Najbolji grad za život dece u Evropi: Školske ulice bez automobila i zaštićene biciklističke staze

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 02 jul 2025

Studija organizacije Clean Cities Campaign analizirala je školske zone bez saobraćaja, bezbedne brzine vožnje i zaštićenu biciklističku infrastrukturu – i francuska prestonica je ponela titulu.

Pariz je već poznat kao Grad svetlosti i Grad ljubavi, ali sada može da se pohvali i novim nadimkom zahvaljujući kampanji Clean Cities: Grad infrastrukturne pogodnosti za decu.

U redu, možda to ne zvuči tako romantično kao njegovi originalni nadimci, ali priznanje je potkrepljeno podacima i urbanističkim rešenjima usmerenim na potrebe dece. Clean Cities Campaign je nevladina organizacija koja se zalaže za saobraćaj koji ne zagađuje klimu, a analizirali su 36 evropskih gradova po kriterijumima kao što su školske ulice bez automobila, bezbedne brzine vožnje i zaštićene biciklističke staze. Pariz je zauzeo prvo mesto sa ukupnim rezultatom od 75 odsto zahvaljujući brojnim inicijativama prilagođenim deci širom grada.

Uzmimo ulice, na primer. Grad je počeo da preuzima prostore oko škola i pretvara ih u 220 „školskih ulica“ u koje automobili nemaju pristup. Uz to, ograničenje brzine od 30 km/h postalo je standard, a biciklističke staze su na svakom koraku. Zašto? Sve je to deo biciklističke revolucije koja menja način kretanja po Parizu, piše Time Out.

Ali tu ne prestaju pogodnosti za decu. Pariz je prilično zelen, a čak 131 školsko dvorište je pretvoreno u prijatna igrališta-oaze, a za porodice postoje i brojne pogodnosti: besplatan javni prevoz za decu, subvencionisane vannastavne aktivnosti, besplatni školski pribor već od prvog razreda, 100% organski obroci u vrtićima i cene ručka koje se za porodice sa niskim prihodima kreću već od 13 centi.

Pored toga, više od 20 škola sada ima učionice na otvorenom, u šest škola postoji Jezička akademija, Tumo Pariz podstiče digitalne veštine kod dece, a Klimatska akademija oblikuje ekološki svesne građane.

Tokom letnjeg raspusta, 20.000 dece ima priliku da učestvuje u programima više od 400 gradskih centara za slobodno vreme – a sve to dolazi uz dodatak muzeja, biblioteka i centara za pozajmljivanje igračaka. Impresivno, zar ne?

Prva tri mesta na listi zaokružuju Amsterdam, sa 63 odsto, i Antverpen, koji je odmah iza sa 62 odsto. Evo kako izgleda lista deset najprijateljskijih gradova za decu u Evropi:

Pariz
Amsterdam
Antverpen
Brisel
Lion
Helsinki
Barselona
Bristol
Oslo
Gent

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 25 jun 2025

Snovi nisu samo puka avantura u svetu mašte – često kriju složene fenomene koji mogu biti uzbudljivi, ali i zastrašujući. Od paralize sna i lažnih buđenja do lucidnih snova i hipnagogijskih vizija, snovi otkrivaju skrivene dubine naše podsvesti. Prema rečima Džejn Terese Anderson, analitičarke snova i neurobiološkinje iz Australije, snovi su odraz svakodnevnih izazova i problema, ali nas istovremeno vode u dubine nesvesnog.

„Snovi odražavaju budni život, ali nas vode dublje, otkrivajući nesvesnu stranu naših dnevnih iskustava. Obično se bave problemima ili izazovima koji nisu rešeni“, objašnjava Andersonova.

I dok neki snovi pružaju utehu i inspiraciju, drugi mogu da izazovu strah i konfuziju. Naučnici su nedavno otkrili i šokantnu istinu o tome šta se događa ako sanjate sopstvenu smrt – ali hajde da istražimo najpoznatije i najbizarnije pojave vezane za san.

Paraliza sna: Najpoznatiji i najstrašniji fenomen

Jedan od najjezivijih fenomena je paraliza sna, koja pogađa oko 7,6% ljudi. To je stanje kada se probudimo i shvatimo da ne možemo da pomerimo telo ili govorimo, često uz osećaj pritiska na grudima i halucinacije zastrašujućih figura.

