Po čemu se razlikuju domaća i kupovna jaja?

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 05 april 2025

Jaja su jedna od osnovnih namirnica u svakoj kuhinji – od doručka do kolača, gotovo da ne postoji domaćinstvo koje ih ne koristi. Ipak, večita dilema ostaje – da li su domaća jaja zaista bolja od onih iz prodavnice?

Mnogi tvrde da su razlike ogromne, a portal Index je nabrojao nekoliko osnovnih karakteristika i potencijalnih razlika između domaćih i industrijskih jaja:

1. Boja ljuske i žumanca – mitovi i istina

Jedna od prvih stvari koju primećujemo kod jaja jeste boja ljuske. Domaća jaja često imaju braon ljusku, dok ona iz prodavnice mogu biti i bela. Međutim, boja ljuske ne znači nužno i bolji kvalitet – ona zavisi isključivo od rase kokoške.

S druge strane, boja žumanca često otkriva više o načinu ishrane kokoški. Domaća jaja obično imaju intenzivnije narandžasto žumance jer kokoške iz slobodnog uzgoja imaju raznovrsniju ishranu, uključujući travu i insekte. Kod industrijskih jaja, boja žumanca može se kontrolisati dodavanjem specijalnih pigmenata u hranu.

Boja ljuske nije pokazatelj kvaliteta, ali intenzivnija boja žumanca može ukazivati na kvalitetniju ishranu kokoški.

2. Ukus – osećate li razliku?

Mnogi ljubitelji domaćih jaja tvrde da su znatno ukusnija od industrijskih. Ali koliko je to tačno? Nekoliko istraživanja pokazalo je da većina ljudi ne može da prepozna razliku u ukusu kada su jaja pripremljena na isti način.

Ipak, razlika se može primetiti kod prženih jaja, gde domaća često imaju bogatiji ukus i kremastiju teksturu. To se pripisuje višem udelu zdravih masti kod kokoški koje se hrane prirodnijom ishranom.

Razlika u ukusu postoji, ali nije uvek drastična – više zavisi od ishrane kokoški nego od porekla jaja.

3. Hranljiva vrednost – koja jaja su zdravija?

Studije su pokazale da jaja iz slobodnog uzgoja često sadrže više omega-3 masnih kiselina, vitamina D i bolji odnos omega-6 i omega-3 masti. To znači da su potencijalno zdravija od jaja iz velikih industrijskih farmi, gde kokoške dobijaju standardizovanu ishranu bogatu sojom i kukuruzom.

Takođe, domaća jaja mogu sadržati manje ostataka pesticida i antibiotika, iako su količine tih supstanci u industrijskim jajima strogo regulisane u EU. Iako domaća jaja mogu imati nešto bolji nutritivni profil, razlike nisu ogromne.

4. Svežina

Domaća jaja obično su svežija jer dolaze direktno od uzgajivača, dok industrijska mogu provesti i nekoliko nedelja u skladištima i prodavnicama pre nego što stignu do potrošača.

Jedan trik za proveru svežine je potapanje jajeta u vodu – ako ostane na dnu, sveže jeje ako ispliva, starije je i možda više nije jestivo.

Domaća jaja su uglavnom svežija, ali datum pakovanja kod jaja iz prodavnice može pomoći pri izboru svežijih komada.

5. Cena – za domaća jaja ćete često morati da izdvojite više

Industrijska jaja su znatno jeftinija.

Glavni razlog za to je način proizvodnje – industrijske farme proizvode jaja u velikim količinama, dok domaće kokoške daju manji prinos, ali žive u boljim uslovima. Ako vam je cena prioritet, jaja iz prodavnice su isplativija opcija. Ako vam je važan kvalitet i dobrobit životinja, domaća jaja su bolji izbor.

Zaključak – koja jaja odabrati?

Ako vam je važan ukus, svežina i potencijalno bolji nutritivni sastav, domaća jaja su svakako bolji izbor. Međutim, ako često koristite jaja za pečenje ili vam je cena odlučujući faktor, industrijska jaja mogu biti sasvim prihvatljiva.

