Voće koje sadrži više vlakana od porcije ovsene kaše

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 25 april 2025

Većina ljudi danas konzumira premalo vlakana. Preporučuje se unos od 28 do 34 grama vlakana dnevno, ali mnogi to ne čine jer najčešće konzumiraju hranu i piće koja ih ne sadrže.

Važno je znati da nedostatak vlakana ne utiče samo na varenje; Vlakna pomažu u održavanju zdrave telesne težine i smanjuju rizik od brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, kao i bolesti srca.

Ovsena kaša je jedan od najčešćih izbora za dijetetska vlakna, ali postoje neke vrste voća koje zapravo sadrže više vlakana. Dijetetičarka Novela Lui je za portal „Eating Well“ istakla pet vrsta voća koje bi trebalo da počnete da konzumirate više da biste obogatili svoju ishranu vlaknima.

Avokado

1 avokado: 10 grama vlakana

Zeleni, kremasti avokado je toliko ukusan i svestran da se može koristiti u gotovo svim receptima, od salata i smutija do gvakamola. Avokado je poznat po svojim mastima zdravim za srce. Ali vlakna u avokadu su jednako važna, posebno za zdravlje creva.

Kako dijetetičar objašnjava, istraživanje pokazuje da vlakna u avokadu podstiču rast korisnih crevnih bakterija. One zauzvrat proizvode kratkolančane masne kiseline koje snabdevaju creva hranljivim materijama i štite ih od upale.

Kupine

1 šolja: 8 grama vlakana

Bobice su bogate vlaknima, ali posebno kupine. Oni su bogati hranljivim materijama i jedinjenjima koja doprinose zdravlju, uključujući antioksidante kao što su antocijanini, elagitanini, flavonoli i flavanoli.

Ova moćna jedinjenja neutrališu slobodne radikale povezane sa različitim bolestima.

Kupine sadrže dosta vitamina C, koji pojačava njihovu antioksidativnu aktivnost. Vitamin C takođe pomaže u boljoj apsorpciji gvožđa.

Maline

1 šolja: 8 grama vlakana

Kao i kupine, maline su među voćem sa najviše vlakana. Takođe su prepuni zaštitnih supstanci, antocijana, flavanola, flavonola i elagitanina, koji zajedno mogu imati moćna svojstva za prevenciju bolesti.

Jedna studija koja se bavila uticajem malina na dijabetes i predijabetes pokazala je da konzumiranje jedne do jedne i po šolje maline dnevno može pozitivno uticati na nivo glukoze, insulina i holesterola kod ljudi sa povećanim rizikom od hroničnih bolesti.

Kruške

1 srednja kruška: 6 grama vlakana

Jabuke su često prvi izbor za brzu užinu kada ste u žurbi, ali ne zaboravite na kruške.

Jedna kruška srednje veličine obezbeđuje oko 20 odsto preporučenog dnevnog unosa vlakana, što je 30 odsto više od prosečne jabuke koja sadrži oko četiri grama vlakana.

Ako imate problema sa zatvorom, kruške takođe mogu biti prirodno rešenje. Osim što su slatke i sočne, bogate su sorbitolom, prirodnim šećernim alkoholom koji deluje kao blagi laksativ.

Nar

1 šolja: 7 grama vlakana

Ovi sočni plodovi spolja podsećaju na jabuke, ali su zapravo ogromne bobice. Iako je njihova koža nejestiva, mesnate semenke su prepune vlakana.

Kao i druge bobice, šipak je izuzetno hranljiva namirnica. Sadrži fitohemikalije kao što su antocijanini, tanini i flavonoidi, koji imaju antioksidativna, antiinflamatorna i antikancerogena svojstva i štite srce, prenosi Index.hr.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 24 april 2025

Ako se ne bavite proučavanjem psihijatrije i psihologije, verovatno niste čuli za okrug Stirling u Novoj Škotskoj. I to sa dobrim razlogom - Stirling ne postoji, barem ne na mapi. Ali to je stvarno mesto, i to mesto koje je odigralo veliku ulogu u oblikovanju našeg razumevanja društvenih faktora koji doprinose mentalnom zdravlju i bolestima, piše Psiholodži tudej.

Okrug Stirling je pseudonim. On predstavlja okrug u Novoj Škotskoj koji je bio domaćin jedne od najdužih i najvažnijih studija na svetu, koji se fokusiraju na mentalno zdravlje, piše Psiholodži tudej.

Okrug je naveden pod pseudonimom, jer kada je studija počela 1948. godine, mentalna bolest je bila duboko stigmatizovana.

Za razliku od Framingam studije o bolestima srca, koja se fokusira na faktore rizika u vezi sa kardiovaskularnim zdravljem i koja je započela iste godine (i sa sedištem u Framingamu, u Masačusetsu), mnogi ljudi u „Stirlingu“ nisu želeli da budu povezani sa mentalnom bolešću.

Studija je sprovedena u seoskom okruženju, jer su se mnogi ljudi s polovine 20. veka pitali kakvu pretnju gradovi predstavljaju po mentalno zdravlje.