„Dok ulazimo u san, mozak aktivira mehanizam koji sprečava kretanje mišića, kako ne bismo fizički izvodili ono što sanjamo,“ objašnjava Andersonova. „Međutim, ponekad postoji kašnjenje između buđenja uma i oslobađanja tela iz te paralize.“

Ovo stanje se često javlja u REM fazi sna, kada je telo prirodno nepokretno. Kombinacija halucinacija i osećaja zarobljenosti može izazvati paniku, a često se povezuje sa nesanicom, jet legom, posttraumatskim stresom i narkolepsijom.

Zanimljivo je da je švajcarski slikar Henri Fuseli svoje remek-delo „Košmar“ iz 1781. godine inspirisao upravo paralizom sna, prikazujući je kao demonsku posetu.

Hipnagogijske i hipnopompijske vizije: Halucinacije između sna i jave

Hipnagogijske vizije su one bizarne slike i zvuci koji se pojavljuju dok tonemo u san, često poput kaleidoskopa svetlosti ili čudnih šumova. Andersonova ističe da ove pojave nisu pravi snovi, jer se dešavaju dok smo još u budnom stanju.

„To je prvi znak da napokon tonemo u san, što može biti olakšanje nakon dugog budnog stanja,“ kaže ona.

Suprotno tome, hipnopompijske vizije javljaju se pri buđenju, kada oči već vide okolinu, ali mozak još uvek „sanjaruje“. Ove iluzije često uključuju viđenje duhova ili čudnih figura u sobi, što može biti izuzetno zastrašujuće, posebno kod dece.

Lucidni snovi: Kada znate da sanjate

Oko petine ljudi ima sposobnost lucidnog sanjanja – stanja u kojem su svesni da sanjaju i mogu da preuzmu kontrolu nad radnjom sna. Andersonova, koja i sama povremeno ima lucidne snove, opisuje ih kao neverovatno oslobađajuće i uzbudljive.

„U takvim snovima imam osećaj da sam istovremeno u dva sveta – u snu i u svom krevetu,“ kaže ona.

Lucidni snovi su inspirisali i filmska ostvarenja, poput „Inception-a“, gde likovi svesno upravljaju nemogućim svetovima iz snova.

Parasomnije: Kada telo ne prati pravila sna

Parasomnije su fizičke aktivnosti koje se dešavaju dok je mozak još u snu, a najpoznatija je mesečarenje. Međutim, tu su i smeh, plač, agresivni pokreti poput udaranja, pa čak i bizarnije pojave poput vožnje automobila ili „seksomnije“ – nenamernog iniciranja seksualnih aktivnosti tokom sna.

Iako su ovi fenomeni često rezultat stresa ili konzumacije alkohola, mogu izazvati ozbiljne probleme, uključujući pravne posledice.

Lažna buđenja i „zajednički snovi“

Lažna buđenja su snovi u kojima mislimo da smo se probudili, ali zapravo sanjamo kako ustajemo i obavljamo jutarnje rituale. Ove epizode, iako zbunjujuće, obično nisu opasne.

„Zajednički snovi“, s druge strane, uključuju slične ili identične snove dve osobe tokom iste noći. Andersonova objašnjava da je ovo često rezultat zajedničkih dnevnih iskustava, posebno kod blizanaca, koji zbog biološke povezanosti češće doživljavaju ovakve fenomene.

Bez obzira na to da li nas snovi inspirišu ili plaše, jasno je da otkrivaju mnogo više od naše mašte – oni su prozor u nesvesno, gde se prepliću stvarnost i iluzija. Snovi nam možda nikada neće do kraja biti jasni, ali njihov misteriozni svet nastavlja da intrigira naučnike i sanjare širom sveta.

Izvor: zena.blic.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 24 jun 2025

U srcu planina severne Jermenije nalazi se selo Fiolotovo – neobičan deo usred Kavkaza, gde već gotovo dva veka žive staroverci, poznati kao molokani. Ovo selo sa domaćinstvima ukrašenim drvenim rezbarijama, plavookim stanovnicima i specifičnom kulturom, kao da pripada nekoj drugoj dimenziji.