Idealna opcija je pronaći pouzdanog lokalnog proizvođača koji nudi kvalitetna jaja po razumnim cenama – tako ćete dobiti i kvalitet i dobru vrednost za novac.

Izvor: n1info.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 04 april 2025

Svoje mobilne telefone stalno držimo u rukama i držimo ih uz lice, redovno čišćenje nije samo pametna navika, već je i neophodna za naše zdravlje.

Iako svakodnevna dezinfekcija zvuči kao dobra ideja, treba napomenuti da nisu sve metode čišćenja podjednako bezbedne.

Jake hemikalije i abrazivni materijali mogu oštetiti zaštitne slojeve na ekranu, što može dovesti do trajnog oštećenja. Zbog toga je ključno koristiti ispravne tehnike čišćenja, one koje neće oštetiti uređaj.

Na sreću, postoje efikasni i sigurni načini za dezinfekciju bez rizika od oštećenja.

U ovom vodiču ćemo navesti najbolje metode i alate potrebne za uklanjanje bakterija i nečistoća, bilo da imate iPhone, Samsung ili neki drugi model, bez obzira na njegovu otpornost na vodu.

Koji su najbolji proizvodi za svakodnevno čišćenje?

Ako ste dodirivali površine koje koristi mnogo drugih ljudi, kao što su kvake na vratima, sedišta u javnom prevozu, kolica za kupovinu ili benzinske pumpe, možda mislite da je jako sredstvo za dezinfekciju pravo rešenje za čišćenje vašeg mobilnog telefona.

Ipak, trebalo bi da izbegavate čišćenje uređaja alkoholom ili proizvodima koji ga sadrže, jer mogu oštetiti zaštitne slojeve ekrana koji ga štite od ulja i vode.

Neki savetuju da napravite mešavinu alkohola i vode, ali pogrešan odnos može oštetiti uređaj. Najsigurnija opcija je dezinfekcija maramica sa 70 odsto izopropil alkohola. Za svakodnevno čišćenje razmislite i o uređajima sa UV svetlom koji uništavaju bakterije i mikrobe.

Proizvođači takođe pružaju savete o održavanju. Epl sada dozvoljava upotrebu kloroks maramica i sličnih dezinfekcionih sredstava, koji se pre pandemije nisu preporučivali jer se smatralo da su previše abrazivni za ekran.

Drugi savetuju da prskate 70 odsto izopropil alkohola na meku krpu koja ne ostavlja dlačice i nežno obrišete uređaj.

Samsung takođe preporučuje korišćenje 70-postotnog rastvora alkohola koji se nanosi na krpu od mikrovlakana.

Šta god da odlučite da uradite, uvek isključite telefon pre čišćenja.

Kako ukloniti otiske prstiju, pesak i šminku sa telefona?

Pametnim telefonima je ponekad potreban poseban tretman. Svakodnevno brisanje možda neće biti dovoljno za uklanjanje zrna peska nakon dana na plaži ili tvrdokornih mrlja od šminke, piše Cnet.

Masne mrlje na ekranu su neizbežne jer koža proizvodi prirodna ulja. Najsigurniji način da ne ostane bez otisaka je da koristite krpu od mikrovlakana.

Za dublje čišćenje, lagano ga navlažite destilovanom vodom (nikada ne nanosite vodu direktno na ekran) i obrišite površinu. Ovaj metod se takođe odnosi na zadnju strani i ivice telefona, prenosi Tportal.

Alternativno, možete koristiti nalepnicu od mikrovlakana koja se pričvršćuje na zadnju stranu uređaja za brzo čišćenje ekrana.

Kako ukloniti pesak i sitne čestice prašine?

Zrnca peska i dlake mogu lako da uđu u priključke i otvore telefona. Najbolji način za uklanjanje ovih nečistoća je upotreba lepljive trake. Zalepite traku duž pukotina i zvučnika, zatim je nežno pritisnite u portove i izvucite je – izvući će prljavštinu.