Psihijatri i naučnici pitali su se da li je ruralno okruženje bolje za mentalno zdravlje. Okrug Stirling je pomogao da dobiju neke odgovore.

Dvoje psihijatara, supružnici Dorotea Kros Lejton i Aleksandar Lejton, koji su prethodno zajedno radili sa plemenskim zajednicama na Aljasci, Novom Meksiku i u Arizoni, kao i tokom Drugog svetskog rata, usredsredili su se na proučavanje mentalnog zdravlja, koristeći metode društvenih nauka.

Kada su odlučili da sprovedu svoju studiju u Novoj Škotskoj (gde je Aleksandar provodio leta kao dečak), dobili su jedan od prvih grantova novoosnovanog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, koji je, zajedno sa drugim finansijerima, platio tim od 100 istraživača, uključujući psihijatre, društvene naučnike, istoričare, pa čak i jednog fotografa.

Iako je Stirling bio ruralno okruženje, bio je izuzetno mešan u smislu geografije, etničke pripadnosti i ekonomije. Okrug je prvenstveno bio sastavljen od engleskih Kanađana, koji su uglavnom bili protestanti, i francuskih Kanađana koji su bili rimokatolici, zajedno sa domorodačkim stanovništvom, crnim Kanađanima i nekoliko drugih etničkih manjina. Bilo je na moru i mnogi ljudi su radili u ribarstvu, ali drugi su radili u drvnoj industriji ili u poljoprivredi. Ekonomska situacija ljudi je takođe značajno varirala, u rasponu od dobrostojećih do onih koji žive u krajnjem siromaštvu.

Da li su stanovnici okruga Stirling imali bolje mentalno zdravlje od ljudi koji žive u gradovima? Kratak odgovor, na iznenađenje mnogih, bio je ne.

Statistike su otkrile da su stope mentalnih bolesti u okrugu Stirling bile veoma slične onima koje su pronađene u studiji Midtaun Menhetn, koju je Lejton takođe završio krajem 1950-ih.

Štaviše, mnogi faktori rizika na oba mesta su bili slični: siromaštvo, nejednakost, društvena izolacija i dezintegracija zajednice. Činilo se da biti u prepunom gradu samo po sebi nije problematično.

Zanimljivo, kada su Lejtoni ponovo procenili stope mentalnih bolesti u jednoj od najugroženijih zajednica u Stirlingu deceniju kasnije, otkrili su da se mentalno zdravlje stanovnika poboljšalo.

Dok je Aleksander Lejton tvrdio da je to bilo zbog programa obrazovanja odraslih i većeg mešanja sa bogatijim ljudima zbog konsolidacije dve škole, takođe je primetno da su se u ovoj oblasti pojavile nove mogućnosti zapošljavanja.

Pretpostavka je bila da su novi poslovi izvukli ljude iz siromaštva, dali njihovim životima novi smisao i podstakli nove društvene odnose.

Izvor: n1info.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 23 april 2025

Rano ustajanje može biti veliki izazov, posebno kada je poremećen prirodni ritam sna ili postoji neki skriven zdravstveni problem.

Saveti za lakše buđenje posebno su korisni onima koji se bude sporo, osećaju težinu u telu i kao da im um „zaostaje“. Iako se često veruje da je reč o lenjosti ili nedostatku discipline, uzroci ovakvog jutarnjeg stanja su zapravo mnogo složeniji, prenosi 24sata.hr.

Zašto se teško budimo?

Razlozi za jutarnju tromost mogu biti različiti, a najčešći uključuju:

-Poremećaj cirkadijalnog ritma – Ako telo doživljava jutro kao „sredinu noći“, prirodno je da će se teško pokrenuti.

-Nedovoljno sna – Zbog nesanice, kasnih obaveza, povećane potrebe za snom ili problema s organizacijom vremena.

-Loš kvalitet sna – Moguće ga je povezati s apnejom, refluksom, teskobom, upotrebom lekova ili alkohola, neurednim ritmom spavanja, pa čak i bukom iz okoline.

-Efekat tableta za spavanje – Ponekad njihovi ostatci ometaju jutarnju budnost.

-Depresija – Može znatno uticati na ritam spavanja i jutarnje funkcioniranje.

Ako su poteškoće s buđenjem česte i utiču na kvalitet života, preporučuje se konsultacija s lekarom, a po potrebi i uput za specijalistu za poremećaje spavanja.

Moguće su i dodatne analize – poput laboratorijskih nalaza, noćnog snimanja sna ili razgovora sa stručnjacima iz oblasti psihologije, otorinolaringologije, alergologije ili dentalne medicine.

Saveti stručnjaka za spavanje koji mogu pomoći u savladavanju jutarnje tromosti – poznate i kao inercija spavanja.

Saveti za lakše buđenje

Jutarnja fizička aktivnost

Vežbanje ujutru može poboljšati kvalitet sna i povećati energiju tokom dana.

Pripremite opremu za vežbanje veče pre i stavite je na vidljivo mesto kako biste se motivisali za jutarnju aktivnost.

