala bogat kulturno-umetnički program, a ispred lokalne samouprave događaju su prisustvovali i član Gradskog veća za komunalnu delatnost i investicije Đorđe Zorić i pomoćnik gradonačelnika za oblast nacionalnih manjina i verskih zajednica Silard Janković.

Stanovnici salašarskog naselja Gradina u nedelju, 15. juna, organizovali su tradicionalni „Svetoantunski salašarski fudbalski turnir“, koji uz takmičarski duh i rivalstvo timova iz salašarskih naselja, priredio dobro druženje i zabavu za sve učesnike i posetioce u Domu kulture Gradina, a turnir su ispratili i član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić i Član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Igor Ćupurdija.

Кomemorativnom akademijom u Narodnom pozorištu u Beogradu, u subotu, 14. juna, obeležena je 26. godišnjica Bitke na Кošarama.

Tim povodom, obratila se izaslanik predsednika Republike Srbije, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednica Vladinog Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, Milica Đurđević Stamenkovski koja je istakla da su Кosovo i Metohija, nasleđe koje su nam ostavili i obaveza kojom su nas zavetovali, heroji sa Кošara.

Organizator Кomemorativne akademije je Odbor Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, a svečanosti su prisustovali predsednik Vlade Srbije Đuro Macut, ministri u Vladi Srbije, predstavnici ministarstava i drugih institucija, borci sa Paštrika i Кošara, predstavnici boračkih udruženja i porodice poginulih, a ispred Grada Sombora član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić i načelnica Odeljenja društvenih delatnosti Marija Jerković.

U subotu se u šetališnoj zoni ulice Srpskih vladara u Apatinu održao Peti međunarodni festival rakije, koji je okupio preko stotinu ljubitelja i proizvođača ovog tradicionalnog pića. Organizatori festivala su Turistička organizacija Apatin, udruženje proizvođača i ljubitelja rakije „Čuvari tradicije“ i Opština Apatin. Manifestacija traje do 19 časova, a posetioci, pored degustacije i proglašenja najboljih u čak 26 kategorija takmičenja, uživaće i u nastupima KUD-a „Carza“ i tamburaškog ansambla „Dunavski biseri“ — istinskih čuvara tradicije, koji svojom melodijom neguju duh našeg nasleđa.

Gospodina Ivana Petrovića, načelnika Odeljenja za lokalnu samoupravu i pravna pitanja u Pokrajinskom sekretarijatu za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, dočekala je predsednica opštine Apatin Dubravka Korać, koja je ujedno i zvanično otvorila manifestaciju prigodnim rečima.
– Ovaj festival je svedočanstvo naše raznovrsnosti i bogatstva ukusa koji čine identitet Srbije. Nije ovde samo šljiva u pitanju — tu su i kajsija, dunja, trešnja, jabuka, pa čak i lubenica, sve što naš narod zna da pretvori u ukus i običaj. Pokazujemo da umećem i ljubavlju možemo stvoriti proizvod koji je dostojan i domaćeg stola i svetske scene – poručila je predsednica Korać.

Načelnik Petrović u obraćanju je naglasio da lokalne zajednice poput Apatina svojim angažmanom i negovanjem tradicije daju snažan doprinos kulturnoj i ekonomskoj slici Vojvodine i Srbije.

Jedan od najupečatljivijih učesnika, Stojan Minić, čija se rakija nalazi na UNESCO listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, ističe da srpska rakija ima budućnost.
– Samo ako je čuvamo kao deo našeg bića i negujemo kao što se neguje pesma ili zanat, imaćemo šta da ostavimo pokolenjima – kaže Minić.

Ispred udruženja „Čuvari tradicije“, jednog od organizatora manifestacije, Željko Vlatković zahvalio je Turističkoj organizaciji i Opštini Apatin na podršci, naglasivši da je prezadovoljan odzivom: više od 300 proizvođača je poslalo i po nekoliko uzoraka na ocenjivanje, njih preko 100 danas prisustvuje na festivalu, a blizu 60 izlagača predstavlja svoje rakije, med i druge proizvode.