Za još manje otvore zvučnika, za teško dostupne delove, možete nežno koristiti čačkalicu.

Ako želite da uklonite šminku, poput pudera i hidratantnih krema, izbegavajte sredstva za uklanjanje šminke. Iako su bezbedni za kožu, mogu da sadrže hemikalije koje oštećuju ekran. Umesto toga, koristite sredstvo za čišćenje ekrana bez alkohola.

Alternativno, možete koristiti blago vlažnu krpu od mikrovlakana i oprati je nakon toga. Uverite se da je samo malo vlažan kako biste sprečili da voda uđe u uređaj ako nije vodootporan.

Šta ako je telefon vodootporan?

Ako vaš telefon ima ocenu vodootpornosti IP67 ili više, najbolji način da ga očistite je da koristite vlažnu krpu umesto da ga isperete pod vodom – čak i ako proizvođač tvrdi da uređaj može da izdrži potapanje tokom određenog vremenskog perioda.

Nakon čišćenja, osušite ga mekom krpom, obraćajući posebnu pažnju na portove i zvučnike da ih osušite. Iako vaš telefon može da preživi kontakt sa vodom, potapanje može dovesti do nakupljanja vode u priključcima, što može uticati na punjenje. Zapamtite, vodootpornost je namenjena zaštiti od slučajnog prskanja, a ne uranjanja.

Šta treba izbegavati kada čistite telefon?

Već smo spomenuli da treba izbegavati sredstva za skidanje šminke i alkohol, ali to nije potpuna lista štetnih proizvoda. Evo nekih drugih proizvoda koje nikada ne bi trebalo da koristite za čišćenje telefona.

Sredstva za dezinfekciju ruku često sadrže mirise i etil alkohol koji ih mogu oštetiti.

Sredstva za čišćenje stakla ili kuhinje su agresivne hemikalije koje mogu ukloniti zaštitni sloj sa ekrana i učiniti ga podložnijim ogrebotinama. Papirni ubrusi se mogu raspasti i ostaviti nered.

Izvor: n1info.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 01 april 2025

Internet je preplavljen fotografijama u kojma su korisnici svoje stvarne fotografije pretvarali u Ghibli stil.

Ghibli stil potiče iz japanskog animacionog studija Studio Ghibli, koji su 1985. osnovali Hayao Miyazaki i Isao Takahata. Studio je poznat po animiranim filmovima kao što su: My Neighbor, Totoro, Spirited Away (Oskarom nagrađen), Princess Mononoke, Howl’s Moving Castle.

Karakteristike Ghibli stila su ručno crtana estetika koja deluje nežno, toplo i nostalgično kao i bogate prirodne scene – pejzaži, šume, vetar, svetlost koje često imaju gotovo spiritualni ton.

Likovi su izraziti sa velikim očima, mekim crtama i izraženim emocijama. Boje koje se koriste su pastelne nijanse, svetla i senke koje prate atmosferu.

Kako nastaje Ghibli efekat?

Da bi neka fotografija izgledala kao iz Ghibli filma, obično se prolazi kroz nekoliko koraka:

1. Odabir fotografije
Najbolje prolaze portreti, pejzaži, scene sa emocijom ili nekom pričom.

2. Pretvaranje u ilustraciju
Uz pomoć AI alata (Chat GPT) ili manuelno putem digitalnog crtanja u programima kao što su Photoshop, Procreate ili Clip Studio Paint.

Kako da pretvorite svoju fotografiju u Ghibli stil pomoću ChatGPT-a?

Pošaljite fotografiju direktno u chat
Napišite šta želite – „Ghibli stil, kao iz Totoroa“
AI magija se dešava
Dobijate ilustraciju kao iz crtanog filma
Ukoliko želite možete zatraži izmene (osmeh, format, pozadina…)

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 31 mart 2025

Nepravdeno je prati epitet najružnije žene u istoriji. Rođena je u istočnom Londonu 1874. godine. Radila je kao medicinska sestra. Bolest koja ju je pogodila, promenila je njen lični opis. Mnogi ističu detalj sa početka ove priče kada govore o njoj, ali istina je da je treba zvati najtužnija i najhrabrija žena. Ničeg ružnog nema na njoj. Naprotiv.