Nutritivan doručak

Doručak bogat složenim ugljenim hidratima i umerenom količinom proteina može sprečiti nagle skokove šećera u krvi i obezbediti dugotrajan osećaj sitosti i energije.

Izlaganje jutarnjoj svetlosti

Prirodno svetlo pomaže da se reguliše unutrašnji sat i podstiče proizvodnju hormona budnosti.
Provedite neko vreme na otvorenom ili otvorite zavese kako biste pustili svetlo u prostoriju.

Dosledna rutina spavanja

Odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svaki dan, uključujući vikende, može poboljšati kvalitet sna i olakšati jutarnje ustajanje.

Izbegavajte odlaganje alarma

Pritiskanje tastera za odlaganje može vas vratiti u dublju fazu sna, što otežava buđenje i može izazvati jutarnju mrzovolju.

Razmislite o mogućim zdravstvenim uzrocima

Ako se i dalje osećate izrazito umorno ujutro, možda patite od disanije – stanja povezanog sa depresijom i anksioznošću, koje karakteriše teškoća ustajanja iz kreveta. U tom slučaju, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 23 april 2025

Tri osnovna makronutrijenta su proteini, ugljeni hidrati i masti. Iako su svi od suštinskog značaja za naše zdravlje, proteini često zauzimaju centralno mesto kada se govori o fitnesu.

U nastavku ćemo objasniti zašto su proteini toliko značajni. Potom ćemo uporediti dva glavna izvora proteina: prirodnu hranu i suplemente. Analiziraćemo njihove prednosti i nedostatke.

Na kraju, podelićemo korisne savete koji će vam pomoći da izaberete kvalitetan protein, bez obzira da li ga unosite kroz obroke ili dodatke ishrani.

Kako protein utiče na mišiće, metabolizam i apetit

Razumevanje važnosti proteina počinje od onoga što se dešava u telu tokom fizičke aktivnosti – mišići se tada troše i oštećuju. Da bi se oporavili, potrebne su im aminokiseline, a upravo su one gradivni elementi proteina. Dakle, bez proteina nije moguće obnoviti niti razvijati mišićno tkivo. On je ključan za proces oporavka.

Protein učestvuje u procesu poznatom kao sinteza mišićnih proteina. To je trenutak kada se aminokiseline ugrađuju u mišićne ćelije i tako doprinosi povećanju njihove mase.

Međutim, njegova uloga ne završava se samo u mišićima. Protein pomaže i u kontroli telesne težine. Jedan od razloga je osećaj sitosti koji traje duže, pa se samim tim smanjuje potreba za čestim obrocima i grickalicama.

Neka istraživanja pokazuju i to da unos proteina može da poveća termički efekat hrane jer telo tada troši više energije tokom varenja, što ubrzava metabolizam. Brži metabolizam podrazumeva i veći broj sagorelih kalorija u danu.

Načini za unos proteina: iz hrane ili kroz suplemente

Kada razmišljate o unosu proteina, postoje dve osnovne varijante. Jedna je da ih obezbedite kroz svakodnevne obroke, uz namirnice koje prirodno sadrže proteine. Druga varijanta su suplementi, bilo da je to proteinski prah koji dodate u testo za palačinke, puding ili šejk koji popijete posle treninga.

Ukoliko vam više odgovara da ih unosite kao suplemet, prodaja proteina je danas dostupna u gotovo svakoj online prodavnici, pa ih možete lako uklopiti u svoju ishranu.

Obe opcije imaju svoje prednosti i ograničenja, pa vredi pogledati šta koja od njih nudi.

Prednosti i nedostaci proteina kao dodataka ishrani

Jedna od osnovnih prednosti proteina je njihova jednostavnost u upotrebi. Kada nemate dovoljno vremena za potpun obrok, proteinski šejk je brz način da unesete potrebnu količinu ovog nutrijenta. Proteinske čokoladice su takođe lako dostupne svuda.

Međutim, postoji i nedostatak. Proteinske čokoladice često sadrže veliku količinu zaslađivača, zbog čega mogu više podsećati na klasičnu čokoladu nego na pravi izvor proteina. Zato je važno da pažljivo odaberete brend koji ćete koristiti.

Još jedna prednost proteina kao dodataka je široka ponuda koja može da zadovolji gotovo svaki plan ishrane. Ako više volite biljnu ishranu, na raspolaganju su vam opcije kao što su:

-Sojin protein,

-Protein od graška,

-Pirinčani protein,

-Konopljin protein.

Za one koji uključuju životinjske proteine u svoju ishranu, opcije su:

-Protein surutke (tzv. whey protein),

-Kazein,

-Mlečni protein.

Međutim, treba biti oprezan, jer je lako preterati sa količinom proteina. Ako ih koristite kao zamenu za obrok, možete uneti više proteina nego što vam je potrebno, ali i premašiti unos drugih nutrijenata, kao što su masti i ugljeni hidrati, koji se takođe nalaze u ovim dodacima.