U Fiolotovu se ne puši, ne pije, nema televizora, a psovke su nepoznate. Stanovnici žive prema pravilima koja su nasledili od svojih predaka, verujući u jednostavan život i poštovanje tradicionalnih vrednosti.

Za molokane, verski običaji su potpuno odvojeni od pravoslavne crkvene hijerarhije – ne priznaju ikone, ne krste se, a obrede krštenja nazivaju "kstine". Njihovo ime potiče od činjenice da tokom posta konzumiraju mlečne proizvode, što je bilo suprotno pravoslavnim pravilima, zbog čega su ih car Nikola I prognavao daleko od pravoslavnog sveta. S druge strane, sami molokani će se uvrediti na ovu teoriju o poreklu njihovog imena, već će vam reći da im ime potiče od sintagme "duhovno mleko" iz Biblije.

Danas Fiolotovo ima 380 domaćinstava, oko 1.500 stanovnika, i samo dve glavne ulice. Pripadnici ovog staroveračkog društva, radni i čestiti, nisu poznati po nametanju svojih proizvoda, već po suzdržanoj prodaji i blagim, skoro eteričnim licima koja podsećaju na portrete sa starih slika. Krompir, mleko i poseban molokanski kiseli kupus na prodajnim štandovima privlače pažnju prolaznika širom Jrmenije.

Zajednica u Fiolotovu strogo poštuje svoje običaje: muškarci se briju tek nakon ženidbe, žene su obučene u skromne haljine s belim keceljama, a fotografisanje smatraju „đavolskim“.

Prvi molokani su se naselili u ovoj zabiti 1840. godine, proterani iz Tambovske gubernije. Verovalo se da će se, smešteni među različite narode Kavkaza, molokani asimilovati, ali se dogodilo suprotno – molokani su stvorili čvrstu zajednicu i očuvali ruske običaje. Napustili su plodne ruske crnice i borili se sa surovim tlom Kavkaza, a učeći lokalno stanovništvo zanatima, uveli su nove poljoprivredne tehnike, pa su i sami usvojili neke lokalne običaje.

Fiolotovo je postalo poznato kao „Meka za kiseli kupus“. Svako domaćinstvo uzgaja svoje polje kupusa, a molokanska kupus kiseljen u dubovim buradima sa dodatkom šargarepe poznata je širom regije. Stanovnici kažu da je tajna njihovog kupusa u velikim količinama i posvećenosti sa kojom se priprema.

U selu vlada striktna etika i stroga hijerarhija: sve važne odluke donosi zajednica uz konsultacije sa presviterom duhovnim vođom sela. Svojevremeno je i kolektivno vođena farma (kolhoz) u Fiolotovu bila među vodećima u regionu, a pod sovjetskim režimom, Fiolotovo je postalo poznato po izvozu kiselog kupusa širom bivšeg SSSR-a.

Molokani su uvek bili poznati po svojoj besprekornoj moralnosti. U Fiolotovu, zločini su retki, a ako se i dogode, molokani radije izbegavaju pravne sporove jer smatraju da osuda nekoga predstavlja prevelik teret za sopstvenu dušu. Mnoge porodice i dalje neguju skromnost – oko 50 meštana odbija penzije verujući da je neprihvatljivo primati novac koji sami nisu zaradili.

Fiolotovo je jedinstven primer suživota ruske zajednice u srcu Jrmenije. Iako mladi danas sve više odlaze zbog obrazovanja i rada, molokani iz Fiolotova ostaju odani tradicijama, verujući da im planine Kavkaza daju osećaj sigurnosti i pripadnosti. U ovom mirnom kutku Krmenije, daleko od gradskih svetala i televizijskih antena, život teče svojim ritmom, vođen jednostavnošću i duhovnim vrednostima.

Izvor: zena.blic.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 23 jun 2025

Korišćenje marihuane udvostručuje rizik od smrti usled bolesti srca, pokazuje nova analiza koja je obuhvatila 200 miliona ljudi, većinom uzrasta između 19 i 59 godina.

