Da li se sve dešava sa razlogom ili je naš život prepušten slučajnostima

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 19 maj 2025

Tokom života nam se stalno govori da kontrolišemo svoj životni put i sve dok donosimo mudre odluke, sve će ispasti kako treba. A kada stvari ne ispadu kako treba, izreka koju uvek čujemo je da se sve dešava sa razlogom. Brajan Klas, profesor globalne politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu i autor knjige „Slučajnost: Šanse, haos i zašto je bitno sve što činimo“ (Fluke: Chance, Chaos, and Why Everything We Do Matters), tvrdi da ništa od ovoga nije tačno.

Nije istina da kontrolišemo svoj životni put, tvrd profesor Brajan Klas, ali utičemo na sve. Istovremeno, iluzija kontrole koju imamo i spajanje sa narativom da sve dešava sa razlogom dovodi do toga da pogrešno razumemo svet i pravimo greške, prenosi rts.rs.

Mnogo stvari se jednostavno dešava. A kada pogledamo uzročni lanac događaja koji proizvode ishode, on nije uredan i jasan. Neuredan je. Govore nam da ignorišemo buku i fokusiramo se na signal, ali to je greška jer buka je mesto gde se dešavaju mnogi od najvažnijih i najznačajnijih događaja u životu.

Jedna od ključnih ideja profesora Klasa je da kada verujemo da imamo uticaj na zbivanja, ali veoma ograničenu kontrolu, počinjmo da vidimo svet drugačijim očima, počinjemo da se ponašamo drugačije i prihvatamo ograničenja onoga što možemo, a šta ne možemo da uradimo.

Kada zamišljamo da se sve dešava sa razlogom, to nas dovodi do kognitivnih grešaka. Takođe nas tera da iza događaja u našim životima upisujemo ideje koje su fundamentalno pogrešne. Naučni dokazi pokazuju da se sve ne dešava sa razlogom i stoga je potrebna filozofska promena u načinu na koji razmišljamo o svetu ako se neke stvari dešavaju proizvoljno, nasumično ili kao nusproizvod teorije haosa koja stvara lutke kakve smo svi mi od slučajnih događaja.

Želja da uredimo svet

Istorija ideja u svetu, po mišljenju prof. Klasa, u osnovi je istorija pokušaja da se složenost i nered sveta uguraju u zaista urednu i sređenu priču o tome zašto se stvari dešavaju. A ovo je delimično izvedeno iz religije gde su ljudi želeli da imaju uređen svet dat od boga. Ideja da postoji ova vrsta slučajne prirode stvarnosti potpuno je u suprotnosti sa idejom da je sve planirano od strane višeg bića.

Kako se nauka razvijala i naučna revolucija, dolazi do još jedne promene. Nije nužno da je sve u vezi sa bogom, već se sve vrti oko mehaničkih modela fizike. I u tom slučaju se mora eliminisati buka i slučajnost da bi se dobila jasna jednačina. Bilo da je to Adam Smit koji govori o ruci koja vodi našu ekonomiju ili načinima na koje je Isak Njutn predstavio promene i dao neverovatno moćne jednačine da objasni svet, uvek smo pokušavali da pronađemo objašnjenje koje deluje uređeno i racionalno.

Svi smo povezani, a pretvaramo se da nije tako – priča iz života

Na letovanju u Grčkoj, izvesni Ivan, koji nije baš najbolji plivač, ulazi u more, a plima ga praktično usisava i odvlači na pučinu. Njegovi prijatelji su prilično uznemireni zbog toga jer nestaje iz vidokruga i ne mogu da ga pronađu. I posle 24 sata Ivana nema, što ih navodi na zaključak da se udavio. Međutim, baš u trenutku kada će Ivan potonuti pod talase i udaviti se, on ugleda fudbalsku loptu kako se njiše na površini vode. On se dokopa lopte i na kraju biva spasen.

Ali neobičniji deo priče je kada je ova vest dospela na grčku televiziju. Jedna žena koja je gledala vesti i kada je videla fudbalsku loptu na ekranu, prepoznaje je i shvata da su njena deca tu loptu slučajno šutnula sa litice 100 kilometara dalje od mesta gde ju je Ivan pronašao 10 dana kasnije.

Ispostavilo se da je taj udarac spasao život drugoj osobi koja je bila na ivici da se udavi. Kada tako razmišljamo, očigledno je da postoji međusobna veza između tih života. Ivan nije spasen zahvaljujući nekoj magiji, već se stvari odvijaju tako da smo stalno pogođeni postupcima ljudi koje možda nikada nećemo videti i nikada nećemo sresti.

I tu se pojavljuje izreka na koju se profesor Brajan Klas vraća kroz celu knjigu: Ne kontrolišemo ništa, ali utičemo na sve.

Na kraju kada se pogleda intelektualna istorija sveta, slučajnost je sistematski uređena. Kada pokušavamo da razumemo zašto su nam se neke stvari dogodile u životima, naš mozak je evoluirao da bi imao smisla u obrascima, zato što je prednost preživljavanja u otkrivanju obrazaca.

Obrasci nam pomažu da preživimo

Ako zamislimo da smo praistorijski lovac-sakupljač koji vidi poleglu travu ili čuje zvuk, pomislićemo ili da tamo nema ničega ili da je možda u blizini sabljasti tigar koji čeka da nas pojede. Ako pretpostavimo da tamo nema ničega, a ispostavi se da je sabljasti tigar, umrećemo. Ali ako kažemo: „U redu, mislim da je to nešto na šta treba da obratim pažnju“, čak i ako tamo nema ničega, onda ćemo preživeti. Tako su kroz preživljavanje najsposobnijih i evolutivne obrasce, naši mozgovi hiper-usklađeni na otkrivanje obrazaca.

To znači da kada nam se dešavaju slučajne ili naizgled slučajne stvari, alergični smo na objašnjenje da je to bilo samo proizvoljnost. I tako smo sklopili urednu i čistu priču od A do B. To je problem jer kada nam se dešavaju stvari nad kojima nemamamo kontrolu i pripisujemo im ovu vrstu namernosti, pogrešno smo naučili lekciju, tvrdi prof. Klas.