Prednosti i nedostaci prirodnih proteina

Glavna prednost prirodnih proteina je ta što su široko dostupni. Proteinsku hranu možete lako pronaći u gotovo svakoj prodavnici, a restorani često nude raznovrsne opcije. Dakle, ako želite da povećate unos proteina, imate mnogo mogućnosti na raspolaganju.

Međutim, to može biti i mana jer nisu svi izvori proteina nužno zdravi. Na primer, brza hrana može biti bogata proteinima, ali često dolazi sa visokim nivoima masti i kalorija, što nije korisno za vaše zdravlje, a sigurno neće koristiti ni vašem struku.

Još jedna prednost prirodnih proteina je što, kada ih pripremate kod kuće, možete imati veću kontrolu nad sastojcima. Ako nećete da unosite visok nivo natrijuma, samo izostavite so. Međutim, kada jedete napolju ili konzumirate gotove proizvode, može biti teško da kontrolišete sve dodatke i aditive.

Nedostatak kod prirodnih proteina je i to što mnogi izvori zahtevaju vreme za pripremu. Ako meso i jaja čine osnovu vaše ishrane, provodićete vreme u kuhinji, što može biti problematično ako imate ubrzan ritam života ili jednostavno ne uživate u kuvanju.

Proteinski suplementi vs. prirodni proteini: Koja opcija je bolja?

Moguće je da se pitate koja od ove dve opcije donosi bolje rezultate, s obzirom na njihove prednosti i mane. Međutim, odgovor na ovo pitanje je nešto složeniji.

Ako ste u mogućnosti da unesete dovoljno proteina kroz ishranu, suplementi nisu nužni. Suplementi su tu da pomognu u popunjavanju tih nedostataka, pružajući proteine koje možda ne unosite kroz hranu.

S druge strane, ako vaš unos proteina nije dovoljan, suplementi mogu biti korisni kako biste obezbedili potrebne količine. Takođe, suplementi su korisni kada su vaše potrebe za proteinima veće, kao što je slučaj kada težite povećanju mišićne mase, pa više proteina može doprineti ovom cilju.

Na kraju, oba tipa proteina mogu biti deo uravnotežene ishrane. Bitno je da se držite željenog unosa ovog nutrijenta. To vam omogućava da isprobate različite opcije i pronađete onu koja vam najviše odgovara.

Izvor: saveti.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 22 april 2025

Studija je pokazala da su zdrave odrasle osobe koje su konzumirale maču 15 dana imale značajno smanjen nivo anksioznosti.

Mnogi ljudi započinju dan kafom da bi se probudili i krenuli, ali prelazak na maču može doneti dodatnu korist – smanjenje stresa i anksioznosti.

Mača se pravi od gornja tri sloja mladih listova biljke Camellia sinensis. Uzgaja se u senci, što omogućava lišću biljke da razvije više biološki aktivnih jedinjenja (poput aminokiselina) od drugih čajeva.

Kako mača smanjuje stres i anksioznost?

Studija je pokazala da su zdrave odrasle osobe koje su konzumirale maču 15 dana imale značajno smanjen nivo anksioznosti. Mača može imati ovaj efekat zbog dva jedinjenja: L-teanina i epigalokatehin galata (EGCG).

L-teanin je aminokiselina prisutna u zelenom čaju koja ima umirujući efekat. Pošto je mača koncentrovani oblik zelenog čaja, smatra se da L-teanin ima izraženiji efekat zbog veće količine.

„Pokazalo se da promoviše opuštanje bez sedacije povećanjem aktivnosti alfa moždanih talasa i modulacijom neurotransmitera kao što su GABA, dopamin i serotonin“, objasnio je dr Li A. Frejm, izvršni direktor Kancelarije za integrativnu medicinu i zdravlje na Medicinskom fakultetu i zdravstvenim naukama Univerziteta Džordž Vašington.

Mača takođe sadrži EGCG, biljno jedinjenje koje može pomoći u smanjenju upale i oksidativnog stresa, što se može povezati sa anksioznošću.

Kako matcha može imati smirujući efekat ako sadrži kofein?

Mača generalno sadrži manje kofeina od kafe ili espresa. Šolja kafe od 2,5 decilitra sadrži oko 96 mg kofeina, dok espreso ima oko 64 mg u 30 ml. S druge strane, matcha obično sadrži između 19 i 44 mg kofeina po gramu, u zavisnosti od vrste i pripreme.

Kofein se brzo apsorbuje u telo, stimuliše nervni sistem i može povećati nivoe adrenalina i kortizola – hormona povezanih sa stresom. Ali ono što maču čini posebnom je to što sadrži i druga jedinjenja, kao što je L-teanin, koja ublažavaju ovaj efekat i pomažu telu da ostane smireno i fokusirano, bez naglih „naleta“ energije i nervoze.

Koliko mače treba da popijete za umirujući efekat?

Količina matche koja je potrebna za umirujući efekat varira, ali istraživanja pokazuju da je optimalna doza L-teanina oko 200 miligrama.

„Verovatno će vam trebati 2 do 4 grama visokokvalitetne mače, što je jedna ili dve porcije“, rekao je Frejm.

