Problemi sa kilogramima nakon 40. ukazuju na nedostatak određenih vitamina

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 04 jun 2025

Kako starimo, telo teže apsorbuje i koristi određene hranljive materije, što žene starije od 40 godina čini posebno osetljivim na nedostatak važnih vitamina i minerala.

Takvi nedostaci mogu poremetiti ključne metaboličke i hormonske funkcije, što dovodi do simptoma kao što su umor, gojenje, problemi sa koncentracijom i promene raspoloženja, prenosi Index.hr.

Čak i uz uravnoteženu ishranu, moguće je imati nedostatak esencijalnih hranljivih materija koje podržavaju energiju, funkciju štitne žlezde i ravnotežu šećera u krvi.

Zbog toga su stručnjaci upozorili na pet uobičajenih hranljivih materija na koje žene starije od 40 godina treba da obrate posebnu pažnju.

Vitamin C

Vitamin C je poznat po jačanju imuniteta, ali takođe igra ključnu ulogu u ishrani pogodnoj za mršavljenje.

„Ovaj vitamin je važan za zdrav imuni sistem i moćan je antioksidans. Učestvuje u proizvodnji energije i može pomoći u oksidaciji masti tokom vežbanja“, kaže dr Aleks Foksman za "SheFinds".

On takođe ističe da nizak nivo vitamina C može otežati gubitak masti. Preporučuje da u ishranu uključite hranu bogatu vitaminom C, kao što su agrumi, jagode, paprike, brokoli i prokelj.

Vitamin D

Vitamin D je izuzetno važan za opšte zdravlje.

„Vitamin D je neophodan za brojne telesne funkcije, uključujući regulisanje apsorpcije kalcijuma i fosfora, imunološku funkciju i regulaciju raspoloženja“, objašnjava dr Foksman.

Dodaje da istraživanja pokazuju da vitamin D može pomoći u regulisanju apetita i procenta telesne masti.

Nedostatak vitamina D povezan je sa većim rizikom od gojaznosti i metaboličkog sindroma. Dobri izvori vitamina D uključuju sunčevu svetlost, masnu ribu poput lososa i skuše, obogaćenu hranu (mleko, sok od pomorandže) i suplemente.

B vitamini

B vitamini su izuzetno važni za zdravlje, posebno ako želimo da smršamo.

„Vitamini B grupe su važni za metabolizam proteina, ugljenih hidrata i masti i pretvaranje hrane u energiju. Nedostatak vitamina B grupe može dovesti do niskog nivoa energije i sporijeg metabolizma, što otežava gubitak težine“, napominje doktor.

Izvori vitamina B grupe uključuju integralne žitarice, meso (posebno jetru), jaja, orašaste plodove, semenke, mahunarke i lisnato zelenilo.

Vlakna

Dr Foksman napominje da nedostatak vlakana može dovesti do nestabilnog nivoa šećera u krvi i povećane želje za hranom.

On navodi primer pacijentkinje koja je, zbog niskog unosa vlakana, stalno osećala glad i imala problema sa regulisanjem šećera. Vlakna su ključna za varenje, energetski balans i uspešan gubitak težine.

Zdrave masti

Iako često imaju lošu reputaciju, masti su važne za zdravlje, a takođe mogu pomoći u gubitku težine ako se konzumiraju umereno.

„Masti su neophodne za optimalno funkcionisanje srca, ćelija i mozga. Mononezasićene masti su važne za gubitak težine jer vas duže drže sitima, smanjuju ukupni unos kalorija i ubrzavaju metabolizam“, objašnjava nutricionista Jacek Šimanovski.

Masti se nalaze u maslinovom ulju, avokadu, puteru i orašastim plodovima, ali ih treba konzumirati umereno.

Dovoljan unos ovih ključnih hranljivih materija može značajno uticati na zdravlje, energiju i uspešan gubitak težine, posebno kod žena starijih od 40 godina.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 03 jun 2025

Kada svake noći zaspite, možete se utešiti činjenicom da nikada niste potpuno sami — zahvaljujući desetinama osmonogih grinja koje izlaze iz vaših pora kako bi napravile žurku.