Prošlost razumemo, a sadašnjost ne

Zanimljivo je i to što ovo razumemo kada razmišljamo o prošlosti, ali ne razumemo kada razmišljamo o sadašnjosti. Dakle, kada gledamo naučnofantastične filmove, na primer, koji zamišljaju putovanje kroz vreme, upozorenje koje se uvek izdaje, a koje ljudi u osnovi prihvataju, jeste da ne smeju ništa da menjaju jer će tako izbrisati sebe iz budućnosti ili fundamentalno promenite obrasce kojima će se zatim vratiti kada se vrate u svoje sadašnje vreme.

Problem je što kada razmišljamo u sadašnjosti, nikada ne razmišljamo na taj način. Nikada ne zamišljamo da ako zgnječimo bubu ili ako razgovaramo sa nekim, da tako menjamo budućnost. Ali, naravno, obrasci uzroka i posledice se ne menjaju bez obzira da li su u prošlosti ili sadašnjosti. Oni funkcionišu isto sve vreme.

Zato je mentalitet koji imamo prema prošlosti ispravan – da stalno menjamo budućnost, da je ono što radimo važno – ali smo istovremeno na to pomalo alergični, jer nam je zastrašujuća pomisao da svaki naš čin ima nepredviđene efekte talasa koji će promeniti svet i preoblikovati našu budućnost, što je zbunjujuće, ali je takođe istinito, naglašava Klas.

Kada pažljivo pogledamo prirodu uzročnosti, stvarnosti i postojanja jeste da se stvari koje su zbunjujuće dešavaju sve vreme, a mi ih jednostavno ignorišemo. A kada zavirimo u njih, počinjemo da vidimo jedan sasvim drugačiji svet i onaj koji može biti ispunjavajući ako zaista prihvatimo da se neke stvari ne dešavaju sa razlogom i da zapravo imamo život i društvo koje je zaokupljeno teorijom haosa.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 16 maj 2025

Kada stručnjaci preporučuju ishranu za zdravije starenje, zdravlje srca ili smanjenje rizika od raka i hroničnih bolesti, često naglašavaju važnost voća i povrća, mahunarki i nemasnih izvora proteina kao što su piletina i riba.

Iako prehrambene smernice sve više naginju ka biljnoj ishrani, piletina se i dalje smatra zdravijom opcijom među vrstama mesa. Ipak, nova studija objavljena u časopisu Nutrients sugeriše da piletina možda ipak nije toliko zdrava koliko se ranije mislilo, prenosi Index.hr.

Naučnici su proučavali vezu između konzumacije živine, gastrointestinalnih karcinoma i rizika od prevremene smrti. U pojam živine uključene su piletina, ćuretina, patka i divlje ptice poput prepelica i fazana.

Analizom podataka 4.869 sredovečnih Italijana tokom 19 godina, koji su popunjavali upitnike o svojim prehrambenim navikama, otkriveno je da su osobe koje su umrle od gastrointestinalnih karcinoma – poput raka debelog creva, jetre, pankreasa, želuca, jednjaka i rektuma – imale najviši nivo konzumacije belog mesa, pri čemu je živina činila 33% ukupnog unosa mesa.

Osobe koje su jele više od 300 grama živine nedeljno, što odgovara otprilike tri i po obroka od 85 grama, imale su 27% veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka. Kod muškaraca, taj rizik bio je čak 61% veći. Kada se posmatrao samo rizik od gastrointestinalnog raka, unos od 100 do 200 grama živine nedeljno bio je povezan sa 65% većim rizikom od smrti, dok su oni koji su jeli više od 300 grama nedeljno imali čak 127% veći rizik – a kod muškaraca čak 161%.

Koliko piletine je previše?

Prema ovoj studiji – što manje, to bolje. Rezultati ukazuju da bi unos živine trebalo da bude manji od 300 grama nedeljno.

„Naši rezultati pokazuju da je unos veći od 100 grama živine nedeljno povezan sa povećanim ukupnim rizikom od smrti, a posebno od gastrointestinalnih karcinoma“, navode autori. Rizik je rastao proporcionalno količini konzumirane živine, a efekti su bili još izraženiji kod osoba koje su unosile više crvenog mesa.

Učesnici stariji od 83 godine koji su jeli manje od 100 grama živine nedeljno imali su duplo manji rizik od smrti od gastrointestinalnog raka u poređenju sa onima koji su jeli više.

Način pripreme je takođe važan

Naučnici su istakli da način pripreme živine može uticati na zdravlje. Piletina koja se priprema na visokim temperaturama, poput roštiljanja, ili se dugo kuva, može stvoriti spojeve koji oštećuju DNK i potencijalno povećavaju rizik od karcinoma probavnog sistema.

Obratite pažnju na ukupan unos mesa

Istraživači su otkrili da ukupna količina mesa koju pojedinac unosi igra veliku ulogu u povećanju rizika od smrti, čak i kod osoba koje se hrane po mediteranskom modelu.

Kod učesnika koji su umrli od drugih vrsta raka, crveno meso činilo je više od 65% ukupnog unosa mesa, u poređenju sa 56% i 58% kod onih koji su umrli od gastrointestinalnog raka ili drugih uzroka. Više od polovine smrtnih slučajeva povezanih sa rakom zabeleženo je kod osoba koje su unosile više od 400 grama mesa nedeljno, čak i uz mediteransku ishranu.

„Smatramo da je korisno umereno konzumirati živinu i povremeno je zameniti drugim vrednim izvorima proteina, poput ribe“, zaključuju autori. „Takođe je ključno obratiti pažnju na metode pripreme hrane i izbegavati visoke temperature i dugo kuvanje.“

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 maj 2025

Ulazak u vezu s osobom koja je izrazito egocentrična ili sebična zvuči kao užasna ideja, ali mnogi ljudi se nenamerno zaljubljuju u narcise iz raznih razloga.

Kako biste se zaštitili od veze s pogrešnom osobom, toksične veze ili čak potencijalnog zlostavljanja/traume, važno je prepoznati narcisoidna ponašanja i obrasce pre nego što bude prekasno, piše Your Tango, a prenosi Sensa.hr.

Ali, šta ako se ovo dešava prečesto? Bilo da ste zaslepljeni ljubavlju, emocionalno ranjivi ili je u pitanju nešto mnogo složenije, moguće je zaljubiti se u ovakvu osobu, čak i ako ste svesni sebe ili u dobrom mentalnom stanju.

Evo osobina ličnosti ljudi koje često nenamerno privlače narcise:

Vera u ljudsku dobrotu

Ako ste tip osobe koja vidi i veruje u ono najbolje u ljudima, onda možete da se zaljubite u narcisa.