Rođena je u velikoj porodici, sa osmoro dece. U 32. godini udala se za Tomasa Bevana, farmera iz Kenta, a 1902. promenila je ime u Meri En Bevan. Dobila je u braku četvoro dece, a 1914. godine porodicu je zadesila tragedija kada je njen muž iznenada preminuo.

Izuzetno ju je teško pogodila smrt supruga. Meri koja je radila kao medicinska sestra obolela je od tepke bolesti, akromegalije odnosno hormonskog poremećaja zbog kojeg se kosti povećavaju.

Kako navodi klinika Mayo, odrasli koji pate od akromegalije obično primete to povećanje na rukama, stopalima i licu. Redak poremećaj može da dovede do zdravstvenih problema opasnih po život, a ponekad su potrebne godine da se prepozna.

Danas se akromegalija može lečiti ako se rano otkrije, ali kako medicina nije bila toliko napredna u 20. veku Bevan je morala da živi sa svojom bolešću koja joj je stalno menjala fizički opis. Nakon smrti muža njeno lice je počelo da raste i da se krivi.

Zbog gubitka prihoda koje je ostvarivao njen suprug, majka četvoro dece više nije mogla da izdržava sebe i svoju decu radeći kao medicinska sestra, a onda je izgubila i posao.

Zbog tako nepovoljne situacije prijavila se na lokalni izbor za "Najružniju ženu" u Londonu. Nakon što je pobedila, zaposlio ju je Sem Gumperz za Dreamland na Koni Ajelndu.

Taj događaj se sramno zvao "Šou nakaza", a hrabra Bevan nastupala je. Za dve godine nastupa u Njujorku zaradila 20.000 funti (25.413 dolara), što je ekvivalentno 1,6 miliona dolara u današnjem novcu.

Da bi izdržavala decu, nastupala je i u cirkusu uprkos sve slabijem vidu i jačim bolovima. Umrla je 1933. u 59. godini. Sahranjena je u južnom Londonu, što je bila njena želja, piše unilad.com.

Izvor: zena.blic.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 27 mart 2025

Naučnici su, pomoću teleskopa Džejms Veb, otkrili drevnu i daleku galaksiju koja pruža dokaze da se prelazni period iz ''mračnog doba'' svemira, nedugo nakon Velikog praska, dogodio ranije nego što se prethodno mislilo.

Naučnici su uz pomoć Veb teleskopa, koji kroz ogromne kosmičke udaljenosti gleda unazad u prošlost, posmatrali galaksiju, nazvanu JADES-GS-z13-1, kako je izgledala oko 330 miliona godina nakon događaja Velikog praska, posle kojeg je nastao svemir pre otprilike 13,8 milijardi godina.

U poređenju, Zemlja je stara oko 4,5 milijardi godina, prenosi Rojters.

"U JADES-GS-z13-1, Veb je potvrdio jednu od najudaljenijih galaksija poznatih do sada", rekao je astrofizičar Joris Vitstok iz Centra za kosmičku zoru Univerziteta u Kopenhagenu.

Smatra se da je univerzum doživeo brzo i eksponencijalno širenje u deliću sekunde nakon Velikog praska, a nakon što se dovoljno ohladio, nastao je period nazvan kosmičko mračno doba, tokom kojeg je mladi univerzum bio obavijen gustom maglom od vodoničnog gasa u električno neutralnom stanju.

Usledila je takozvana epoha rejonizacije kada je svemir prvi put počeo da sija, a naučnici su sada dokazalida je JADES-GS-z13-1, jedna od najranijih poznatih galaksija, izvršila prelazak u ovu epohu.