Ovo je količina koja se obično nalazi u ceremonijalnoj mači, koja se pravi od mlađih listova čaja i zbog toga je jača. Konstantno pijenje mače može pomoći u smanjenju stresa tokom vremena, ali čak i povremena šoljica može pomoći, piše „Verywell Health“.

Važan je i način pripreme. Matcha je odličan u raznim jelima, kao što su deserti, ali EGCG i L-teanin mogu biti uništeni visokim temperaturama koje se obično koriste tokom dužeg kuvanja. Zbog toga je najbolje konzumirati maču u obliku napitka, prenosi miss7zdrava.24sata.hr.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 22 april 2025

Jabukovo sirće se obično koristi kao pojačivač ukusa i konzervans za hranu, ali studija je pokazala da ima i prugih prednosti.

Jabukovo sirće je prirodni eliksir koji može pomoći u kontroli šećera u krvi i nivou holesterola, obuzdati noćni apetit i smanjiti gorušicu, što sve zajedno može uticati na bolji kvalitet vašeg sna, pokazuju nova istraživanja.

Jabukovo sirće se dobija fermentacijom jabuka, što rezultira kiselom tečnošću. Obično se koristi kao pojačivač ukusa i konzervans za hranu, piše Miss7zdrava/24sata.hr.

Neki ljudi tvrde da jabukovo sirće podstiče san ili da uzimanje pre spavanja ima najbolje zdravstvene koristi. Istraživanja ukazuju na to da jabukovo sirće može imati potencijalne zdravstvene koristi koje mogu indirektno da podrže san ili da budu najefikasnije noću. Međutim, potrebno je više studija da bi se potvrdili ovi nalazi.

Pomaže u kontroli šećera u krvi

Održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi je važno za opšte zdravlje, posebno za osobe sa predijabetesom ili dijabetesom tipa 2.

Mala studija je ispitivala efekte jabukovog sirćeta kod odraslih sa dijabetesom tipa 2. Učesnici koji su konzumirali jabukovo sirće sa 28 grama sira pre spavanja imali su veće smanjenje šećera u krvi od onih koji su konzumirali vodu i sir.

Prema nedavnom pregledu studija, konzumacija jabukovog sirćeta značajno je smanjila šećer u krvi natašte i HbA1C (prosečan nivo šećera u krvi tokom vremena) kod odraslih sa dijabetesom tipa 2.

Što su više jabukovog sirćeta uzeli, to su bili bolji rezultati. Međutim, u pregledu nije navedeno da li je vreme konzumiranja uticalo na ove rezultate.

Pošto jabukovo sirće pomaže u kontroli šećera u krvi, može pomoći u smanjenju fluktuacija koje izazivaju poremećaje spavanja, kao što je buđenje usled niskog nivoa šećera u krvi ili padova energije. Međutim, potrebno je više istraživanja o ovom specifičnom efektu.

Smanjuje ukupni holesterol

Istraživanje je pokazalo da jabukovo sirće može pomoći u smanjenju ukupnog holesterola.

Recenzija nije precizirala da li je uzimanje noću igralo ulogu u ovim efektima. Međutim, istraživači su sugerisali da redovni unos tokom vremena može biti ključ za snižavanje holesterola.

Pomaže u kontroli težine

Pored predloženih prednosti dnevnog unosa jabukovog sirćeta za šećer i holesterol u krvi, nedavna studija je takođe otkrila da su učesnici iskusili značajno smanjenje telesne težine, indeksa telesne mase (BMI), obima struka i kukova i odnosa telesne masti.

Učesnici su uzimali jabukovo sirće svako jutro na prazan stomak, ali se generalno smatra bezbednim za uzimanje u bilo koje vreme.

Ako obično jedete svoj poslednji obrok ranije u toku dana, a uveče se osećate kao da vam je stomak prazan, onda bi moglo imati smisla da uzmete jabukovo sirće.

Suzbijanje noćne žudnje za hranom

Gorepomenuta studija je takođe otkrila da uzimanje jabukovog sirćeta pre obroka može pomoći u smanjenju apetita i povećanju sitosti.

Uzimanje jabukovog sirćeta uveče može pomoći u suzbijanju noćne žudnje za hranom, što može biti od pomoći ako je vaša noćna žudnja više povezana sa navikom ili emocionalnom ishranom nego sa stvarnom glađu.

Podržava zdravlje creva

Jedna studija je proučavala kako ishrana utiče na zdravlje creva i imuni sistem kod mladih odraslih osoba bez osnovnih zdravstvenih stanja.

Učesnici su pratili dve dijete tokom tri nedelje, jednu sa visokim sadržajem kratkolančanih masnih kiselina (SCFA) i jednu sa niskim sadržajem SCFA.

Dijeta sa visokim sadržajem SCFA uključivala je piće posle obroka koje sadrži jabukovo sirće.

Oni koji su bili na ishrani sa visokim sadržajem SCFA imali su više SCFA u stolici i krvi, plus niže nivoe amonijaka, što ukazuje na bolju fermentaciju creva i zdravlje.

