Kraj jedne ere? Nekada neprikosnoveni Golf tiho nestaje sa scene

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 06 jun 2025

Volkswagen Golf gubi bitku – proizvodnja je pala za 75%, seli se u Meksiko.

Od kada je prvi Golf sišao sa proizvodne trake krajem marta 1974. godine, Volkswagen je proizveo više od 37 miliona primeraka.

To je ubedljivo najpopularniji automobil u istoriji ove kompanije, daleko ispred Bube (21,5 miliona) i Pola (20 miliona). Ali čini se da je zvezda Golfa počela da bledi - piše Reporter International.

Prema prezentaciji radničkog saveta u fabrici u Volfsburgu, proizvodnja ovog modela je naglo opala u poslednjih nekoliko godina.

Agencija Rojters je došla do internog dokumenta i prenosi da je VW 2015. godine proizveo više od milion Golfova (hečbek i karavan verzije) širom sveta, dok je prošle godine izađeno svega nešto više od 300.000 primeraka.

Za 2025. godinu, nemački proizvođač očekuje još manji broj – svega 250.000 vozila. To je pad od 75% za samo jednu deceniju.

Predsednica radničkog saveta, Daniela Kavalo, izjavila je za Rojters da je "trend pada nepovratan i nezaustavljiv".

Zašto Golf više ne uspeva? Postoji nekoliko razloga.

Problemi sa softverom na osmoj generaciji su u početku narušili potražnju. VW je takođe trpeo kritike zbog osetnog pada kvaliteta enterijera u odnosu na odlični Golf Mk7.

Uklanjanje fizičkih komandi, loše pozicionirani klizač ispod ekrana i kapacitivni tasteri na skupljim verzijama pre redizajna dodatno su odbili kupce.

Ali ključni razlog leži u današnjoj opsesiji SUV modelima.

T-Roc, koji je praktično krosover verzija Golfa, skoro je jednako popularan kao i hečbek. Prema podacima koje je objavio Dataforce, prošle godine je u Evropi prodato 216.549 Golfova – samo 13.000 više od T-Roc modela.

VW planira da proizvodnju Golfa sa SUS motorom iz Volfsburga prebaci u Meksiko, počev od 2027. godine.

Kada se to dogodi, moguće je uvođenje četvorodnevne radne nedelje u fabrici u Nemačkoj, gde se prave i Tiguan, Tayron i stari Touran.

Deveta generacija Golfa potpuno električna

Golf bi trebalo da se vrati u Volfsburg krajem decenije – ali kao potpuno električni model devete generacije. Tamo će se praviti i električni T-Roc.

U međuvremenu, VW sprovodi velike mere štednje – planira da do 2030. ukine čak 35.000 radnih mesta u Nemačkoj.

Više od 20.000 zaposlenih već je potpisalo sporazum o odlasku u narednih pet godina.

Do kraja decenije, godišnja proizvodnja u Nemačkoj biće smanjena za 700.000 vozila, a veliki deo tog pada biće rezultat selidbe Golfa u Meksiko.

Važno je napomenuti da se Golf ne proizvodi samo u Volfsburgu – VW ga sklapa i u Maleziji i Kini.

I dok se električni Golf već nazire na horizontu, trenutni model sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem mogao bi da ostane u proizvodnji do 2035. godine, prema rečima Kaija Grinica, šefa tehničkog razvoja u VW-u.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 05 jun 2025

Govoriti naglas sa samim sobom? Na prvi pogled deluje čudno, pa čak i zabrinjavajuće. Mnogi su skloni da to ponašanje posmatraju kao znak da s osobom „nešto nije u redu“.

Međutim, naučna istraživanja razbijaju taj mit i dolaze do potpuno suprotnog zaključka – ljudi koji govore naglas sa sobom zapravo imaju razvijenije mentalne sposobnosti i donose bolje odluke! Iako društvo ovu naviku često vezuje za poremećaje, moderna psihologija sve više ukazuje da je u pitanju korisna strategija samopomoći. I to ne bilo kakva – već tehnika koja može da poboljša pamćenje, ubrza razmišljanje, ojača koncentraciju i čak – podigne samopouzdanje!

Šta zapravo znači kada neko priča sam sa sobom?

Studije pokazuju da izgovaranje reči naglas pomaže mozgu da bolje procesuira informacije. Na primer, ljudi koji dok nešto traže naglas izgovaraju ime tog predmeta, pronalaze ga brže od onih koji ćute. To je zato što govor pojačava fokus kombinovanjem slušnog i verbalnog kanala.

Ali ovo ponašanje nije karakteristično samo za odrasle. Još u ranom detinjstvu, deca prirodno pričaju sama sa sobom dok se oblače, vezuju pertle ili rešavaju neki zadatak. Tada samogovor služi kao svojevrsni unutrašnji trener koji vodi dete kroz proces i podstiče samostalnost.