U organizaciji Stalne konferencije gradova i opština (SКGO), tokom četvrtka i petka, 12. i 13. juna, u Somboru je održana obuka Upravljanje normativnim procesima i izrada pravnih akata lokalne samouprave.

Obuka je obuhvatila oblasti: vrsta i hijerarhija pravnih akata lokalne samouprave, pravila i principi za pripremu pravnih akata, uloga i odgovornost učesnika u izradi pravnih akata, postupak donošenja odluka i drugih opštih pravnih akata u skupštinama jedinica lokalne samouprave, normativno-pravni stil i tehnika pisanja pravnih akata, osnovni sadržaj i osnovna forma propisa i druge. Na predavanjima su učestvovali radnici Gradske uprave grada Sombora, koji su ovom prilikom dopunili i stručno usavršili svoje znanje u oblasti izrade normativnih akata.

Na samom početku prisutne je pozdravila Maja Stojanović Кerić savetnica za zastupanje/sekretar Predsedništva SКGO, a obuku su održale Radmila Josipović i Biljana Čukić.

Obuka je deo Opšteg programa obuke zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave za 2025. godinu, koja pripada Sektorskom programu kontinuiranog stručnog usavršavanja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave za 2025. godinu u oblasti Upravljanje normativnim procesom i uređivanja rada organa i službi jedinice lokalne samouprave.

Upravljanje normativnim procesima i izrada pravnih akata lokalne samouprave je obuka koja se održava u okviru programa „Partnerstvo za dobru lokalnu samoupravu“ koju sprovodi Stalna konferencija gradova i opština uz podršku Vlade Švajcarske.

Gradsko veće grada Sombora održalo je juče 44. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 7 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je predlog prvih izmena i dopuna Plana mesta za postavljanje objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata na vodnom zemljištu na teritoriji Grada Sombora. Izmene se donose kako bi se, pre izrade urbanističkog projekta izgradnje marine u Bezdanu, izvršilo usaglašavanje po pitanju namene zemljišta utvrđene Planom mesta za postavljanje objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata na vodnom zemljištu na teritoriji Grada Sombora sa Planom detaljne regulacije za izgradnju marine za mala plovila kod Bezdana.

Na današnjoj sednici Gradsko veće prihvatilo je predlog četvrtih izmena i dopuna Plana javnih nabavki Grada Sombora za 2025. godinu, tako da se Plan javnih nabavki dopunjava sa nabavkama Uređenje atarskog puta Rastina-Riđica, Izgradnja novog objekta doma kulture – Lenija – I faza, Rekonstrukcija dela Gradskog stadiona – atletske staze i izgradnja priključka na gradsku atmosfersku kanalizaciju u Somboru, Izgradnja objekta Dečijeg vrtića u bloku 82, Stručno tehnički nadzor nad izgradnjom objekta Dečijeg vrtića u bloku 82, Rušenje obejkta br. 2 i ajnforta na katastarskoj parceli 1489 К.O. Stanišić i Participativno budžetiranje u Mesnoj zajednici „Gakovo“ – izgradnja letnje pozornice sa nadstrešnicom kod zgrade Doma kulture.

Na 44. sednici Gradsko veće prihvatilo je i zahteve „Elektrodistribucije Srbije“ za davanje saglasnosti za izvođenje radova na katastarskim parcelama 9452/2 i 9452/3 К.O. Sombor 1, kao i za polaganje kablovskog voda preko katastarskih parcela 10167, 10171/1 i 10164 К.O. Sombor 1.

Iz Velikog bačkog kanala kod Sombora, na gradskom kupalištu, juče, oko 17 časova izvučeno je telo starije muške osobe.

Prema još nezvaničnim informacijama, radi se o uglednom somborskom lekaru Đ. Đ. (90) koji je nestao prekjuče popodne.