„Ono što je bilo posebno upečatljivo jeste da su pacijenti koji su hospitalizovani zbog ovih poremećaja bili mladi (i samim tim je mala verovatnoća da su njihove tegobe bile izazvane pušenjem duvana), a nisu imali istoriju kardiovaskularnih bolesti niti faktora rizika“, navela je autorka studije Emilie Žuanžis, vanredna profesorka farmakologije sa Univerziteta u Tuluzu, Francuska.

Studija je takođe ukazala da su korisnici kanabisa imali 29 odsto veći rizik od srčanog udara i 20 odsto veći rizik od moždanog udara u poređenju sa osobama koje ne koriste marihuanu. Rezultati su objavljeni u utorak u časopisu Heart, prenosi CNN.

„Ovo je jedno od najvećih istraživanja do sada koje se bavi vezom između marihuane i bolesti srca, i postavlja ozbiljna pitanja o uvreženom mišljenju da kanabis nosi mali kardiovaskularni rizik“, izjavila je pedijatar dr Lin Silver, profesorka epidemiologije i biostatistike na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.

„Ovo je izuzetno važno jer su bolesti srca vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Državama i globalno“, rekla je Silver, koja je i viša savetnica u Institutu za javno zdravlje, nevladinoj organizaciji koja analizira politike vezane za marihuanu i njen status legalizacije.

Detalji istraživanja

Nova sistematska analiza i meta-studija obuhvatila je podatke iz velikih opservacionih studija sprovedenih u Australiji, Egiptu, Kanadi, Francuskoj, Švedskoj i SAD u periodu od 2016. do 2023. godine.

U tim studijama ispitanicima nije bilo postavljano pitanje na koji način koriste kanabis - da li pušenjem, putem elektronskih cigareta (vape), dabbingom (udisanje isparenja koncentrisanog kanabisa.), ili u obliku jestivih proizvoda, tinktura ili masti.

Ipak, „na osnovu epidemioloških podataka, najverovatnije je da je kanabis u većini slučajeva konzumiran pušenjem“, rekla je Žuanžis.

Sličnosti sa duvanom

Pušenje duvana je dobro poznat uzrok bolesti srca - i dim i hemikalije u duvanu oštećuju krvne sudove i povećavaju zgrušavanje krvi, prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Zbog toga nije iznenađujuće da pušenje, udisanje ili dabbing kanabisa može imati sličan efekat, navodi Silver: „Bilo koji način udisanja kanabisa nosi rizike po korisnika, a prisutan je i pasivni dim, koji je sličan onom iz duvana.“

Ideja da je pušenje marihuane bezopasnije jer je "prirodna" - jednostavno nije tačna, rekla je dr Bet Koen, profesorka medicine na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.

„Kada nešto sagorevate, bilo da je to duvan ili kanabis, stvaraju se toksična jedinjenja, kancerogene materije i čestice koje su štetne po zdravlje“, navela je dr Koen u izjavi za CNN.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 20 jun 2025

Američka kompanija Amazon se sprema da proizvodi do 10.000 automatizovanih robotskih taksija godišnje u prostranoj fabrici kraj Silikonske doline u SAD i ulazi na tržišni megdan sa Vejmom koji predvodi na tom polju, a toj trci želi da se priključi i Ilon Mask, šef Tesle.

Fabrika površine 20.440 kvadratnih metara za proizvodnju "robotaksija" najavljena je danas i označava novu fazu Amazonovog nastojanja da se probije u tehnologiji koja je počela 2009. godine, u vreme kada je Vejmo pokrenut kao tajni projekat u sklopu Gugla.

Amazon je počeo da se zanima za ovo tržište pre pet godina kada je uložio 1,2 milijardu dolara u startap Zuks za automatsko upravljanje vozilima, što će biti naziv brenda planiranog Amazonovog "robotaksija".

Zuks bi, kako je planirano, trebalo da počne da prevozi u putnike u Las Vegasu krajem ove godine i da se sledeće proširi na San Francisko.

Vejmo je pre gotovo pre pet godina počeo da radi kao "robotaksi" u Finiksu, u Arizoni. Došao je u San Francisko 2023. godine, pa u Los Anđeles i naposletku u Ostin, u Teksasu.

Vejmo tvrdi da je do sada imao više od 10 miliona plaćenih vožnji tim automatizovanim vozilom.