Narcisi mogu biti veoma uverljivi, a ako su vas uverili da se osećate ili mislite na određeni način, možda im verujete samo zato što ste dobra osoba. Kada u drugima vidite samo dobro, lako vas mogu uveriti – a možete čak i sami sebe uveriti – da stvari nisu tako loše kao što izgledaju.

Traganje za strašću umesto stvarnošću

Izraz „zaslepljen ljubavlju“ zvuči tragično ako se zaljubite u narcisa.

Bez obzira na to da li ste preplavljeni intenzitetom veze (narcisi su vrlo dramatične osobe), obuzeti emocijama ili vođeni strašću, možete ostati u toksičnoj vezi jer lažno verujete da vas ta osoba voli i ceni.

Nada da će se osoba promeniti

Narcisi su izuzetno manipulativni, što pokazuje studija u časopisu The Journal of Psychology, koja je otkrila da su i grandiozni i ranjivi narcisi skloni emocionalnoj manipulaciji drugih kako bi postigli svoje ciljeve.

Bez obzira na to koliko su puta pogrešili, imaju neverovatnu sposobnost da vas ubede da će promeniti svoje ponašanje i da vas više nikada neće povrediti. A ako ste već uložili u vezu, možda ćete im poverovati.

Ignorisanje znakova upozorenja

Narcisi mogu prikriti znake upozorenja i crvene zastavice svojim spletkarenjem. Na primer, umesto da preuzmu odgovornost za prevaru, mogli bi iskriviti ceo događaj i reći da ste bili "previše privrženi" ili da im niste dali dovoljno prostora.

Ljudi se često mogu uvući u ovu toksičnost jer ne prepoznaju prave znake upozorenja i taktike manipulacije. Normalizovali su ta ponašanja ili su postali potpuno imuni na ponašanje svog partnera.

Studija iz 2017. godine objavljena u časopisu European Journal of Personality navodi: "Narcizam karakteriše malo empatije prema žrtvi, što smanjuje osećaj krivice zbog sopstvenih prestupa. Niska krivica, zauzvrat, povezana je s nespremnošću na izvinjenje."

Ako osoba pokazuje ponašanje koje vam se ne čini ispravnim, pokušava da kontroliše svaki vaš potez ili se često osećate krivima zbog svojih izbora, obratite pažnju – to mogu biti počeci negativne veze i bolje je sprečiti nego lečiti kada je u pitanju vaše srce.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 14 maj 2025

Proteini su neophodni za izgradnju mišića, održavanje energije i regeneraciju tela. Međutim, u eri proteinskih šejkova, čokoladnih pločica i žitarica, lako je izgubiti iz vida pravu meru.

Koliko nam proteina zaista treba i kada preterivanje sa njima postaje štetno? Preporučeni dnevni unos je 0,8 grama po kilogramu telesne težine, ali mnogi stručnjaci savetuju veći unos za aktivne ljude, trudnice i one u fazi oporavka ili mršavljenja.

Nutricionistkinje Erin Dejvis i Don Džekson Blatner napominju da bi proteini trebalo da čine približno 10 do 35 odsto vašeg ukupnog dnevnog unosa kalorija kako bi ostalo mesta za zdrave ugljene hidrate i masti, piše Index.hr.

Previše proteina i zdravstveni rizici

Ako ste u poslednje vreme preterivali sa proteinskim grickalicama, evo nekoliko razloga zašto bi trebalo da budete oprezni:

Zanemarujete druge važne hranljive materije

Dijete sa visokim sadržajem proteina često istiskuju namirnice poput voća, povrća i integralnih žitarica.

To može dovesti do nedostatka vlakana, vitamina i antioksidanata i na kraju oslabiti imunitet i varenje, objašnjava Blatner.

Šteti zdravlje creva

Životinjski proteini poput mesa, ribe i jaja ne sadrže vlakna.

Previše ove hrane može poremetiti ravnotežu crevne flore. Iz tog razloga, uključite u ishranu biljne izvore proteina – sočivo, pasulj, orašaste plodove i semenke, piše EatingWell.

Povećava opterećenje bubrega

Nutricionistkinja Kajla Farel objašnjava kako visok unos životinjskih proteina može povećati rizik od kamena u bubregu: „Životinjski proteini povećavaju količinu kiseline u urinu, što može dovesti do stvaranja kamena u bubregu, koji nastaje od soli, otpadnih proizvoda proteina i kalijuma".

“ Ako imate problema sa bubrezima ili ste u rizičnoj grupi, obavezno se konsultujte sa nutricionistom".

Rizik od srčanih oboljenja

Crveno i prerađeno meso sadrži mnogo zasićenih masti i soli. Redovna konzumacija može povećati rizik od srčanih oboljenja, ističe Farel. Umesto toga, birajte piletinu, ribu ili proteine biljnog porekla.

Veći rizik od kancera

Prema Američkom institutu za istraživanje kancera, konzumiranje više od 350 do 500 grama crvenog mesa nedeljno može povećati rizik od kancer debelog creva.

Prerađeno meso, poput salama i kobasica, takođe je povezano sa većim rizikom od nekoliko vrsta kancer.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 13 maj 2025

Ne samo da mozak mora da drži pod kontrolom ogromnu arhivu postojećih sećanja, već mora da prati i skladišti nove stvari svakog dana. Taj proces obuhvata i pripremu za suočavanje sa novim uspomenama pre nego što se dese i to dok obrađujemo stare.

Dobro je poznato da je san važan za pamćenje i učenje, između ostalog, ali naučnici još uvek otkrivaju precizne mehanizme koji su uključeni u te procese,, prenosi rts.rs.

Tradicionalno, na to se gleda kao na obrnut proces: mi doživimo nešto, sećanje na to se zatim tokom nekoliko narednih noći, tokom sna, obrađuje i skladišti u zavisnosti od značaja, te se možemo kasnije po želji prisetiti tog dešavanja.

Međutim, kako sugerišu rezultati nove studije, čini se da nam san pomaže da obradimo ne samo prošla sećanja, već i buduća. Osim konsolidacije i očuvanja sećanja dok spavamo, kako naučnici navode, mozak nas takođe aktivno priprema za „snimanje“ predstojećih događaja.

Nije magija, pamćenje se „popravlja i priprema“ preko noći

Pamćenje je složen fenomen koji nam pomaže da postanemo ono što jesmo, a iz naše subjektivne perspektive može ono može delovati gotovo magično.