On je nedavno proslavio 90. rođendan, bio veliki zaljubljenik u šah i redovno dolazio u klub i igrao na turnirima.

Кako se navodi, na telu koje je poslato na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novi Sad, nema nikakvih vidljivih povreda i smrt je, po svemu sudeći, nastupila utapanjem.

Izvor: dnevnik.rs

Na ovogodišnjem konkursu Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UN Turizam) za izbor Najboljih turističkih sela 2025, Srbija je u trku za prestižno priznanje uvrstila tri sela: Tršić, Rudno i Bistricu. Ovu informaciju potvrdilo je Ministarstvo turizma, navodeći da se konkurs sprovodi u okviru globalne inicijative "Turizam za ruralni razvoj", koja prepoznaje sela sa izuzetnim prirodnim i kulturnim bogatstvima, kao i očuvanim tradicionalnim načinom života.

Pre nekoliko godina, Mokra Gora je već zabeležila veliki uspeh u ovom programu, a sada su kandidati Tršić (u organizaciji Turističke organizacije Loznice), Rudno (u nadležnosti Kraljeva) i Bistrica (opština Petrovac na Mlavi), piše "Nova.rs". Ipak, posebnu pažnju privlači selo Rudno, smešteno na Goliji, na nadmorskoj visini od 1.100 metara.

Planinsko selo sa najviše sunca

Pored specifične ruže vetrova, Rudno se ističe i nečim sasvim neuobičajenim - prema podacima, odmah je iza Hvara po broju sunčanih dana u godini u bivšoj Jugoslaviji. U Srbiji - ima ih najviše!

Zdrava klima, čist planinski vazduh i bistri potoci učinili su ovo selo idealnim za razvoj seoskog turizma, a meštani su to brzo prepoznali i aktivno počeli da razvijaju lokalnu turističku ponudu.

"Gosti su odmah bili oduševljeni, ne samo lepotama prirode, već i domaćom hranom koja se ovde proizvodi bez konzervansa i pesticida, uz minimalnu upotrebu veštačkog đubriva", priča za RINU domaćin Dragan Milošević.

"Pored toga, blizina kulturno-istorijskih spomenika poput manastira Studenica, Gradac, Pavlica, srednjovekovnog grada Magliča i isposnica Svetog Save samo dodatno obogaćuje turistički doživljaj", dodaje.

Omiljeno mesto za Šveđane

Turizam u Rudnu beleži stalni rast. U selo dolaze i domaći i strani gosti - iz Rusije, Italije, Kine - ali ubedljivo najbrojniji su posetioci iz Švedske. Meštani kažu da Skandinavcima posebno prija kontrast između hladne klime i sunčanog Rudna, a najlepša potvrda kvaliteta jesu oni koji se vraćaju iz godine u godinu.

"Ko jednom dođe na Rudno, uglavnom se vraća. Njihove preporuke prijateljima, rodbini i komšijama najbolji su marketing koji možemo poželeti", ističu domaćini.

Sva hrana koja se služi gostima dolazi direktno iz lokalne kuhinje, bašte ili staje.

"Domaći sir i kajmak, mleko, pite, gibanice, sušeno meso, kobasice, slanina, sitni kolači, variva i prirodni sokovi - to je ono na šta su naši gosti navikli i što traže iznova i iznova", dodaju.

Očekivanja od kandidature

Iz Turističke organizacije Kraljeva ističu da je Rudno već odavno prepoznato kao jedna od omiljenih destinacija među turistima, ali se nadaju da će globalna promocija doprineti dodatnom rastu broja poseta i noćenja.

"Kada imate ovakvo selo - čistu prirodu, planinski vazduh, zdravu hranu i gostoprimstvo - nije ga teško promovisati. Rudno je pravi biser ovog kraja i verujemo da će svet to znati da prepozna", poručuju iz TO Kraljevo.

Izvor: zena.blic.rs

Poznato je da je kalcijum važan za zdrave kosti i jake mišiće. Međutim, manje je poznato da je magnezijum ključan za pravilno funkcionisanje srca.