"Za razliku od bilo koje druge slično udaljene galaksije, ona pokazuje vrlo jasan, izdajnički potpis koji sugeriše da galaksija sadrži izuzetno moćan izvor energetskog ultraljubičastog zračenja i da je neočekivano rano započela rejonizaciju", rekao je Vitstok.

Vreme kada su se u svemiru formirale prve zvezde, crne rupe i galaksije naziva se kosmička zora, a u vreme formiranja kosmičkih tela, ultraljubičasto zračenje koje su emitovali hemijski je izmenilo neutralni gas vodonika u procesu koji se naziva rejonizacija i omogućio da ultraljubičasta svetlost pobegne, "uključujući svetla" u kosmosu.

''Svemir je, nakon Velikog praska, bio supa od vodonika, helijuma i tamne materije, koja se polako hladila. Na kraju je univerzum bio u stanju u kojem je bio potpuno neproziran za energično ultraljubičasto zračenje. Vodonik je lebdeo okolo u neutralnom stanju, što znači da je svaki mali atom vodonika imao vezan elektron za njega“, rekao je Kevin Hejlajn sa Univerziteta u Arizoni.

Istraživači su rekli da svetlost koju je Veb otkrio u ovoj galaksiji možda potiče od snažnog formiranja zvezda u jezgru galaksije, prisustva rastuće supermasivne crne rupe u galaktičkom jezgru koja nasilno troši okolni materijal ili neke kombinacije ta dva faktora.

Ova galaksija je široka oko 230 svetlosnih godina, nekoliko stotina puta manja od Mlečnog puta.

Izvor: b92.net

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 27 mart 2025

Društvene mreže su preplavljene muškarcima i ženama koji pred spavanje lepe usta trakom, tvrdeći da im to donosi brojne zdravstvene koristi – od boljeg sna do poboljšanog disanja i oralnog zdravlja.

Lepljenje usta trakom pred spavanje postalo je trend. Ali koliko je ova praksa zaista efikasna i da li je bezbedna za svakoga?

Novinar portala Healthline odlučio je da sprovede petodnevni eksperiment kako bi testirao ovaj sve popularniji trend. Njegova iskustva smo preveli i prilagodili za vas.

Šta je lepljenje usta trakom i zašto ljudi to rade?

Lepljenje usta trakom je tehnika koja se koristi kako bi se podstaklo disanje na nos tokom sna. Zbog brojnih potencijalnih benefita, mnogi su odlučili da je isprobaju. Međutim, nije pogodna za svakoga – uključujući i autora ovog eksperimenta.

Iako je za ovaj trend znao godinama, tek nakon posete zubaru odlučio je da ga testira. Njegova stomatološka higijeničarka primetila je znake hroničnog disanja na usta: eroziju zuba i bruksizam (škrgutanje zubima). Ova informacija ga je naterala da se zapita koliko disanje na usta zapravo utiče na zdravlje.

Nakon brze pretrage „Da li je neko umro od lepljenja usta trakom?“ (koliko znamo – nije), odlučio je da naruči traku i krene u eksperiment.

Kako je proteklo 5 noći sa zalepljenim ustima?

Za eksperiment je odabrao Nexcare traku, jednu od najpopularnijih opcija na tržištu. Prve noći, zalepio ju je horizontalno preko usta, ali se odmah suočio s problemom – traka je bila toliko čvrsta da mu je bilo teško da otvori usta ako bi mu ponestalo vazduha. Sledeće večeri, odlučio je da koristi manji komad trake i zalepi je vertikalno.

Iako je uspevao da zaspi sa zalepljenim ustima svih pet noći, svako jutro se budio bez trake – pronašao bi je negde u krevetu, na telu, pa čak i obmotanu oko palca (!).

Problem? Ne diše dobro na nos.

Lekar mu je ranije dijagnostikovao delimičnu devijaciju septuma i uvećane nosne školjke, što mu značajno otežava disanje kroz nos. Takođe, pati od sezonskih alergija, zbog kojih mu nos često bude zapušen.