Ne možete ih videti niti osetiti, ali ovi noćni puzavci, poznate kao demodeks grinje, prisutne su na telu gotovo svakog odraslog čoveka. Manje od tačke na papiru, ovi sićušni beskičmenjaci, koji mere od 0,15 do 0,4 milimetra, žive oko spoljašnjih delova folikula dlake i hrane se njihovim masnim sadržajem.

„Dok spavamo, one izlaze napolje i veoma su srećne, pare se, posećuju rodbinu, šetaju po našim licima. Čim se probudimo, vraćaju se nazad u pore,” rekla je Alejandra Peroti, vanredna profesorka biologije beskičmenjaka na Univerzitetu u Redingu u Engleskoj, piše CNN.

Ako vam je ovo jezivo, Peroti kaže: „nemojte da bude.” Demodeks grinje su češće prijatelji nego neprijatelji.

U zamenu za čišćenje prljavštine iz naših pora, mi ovim minijaturnim „usisivačima” nudimo melatonin, hormon koji naša koža proizvodi i koji nas uspavljuje, a grinje koriste kao pokretačku energiju, rekla je Peroti. I baš poput mikroskopskih vampira, grinje su evoluirale tako da izbegavaju ultraljubičaste zrake sunca, koji lako uništavaju njihovu DNK.

Na licu se obično nalazi do pet grinja po kvadratnom centimetru - mada bez mikroskopa nije moguće videti ih golim okom.

Ako vam je imunitet oslabljen, populacija grinja može se prekomerno razmnožiti, što može dovesti do raznih kožnih i očnih problema.

Demodeks grinje mogu se namnožiti preko noći, izazivajući prekomeran rast poznat kao demodikoza, rekao je dr. Ričard Loksli, profesor medicine na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.

Imunodeficijentne osobe, poput starijih ljudi ili onih koji primaju hemioterapiju, podložnije su demodikozi i mogu imati upalni odgovor na grinje i bakterije koje ih mogu kolonizovati, rekao je Loksli.

Nije u potpunosti poznato zašto neki ljudi razviju upalu zbog grinja, dodao je Loksli. „Ali ono što znamo jeste da divlje životinje nemaju nikakvih problema s grinjama, dok domaći psi i mačke imaju. Možda smo, kada smo prešli u drugačije okruženje i kako smo evoluirali, razvili genetske mutacije koje su ugrozile naše imune puteve.”

Upala se može manifestovati kao rozacea, akne, suvoća i perutanje, posebno na obrazima, kapcima, čelu i pregibima gde se skuplja masnoća, rekao je dr. Roberto Rikardo-Gonzales, vanredni profesor dermatologije na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku, koji je radio s Loksliem na istraživanju grinja.

Da bi utvrdili da li demodeks grinje izazivaju iritaciju kože, dermatolozi mogu staviti blago sastrugati gornji sloj kože i uzorak staviti pod mikroskop, rekao je Rikardo-Gonzales.

Tokom rutinskog pregleda oka, lekar može proveriti voskasti sloj jaja i otpada grinja oko korena trepavica, rekao je dr. Kori Lapin, optometrista iz Ohaja. Kod pacijenata s infekcijama kapaka, ovo nakupljanje često izaziva suvoću, svrab, gubitak trepavica.

Prevencija i lečenje

Za većinu zdravih odraslih osoba nema potrebe za panikom zbog demodeks grinja.

„Većina ljudi uopšte nije svesna da ih ima, i tako bi i trebalo da ostane,” rekao je Loksli. „Možete sebi napraviti više štete pokušavajući da pronađete problem. Ako imate problema, razgovarajte s lekarom.”

I Lapin i Rikardo-Gonzales preporučuju redovno održavanje higijene pred spavanje, uključujući blagi čistač za uklanjanje prljavštine i viška ulja s lica.

Uklonite šminku s očiju i veštačke trepavice pre spavanja kako biste izbegli iritaciju nežne kože oko očiju, rekao je Lapin.

Osobe sklone aknama mogu jednom ili dva puta nedeljno koristiti lokalni retinoid, rekao je Rikardo-Gonzales, napominjući da je u rutini nege kože umerenost ključna.

„Video sam kod pacijenata da, kada je barijera vlage u koži oštećena, odnosno kada je koža previše suva ili proizvodi višak ulja zbog upale ili prekomernog pranja, grinje mogu da se prekomerno razmnože,” rekao je Rikardo-Gonzales.