Ali nije u pitanju nikakva magija. Na ćelijskom nivou, grupe specijalizovanih neurona poznatih kao engramske ćelije fizički kodiraju naša životna iskustva u formatu koji kasnije možemo da „izvadimo iz foldera uspomena“.

Prethodna istraživanja su jasno pokazala da je san ključan za pravilno funkcionisanje ovog procesa, ali mnogi fiziološki detalji i dalje su nepoznanica. Pored pukog skladištenja uspomena, naš mozak takođe obavlja neverovatne podvige prilikom obrade i organizacije, od kojih se većina dešava tokom „mentalnog mirovanja“.

Za potrebe nove studije, japanski istraživači pokušali su da saznaju više o ulozi spavanja u obradi zapamćenih materijala, uključujući pripremu za nezaboravna iskustva koja se još nisu dogodila.

Autori su koristili sistem za snimanje miševa koji se slobodno kreću. Sistem je omogućio da se otkriju i engramske i neengramske ćelije u fazama obrade memorije, a naučnici su pratili aktivnost neurona pre, tokom i posle događaja vrednih pamćenja koje su miševi doživeli.

Ovim je otkriveno drugačije ponašanje specifičnih grupa neurona u različitim kognitivnim uslovima, uključujući i dok su miševi spavali i pre i posle učenja.

Rezultati su razotkrili dva paralelna procesa koji se odvijaju u snu nakon učenja. Prvo, engramske ćelije koje su prvobitno kodirale sećanja pokazale su predvidljive obrasce reaktivacije, deo dobro dokumentovane procedure mozga za konsolidaciju pamćenja tokom spavanja.

Studija je takođe otkrila još jednu zanimljivu grupu neurona, koji još nisu bili dovedeni u vezu sa specifičnim sećanjima.

Ove „ćelije koje će postati engramske“, kako ih nazivaju istraživači, postajale su sve sinhronizovanije dok su miševi spavali nakon učenja. Kasnije su iste grupe neurona kodirale nova, drugačija sećanja.

„Ćelije koje će postati engramske pokazale su povećanu zajedničku aktivnost sa postojećim engramskim ćelijama tokom spavanja, što sugeriše da ova interakcija pomaže u oblikovanju novih memorijskih mreža“, kaže koautor studije Kaoru Inokuči, profesor biohemije na Univerzitetu Tojama u Japanu.

Istraživači su takođe razvili model neuronske mreže za simulaciju aktivnosti u hipokampusu, nadajući se da će dodatno razjasniti mehanizme rada mozga.

Veze između engramskih ćelija i onih koje će to tek postati

Model je ukazao na sinaptičku depresiju i skaliranje, fenomene za koje se zna da modifikuju neuronske veze tokom spavanja, kao verovatno važne za organizovanje ovih engramskih ćelija – proces koji je nestao u modelu kada su ti mehanizmi bili onemogućeni.

Engramske ćelije i one koje tek treba da postanu takve pokazale su intrigantnu zajedničku aktivaciju u snu nakon učenja, pokazala je studija, nagoveštavajući neku koordinaciju ili čak prenos podataka između neuronskih mreža za prošla i buduća sećanja.

Ovo sugeriše da kvalitet sna između učenja može uticati, ne samo na naše pamćenje onoga što smo do sada naučili, već i na to koliko ćemo dobro zadržati nove informacije u memoriji u bliskoj budućnosti.

Iako su neophodna dodatna istraživanja, ovo bi mogao da bude dragocen uvid za oblast obrazovanja i lečenje poremećaja pamćenja, i moglo bi pomoći i u otkrivanju novih načina da se pomogne ljudima da svoje kognitivne sposobnosti podignu na maksimum.

„Uvereni smo da manipulacija moždanom aktivnošću tokom spavanja ili obrascima spavanja može otkriti metode za poboljšanje pamćenja otključavanjem latentnog potencijala mozga“, naglasio je profesor Inokuči.

Iznad svega, međutim, ova otkrića pridružuju se mnoštvu postojećih dokaza da svi treba da shvatimo san ozbiljno.

„Želimo da ljudi shvate da san nije samo puki odmor – on igra ključnu ulogu u tome kako mozak obrađuje informacije. Imajući to na umu, nadamo se da će svi početi više da cene san i da ga koriste kao način da poboljšaju svoj opšti kvalitet života“, poručio je profesor Inokuči.

Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 13 maj 2025

Kako žene ulaze u srednje godine, njihova tela se suočavaju sa hormonskim promenama.

Ove promene mogu uticati na gustinu kostiju, mišićnu masu, zdravlje srca, raspoloženje i nivo energije

Dijetetičarka Kejtlin Komo ističe da tokom ove faze telo postaje manje efikasno u apsorpciji određenih hranljivih materija poput vitamina B12, kalcijuma i magnezijuma, prenosi Index.hr.

„Čak i uz uravnoteženu ishranu, nutritivni suplementi mogu pomoći u popunjavanju nutritivnih praznina, podržati zdravo starenje i ublažiti uobičajene izazove srednjih godina“, objašnjava Komo za "SheFinds".

Ona je istakla nekoliko suplemenata koje bi trebalo da uzimamo nakon 50. godine.

Kalcijum i vitamin D

Komo ovu kombinaciju naziva „moćnim duetom“ koji bi svakako trebalo uključiti u vašu svakodnevnu rutinu.

„Kako nivo estrogena opada, gubitak koštane mase se dešava brže, tako da su ovi hranljivi sastojci ključni za očuvanje gustine kostiju i sprečavanje preloma“, kaže ona.

Pored toga, „vitamin D je takođe važan za imunološko zdravlje i raspoloženje“, dodaje on. Ovi hranljivi sastojci se mogu dobiti i putem ishrane, ali suplementacija može biti korisna ako ishrana nije dovoljna.

Kolagen i proteini

Gubitak mišićne mase nakon 50. godine je čest, ali uz fizičku aktivnost, ishrana može značajno pomoći.

„Proteinski prahovi ili kolagenski peptidi mogu pomoći u održavanju snage, podržati metabolizam i održati zdravlje zglobova i kože“, preporučuje Komo.

Takođe naglašava važnost redovnog konzumiranja nemasnih izvora proteina kroz obroke.

Omega-3 masne kiseline

Zdrave masti su neophodne za opšte zdravlje, a omega-3 kiseline su posebno korisne u srednjim godinama.

„Omega-3 masne kiseline su posebno korisne za žene tokom ovog perioda jer podržavaju zdravlje srca i mozga, a takođe pomažu kod promena raspoloženja povezanih sa hormonima“, ističe Komo.