Takođe su imali promene u imunim ćelijama koje bi mogle uticati na imunitet. Pijenje jabukovog sirćeta posle večere ili pre spavanja može pomoći u povećanju nivoa SCFA preko noći, podržavajući zdravlje creva.

Pomaže u borbi protiv bakterija

Studija je pokazala da jabukovo sirće pomaže u zaustavljanju rasta dve štetne bakterije: Staphilococcus aureus otpornog na meticilin (MRSA) i otporne Escherichia coli (E. coli).

Rezultati su obećavajući, što sugeriše da je potrebno više istraživanja da bi se videlo da li jabukovo sirće može pomoći u lečenju otpornih bakterijskih infekcija.

Može pomoći kod gorušice

Neki ljudi kažu da jabukovo sirće može pomoći u ublažavanju gorušice balansirajući želudačnu kiselinu i podržavajući dobre bakterije u crevima.

Međutim, nema naučnih dokaza da deluje protiv gorušice. U stvari, kod nekih ljudi može pogoršati gorušicu.

Ako vas muči gorušica ili vas drži budnim noću, uzimanje jabukovog sirćeta pre spavanja može biti siguran način olakšanja. Uvek obratite pažnju na to kako vaše telo reaguje. Ako gorušica potraje, bilo bi dobro da razgovarate sa lekarom.

Nedostaci

Iako jabukovo sirće ima potencijalne prednosti, uzimanje pre spavanja može imati neke nedostatke. Ako se ne razblaži pravilno, kiselost sirćeta može vremenom da iritira grlo ili erodira zubnu gleđ.

Takođe može izazvati nelagodnost kod ljudi sa osetljivim želucem ili refluksom kiseline.

Jabukovo sirće može pomoći u kontroli gladi noću. Međutim, ako ne jedete dovoljno tokom dana, ovaj efekat smanjenog apetita može samo da odloži osećaj gladi, uzrokujući da se probudite gladni usred noći.

Razgovarajte sa svojim lekarom pre uzimanja jabukovog sirćeta, posebno ako uzimate lekove ili druge dijetetske suplemente. Jabukovo sirće može da reaguje sa lekovima za dijabetes, diureticima i suplementima za snižavanje šećera u krvi.

Kako uzimati jabukovo sirće pre spavanja

Pomešajte jednu do dve kašike jabukovog sirćeta u 237 mililitara vode i popijte dva do tri sata pre spavanja.

Pijenje jabukovog sirćeta nekoliko sati pre spavanja može smanjiti mogućnost refluksa kiseline, što može poremetiti san. Nikada ne uzimajte jabukovo sirće direktno.

Ako tek počinjete da uzimate jabukovo sirće, počnite sa jednom kašičicom i postepeno povećavajte količinu. Uvek se konsultujte sa svojim lekarom ako imate zdravstvenih problema ili pitanja o doziranju.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 21 april 2025

Mršavljenje ne zavisi samo od toga šta jedemo tokom dana, već i od večernjih navika. Upravo tada, kada bi telo trebalo da prelazi u fazu odmora i oporavka, mnogi nesvesno prave greške koje usporavaju metabolizam ili podstiču preterano jedenje.

Prema mišljenju stručnjaka, određena ponašanja u večernjim satima mogu ozbiljno otežati gubitak kilograma – čak i ako se tokom dana hranimo uravnoteženo.

1. Kasni obroci

Jelo neposredno pred spavanje može poremetiti varenje i loše uticati na kvalitet sna, što dodatno otežava regulaciju apetita narednog dana. Stručnjaci savetuju da večeramo barem dva do tri sata pre odlaska na spavanje, kako bi telo imalo vremena da svari hranu. Kasni obroci, naročito oni bogati ugljenim hidratima i mastima, lakše se pretvaraju u nakupljene masne naslage, piše Index.

2. Grickanje ispred ekrana

Gledanje serija uveče uz čips, kekse ili sladoled je česta navika – ali retko kada jedemo zato što smo zaista gladni. Ovakvo nesvesno grickanje dovodi do unosa velikog broja kalorija koje telu u tom trenutku nisu potrebne. Osim toga, takva hrana nema nutritivnu vrednost, već su to tzv. prazne kalorije.

3. Preskakanje večere

Iako na prvi pogled deluje kao logičan način da se unese manje kalorija, preskakanje večere može imati suprotan efekat. Telo tada može reagovati usporavanjem metabolizma, a intenzivna glad uveče ili tokom noći može dovesti do prejedanja. Zato je lagana i uravnotežena večera mnogo bolja opcija nego potpuno preskakanje obroka.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 21 april 2025

Venčanje je jedan od najlepših dana u životu – dan kada dvoje ljudi proslavljaju ljubav i počinju novo poglavlje zajedno. Međutim, ono što često ostane u senci planiranja i organizacije jeste stres koji se javlja upravo u periodu kada bi mlada trebalo da uživa najviše.