Izvor: n1info.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 17 jun 2025

Kako je kafa postala omiljena širom sveta? I kako je pripremaju i ispijaju stanovnici različitih zemalja? Evo (nepotpunog) pregleda kako je došlo do toga da se svakog dana popije - oko dve milijarde šoljica kafe.

Kafa je definitivno stekla kultni status – od Starbaksovog frapućina koji ove godine slavi 30. rođendan, pa sve do najnovijih Tiktok-trendova koji nas navode da probamo kafu Dalgona, piše DW.

Ali promena klime teško pogađa uzgajivače kafe, pa su cene rekordne. Uprkos tome taj napitak ostaje sastavni deo svetske kulture, barem za sada.

Mitološki i duhovni koreni

Otkriće kafe pripisuje se etiopljanskom pastiru po imenu Kaldi. On je, navodno, primetio da njegove koze postaju živahne nakon što su pojele crvene bobice. Iako je priča verovatno izmišljena, kafa - tačnije sorta Arabica - zaista potiče iz provincije Kafa, u Etiopiji. Etiopljanska ceremonija pripreme i ispijanja kafe, gde se zrna prže na otvorenom plamenu i kuvaju u glinenoj posudi, trenutak je za predah, gostoljubivost i zajedništvo.

U Senegalu, međutim, „café Touba" – s dodatkom gvinejskog bibera i karanfilića – potiče iz islamske sufi tradicije i njeno ispijanje se povezuje sa duhovnošću.

U Turskoj se nefiltrirana kafa kuva u bakrenoj džezvi, a nakon ispijanja često sledi gatanje iz taloga. To je vekovna tradicija koja je još uvek cenjena, čak i među pripadnicima generacije Z.

U Brazilu je „cafezinho" – mala šoljica kafe – simbol dobrodošlice i nudi se svugde, od domova do ulica.

A onda se 2020. dok je svet bio zatvoren zbog Kovida, zahvaljujući TikToku pojavila i južnokorejska Dalgona kafa – instant-kafa pomešana sa šećerom i vodom. Osim estetike, taj trend je ljudima ponudio jednostavan, umirujući ritual.

Jedinstveni ukusi: Sir, jaje i… izmet?

Kroz delovanje raznih kultura kafa je poprimala neverovatno inovativne oblike. U nordijskim zemljama poput Finske i Švedske crna kuvana kafa ponekad se preliva preko kockica sira, napravljenog od kravljeg ili irvasovog mleka. Ta tradicija je stara vekovima.

Za vijetnamsku „ca phe trung" (ili kafa s jajetom) meša se umućeno žumance sa kondenzovanim mlekom. Ta improvizacija iz ratnog doba danas je na sve strane prisutna.

Tu je i indonežanska „kopi luwak", napravljena od delimično probavljenih bobica koje je pojela i izlučila cibetka. Iako cenjena zbog posebnog fermentiranog ukusa, „kopi luwak" je etički kontroverzna. Velika potražnja navela je neke proizvođače da drže cibetke u kavezima i prisilno ih hrane.

Od svetog napitka do globalne robe

Iako je otkrivena u Etiopiji, najraniji pisani dokazi o uzgoju kafe potiču iz Jemena. Tamo je dobila arapski naziv „qahwa" – izvorno značenje: vino – iz kojeg je nastala reč kafa.

Sufi mistici pili su je kako bi održali duhovnu koncentraciju tokom noćnih molitvi. Luka Moka na jemenskoj obali Crvenog mora postala je trgovačko središte iz kojeg je kafa odlazila u islamski svet i Aziju.

Još jedna legenda kaže da je indijski sufijski svetac Baba Budan prokrijumčario sedam plodnih zrna iz Jemena u južnu Indiju u 17. veku, prkoseći arapskom monopolu. Iz tih zrna su nastale plantaže kafe u regiji Čikmagalur u Karnataki.

Ubrzo su evropske kolonijalne sile uvidele potencijal kafe. Holanđani su sadili kafu na Javi, Francuzi na Karibima, a Portugalci u Brazilu. Brazil, u koji je kafa stigla u 18. veku, izrastao je u najvećeg proizvođača na svetu.

Čak je i Australija, koja se kasno uključila u taj trend, razvila snažnu kulturu kafe. Zanimljivost: i Australija i Novi Zeland tvrde da su 1980-ih izumeli „flat white".