Ako ih ne unosimo dovoljno kroz ishranu, dijetetski suplement može biti veoma koristan.

Vitamin B12

Iako je poznat po svojim estetskim prednostima, vitamin B12 ima dalekosežniji efekat. „Vitamin B12 postaje teže apsorbovati sa godinama, što može izazvati umor ili mentalnu maglu“, upozorava Komo.

Dodaci vitamina B12 mogu pomoći u održavanju energije, raspoloženja i mentalne jasnoće, što ga čini važnim delom nutritivne rutine nakon 50. godine.

Dodavanje ovih ključnih suplemenata može podržati zdravije starenje i poboljšati svakodnevno funkcionisanje tokom srednjih godina.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 13 maj 2025

Studija ukazuje na negativan uticaj konzumiranja brze hrane na učenje i pamćenje povezano sa prostornim okruženjima.

Konzumiranje prekomernih količina masne i slatke hrane ne samo da povećava obim struka i stomaka, već negativno utiče i na kognitivne sposobnosti i veštine prostorne navigacije, koje su, kako su istraživanja pokazala, smanjene unosom nezdrave hrane.

Naučnici sa Univerziteta u Sidneju sproveli su „prvu takvu studiju“ zasnovanu na testovima u kojima su učestvovali studenti i otkrili da hrana bogata mastima i šećerom ima „štetan efekat na neke aspekte kognitivnih funkcija“, posebno na prostornu svest i veštine prostorne navigacije.

„Mladi odrasli koji su često konzumirali hranu bogatu mastima i šećerom imali su lošije pamćenje lokacije kovčega sa blagom u virtuelnom lavirintu“, rezultati su istraživanja koje su naučnici objavili u stručnom časopisu „The International Journal of Obesity“.

Oni ukazuju na „negativan uticaj“ konzumiranja brze hrane na „učenje i pamćenje povezano sa prostornim okruženjima“, a istovremeno potvrđuju ono što već znamo – „važnost donošenja zdravih prehrambenih izbora kada je u pitanju kognitivno zdravlje“.

Prethodna istraživanja su pokazala da konzumiranje previše masti i šećera ne samo da doprinosi razvoju dijabetesa, gojaznosti i srčanih bolesti, već je i „povezano sa bržim stopama kognitivnog opadanja povezanog sa starenjem kod osoba srednje i starije životne dobi“, objavio je tim u svom radu.

Iako su australijski istraživači otkrili da mladi ljudi nisu izuzeti od negativnih efekata konzumiranja prerađene i nezdrave hrane, dobra vest je da je verovatno da njihov mozak u celini nije pogođen, već samo hipokampus - deo mozga koji kontroliše pamćenje i pomaže u prostornoj navigaciji.

Jedan od naučnika koji je radio na studiji, Dominik Tran, ističe da je dobra vest da „promene u ishrani mogu poboljšati zdravlje hipokampusa, a samim tim i našu sposobnost da se krećemo kroz okolinu, kao kada istražujemo novi grad ili pokušavamo da se setimo novog puta kući“.

Izvor: n1info.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 12 maj 2025

Prelistavali ste telefonski imenik? Premotavali VHS kasete? To je bio život pre pametnih telefona. Danas je to teško čak i zamisliti. Ali 80-ih i 90-ih, to su bili svakodnevne navike koje smo uzimali zdravo za gotovo.

I dok se može činiti kao vreme koje bi mnogi radije zaboravili, postoji nešto nesumnjivo nostalgično u svemu tome.

Hajde da krenemo na put niz stazu sećanja, hoćemo li? Obećavamo, isplatiće se. Kako je izgledao život pre nego što su zavladali pametni telefoni.

1) Umetnost čitanja mapa

Čitanje mapa je veština, čak i umetnička forma. Sećate se gigantskih, sklopivih mapa koje su bile vaš jedini vodič na putovanjima?

Ili onih pozamašnih atlase koji su zauzimali pola prostora u rancu? To je bio vaš GPS.

Ima nešto u navigaciji kroz ukrštene linije i sitne fontove na prevelikom komadu papira koji sada izgleda tako strano.

Ali tada, to je bila samo norma.

Izgubili biste se, pogrešno skrenuli i završili na putevima koji nisu bili ni na mapi. Ali sve je to bio deo avanture.

I nemojmo zaboraviti zadovoljstvo da konačno pronađete svoje odredište nakon sati žmirkanja na detalje na mapi.

Pametni telefoni su možda napravili navigaciju, ali su takođe oduzeli uzbuđenje i šarm starog školskog čitanja mapa.

To vam nedostaje, zar ne? Možda i jugoplastika sandale, vožnja zastavom do morac letovanja u Jugoslaviji koja danas bude nostalgiju”?

2) Čekajući da se fotografije razviju

Živo se sećamo iščekivanja i uzbuđenja koje smo osećali dok smo čekalo da se fotografije razviju. Snimanje slike tada nije bio samo klik na ekranu. Bio je to čitav proces.

Uzbuđenje učitavanja filma u kameru, pažljivo biranje snimaka jer ste imali samo ograničen broj, i neizvesnost da ne znate kako su vaše fotografije ispale dok nisu razvijene.

Jedan poseban primer sa 16. rođendana. Slikanje sa svojim prijateljima, smejanje i poziranje ispred kamere. Uzbuđenje da se vide te fotografije.

Ali to je bilo nedelju dana čekanja. Nedelja ispunjena iščekivanjem i nestrpljivošću.

Kada konačno držite te sjajne otiske u rukama, osećate se kao da otvarate poklon. Svaka fotografija je bila iznenađenje, sećanje zauvek zarobljeno.

U svetu instant selfija i digitalnih albuma, magija čekanja da se vaše fotografije razviju je nešto što današnja generacija nikada neće razumeti.

3) Snimanje muzike na kasete

Pre Spotifaja i Apple Music, bile su kasete i snimanje svojih omiljenih pesama.

Stvaranje savršenog “mikstejpa” bio je čin ljubavi. To je uključivalo sate slušanja radija, spremnosti da se pritisne dugme "snimanje" (REC) kada je vaša omiljena pesma na redu.

A ako ste imali sreće, uspeli biste da ga snimite bez glasa DJ-a na početku ili na kraju.

Ali evo nešto što možda ne znate: ove domaće kompilacije nisu bile samo slušanje omiljenih melodija.