Zaključak? Ova tehnika ne funkcioniše kod svih – a kod osoba sa otežanim disanjem na nos može biti čak i opasna.

Testiranje tokom dana – bolji rezultati?

Kako bi se navikao na traku, tokom dana ju je nosio nekoliko sati dok je radio za računarom. Ova praksa se pokazala kao korisna – primetio je da diše dublje i da mu to donosi osećaj smirenosti.

Međutim, nije mogao sa sigurnošću da kaže da li mu je ovo dugoročno poboljšalo disanje.

Šta nauka kaže o lepljenju usta trakom?

Iako postoje potencijalne prednosti disanja na nos, naučna istraživanja o lepljenju usta trakom su veoma ograničena. Evo šta znamo:

 Prednosti disanja na nos:

- Filtrira alergene, prašinu i bakterije
- Vlaži i zagreva vazduh pre nego što dospe do pluća
- Podiže nivo azot-monoksida, poboljšavajući cirkulaciju
- Može smanjiti hrkanje i poboljšati san
- Sprečava suvoću usta i potencijalno poboljšava oralno zdravlje

 Rizici lepljenja usta trakom:

- Može izazvati poteškoće sa disanjem kod osoba sa zapušenim nosom ili respiratornim problemima
- Može povećati anksioznost i izazvati osećaj panike
- Može iritirati kožu i izazvati alergijske reakcije
- Može pogoršati kvalitet sna kod osoba koje nisu navikle na disanje na nos

Ko ne bi trebalo da lepi usta trakom?

Ako imate bilo koji od sledećih problema, ova tehnika nije preporučljiva:

- Hronično zapušen nos zbog alergija ili prehlade
- Problemi sa disajnim putevima (npr. devijacija septuma)
- Astma ili druga respiratorna stanja
- Apneja u snu (ili sumnja na istu)
- Osetljiva koža ili sklonost iritacijama
- Klaustrofobija ili anksioznost

Da li vredi pokušati?

Nakon pet dana testiranja, autor ovog eksperimenta zaključio je da mu je lepljenje usta trakom tokom dana pomoglo da bolje diše, ali mu tokom noći nije donelo nikakve koristi.

Ako ste znatiželjni da isprobate ovu metodu, preporučuje se konsultacija sa lekarom, naročito ako imate bilo kakve probleme sa disanjem ili spavanjem.

Društvene mreže su pune trendova – ali nisu svi bezbedni i korisni za svakoga.

Izvor: danas.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 26 mart 2025

Oko 66.000 zaposlenih u institucijama EU ponovo će dobiti veće plate od aprila. Ovo je sedmo povećanje plata od početka 2022. godine.

Prošle godine, plate zaposlenih u svim institucijama Evropske unije trebalo je da porastu za 8,5 odsto, ali je Evropska komisija iskoristila takozvanu klauzulu uzdržanosti i povećala plate „samo“ za 7,3 odsto, dok će preostalo povećanje od 1,2 odsto uslediti u aprilu, piše Bild, a prenosi tportal.

Najniža osnovna plata (bez neoporezivih paušalnih iznosa) porašće sa 3.361 evro početkom 2024. na 3.645 evra neto od aprila ove godine. Najviša plata povećaće se sa 23.262 evra na 25.229 evra.

Profitiraće i članovi Evropske komisije.

Osnovna plata predsednice Ursule fon der Lajen povećana je od početka 2024. za više od 2.700 evra i sada iznosi oko 34.800 evra mesečno. Evropski komesari sada će zarađivati oko 28.400 evra, što je za 2.200 evra više.

EU inače koristi prilično komplikovanu formulu za obračun plata svojih zaposlenih. U obzir se uzimaju inflacija u Briselu i Luksemburgu, ali i kretanja plata u javnim službama država članica.

Plate se obično povećavaju jednom godišnje retroaktivno od 1. jula. Međutim, zbog visoke inflacije poslednjih godina, iskorišćena je posebna odredba pa je deo povećanja isplaćen već od 1. januara. Zbog toga zaposleni u EU od 2022. godine dobijaju povećanje plata i 1. januara i 1. jula.