Redovan, adekvatan san je takođe važan kako bi se sprečilo da koža proizvodi previše sebuma, masne supstance koja je kao hrana za grinje, pokazala su istraživanja.

Za lečenje demodikoze, dermatolog može propisati lokalni ili oralni ivermektin kako bi populacija grinja bila vraćena na normalan broj, rekao je Rikardo-Gonzales. Međutim, nije moguće potpuno ih iskoreniti.

Američka agencija za hranu i lekove odobrila je 2023. godine lek u obliku kapi za oči za lečenje upale kapaka povezane s demodeks grinjama, rekao je Lapin.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 02 jun 2025

Nedavna istraživanja pokazuju da se raspon ljudske koncentracije postepeno smanjuje na globalnom nivou. Međutim, postoji rešenje i jednostavnije je nego što mislite.

Ako osećate da vam je sve teže da održite pažnju, da ne možete da završite knjigu ili da je jedini način da smirite um i ruke beskrajno listanje društvenih mreža – niste sami, prenosi Tportal.

Istraživanja pokazuju da prosečna osoba sada održava pažnju na jednoj stvari manje od jednog minuta, dok je 2004. godine ova brojka bila dvostruko veća.

Savremeni život, stalne promene, obaveštenja i vesti koje stižu svakih nekoliko minuta oblikuju mozak tako da stalno traži novu stimulaciju.

Naši mozgovi su evoluirali da brzo reaguju na promene - nekada je to bio zvuk u šumi koji je mogao da znači opasnost, danas su to zvuci obaveštenja i vibracije ekrana.

Pandemija koronavirusa je dodatno pojačala ovaj obrazac jer provodimo više vremena ispred ekrana nego ikada ranije, često bez jasne strukture našeg dana. Ovo je mnogim ljudima poremetilo osećaj za vreme i dodatno smanjilo njihovu sposobnost koncentracije, piše AP News.

Kako raditi na pažnji?

Međutim, stručnjaci ističu da se pažnja može ponovo poboljšati, poput mišića koji jača vežbanjem. Jedan efikasan način da se tome pristupi jeste uvođenje aktivnih pauza - to mogu biti kratke šetnje dok posmatrate okolinu, priprema obroka ili kreativne aktivnosti koje nas odvajaju od ekrana.

Važno je da to nisu pasivne radnje poput skrolovanja na telefonu, već da uključuju mentalno ili fizičko učešće. Čak i jednostavne promene, poput isključivanja obaveštenja ili ostavljanja telefona u drugoj sobi, mogu pomoći mozgu da pronađe prostor za fokusiranje.

Umesto da pokušavate da radite više stvari odjednom, preporučuje se fokusiranje na jednu aktivnost istovremeno. Ovaj pristup podstiče dublju koncentraciju i smanjuje kognitivni umor.

Mnogi ljudi smatraju da je tehnika rada u intervalima korisna - na primer, 25 minuta fokusiranog rada, zatim kratka pauza. Na ovaj način, mozak ulazi u ritam koji podržava produktivnost bez preopterećenja.

Početak je najvažniji, a najlakši način da počnete je sa nečim što vas već zanima. Ako volite da čitate, nemojte odmah posezati za zahtevnom literaturom – lakši, zabavniji sadržaji mogu poslužiti kao ulazna tačka za dublji fokus.

Takođe je korisno imati cilj: naučiti da svirate pesmu, završiti projekat ili postati bolji u hobiju. Ovo pruža osećaj svrhe i motivaciju za povratak koncentraciji.

Važno je zapamtiti da svi imamo dobre i loše dane. Pažnja nije statična i varira u zavisnosti od zadatka, dana i okolnosti.

Ključ je doslednost i razumevanje sebe. Vremenom i trudom moguće je ponovo izgraditi sposobnost da ostanemo prisutni, fokusirani i povezani sa onim što nam je zaista važno.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 02 jun 2025

Da li često kažete "da" kada zapravo želite da kažete "ne"? Gubite li osećaj sopstvenog identiteta u pokušaju da ugodite drugima?

Sklonost ka ugađanju ljudima, iako frustrirajuća za mnoge, nije slučajna. Možda zapravo potiče iz načina na koji je čovek evolucijski oblikovan da se nosi sa stresom.