Kafići: Zavere, nemiri i mačke

Kroz istoriju kafane su bile više od mesta za piće — bile su inkubatori ideja, umetnosti i revolucije. U Istanbulu su u 16. veku vlasti više puta pokušale da ih zabrane, bojeći se da okupljanja pod uticajem kofeina mogu da izazovu nemire.

U Evropi su u doba prosvetiteljstva kafane nudile šoljicu kafe i dozu radikalne misli – često su ih posećivali mislioci poput Voltera i Rusoa.

U kolonijalnoj Americi kafa je postala zamena za britanski čaj opterećen porezom. Bostonska kafana „Green Dragon", prozvana još i „štab revolucije“, ugostila je sastanke aktivista koji su organizovali otpor britanskoj vlasti, naročito nepravednom oporezivanju, što je na kraju dovelo do Američke revolucije.

Tokom proteklih decenija, kafane i kafići su postali „treći prostor“ - ni dom ni kancelarija, već nešto između. Kafana je evoluirala u utočište modernog života.

Početkom 1990-ih, kada pristup internetu u kućama još nije bio široko dostupan, mnogi kafići su počeli da nude pristup internetu, što je privuklo ljude da rade iz tih prostora.

U međuvremenu su mnogi vlasnici kafića osmislili neobične dodatke za privlačenje gostiju. U Tajpeju je 1998. otvoren prvi svetski mačji kafić – Cat Flower Garden – koji je urbanim stanovnicima ponudio ugodan prostor za ispijanje kafe i druženje među mačkama. Trend je eksplodirao u Japanu i sada takvi kafići postoje širom sveta, gde spoj kofeina i smirenosti pomaže stanovnicima užurbanih gradova da se barem nakratko opuste.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 10 jun 2025

Životinjska carstva Azije i Australije su kao odvojeni svetovi, zahvaljujući nevidljivoj liniji koja se proteže tačno između dva susedna kontinenta.

Većina divljih životinja nikada ne prelazi tu zamišljenu granicu, čak ni ptice. I tako je već desetinama miliona godina, uz evoluciju životinja na različite načine sa svake strane. Sve je počelo pre oko 30 miliona godina, kada se australijska tektonska ploča udarila u evroazijsku tektonsku ploču i stvorila arhipelag, preusmeravajući okeanske struje i stvarajući nove regionalne klime prenosi RTS.

Na jednoj strani, u Indoneziji i Maleziji, evoluirali su majmuni, čovekoliki majmuni, slonovi, tigrovi i nosorozi; dok na drugoj strani, u Novoj Gvineji i Australiji, žive torbari, glodari i kakadui.

Ova neobična podela nazvana je Volasova linija – po prirodnjaku Alfredu Raselu Volasu, koji je prvi primetio oštru razliku u životinjskom svetu (uglavnom među sisarima) dok je istraživao region sredinom 19. veka.

„Možemo smatrati utvrđenim da Lombokski moreuz, između Balija i Lomboka, širok samo 24 kilometra, označava granicu i naglo razdvaja dva velika zoološka regiona planete“, napisao je Volas.

Prirodnjak je kasnije samostalno razvio teoriju evolucije otprilike u isto vreme kada i Čarls Darvin. Linija koju je nacrtao na mapi pre više od jednog veka i dalje se smatra hipotetičkom evolutivnom barijerom, iako se rasprave o njenoj tačnoj lokaciji i mehanizmima nastavljaju.

Generalno govoreći, Volasova linija razdvaja pojas azijskog kontinenta od pojasa australijske tektonske ploče. To je geološka linija, ali je takođe i klimatska i biološka.

Jedno od objašnjenja za podelu leži u klimatskim promenama izazvanim drevnim geološkim događajima.

„Kada se Australija odvojila od Antarktika, stvorila se oblast dubokog okeana koja je danas poznata kao Antarktička cirkumpolarna struja. Ta promena dramatično je uticala na klimu cele planete i dovela do značajnog zahlađenja“, objasnio je autor jedne od studija koje se bave Volasovom linijom, Aleks Skils.

Ekstremne klimatske promene vrste s obe strane linije, su drugačije podnele, što je dovelo do jasne biogeografske razlike kakvu danas uočavamo.