One su bili oblik samoizražavanja i način komunikacije. Dobro nasnimljena kaseta mogla bi reći više o vašim osećanjima nego što bi bilo koje pismo ili razgovor ikada mogao.

U eri u kojoj možemo da kreiramo plejliste sa nekoliko dodira na ekranu, umetnost i strpljenje su nešto što smo ostavili iza sebe u prošlosti.

4) Dial-up Internet iskustvo

Internet je bio drugačija zver 80-ih i 90-ih. A pod drugačijim, mislimo sporije. Mnogo sporije.

Sećate se škripavog zvuka dial-up veze? To je bio soundtrack za vaše strpljenje dok ste čekali da se vaša omiljena veb stranica učita.

Zaboravite na streaming video zapise ili preuzimanje muzike, samo otvaranje e-pošte bilo je dostignuće.

A onda je bila tu i delikatna ravnoteža vremena na internetu i telefonskog vremena. Niste mogli da koristite telefon i internet u isto vreme. Izbor između ćaskanja sa prijateljima ili surfovanje internetom bilo je prava dilema.

Uprkos ovim izazovima, bilo je nešto neobično zadovoljavajuće u celom tom procesu.

To je učinilo da se pristup informacijama oseća kao velika potraga, putovanje vredno truda.

U našem sadašnjem dobu brzog interneta i trenutnog zadovoljenja, lako je zaboraviti koliko je truda nekada bilo potrebno da se povežemo sa digitalnim svetom.

5) Uzbuđenje televizije uživo

U eri Netfliksa teško je zapamtiti vreme kada niste mogli samo pauzirati, premotati ili preskočiti emisiju.

Morali ste da budete ispred televizora u pravo vreme ili biste rizikovali da propustite svoj omiljeni program.

Sećate se da smo žurili kući iz škole samo da bismo gledali crtani, “Dinastiju” ili “Bolji život”?

Ako propustimo, morali smo da sačekamo reprizu ili da nam neko prepriča epizodu sledećeg dana.

Zatim je bilo onih trenutaka koji zaustavljaju srce tokom finala sezone ili sportskih utakmica.

Morali ste da gledate uživo da biste iskusili neizvesnost sa svima ostalima. Nema spojlera, nema sneak peeks. Samo čisto nepatvoreno uzbuđenje.

Dok današnje streaming platforme nude praktičnost i kontrolu, oni ne mogu baš ponoviti zajedničko uzbuđenje koje je išlo sa gledanjem televizije uživo.

6) Radost nedostupnosti

U današnjem hiper-povezanom svetu, to može zvučati čudno, ali bilo je vreme kada je biti nedostupan bilo normalno, čak i oslobađajuće.

Pre nego što su mobilni telefoni postali naši stalni pratioci, napuštanje kuće značilo je ostavljanje sveta iza sebe.

Nije bilo e-pošte za proveru, nema obaveštenja na društvenim mrežama na koje treba odgovoriti i nema poziva koji bi vam prekinuli dan. Zaista ste mogli da se isključite i uronite u trenutak.

Bilo da je to mirna šetnja parkom, duga vožnja ili čak samo mirno veče kod kuće sa knjigom.

To je ironično, zar ne? Tehnologija je učinila komunikaciju tako lakom, ali luksuz isključivanja je nešto za čime sada žudimo.

To je povratak u jednostavnija vremena kada biti nedostupan nije bio razlog za zabrinutost, već dobrodošao predah od sveta.

7) Rukom pisana pisma i kartice

Postoji nešto neverovatno lično i iskreno u rukom pisanim pismima i karticama koje digitalna komunikacija ne može sasvim ponoviti.

Pre nego što su e-mailovi i tekstualne poruke postali naši načini korespondencije, ljudi su odvojili vreme da stave olovku na papir. Svako slovo je bilo pažljivo napisano, svaka reč izabrana sa mišlju i namerom.

Rođendani i praznici obeležavanj su prilivom šarenih čestitki u poštanskom sandučetu, od kojih je svaka nosila ličnu poruku od voljene osobe.

Radost otvaranja ovih kartica i čitanja beleški bila je nemerljiva.

U doba u kojem emotikoni i skraćenice dominiraju našim razgovorima, elegancija i intima rukom pisanih pisama čine ih negovanim reliktom ere pre pametnih telefona.

8) Vrednost strpljenja

Pre ere trenutnog zadovoljstva koje su doneli pametni telefoni i internet, život je zahtevao malo više strpljenja. Morali ste da sačekate svoju omiljenu pesmu na radiju, da se fotografije razviju, da stignu pisma, da se emisije emituju.

Ovo bi moglo izgledati nezgodno u našem brzom svetu danas, ali nas je naučilo da cenimo stvari koje imamo i trenutke koje doživljavamo. Bio je to podsetnik da je za dobre stvari često potrebno vreme i da čekanje može biti deo radosti.

U našoj žurbi da sve dobijemo sada, važno je zapamtiti da ponekad, čekanje nije samo neophodno, već je korisno.

9) Prihvatanje jednostavne prošlosti

Ako ste došli dovde u našem putovanju niz stazu sećanja, shvatićete da su osamdesete i devedesete ponudile jedinstvenu mešavinu jednostavnosti i avanture koju je danas teško pronaći u našem hiperpovezanom svetu.

Život pre pametnih telefona nije bio samo čekanje da se fotografije razviju ili navigacija sa papirnim mapama. Radilo se o prihvatanju radosti iščekivanja, vrednovanju ličnih veza i uvažavanju jednostavnih zadovoljstava koja život može da ponudi.

Postoji izreka koja kaže: "Prošlost je strana zemlja; oni tamo rade stvari drugačije."

I dok možda ne želimo da se vratimo u potpunosti, nema štete biti u povremenoj poseti.

Odvojite trenutak da razmislite o ovim prošlim "luksuzima".

U našem brzom svetu, oni služe kao nežni podsetnici da usporimo, ponovo se povežemo sa svetom oko nas i cenimo jednostavne radosti koje život može da ponudi.

Izvor: zena.blic.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 09 maj 2025

U digitalnom dobu, sve informacije su nam dostupne na jedan klik. Ali pravo pitanje nije šta želimo da saznamo, već da li smo spremne na posledice. Jer, radoznalost nas ponekad ne vodi ka odgovorima, već ka anksioznosti, nesanici i nelagodnom osećaju koji ostaje dugo nakon što ugasimo ekran, a evo kojih 7 stvari nikada ne bi trebalo da guglate.