Reakcija na stres

Ljudi su opremljeni urođenim mehanizmima za suočavanje sa strahom i anksioznošću. Poznate kao „bori se, beži, zamrzni se i umiljavaj se“, ove reakcije pomažu nam da preživimo izazovne situacije. Dok nas „bori se“ i „beži“ pokreću ka akciji, a „zamrzni se“ nas parališe, reakcija „umiljavanja“ je suptilnija. Ona podrazumeva smirivanje ili udovoljavanje drugima radi umanjivanja rizika ili izbegavanja konflikta.

Umiljavanje se često javlja u napetim ili haotičnim sredinama. Za dete koje odrasta u kući punoj stresa, tenzije ili nepredvidivosti, ova reakcija može postati glavna strategija za smanjenje napetosti. Ako se ispostavi da je ponašanje koje uključuje pretvaranje, slaganje ili preteranu prilagodljivost efikasno u sprečavanju konflikta ili kazne, mozak to počinje da povezuje sa osećajem sigurnosti. Vremenom se takvo ponašanje učvršćuje i prelazi u automatski obrazac koji se zadržava i u odraslom dobu.

Evolucijsko poreklo

Iz evolucijske perspektive, ova reakcija ima smisla. Naši preci su živeli u malim zajednicama gde su sukobi mogli ugroziti opstanak. Biti osetljiv na emocionalna stanja drugih, posebno dominantnih članova grupe, bilo je ključno za očuvanje harmonije. Sarađivanje i umirivanje su postali alati za preživljavanje.

Iako danas ne živimo u sredinama koje zahtevaju stalno emocionalno balansiranje, ako je umiljavanje bilo uspešan mehanizam za suočavanje sa stresom u detinjstvu, često ostaje prisutno i u odraslom životu, posebno u profesionalnim odnosima, vezama i prijateljstvima.

Bovenova teorija i ugađanje drugima

Bovenova teorija porodičnih sistema nudi dodatno objašnjenje razvoja ponašanja koje ugađa drugima. Marej Boven je smatrao da je ljudsko ponašanje oblikovano emocionalnim obrascima koji se prenose generacijama. Dete koje odrasta u anksioznom porodičnom sistemu može apsorbovati tenziju u domaćinstvu i pokušati da je ublaži postajući „posrednik“ ili „pomiritelj“. Tako ono uči da stavlja tuđe potrebe ispred svojih kako bi očuvalo ravnotežu – često na sopstvenu štetu.

U tom svetlu, ugađanje drugima ne treba posmatrati kao karakternu slabost, već kao naučeno i iskustvom učvršćeno ponašanje.

Primer iz prakse: Emili

Zamislite Emili, koja je odrasla u porodici gde su roditelji često vodili burne rasprave. Kao dete, primetila je da će majka prestati da viče ako Emili kaže: „U redu je, mama“ ili ponudila pomoć. Taj obrazac se pokazao delotvornim, pa ga je Emili nastavila koristiti. U odraslom dobu, Emili neprekidno pristaje na nerealne zahteve svog šefa, preuzimajući previše posla kako bi „održala mir“. Njeno ponašanje nije iracionalno – mozak je naučio da je ugađanje drugima sigurnosni mehanizam. Nažalost, ono što je nekada bilo sredstvo opstanka sada je pretvara u osobu koja je preopterećena i necenjena.

Prekidanje obrasca

Prepoznavanje porekla svoje potrebe da se ugodi drugima prvi je korak ka promeni. Samosvest omogućava da se zastane pre nego što instinktivno pristanemo na nešto, i da se preispita da li je to zaista potrebno. Dok učimo da podnesemo neprijatnost postavljanja granica i izražavanja svojih potreba, započinjemo transformativni put oslobađanja od starih obrazaca.

Na primer, umesto automatskog „da“ na svaki zahtev, možete reći: „Potrebno mi je malo vremena da razmislim o tome.“ Ako vas prijatelj zamoli za uslugu koja bi vas preopteretila, možete odgovoriti: „Ne mogu sada to da uradim, ali mi je drago što si pomislio/la na mene.“

Ove male promene u odgovoru ne samo da potvrđuju vaše sopstvene potrebe, već i postavljaju temelje za zdravije odnose i jači osećaj lične vrednosti.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 29 maj 2025

Japanci se često izdvajaju kao jedan od najvitkijih naroda na svetu, što se velikim delom može pripisati njihovom životnom stilu i načinu ishrane.