Bilo da se brinete oko rasporeda gostiju, vremenske prognoze, izgleda dekoracije ili izbora venčanice, osećaj preopterećenosti je sasvim normalan. Ključno je da ga na vreme prepoznate i naučite kako da se sa njim izborite.

Zašto dolazi do stresa?

Stres pred venčanje najčešće dolazi iz želje da sve bude savršeno. Dodajte tome različita mišljenja iz okoline, ograničen budžet, kratke rokove i veliku emotivnu važnost samog događaja – i jasno je zašto toliko mladi ulazi u “prevenčaničko” stanje napetosti.

Neki od simptoma stresa uključuju: nesanicu, manjak koncentracije, promene raspoloženja, nervozu, pa čak i telesne reakcije poput glavobolje ili ubrzanog rada srca. Ako ste se prepoznali – niste sami.

Kako ublažiti stres pred venčanje?

Evo nekoliko proverenih saveta kako da sebi olakšate period priprema:

Planirajte unapred.

Dobra organizacija je pola posla. Napravite realističan raspored priprema i držite se njega koliko god možete. Ostavite prostor za nepredviđene situacije.

Delegirajte obaveze.

Ne morate sve sami! Partner, porodica i prijatelji rado će pomoći – samo im jasno recite šta vam treba.

Pravite pauze od priprema.

Odmor je neophodan. Čak i jedan dan bez razgovora o venčanju može osvežiti um i vratiti ravnotežu.

Vežbajte i meditirajte.

Kretanje i disanje pomažu u oslobađanju napetosti. Vežbe disanja, lagana joga ili šetnja mogu učiniti čuda.

Fokusirajte se na suštinu.

Savršen dan nije onaj bez greške, već onaj ispunjen emocijama i ljubavlju. Savršenstvo ne postoji – ali ljubav jeste dovoljna.

Inspiracija za svaku buduću mladu:

„Najlepši trenutci u životu ne dolaze kada je sve savršeno, već kada odlučimo da prigrlimo ono što jeste – sa srcem punim ljubavi.”

Bez stresa do savršene venčanice

Jedna od najvažnijih (i najemotivnijih) stavki na spisku svake mlade jeste izbor venčanice. To nije samo haljina – to je osećaj, samopouzdanje i ostvarenje sna. Zato je važno pronaći salon koji vas neće dodatno opterećivati, već će vam omogućiti da taj trenutak bude iskustvo za pamćenje.

To treba da bude mesto gde vas dočekuju sa osmehom, razumevanjem i istinskom željom da vam pomognu da zablistate.

Ljubazno i iskusno osoblje salona Dar izlazi u susret svakoj mladi, slušajući vaše želje i nudeći iskrene savete. Bilo da ste sigurni u ono što tražite ili tek počinjete potragu, ovde ćete iskrenu pomoć, korisne savete, inspiraciju i na kraju – savršenu haljinu!

Posete salon venčanica DAR i učinite izbor venčanice jednim od najlepših trenutaka priprema – bez stresa, uz osmeh i sa puno ljubavi.

Izvor: saveti.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 19 april 2025

Svim ljubiteljima sira se makar jednom desilo isto – kupimo omiljeni sir, planiramo da u njemu uživamo danima, a onda nas dočeka razočaranje: isušio se, promenio teksturu ili počeo da ima čudan miris. Dobra vest je da postoji jednostavan trik koji čuva sir svežim duže nego što ste mislili – i ne, nije u pitanju aluminijumska ili plastična folija!

Sir je omiljeni mlečni proizvod i jedan od onih sastojaka koji svakodnevnim obrocima daje poseban šmek – bilo da ga stavljamo u sendviče, posipamo po testenini ili grickamo uz čašu vina. Ali koliko god ga obožavali, često nam se događa da se pokvari pre nego što stignemo da ga iskoristimo. Da se to više ne bi dešavalo, otkrivamo vam najefikasnije trikove za pravilno čuvanje sira – i to bez skupih dodataka ili komplikovanih procedura.

Folija nije rešenje

Mnogi i dalje veruju da je aluminijumska ili plastična folija idealna za čuvanje sira. Međutim, stručnjaci kažu da ove metode zapravo mogu da naprave više štete nego koristi:

Aluminijumska folija zadržava previše vlage i sprečava siru da "diše", što može da dovede do stvaranja buđi, pa čak i do metalnog ukusa.

Plastična folija stvara hermetički zatvoreno okruženje koje siru ne dozvoljava da diše – rezultat je sir koji se lepi i poprima neprijatan miris.

Ako želite da sir ostane sočan, mirisan i ukusan – držite se sledećih preporuka.

Najbolji načini da sačuvate svežinu sira:

Specijalni papir za sireve

Ovo je idealan materijal za čuvanje sira jer mu omogućava da diše, dok zadržava prirodnu vlažnost. Ako ga nemate, poslužiće i papir za pečenje ili masni papir.

Kako se koristi: Zamotajte sir papirom za pečenje i po potrebi dodatno prekrijte pamučnom krpom ili stavite u posudu sa poklopcem koja se ne zatvara hermetički.