Internet jeste moćan alat, ali nije uvek naš saveznik. Pogotovo odgovore tražimo iz straha, sumnje ili emocionalne nestabilnosti. Zato vam donosimo sedam stvari koje nikada ne bi trebalo da guglate. Ne zato što odgovora nema, već zato što ti odgovori mogu da ostave emotivne posledice koje niko ne želi.

Zdravstveni simptomi

Uneli ste "bol u kolenu", a završili čitajući o retkim, neizlečivim bolestima? Znamo taj scenario.

Umesto da vas umiri, Google vas često uvuče u lavirint panike. Šapat bola pretvara se u krik anksioznosti. Istina je jednostavna: Google nije lekar. A dijagnoze sa interneta češće stvaraju haos nego što pomažu.

Istinite priče o zločinima i tragedijama

Neke priče je teško zaboraviti. Još teže kad ih čitate kasno uveče, same, u tišini.

Nestanci, zločini, tragedije – jednom kad ih pročitate, one ostaju. Ne samo u mislima, već i kao senke koje prate svaki sledeći dan. Ne zaboravite – nisu svi sadržaji bezopasni.

Znakovi izdaje u vezi

"Da li me vara?" – jedno guglanje može otvoriti vrata paranoji. Odjednom svaka poruka, pogled ili tišina postaju "dokaz".

Ali Google ne zna vašu priču. On nudi univerzalne odgovore na najličnija pitanja. A kad jednom uđe sumnja… teško se vraća poverenje.

Katastrofe koje ruše osećaj sigurnosti

Plašite se letenja? Renoviranja? Guglanje nesreća, kvarova i najgorih mogućih scenarija može vas ostaviti bez i trunke mira.

Informisanost jeste važna – ali kad postane opsesija, ona više ne pomaže. Naprotiv.

Forumi o mentalnom zdravlju bez stručnog nadzora

U želji da pronađemo razumevanje, često naletimo na tuđu tugu. Na ovim forumima, bez ikakve kontrole, delimo i upijamo bol.

Umesto podrške, dobijemo preplavljenost. Ponekad to više odmaže nego što pomaže. Zato se pitajte – da li vas to zaista umiruje ili vas još više udaljava od mira?

Saveti o osveti i manipulaciji

Ljuti ste? Normalno. Ali ako ukucate "kako mu vratiti", ulazite u mračan svet otrovnih saveta.

Umesto olakšanja, dobijate nove rane. Umesto pravde – gorčinu. A vi zaslužujete mir, ne osvetu.

Sve ono čega se najviše plašite

Plašite se bolesti? Klimatskih katastrofa? Kraja sveta? Internet ima sve to – i još više.

Ali umesto da vas uteši, on često pojača vaše strahove. Iako tragate za odgovorima, dobijete samo potvrdu svojih najvećih noćnih mora. A to nije znanje – to je zamka.

Ponekad je najzdraviji korak upravo to – da ne guglate. Sledeći put kada osetite poriv da pretražujete iz panike, stanite. Udahnite. Možda vam ne treba novi odgovor, već malo više poverenja u sebe. Jer, ne tražimo uvek istinu, ponekad samo tražimo potvrdu svojih strahova. A to nikada nije put ka miru, prenosi Večernji list.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 09 maj 2025

Odabir boje za zidove u vašem domu jedan je od najtežih zadataka u preuređenju enterijera. Dobar izbor boja zidova mnogo doprinosi ukupnom izgledu prostorije. Izbor boja u domu ne može biti prepušten slučaju ili trenutnom raspoloženju, ali pri odabiru boja morate uskladiti boju zidova sa bojom nameštaja, namenom prostorije koju ukrašavate, a možda i sve to uskladiti sa svojom omiljenom bojom.

Ne zaboravite da nameštaj koji naknadno kupite treba da odgovara bojama koje odaberete.

Boje zidova dnevne sobe

Dnevna soba je prostorija u kojoj provodite većinu svog vremena. Možete eksperimentisati sa bojama u njemu, ali zapamtite da ne stvarate previše kontrasta između boja nameštaja i zidova. Najbolji izbor za boje dnevne sobe su pastelne boje. Lepljenje foto tapeta i zidnih nalepnica je veoma popularno poslednjih godina. Ako lepite foto tapete, izaberite samo jedan zid u prostoriji, a ostali neka budu jednobojni i usklađeni sa bojom koja preovladava na tapetama.

Boje zidova u kuhinji

Izaberite prijatne boje u kuhinji i trpezariji kako bi pripremanje i jedenje hrane bilo prijatnije. Pored boje kuhinjskih ormarića, boja zidova kuhinje treba da bude usklađena i sa bojom pločica ili zaštitnog stakla, koji su neizostavni deo svake kuhinje. Za kuhinju su najbolji svetli i meki i živahni tonovi. U ovom delu doma se ne preporučuje upotreba hladnih nijansi sive i plave, jer smanjuju apetit.

Boje zidova spavaće sobe

Spavaća soba je mesto za opuštanje i odmor, tako da boje zidova treba da budu u skladu sa namenom ove prostorije u kući. Najbolje je obojiti zidove spavaće sobe plavom, ljubičastom, sivom ili bež. Neutralne nijanse ovih boja pomoći će vam da lakše zaspite. Narandžaste i crvene boje nisu pogodne za zidove spavaće sobe jer vas razbude.

Boje zidova u dečijoj sobi

Zidovi dečije sobe mogu biti obojeni u raznim bojama. Boje treba da budu žive, ali ne previše svetle i fluorescentne, kako ne bi izazivale agresiju kod dece. Ako ukrašavate bebinu sobu, koristite svetlije i mekše boje i pastelne nijanse. U dečjoj sobi možete izabrati drugu boju za svaki zid ili čak primeniti dve različite, obično kontrastne boje na isti zid. Učinite zidove dečije sobe još interesantnijim korišćenjem zidnih nalepnica.

Izbor boja

Počnite sa palete boja - postoje primarne, sekundarne i tercijarne boje.

Primarne boje su crvena, plava i žuta. One su čiste boje i ne mogu se stvoriti mešanjem drugih boja. Sekundarne boje su narandžasta, zelena i ljubičasta. Ove boje su kombinovane iz dva jednaka dela dve osnovne boje. Na primer, jednaki delovi plave i žute zajedno čine zelenu. Tercijarne boje su mešavina različitih proporcija primarnih i sekundarnih boja, koje kada se kombinuju stvaraju različite nijanse boja. Bela i crna se često dodaju ovim kombinacijama kako bi se postigla svetlija ili tamnija željena nijansa.