Statistike Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da Japan ima izuzetno nisku stopu gojaznosti. U nastavku su navedene navike koje najviše doprinose tom rezultatu.

Zašto su Japanci među najvitkijim ljudima na svetu?

Mnogo hodaju

U Japanu ljudi mnogo hodaju, posebno u urbanim sredinama. Umesto da se voze automobilom, često biraju hodanje ili vožnju biciklom. Hodanje je sastavni deo njihovog svakodnevnog života jer često koriste javni prevoz, što uključuje hodanje do stanice i nazad. Osim toga, mnogi Japanci svesno biraju hodanje kao oblik fizičke aktivnosti i način za očuvanje zdravlja, piše Miss7.

Jedu male porcije

Japanci su poznati po tome da jedu male porcije hrane. Porcije su pažljivo pripremljene i estetski privlačne, ali nisu prevelike. Kultura umerenosti i poštovanja prema hrani duboko je ukorenjena u japanskom društvu. Umesto da se prejedaju, Japanci praktikuju pravilo „hara hači bu“, što znači jesti dok nisi 80% sit. Time izbegavaju nepotreban unos kalorija.

Tradicionalna japanska ishrana

Japanci jedu mnogo ribe, povrća, algi, fermentisanih proizvoda i pirinča. Njihova ishrana je bogata vlaknima, proteinima i zdravim mastima, a siromašna zasićenim mastima i prerađenim šećerima. Fermentisana hrana, poput miso supe i nattoa, pozitivno deluje na varenje i zdravlje creva. Osim toga, zeleni čaj koji često piju bogat je antioksidansima i doprinosi zdravlju.

Redovno vežbaju

Osim što mnogo hodaju, Japanci redovno vežbaju. Fizička aktivnost je važan deo njihove svakodnevice. Mnogi praktikuju tradicionalne oblike vežbanja poput tai čija, a popularne su i jutarnje vežbe koje se izvode u grupama, naročito među starijim osobama. Vežbanje nije rezervisano samo za mlade i sportiste, već je integrisano u sve starosne grupe.

Pažljivo slušaju svoje telo

Japanci su vrlo svesni svog tela i njegovih potreba. Znaju da prepoznaju signale gladi i sitosti i ne jedu iz dosade ili stresa. Ova svesnost o telu i pažljivo jedenje pomažu im da ostanu vitki. Takođe, veliki naglasak stavljaju na ravnotežu i umerenost, što se ogleda u svim aspektima njihovog života, uključujući ishranu i fizičku aktivnost.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 28 maj 2025

Pet sati vožnje trajektom od Splita, svetlosnim godinama daleko od turističkog haosa, nalazi se ostrvo na kojem je, kako piše britanski The Guardian, vreme stalo.

Zaboravljeno ostrvo koje podseća na Jugoslaviju iz osamdesetih godina prošlog veka.

Vreme kao da je stalo na jednom od najudaljenijih hrvatskih ostrva pre više od 40 godina. Barem se tako čini, jer poseta Lastovu pruža potpuno odvajanje od savremenog sveta. Lastovo je udaljeno od kopna petosatnim putovanjem trajektom i jedno je od najjužnijih ostrva u Hrvatskoj.

Zagrebačka turistkinja Aleksandra Horvat izjavila je za Guardian da ju je ostrvo podsetilo na Jugoslaviju osamdesetih.

Ribari u uvali Zaklopatica čiste svoj ulov, starije žene ćaskaju uz čašu vina nakon ručka, dok mlađi muškarci vezuju čamce za mol. Na horizontu se nazire veća i življa Korčula, opisuje novinarka Guardiana Meri Novaković, koja je nedavno posetila ostrvo.

„Osećam koliko je Lastovo krhko i koliko se trude da ga zaštite od sudbine drugih previše razvijenih delova hrvatske obale i ostrva“, dodala je.

Mesto Lastovo smešteno je nešto dalje od obale, što je nekada bilo korisno zbog opasnosti od gusara. Sastoji se od kamenih kuća iz 15. i 16. veka sa šarenim kapcima, okruženih vinogradima, maslinjacima, voćnjacima i baštama.

Strah od otkrivanja investitorima

Stanovnici ostrva, koje uživa status zaštićenog parka prirode, strahuju da bi se situacija uskoro mogla promeniti. „Lastovo ima još desetak godina pre nego što investitorima ponestane drugih opcija i okrenu se ovom ostrvu“, kaže turistička agentkinja Dijana Magdić.