Tegla ili staklena posuda sa labavim poklopcem

I staklena ili plastična posuda može da bude dobra opcija – važno je samo da ne bude potpuno zatvorena. Stavite komadić papira za pečenje ispod sira za dodatnu zaštitu.

Držite sir u fioci za povrće u frižideru

To je najoptimalnije mesto jer je reč o najmanje hladnom i najmanje vlažnom delu frižidera – baš ono što je siru potrebno.

Mali trikovi koji prave veliku razliku:

Sir ne treba držati pored hrane sa jakim mirisima (riba, luk), jer upija arome
Svaki put kada isečete komad, ponovo ga zamotajte i vratite u frižider
Ako se na tvrdim sirevima pojavi buđ, dovoljno je da sastružete zahvaćeni deo. Ali ako buđ zahvati meke ili bele sireve, bacite ih

Zašto treba jesti sir?

Kalcijum za jake kosti i zube

Sir je bogat kalcijumom, što ga čini savršenim saveznikom protiv osteoporoze – naročito važan u detinjstvu i starosti.

Proteini za energiju i regeneraciju

Sir sadrži kvalitetne proteine koji pomažu u obnovi tkiva i daju energiju – idealan dodatak doručku ili međuobroku.

Vitamini i minerali za imunitet i metabolizam

Osim kalcijuma, sir je dobar izvor vitamina A, D, B12, kao i cinka i fosfora.

Tri najzdravija sira

Rikota – lagana, bogata proteinima, idealna za dijete i obroke nakon treninga.

Sveži sir – malo kalorija, visok sadržaj proteina, selen za antioksidativnu zaštitu.

Feta (posebno kozja ili ovčija feta) – slanija, ali lakše svarljiva i sa manje masti nego mnogi tvrdi sirevi.

Ako volite sir i želite da vam traje duže, da zadrži ukus i svežinu, vreme je da ga tretirate kao pravu delikatesu koju zaslužuje da bude!

Izvor: zena.blic.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 17 april 2025

Veliki broj ljudi svake sezone strahuje od ambrozije, topole, breze... Međutim, hronično stanje alergija nije, kako se često pretpostavlja, povezano samo sa sezonskim nivoom polena.

Oni koji su pogođeni mogu patiti skoro tokom cele godine. Međutim, efikasni tretmani su dostupni.

Poremećaj kožne barijere

Kada ljudi pomisle na alergije, većina ljudi pomisli na proleće. Ali sezona curenja iz nosa, kašlja ili otežanog disanja može trajati znatno duže zbog produženih perioda cvetanja drveća, trava…

Oni koji reaguju na više alergena doživljavaju simptome počevši od johe i leske, a nastavljaju se sa brezom, jasenom, travama, pelinom, platanom i ambrozijom, ponekad i do jeseni.

Pošto neke biljke poput johe cvetaju već u decembru, često je potrebno samo mesec dana da budu bez alergena, kako je izvestila profesorka dr Erika Jensen-Jarolim, dijagnostičar alergija u privatnoj bolnici Dobling, u stručnom časopisu „Arzte Krone“, piše Krone.at.

„Kod pacijenata sa atopijama, poremećaj kožne barijere značajno povećava rizik od senzibilizacije na alergene iz životne sredine kao što su grinje iz kućne prašine, iz skladišta i kućni ljubimci. Dakle, alergija nije kratkotrajni sezonski događaj, već bolest koja trajno narušava kvalitet života i hronično kompromituje imunski sistem, Zbog toga alergičari češće obole i njihova radna sposobnost je narušena”, kaže stručnjak.

Dostupne terapije

Imunoterapija specifična za alergene značajno smanjuje simptome i može zaustaviti napredovanje alergija. Međutim, često dugo kašnjenje u dijagnozi znači gubitak dragocenog vremena za početak lečenja. Dugotrajno (trogodišnje) lečenje takođe odbija mnoge pacijente.

Međutim, zbog jake imunološke memorije imunih ćelija, potrebno je tri do pet godina da se imuni sistem preorijentiše dok alergeni ponovo ne počnu da se tolerišu.

Zbog toga, ovaj tretman treba započeti što je pre moguće. Nakon pet do deset godina, treba razmotriti dalje testiranje na alergiju (IgE testiranje) i moguću dopunsku vakcinaciju.

Mnogi ljudi koji pate od alergija oslanjaju se na doživotne antihistaminike, koji su dostupni za lokalnu primenu (sprej za nos) ili za internu upotrebu (tablete, sirupi). Stabilizatori mastocita (kromoglikcinska kiselina) mogu biti od pomoći kod svih bolesti koje uključuju aktivaciju mastocita.

Nedostatak gvožđa

Nedostatak gvožđa čini imune ćelije ranjivim.

Funkcionalni nedostatak gvožđa – gde telo ima rezerve, ali ne može pravilno da iskoristi mikronutrijente – igra ulogu u alergijama. Čini imune ćelije posebno osetljivim na alergene i podstiče upalu. Ovaj nedostatak se može ispraviti ciljanim dodatkom hranljivih materija, prenosi N1 Zagreb.