Napravite sopstvenu šemu boja

Koristite paletu boja da biste kreirali šemu koja najbolje odgovara vašoj ličnosti. Postoje četiri vrste mogućih šema boja:

Harmonične šeme – u ovoj šemi sve boje su harmonične i ne takmiče se jedna sa drugom. Nijedna boja ne zahteva posebnu pažnju, tako da je preovlađujuće raspoloženje umirujuće. Postoje dve osnovne vrste harmonijskih šema.

Monohromna šema uključuje jednu boju niskog intenziteta, kao što je svetlo bež, svetlo siva ili bela u ograničenom opsegu vrednosti. Ova šema se često koristi za izložbene salone jer njena smirenost stvara savršenu pozadinu. Svaki svetao ili upečatljiv objekat uveden u ovu šemu će privući pažnju na sebe, razbijajući monohromatsku šemu, koju možete iskoristiti u svoju korist ako želite da se nešto ističe.

Monohromatska šema se sastoji od jedne nijanse, ali u širem rasponu vrednosti i intenziteta od monohromatske šeme. Ova šema, koja se zasniva na žutoj, na primer, može uključivati svetlo žutu, limun žutu i ​​zlatno žutu koje se mogu koristiti pojedinačno ili u kombinaciji. Monohromatska šema čini ceo prostor posebnim.

Kontrastne šeme – za razliku od harmonijskih šema, kontrastne šeme postoje da bi skrenule pažnju na sebe. Ovde boja nije nasumična, već predstavlja fokusnu tačku. Postoji nekoliko efikasnih tipova kontrastnih šema. Za početak, kontrast možete postići korišćenjem analognih boja, što znači da, na primer, možete kombinovati plavu sa tirkiznom (plavo-zelenom), koje su jedna pored druge na krugu boja. Ponekad analogne boje neće dati previše kontrasta, već će više ličiti na harmonične šeme.

Među sledećim načinima, koristite kombinovanje dve komplementarne boje koje su jedna naspram druge na krugu, npr. plava i narandžasta, a možete koristiti plavu od jedne ili više kao nijanse narandžaste na drugoj strani ili obrnuto. Ako igri dodate više boja, stvarate kontraste uz pomoć trozvuka, gde ponovo možete proširiti celu skalu dodatnim nijansama svake boje iz trozvuka. Takođe, možete postići veoma lepe i harmonične kontraste korišćenjem toplih i hladnih boja, a čitav prostor se dodatno proširuje ugradnjom različitih dezena i materijala, ali o tome drugi put.

Primena izabrane palete boja

Budite pažljivi kada birate zidnu boju – one su jeftine i mogu se napraviti u bilo kojoj boji i nijansi koju želite. Zato je prilikom uređenja sobe najbolje početi sa predmetima poput nameštaja i tepiha, za koje se teže odlučiti i koji su skuplji. Nakon što odaberete nameštaj, možete odabrati i boju zidova.

Možete odlučiti da li više volite da primenite svoje boje na pribor i nameštaj ili na zidove. Mnogi ljudi to više vole. Drugi se, s druge strane, odlučuju za neutralan nameštaj, ali biraju smele i intenzivne boje za zidove.

Četiri uobičajene greške pri izboru boja

Boje su važan dekorativni element u dizajnu enterijera i mogu u velikoj meri uticati na stil, lepotu i udobnost vašeg doma. Zbog toga je potrebno obratiti posebnu pažnju na izbor boja, konsultovati se sa stručnjakom i uložiti dodatno vreme u pronalaženje boja koje će ulepšati vaš dom.

Prilikom odabira boje nameštaja, zidova, dekorativnih elemenata ili opšte teme vašeg doma, vrlo je lako pogrešiti, a da biste to izbegli, donosimo vam neke od najčešćih i najčešćih grešaka.

Boja dekoracije je identična dominantnim objektima u prostoru.

Ako želite da istaknete centralne predmete u prostoriji, kao što je nameštaj u dnevnoj sobi, birajte dekoracije u istoj boji, ali u svetlijim i nežnijim nijansama. Izbor potpuno identične boje zatvara prostor, a ono što želite da naglasite ostaje nenaglašeno. Dakle, uz tamni nameštaj birajte svetlije nijanse tepiha, ukrasnih jastuka, zavesa i sl.

Biranje bele ili krem boje samo zato što mislite da ne možete pogrešiti

Ako mislite da je izbor ovih boja najlakši izbor i da sa njima ne možete pogrešiti, moramo da vas razuverimo. Naime, čak i neutralne boje poput bele, sive ili bež dolaze u brojnim tonovima i nijansama, pa ćete u ovom slučaju morati da uložite trud i vreme da odaberete pravu.

Koristite uzorke, a da biste izbegli dodatnu muku pri izboru, ograničite se na tri ili četiri boje koje vam se posebno dopadaju i koje će odgovarati prostoru za koji su namenjeni. Ako je reč o farbanju zidova, uzmite probni uzorak i obojite deo zida i razmislite o svojoj odluci posmatrajući boju na dnevnom, ali i noćnom osvetljenju.

Izbor previše svetlih i svetlih boja

Previše svetle ili svetle boje su generalno previše intenzivne za većinu enterijera. Veoma prostrana i osunčana soba može da toleriše boje poput limun žute ili svetlo zelene, ali je svakako bolja opcija odabrati boje koje će se uklopiti u okolinu, u kojima ćete se osećati prijatno i koje će sakriti sve nedostatke u prostoriji. Ali ako ste oduvek želeli crvenu dnevnu sobu, umesto jarko crvenih nijansi, izaberite boju cigle ili maline.

Boja neprikladna za prostor za koji je namenjen

Tople boje utiču na dobro raspoloženje i ističu udobnost, pa su najpogodniji izbor za dnevne sobe. Ovo su zemljane nijanse crvene, prljavo ljubičaste i tamno zlatne nijanse. Hladne boje poput srebrno plave, prirodne zelene i lavande imaju smirujući efekat i odličan su izbor za spavaće sobe.

S druge strane, zeleni zidovi u kupatilu ili svetle nijanse žute u spavaćoj sobi mogu biti iritantne, pa je preporučljivo dobro razmisliti kako želite da se osećate i šta želite da postignete u određenom prostoru odabranom bojom.

Izvor: reporter-info.com