Danas su tihe i skrivene uvale zaklonjene borovom šumom i moćnim stenama, dok Lastovo pruža potpuni mir i odmor. Na ostrvu nema barova ni noćnih klubova, iako se ponekad zaluta poneki pijani turista u potrazi za zabavom.

Ipak, ostrvo, koje je u velikoj meri pod šumom, nudi obilje pešačkih staza ukupne dužine oko 200 kilometara. Ulazak u arhipelag se naplaćuje, a čuvari prirode strogo nadgledaju nelegalni ribolov i ronjenje.

Izvor: n1info.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 27 maj 2025

Bizarno ukrcavanje lako ćete zaboraviti uz pogled kojim vas ova žičara časti, iako joj klaustrofobični sigurno neće oprostiti oblik i dimenzije.

Alpski pejzaž Val Gardenje u Dolomitima jednako je impresivan u svako doba godine. Nije bez razloga na UNESCO-vom popisu svetske prirodne baštine, a sela u dolini pružiće vam i uzbudljivo iskustvo lokalnog života i zanimljive kulturne mešavine tamo visoko u oblacima. Jednako će zadovoljni ovde biti i ljubitelji avantura na otvorenom, skijaši i alpinisti, piše Punkufer.hr.

Čarobni okolni vrhovi prilično su lako dostupni jer iz doline do njih vozi više od dvadeset žičara. Među njima se izdvaja Sasolungo ili Langkofel, poznat po svom nazubljenom profilu, svakako jedan od najprepoznatljivijih vrhova u Južnom Tirolu u Italiji i česta tema u alpinističkoj literaturi i mašti.

Do Forčele Sasolungo, panoramske tačke tik ispod vilastih zubaca Sasolunga, može se stići žičarom. Ali ne bilo kakvom žičarom, već verovatno najposebnijom u čitavoj Evropi, a po mnogima i najstrašnijom na svetu – stojećom žičarom za dvoje. Zbog kompaktnog i zatvorenog dizajna, zovu je "kovčeg", iako je zapravo sigurna i pouzdana.

Ali, taj oblik sanduka podsetiće vas, ako ne na kovčeg, onda bar na ormar – onaj uski, za hodnik. Unutra vas ne obese na vešalicu, ali vas doslovno utrpaju kao u ormar. I zatvore vrata za vama. Telekabina Sasolungo, kako joj je zvaničan naziv, ima samo jedan pogonski sistem sa sajlom, što znači da kabine ne usporavaju na stanicama. Ako želite da uđete, morate uhvatiti kabinu koja se kreće i uskočiti u nju.

Kabina ima samo zadnja vrata koja se otvaraju i zatvaraju ručno, a da bi putnici uspešno ušli, tu su dvojica ljubaznih gospodina koji svakog – ili svaki par – doslovno uguraju unutra, zatvore vrata i zaključaju ih.

Izlazak iz Telekabine jednako je izazovan, ali i na dolaznoj stanici čeka vas osoblje koje vas dočekuje dok iskačete, kako ne biste izgubili ravnotežu i pali. Telekabina Sasolungo vozi više od pedeset godina, od 1972, i prelazi visinsku razliku od skoro 500 metara i udaljenost veću od kilometar i po.

Bizarno ukrcavanje lako ćete zaboraviti uz pogled kojim vas ova žičara časti, iako joj klaustrofobični sigurno neće oprostiti oblik i dimenzije. Vozi samo u letnjoj sezoni, a cena vožnje u jednom pravcu je oko 20 evra.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 27 maj 2025

Zamislite da prevenciju jednog od najsmrtonosnijih zdravstvenih događaja – iznenadnog srčanog zastoja – započnete šetnjom kroz pijacu, večerom uz čašu šampanjca i svakodnevnim zahvaljivanjem na malim stvarima. Zvuči kao recept za uživanje, a ne za medicinsku preporuku? Ipak, najnovija naučna studija upravo to sugeriše.