Od šaputanja do samopouzdanja

Ono što mnogi ne znaju jeste da razgovor sa sobom može pomoći i u borbi sa stresom. Posebno interesantna je tehnika u kojoj osoba sebi obraća u trećem licu – na primer: „Ana, smiri se, znaš da to možeš.“ Ova metoda pomaže da se stvori distanca od problema, smanjuje emocionalnu reakciju i jača unutrašnju kontrolu.

Kada verbalizujemo svoje misli, zapravo ih organizujemo. Lakše donosimo odluke, bolje sagledavamo situacije i pronalazimo rešenja. U psihološkom smislu, samogovor može biti i oblik emocionalne regulacije – umesto da potisnemo osećanja, mi ih osvešćujemo i konstruktivno kanališemo.

Dakle, ako ste se ikada uhvatili kako pričate sami sa sobom – ne brinite. Vi niste „ludi“. Vi koristite moćan alat koji vaš mozak koristi da bude bolji, brži i stabilniji.

Izvor: zena.blic.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 04 jun 2025

U čemu je tajna šestougaonika?

Da li ste se ikada zapitali zbog čega su olovke i drvene bojice najčešće šestougaonog oblika? Ispostavlja se da se iza tog naizgled jednostavnog
dizajna kriju veoma praktični razlozi. Više o tome otkrijte u nastavku.

Zašto su olovke i bojice šestougaone?

Iako su šestougaone olovke danas prilično česte, one u početku nisu bile takve, piše portal IFL Science, prenosi N1 Zagreb.

„U početku su olovke bile okrugle jer su se pravile ručno“, objašnjava vlasnica prodavnice olovki Kerolajn Viver u TED govoru.

„Amerikanci su bili ti koji su industrijalizovali proces. Mnogi zasluge pripisuju Džozefu Diksonu, koji je među prvima razvio mašine za sečenje drvenih pločica, sečenje žlebova i nanošenje lepka.“

Danas i dalje nalazimo okrugle, trouglaste, pa čak i pravougaone „stolarske“ olovke, ali su šestougaoni modeli postali standard. Zašto?

Manje otpada, više olovaka

„Otkrili su da je heksagonalni oblik lakši za proizvodnju i da je stvarao manje otpadnog materijala“, dodaje Viver. I to je jedan od ključnih razloga za dominaciju ove forme.

Čarls Berolchajmer, direktor kompanije California Cedar Products Company, objašnjava: „Od jednog standardnog komada drveta možemo dobiti devet šestougaonih olovaka, dok bismo dobili samo osam okruglih.

Ova razlika može zvučati zanemarljivo, ali u velikoj proizvodnji predstavlja značajnu uštedu.

Zašto ne pravougaone?

Na prvi pogled, pomislili biste da bi pravougaone olovke još bolje iskoristile drvenu podlogu. Ali ovaj format ima nekoliko nedostataka za korisnika.

„Problem sa pravougaonim olovkama je u tome što ih većina oštrača ne podržava“, objašnjava proizvođač olovaka Honeyoung.

„Budući da su oštrice dizajnirane za okrugle oblike, korisnici moraju da naoštre pravougaone olovke nožem ili drugim oštrim alatom.

Šestougao: prijatelj dlana i stola

Ali najbolji argumenti za heksagonalne olovke leže u ergonomiji i korisničkom iskustvu.

„Šestougaoni oblik najbolje pristaje ljudskoj ruci. Ima jasno definisane ivice koje omogućavaju dobro prianjanje u bilo kom položaju“, nastavlja Honeyoung.

„Pored toga, takva olovka ne klizi sa stola tako lako kao okrugli modeli. Lakše ju je uhvatiti čak i na nagnutoj površini.“

Kombinacija praktičnosti, ekonomičnosti i ergonomije

Ukratko: Heksagonalne olovke su postale standard zbog svoje kombinacije praktičnosti, ekonomičnosti i ergonomije.

Ne samo da ih je lakše napraviti i proizvesti više od iste količine drveta nego okrugle, već su i zgodnije za upotrebu, ne klize sa stola i potpuno su kompatibilne sa običnim oštračima.

Dakle, sada znate – tajna šest ivica je u promišljenoj efikasnosti.

Izvor: n1info.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 03 jun 2025

Američki naučnici otkrili su na rubu Sunčevog sistema patuljastu planetu.

Zaleđene stene koje se nalaze u Kajperovom pojasu, izvan Neptuna, obično prate orbitu usmerenu u jednom specifičnom pravcu, a astronomi su pre 20 godina sugerisali da je ovaj fenomen posledica gravitacione privlačnosti devete planete, koja bi mogla da bude 10 puta masivnija od Zemlje, prenosi BFM TV.

Tokom potrage za tom planetom, čije postojanje je i dalje predmet rasprave, troje američkih astronoma tvrdi da su otkrili novu kandidatkinju za status patuljaste planete.