Kako piše Bild, ove godine su moguća čak tri povećanja plata. Ako inflacija ne opadne, prvo će se od aprila isplatiti dodatak za 2024. godinu, sredinom godine moglo bi doći do unapred određenog retroaktivnog povećanja od januara, a kasnije i do preostalog povećanja od 1. jula.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 25 mart 2025

Nedavna studija otkriva iznenađujuću vezu između dugovečnosti i verbalne elokvencije — sposobnosti efikasnog prisećanja i upotrebe rečnika.

Prethodna istraživanja otkrila su malo verovatnu mogućnost – da na dugovečnost utiče inteligencija. Međutim, inteligencija nije jednostavna karakteristika. Postoje mnoge osobine koje tome doprinose i koje se mogu testirati — od pamćenja do matematičke logike, piše Miss7.

U studiji iz 2024. godine, Paolo Gisleta sa Univerziteta u Ženevi povezao je dugovečnost sa jednom od tih osobina: verbalnom elokvencijom (merom nečijeg rečnika i sposobnosti da ga koristite).

Kako je dugovečnost povezana sa elokvencijom

Koristeći uzorke iz Berlinske studije starenja, koja je počela da prikuplja podatke neposredno pre pada Berlinskog zida 1989. godine, pratio je 516 ljudi starosti od 70 do 105 godina od registracije do smrti, u nekim slučajevima i do 18 godina.

Studija je merila faktore kao što su zdravlje zuba, nivo stresa i ekonomsko blagostanje, kao i kogniciju. To ga čini „bogatim i retkim skupom podataka“, rekao je Gisleta za Neuroscience News.

Istraživači su uzorkovali devet različitih kognitivnih testova da bi razumeli da li različiti aspekti inteligencije mogu biti bliže povezani sa dugovečnošću od drugih. Testovi su merili četiri kognitivne sposobnosti: verbalnu elokvenciju, perceptivnu brzinu, verbalno znanje i epizodno pamćenje.

Brzina percepcije je mera nečije sposobnosti da brzo uporedi, analizira ili izvrši zadatke evaluacije šablona koristeći vizuelne znakove. Verbalna sposobnost je mera nečijeg rečnika. Epizodična memorija je mera nečije sposobnosti da se priseti i pamti lična iskustva. Svaka od ovih kategorija je merena sa nekoliko testova. Jedan test je, na primer, merio verbalnu elokvenciju tražeći od učesnika da imenuju što više životinja u roku od 90 sekundi.

Prikupljajući podatke o različitim kognitivnim veštinama, Gisleta i njegov tim uključili su informacije o tome kako se učinak učesnika menjao i procenili rizik od smrti tokom vremena. Zatim su razvili model koji povezuje uočene promene sa rizikom od smrti. Ovo je zahtevalo doprinos istraživača sa više univerziteta sa ekspertizom u vrsti analize podataka koja se naziva zajednički multivarijantni longitudinalni model preživljavanja.

„Danas je postalo mnogo lakše raditi ovakvu vrstu istraživanja jer ima više dostupnih podataka. Ima više ljudi koji su voljni da sarađuju. Postoje bolji alati“, rekao je Gisleta. Primenjujući ove nove alate, istraživači su otkrili da je verbalna elokvencija sama po sebi značajno povezana sa dugovečnošću, iako objašnjenje za ovaj odnos nije jasno.

Jedna popularna teorija, objasnila je Gisleta, je da je fizičko telo neraskidivo povezano sa mentalnim, emocionalnim i kognitivnim procesima. „Svi ovi domeni jednostavno opadaju zajedno, bilo da se radi o spoznaji, ličnosti, emocijama ili generalno biološkom, medicinskom padu“, rekao je on.