Prema prvoj studiji ove vrste, objavljenoj u prestižnom Canadian Journal of Cardiology, uživanje u životu na zdrav i uravnotežen način – uključujući konzumaciju šampanjca i belog vina, veću količinu voća, održavanje vitke linije i pozitivan mentalni stav – može značajno smanjiti rizik od iznenadnog srčanog zastoja (SCA), događaja u kojem srce iznenada prestane da pumpa krv i bez trenutne pomoći, poput reanimacije, vodi ka sigurnoj smrti.

Srce traži više od medicine – traži ravnotežu

Studija je analizirala podatke više od 500.000 ljudi iz britanskog Biobanka u periodu od 14 godina, tokom kog je 3.147 osoba doživelo iznenadni srčani zastoj. Umesto da se fokusiraju samo na medicinske faktore, istraživači sa Univerziteta Fudan iz Šangaja razmatrali su 56 faktora koji nisu kliničke prirode – od načina života i ishrane, preko nivoa obrazovanja, do emotivnog blagostanja i sredine u kojoj ljudi žive.

Rezultati su fascinantni: ako bi se eliminisala samo trećina najrizičnijih faktora, moglo bi se sprečiti čak 40% slučajeva iznenadnog srčanog zastoja. Ako bismo ciljali dve trećine tih faktora, taj procenat raste do impresivnih 63%.

Šampanjac – novo srčano vino?

Jedan od najzanimljivijih uvida odnosi se na zaštitni efekat šampanjca i belog vina kad je u pitanju zdravlje srca, što je iznenadilo i autore studije, s obzirom na to da se do sada najviše govorilo o korisnosti crnog vina za srce. I dok se mehanizmi još uvek ispituju, zaključak je jasan: umereno uživanje u ovim napicima može biti korisnije nego što se ranije mislilo.

Zdravlje srca nije samo genetika – to je i stil života

Autori ističu da prevencija mora postati strategija, ne samo opcija. Redovna fizička aktivnost, kontrola krvnog pritiska, emocionalno blagostanje i obrazovanje – sve su to faktori koje možemo oblikovati. Jedan od koautora, Renjie Chen, navodi: „Iznenadila nas je količina slučajeva koji su mogli biti sprečeni – između 40 i 63% – isključivo unapređenjem životnog stila.“

Iako neka od saznanja, poput benefita vina, deluju kontradiktorno ranijim preporukama, ono što ostaje nepromenjeno jeste osnovna poruka: briga o sebi ne počinje ni u apoteci, ni u ordinaciji – već u sopstvenoj svakodnevici.

Uživanje sa svrhom

Dakle, sledeći put kada sednete da uživate u čaši šampanjca uz tanjir pun svežeg voća, znajte da možda radite nešto i za svoje srce. U ravnoteži elegancije i zdravlja, leži snaga prave prevencije – one koja poštuje telo, ali i životnu radost.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 23 maj 2025

Migrene pogađaju milione ljudi i mnogima ozbiljno narušavaju kvalitet života. Ako ste ih ikada iskusili, znate koliko mogu biti iscrpljujuće.

Na pojavu migrene mogu uticati razni faktori, a jedna nedavna studija pokazala je da jedna večernja navika naročito može uzrokovati ovaj zdravstveni problem. O čemu je reč otkrijte u nastavku.

Ako se redovno borite sa migrenama, možda biste želeli da preispitate svoju večernju rutinu. Prema neurološkinji dr Tanji Bilčik sa Jejla, jedna večernja navika često je skriveni okidač za napade, piše Index.hr.

Navika koju mnogi ljudi ne povezuju sa migrenama

„Migrena nije samo glavobolja“, kaže dr Bilčik objašnjava da kod ljudi sklonih migrenama dolazi do oslobađanja posebnog neurohemijskog jedinjenja – CGRP (peptida koji se odnosi na kalcitonin). To je supstanca koja izaziva upalu i izaziva niz simptoma – od bola, preko magle u mozgu, do poremećaja vida.

Iako svi stručnjaci ne koriste termin „okidač“, dr Bilčik veruje da određena stanja mogu povećati šanse za migrene. Među najčešćim su premalo sna, dehidracija, preskakanje obroka, previše kofeina i visok nivo stresa.

Ali navika koju mnogi ljudi zanemaruju, a koja svakako može da doprinese migrenama, jeste pijenje alkohola uveče. Jedna studija je pokazala da više od trećine obolelih od migrene navodi alkohol kao poznati okidač, dok je četvrtina njih upravo iz tog razloga u potpunosti prestala da pije.