Smatra se da se tako životinjski svet u potpunosti adaptirao na ekosistem u kojem prebiva da nije želeo da ga na pusti, niti da pređe „liniju“ koju su mogli, česti su zaključci istraživanja.

Duboki okeanski kanali poput Lombokskog moreuza razdvajaju svaki pojas, što životinjama otežava prelazak. Čak i kada su nivoi mora u dalekoj prošlosti bili mnogo niži nego danas, ovaj ponor je i dalje postojao.

Iako je Volasova nevidljiva linija najočiglednija kada se upoređuju sisari u Aziji i Australiji, ona postoji i kod ptica, gmizavaca i drugih životinja.

Vrlo malo mešanja i među ribama

Čak i u okeanu neke vrste riba i mikroba pokazuju genetske razlike na jednoj strani granice u poređenju sa drugom, što ukazuje na vrlo malo mešanja između populacija.

Naučnici još nisu shvatili koje nevidljive barijere sprečavaju ove vrste na veću pokretljivost. Međutim, stanište i klima su verovatno faktori koji naglašavaju evolutivni jaz.

Godine 2023, analiza više od 20.000 vrsta kičmenjaka otkrila je da su se linije jugoistočne Azije razvile u relativno tropskom drevnom okruženju koje im je omogućilo da se prošire prema Novoj Gvineji na vlažnim ostrvskim „stepenicama“.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 09 jun 2025

Ilha de Queimada Grande (Ostrvo zmija) udaljena 32 kilometra od obale Sao Paula, dom je zlatnog poskoka (Bothrops insularis). S pravom je nazvano „Ostrvo zmija“, prostire se na 430.000 kvadratnih metara i jedino je mesto na planeti gde ova vrsta poskoka živi.

Ostrvo gotovo da nema ljudskih posetilaca, osim nekoliko naučnika koji svake godine dobiju posebno odobrenje za proučavanje zmija. Povremeno ga posećuje i brazilska mornarica, koja održava svetionik izgrađen 1909. godine – ali i ona se brzo povlači - piše Nova.

Razvile su izuzetno snažan otrov

Veruje se da su i lovci na zmije dolazili na ostrvo kako bi hvatali zlatne poskoke, koji na crnom tržištu mogu dostići cenu od čak 30.000 evra.

Zlatni poskok se razvijao u izolaciji još otkad je ostrvo odvojeno od kopna porastom nivoa mora pre oko 11.000 godina, čime su zmije ostale bez raznovrsnih izvora hrane. Njihov glavni plen postale su ptice selice, ali problem je bio što većina zmijskih otrova deluje sporo – ponekad i danima. Do trenutka kada bi otrov delovao, ptica bi već odletela.

Zbog toga su ove zmije evoluirale otrov koji deluje gotovo trenutno – pet puta je jači nego kod većine drugih zmija, a u stanju je čak da otopi ljudsko meso.

Kod ljudi, ugriz zlatnog poskoka nosi oko 7% rizika od smrtnog ishoda. Pre nego što je ostrvo zvanično zabranjeno za posete, zabeležene su brojne priče o ljudima koji su stradali od smrtonosnih ugriza.

Burna prošlost Ostrva zmija

Jedna od poznatijih priča govori o ribaru kojem se pokvario motor na čamcu. U potrazi za pomoći, pristao je uz ostrvo i krenuo ka unutrašnjosti, nesvestan opasnosti koje ga čekaju. Kada je čamac pronađen, ribar je ležao mrtav, u lokvi krvi i prekriven zmijskim ugrizima.

Druga legenda odnosi se na poslednjeg čuvara svetionika, koji je živeo na ostrvu sa porodicom. Prema pričama, zmije su im kroz prozore ušle u kuću, nateravši ih da u panici pokušaju da pobegnu. Njihova tela navodno su kasnije pronađena razasuta po ostrvu.

Samo ime ostrva – Ilha de Queimada Grande – znači „ostrvo spaljivanja“, jer je u prošlosti postojao neuspešan pokušaj da se tu razvije plantaža banana paljenjem šumske vegetacije.