Prema toj teoriji, verbalna elokvencija bi bila dobra mera blagostanja, objasnio je Gisleta, jer je to složen proces koji se oslanja na višestruke kognitivne sposobnosti. Ovo može uključivati dugoročnu memoriju, rečnik, efikasnost i vizuelno pamćenje. Dakle, kada testirate svoju verbalnu elokvenciju, „radite nešto veoma zanimljivo“, rekao je.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 24 mart 2025

Istorija magnolije počinje u dalekoj prošlosti. U Severnoj Americi, Evropi i Aziji pronađeni su fosili magnolija stari oko 95 miliona godina. S obzirom na to da su magnolije postojale pre pojave pčela, za njihovo oprašivanje su zaduženi tvrdokrilni insekti. Iako deluju nežno, latice magnolije su zapravo veoma čvrste, presvučene voskom koji ih štiti od oštećenja prilikom oprašivanja.

Naziv magnolija prvi put je upotrebio francuski botaničar Šarl Plumije, da opiše cvetno drvo sa ostrva Martinik. Ovaj naziv je izabrao u čast svog kolege Pjera Manjola, profesora botanike i direktora Kraljevske botaničke bašte u Monpeljeu.

U zavisnosti od vrste, cvet magnolije može biti različitih oblika – peharast, zvezdast, čašast, zdeličast… Boje variraju od bele, roze i ljubičaste do žute i crvene. Listovi su im krupni i sjajni, a plodovi liče na šišarke. Nakon pucanja plodova, semenke postaju dostupne pticama i sisarima koji ih jedu i tako raznose dalje.

Magnolije uglavnom rastu kao visoko žbunje, a mogu se oblikovati i u nisko drveće, visine do 5 metara. Listopadne vrste magnolija ulavnom cvetaju pre listanja, pa njihovi divni cvetovi još više dolaze do izražaja. Najzastupljenija kod nas je Magnolia liliflora, čiji su cvetovi krupni, peharastog oblika. Cvetovi veličine od oko 7 cm su spolja jarkoljubičasti, a iznutra beli.

Magnolije vole sunčana mesta sa bogatim, neutralnim zemljištem. Na raspolaganju treba da imaju dovoljno vlage i dobru drenažu.

Ono što možda niste znali o magnoliji jeste da su cvetovi većine njenih vrsta jestivi. U nekim delovima Engleske, latice magnolije se kisele, a zatim koriste kao začin za razna jela.

U Kini je cvet magnolije simbol snage i vernosti, dok kod nas ovaj cvet simbolizuje vraćanje staroj ljubavi.

Ako želite stabilnost i mir u kući, u dvorištu obavezo gajite drvo magnolije!

Izvor: direktno.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 mart 2025

Američka svemirska agencija NASA objavila je da će globalni nivo mora porasti više nego što se očekivalo 2024. godine zbog toplotnog širenja morske vode i topljenja ledenih pokrivača i glečera.

Prošle godine, najtoplije u istoriji, godišnja stopa rasta bila je 5,9 milimetara, u poređenju sa očekivanih 4,3 milimetra, prema analizi NASA-e.

Sve u svemu, stopa porasta nivoa mora se udvostručila tokom 30 godina, sa porastom globalnog nivoa mora za 10 centimetara od kada su satelitski zapisi o visini okeana počeli 1993. godine.

"Povećanje koje smo videli 2024. bilo je veće nego što smo očekivali", rekao je Džoš Vilis, naučnik iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon.

"Svaka godina je malo drugačija, ali ono što je jasno je da okean nastavlja da raste, a stopa rasta je sve brža i brža.

Kako navodi NASA, uzrok je zagrevanje okeana

U 2024. godini nivo mora je porastao uglavnom zbog toplotnog širenja ili zagrevanja okeana, preokrenuvši trend u kojem su topljenje glečera i ledenih pokrivača najviše doprineli porastu.

"Sa 2024. kao najtoplijom godinom u istoriji, Zemljini okeani koji se šire prate njihov primer, dostižući najviši nivo u poslednje tri decenije", rekla je Nađa Vinogradova Šifer iz NASA-e - prenosi B92.