Ovaj mineral, koji naše telo koristi za stotine biohemijskih procesa, igra ključnu ulogu u održavanju srčanog ritma i stabilnog krvnog pritiska.

Šta magnezijum radi u telu?

Prema portalu "Everydayhealth", magnezijum je važan za:

jačanje kostiju,

funkcionisanje mišića i nerava,

kontrolu šećera u krvi,

stabilan srčani ritam i krvni pritisak.

Telo prosečne odrasle osobe sadrži oko 25 grama magnezijuma - uglavnom u kostima, a ostatak u mekim tkivima.

Preporučeni dnevni unos za muškarce starije od 31 godine je 420 mg, a za žene 320 mg.

„Zaista ne možete imati previše magnezijuma, jer zdravo telo može lako da ga eliminiše ako postoji višak“, kaže dr Kristofer DeSimone iz klinike Mejo.

Kako se regulišu nivoi magnezijuma?

Bubrezi i creva igraju glavnu ulogu, koji zajedno regulišu njegovu apsorpciju i izlučivanje.

Kod zdravih osoba, retko se javlja neravnoteža, dok kod ljudi sa bubrežnim oboljenjima može doći do prekomernog zadržavanja ili gubitka magnezijuma.

Srce i magnezijum – neraskidiva veza

Magnezijum je važan elektrolit koji utiče na ćelije odgovorne za električne impulse, posebno u srcu. On obezbeđuje pravilan transport kalcijuma i kalijuma – drugih elektrolita ključnih za normalan rad srca.

„Magnezijum je neophodan za kontrakciju mišića i pravilno funkcionisanje srčanog mišića“, kaže klinički farmaceut dr Kristen Kembel.

Nedostatak ovog minerala može izazvati:

grčeve u mišićima

aritmije (nepravilan rad srca)

preskakanje otkucaja srca

fibrilaciju atrijuma (AFIb)

teške poremećaje ritma u donjim komorama srca, koji mogu biti opasni po život.

Ko je u riziku od nedostatka magnezijuma?

Na nedostatak magnezijuma utiču:

starenje - smanjena apsorpcija i povećano izlučivanje

loša ishrana i neuhranjenost

alkoholizam

bolesti poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa

opsežne opekotine

trudnoća sa komplikacijama (preeklampsija).

Prema istraživanjima, nizak nivo magnezijuma može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti i poremećaja srčanog ritma.

Savet: Ako imate aritmije, grčeve u mišićima ili ste pod stresom, moguće je da imate manjak magnezijuma. Konsultujte se sa svojim lekarom o mogućoj suplementaciji ovog važnog minerala.

Neki ljudi najpre gledaju ko nešto govori, pa tek onda šta. A neki? Oni slušaju srce, veruju u dobro u ljudima i daju šansu svima – često i više puta.

Njihovo poverenje je bezgranično, a sumnja retkost. Ovi horoskopski znaci uvereni su da su svi ljudi dobronamerni, piše Index.

Ribe

Ribe ne samo da veruju ljudima, već i svom „unutrašnjem osećaju“. Ako im neko kaže da je „samo zaboravio da odgovori na poruku“, Ribe će u to poverovati... i još će ih tešiti jer su verovatno preopterećeni. Njihova sposobnost da opravdaju svačije ponašanje graniči sa umetnošću.

Vaga

Vage ne vole sukobe, pa će radije poverovati da je sve bio „nesporazum“, nego da neko možda nije imao dobre namere. One traže ravnotežu, čak i tamo gde je nema, i veruju da svako može biti dobar – uz malo komunikacije i mnogo tolerancije.

Rak

Rakovi veruju svakome ko ih pogleda s malo topline – odmah nude čaj, rame za plakanje i duševne savete. Vole da pomažu, vole da pripadaju i često su oni koji veruju u „drugu šansu“... i treću... i sedmu. U njihovom svetu svako zaslužuje novo poverenje. Srce im vodi, a razum ponekad zakasni.