Danas kritično ugrožene, ali i dalje opasne

U poslednjih 15 godina, populacija zmija na ostrvu smanjila se za oko 15%, delom zbog krčenja vegetacije i bolesti. Na Crvenoj listi Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), zlatni poskok se trenutno vodi kao kritično ugrožena vrsta.

Ipak, sa hiljadama zmija koje i dalje nastanjuju ostrvo, može se reći da ovo verovatno nije idealna destinacija za odmor.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 06 jun 2025

Ako ste ljubitelj napetih krimi priča, velika je verovatnoća da ste već čuli za najnoviju Netfliksovu senzaciju "Dept Q".

U pitanju je serija koju mnogi korisnici već nazivaju najboljim trilerom 2025. godine.

Ova krimi drama dolazi iz radionice Skota Franka, autora hvaljene serije "The Queen’s Gambit", i zasnovana je na popularnoj danskoj književnoj seriji.

Radnja prati osnivanje odeljenja za nerešene slučajeve unutar škotske policije, a gledaoci su već nakon prvih epizoda oduševljeni, prenosi Index.hr.

„Dept Q je jedna od najboljih serija koje sam gledao u poslednje vreme. Odlična je“, napisao je jedan korisnik na Fejsbuk stranici Netfliks Bangers.

Glavni glumac oduševljava gledaoce

Glavnu ulogu igra Metju Gud, koji igra detektiva Karla - inteligentnog, emotivnog, ali ne i patetičnog istražitelja. On se takođe pojavljuje pored Kloe Piri, Alekseja Manvelova, Lije Birn i Kejt Diki.

Reditelj Frenk je otkrio da je želeo da Gud glumi u seriji od samog početka pisanja scenarija.

„Radim sa Metjuom od 2006. Znao sam da će u ulogu uneti inteligenciju, oštrinu, ali i emocije“, rekao je, prenosi "Unilad".

I gledaoci su to svakako prepoznali.

„Odlična gluma, scenario i humor. Počinje mračno, ali se brzo pretvara u nešto čemu ne možete odoleti“, napisao je jedan korisnik X.

Drugi je dodao:

„Odgledao sam Dept Q, briljantna drama. Metju Gud kao Karl je fantastičan. Nadam se da već rade na drugoj sezoni“, dodao je drugi.

Kritičari su takođe oduševljeni

Serija trenutno drži 81 odsto na Rotten Tomatoes, a pohvale stižu i od britanskog Gardijana, gde ju je Lusi Mangan ocenila sa četiri zvezdice i nazvala je „prljavom, gotskom poslasticom“.

„Gud, bradat, mršav i sve opsednutiji, je centralni lik oko koga se sve vrti. Scenario je oštar i precizan - pomalo uznemirujuća, ali u svakom slučaju odlična serija“, istakla je Lusi.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 06 jun 2025

Japanska kompanija "iSpace" u petak će ponovo pokušati sletanje svoje bespilotne letelice na Mesec, dve godine nakon prethodne neuspele misije, u pokušaju da postane prva kompanija van Sjedinjenih Američkih Država koja je uspela da sleti na zemljin satelit, preneo je Rojters.

Kompanija "iSpace" sa sedištem u Tokiju očekuje da će se time pridružiti američkim firmama "Intuitive machines" i "Firefly Aerospace", koje su već ostvarile komercijalna sletanja na Mesec.

Kako je saopštila japanska kompanija, očekuje se da će "Resilience", njihov drugi lunarni lender, sleteti na Mare Frigoris, bazaltnu ravnicu oko 900 kilometara od severnog pola Meseca, u 4.17 sati ujutru, po lokalnom vremenu u Tokiju, nakon spuštanja u lunarnu orbitu koje se procenjuje da će trajati jedan sat.

Pre dve godine, prvi lender kompanije "iSpace" se srušio na površinu Meseca zbog netačnog prepoznavanja visine na kojoj se nalazio.

Ako sletanje bude uspešno, lender visok 2,3 metra i rover veličine mikrotalasne pećnice započeće 14-dnevne istraživačke aktivnosti, do dolaska ledeno hladne lunarne noći, uključujući snimanje regolita, sitnozrnog površinskog materijala Meseca, po ugovoru sa američkom svemirskom agencijom NASA.

Očekuje se da će "iSpace" održati konferenciju za novinare o ishodu misije.

Izvor: n1info.rs