Šta učiniti kada počne migrena?

Kada osetite da dolazi migrena, najvažnije je da reagujete što je pre moguće. Dr Bilčik savetuje da odmah popijete puno vode. Hladna obloga na čelu, kratka šetnja ili vežbe disanja takođe mogu pomoći u ublažavanju simptoma.

Nekim ljudima čak i mala količina kofeina može pomoći – na primer, čaša gaziranog soka. Uzimanje lekova protiv bolova koji se izdaju bez recepta takođe može da ublaži bol, ali ako su migrene česte, ključno je da razgovarate sa svojim lekarom.

„Danas imamo niz efikasnih lekova protiv migrene koje ranije nismo imali. Ne morate da patite – postoje rešenja“, kaže dr Bilčik, koji u ovoj oblasti radi više od trideset godina.

Navike koje pomažu

Ako migrene često utiču na vaš svakodnevni život, razmislite o malim, ali važnim promenama u svojim navikama: dovoljno sna, redovni obroci, umereni unos kofeina, pijenje puno vode i smanjenje stresa mogu pomoći. I, naravno, ako sumnjate da alkohol pogoršava vaše stanje, vredi pokušati pauzu. Zdrave rutine i blagovremena terapija mogu značajno smanjiti učestalost i težinu napada.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 22 maj 2025

Sušeno voće često se smatra zdravom i praktičnom užinom bogatom vlaknima i antioksidansima. Ipak, iako sadrži mnoge korisne materije, može biti i izvor previše šećera i kalorija ako se konzumira u velikim količinama.

Evo šta bi trebalo da znate pre nego što ga uvrstite u svakodnevnu ishranu, prenosi Index.

Šta je zapravo sušeno voće?

Sušeno voće nastaje uklanjanjem većine vode iz svežeg voća, čime se smanjuje zapremina, ali raste energetska gustina. Najčešće vrste su grožđice, urme, suve šljive, smokve i kajsije. Postoje i zaslađene varijante, poput kandiranog ananasa, banana i brusnica.

Zahvaljujući dužem roku trajanja, odličan je izbor za užinu tokom puta ili kada ste u pokretu.

Nutritivna vrednost

Jedan komad suvog voća sadrži otprilike istu količinu vitamina i minerala kao i sveže voće, ali u koncentrisanijem obliku. Sušeno voće bogato je vlaknima i antioksidansima, posebno polifenolima, koji mogu poboljšati varenje, zdravlje krvnih sudova i smanjiti oksidativni stres, piše Healthline.

Potencijalne zdravstvene prednosti

Neka istraživanja pokazuju da osobe koje redovno jedu sušeno voće unose više nutrijenata i imaju nižu telesnu masu. Na primer:

• Grožđice mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska i holesterola, kao i u boljoj kontroli šećera u krvi.
• Suve šljive deluju kao prirodni laksativ i mogu efikasnije ublažiti zatvor nego popularni dodaci vlakana.
• Urme su bogate gvožđem i kalijumom, a neka istraživanja ukazuju da mogu olakšati porođaj ako se konzumiraju u poslednjim nedeljama trudnoće.

S druge strane – visok sadržaj šećera i kalorija

Zbog uklanjanja vode, koncentracija šećera u suvom voću znatno raste. Na primer, grožđice sadrže oko 59% šećera, a urme i do 66%. Prevelik unos može dovesti do povećanja kalorija i šećera u ishrani, što dugoročno povećava rizik od gojaznosti i metaboličkih poremećaja.

Takođe, deo sušenog voća na tržištu sadrži dodatni šećer, često označen kao „kandirano voće“. Takve varijante je najbolje izbegavati, a uvek proveravajte deklaraciju proizvoda.

Sulfiti i moguće kontaminacije

Neki proizvođači dodaju konzervanse poput sulfita kako bi sačuvali boju i produžili rok trajanja voća. Iako su sulfiti bezbedni za većinu ljudi, kod osetljivih osoba mogu izazvati reakcije poput osipa, bolova u stomaku ili astmatičnih napada. Birajte prirodnije, manje sjajne varijante – one koje izgledaju smeđe ili sivo.

Nepravilno skladištenje može dovesti do razvoja plesni i toksina, zato sušeno voće uvek čuvajte na suvom i tamnom mestu.