Objekat, nazvan 2017 OF201, ima prečnik od oko 700 kilometara, prema preliminarnoj studiji objavljenoj prošle nedelje, koja još uvek nije prošla stručnu recenziju.

Tri puta je manji od Plutona, ali je dovoljno velik da se svrsta među patuljaste planete, naveo je glavni autor studije Sijao Čeng sa Instituta za napredne studije u Nju Džerziju, SAD.

Trenutno se nalazi tri puta dalje od Zemlje od Neptuna, ali mu je orbita izuzetno izdužena i vodi ga i do 1.600 puta dalje od udaljenosti Zemlja-Sunce, sve do Oortovog oblaka, na granici Sunčevog sistema.

Tokom ovog 25.000 godina dugog putovanja, objekat bi bio vidljiv sa Zemlje samo 0,5 odsto vremena, odnosno tokom jednog veka.

"Već postaje sve slabije vidljiv", napominje Čeng, koji smatra da ovo otkriće sugeriše da bi moglo da postoji "nekoliko stotina sličnih objekata sa sličnim orbitama" u Kajperovom pojasu.

Kalifornijski astronom-amater, 23-godišnji Sem Din, pratio je ovu patuljastu planetu koristeći stare baze podataka.

"OF201 je, po mom mišljenju, verovatno jedno od najzanimljivijih otkrića u spoljašnjem Sunčevom sistemu u poslednjih 10 godina", izjavio je on.

Nakon otkrića 1930. godine, Pluton je neko vreme nosio titulu devete planete Sunčevog sistema, da bi 2006. godine bio preklasifikovan u patuljastu planetu, pre svega zbog svoje veličine - manji je od našeg Meseca.

Danas naš sistem ima još četiri patuljaste planete: Ceres, Eris, Makemake i Haumeu.

Kada su istraživači modelovali orbitu objekta 2017 OF201, otkrili su da ne prati isti obrazac kao slični objekti u Kajperovom pojasu, što bi moglo da dovede u pitanje hipotezu o postojanju devete planete.

Ovo "izuzetno otkriće" i slična otkrića znače da "početni argumenti u prilog postojanja devete planete postaju sve slabiji", smatra i Samanta Loler, istraživač sa kanadskog Univerziteta Regina.

Izvor: reporter-info.com

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 28 maj 2025

Da li zatvarate vrata spavaće sobe pred odlazak na spavanje? Pa, vrata i postoje zato da bi se zatvarala i otvarala, reći ćete... Sasvim normalna i uobičajena stvar. Najčešće se povezuje sa potrebom za privatnošću ili brigom o bezbednosti, ali može otkriti i mnogo o nama.

Psiholozi sugerišu da ova navika nije slučajna, već da je povezana sa specifičnim osobinama i ponašanjem. Tokom nedavnog istraživanja, eksperti za ovu oblast identifikovali su šest karakteristika koje obično poseduju ljudi koji svake večeri zatvaraju vrata spavaće sobe i tonu u drugi svet, svet snova, mira i odmora.

Potreba za sigurnošću

Kada utoli glad, čovekova prva i najvažnija potreba je sigurnost. Mnogi smatraju da će biti bezbedniji ako vrata spavaće sobe noću drže zatvorenim, ali u tom slučaju ne radi se samo o fizičkoj bezbednosti, već i o psihičkoj udobnosti. Ovaj noćni ritual može da pruži osećaj kontrole u nepredvidivom svetu punom opasnosti, kada više nismo sigurni ni u sopstvenom domu.

Psiholog Abraham Maslov, kreator poznate teorije o hijerarhiji potreba, na drugi sprat piramide smestio je upravo sigurnost i potrebu da se zaštitimo, odmah nakon osnovnih fizioloških potreba kao što su disanje, hrana i voda. Dakle, ako svake noći zatvarate vrata sobe u kojoj spavate, verovatno ste od ljudi koji visoko cene ličnu bezbednost, kako u svakodnevnom životu, tako i u snu.

Želja za osamom

Usamljenost ne mora da bude nešto negativno. Štaviše, ponekad je korisna i lekovita, jer nam pomaže da se pronađemo i sastavimo. "To nije odsustvo ljudi, već nemogućnost da razgovarate sa njima o stvarima koje smatrate važnim", rekao je čuveni Karl Jung. Nekad nam je, jednostavno, potrebno da se udaljimo, smirimo i koncentrišemo na sebe, da u tišini razmišljamo i nakratko se distanciramo od spoljašnjeg sveta.

Čin zatvaranja vrata je mali, ali značajan potez koji ukazuje na želju za ličnim prostorom. To je i potreba da se povučemo, sanjamo, da jednostavno budemo svoji, da nas niko ne ometa i da se sklonimo od svega što remeti naš unutrašnji mir. Spavaća soba je idealan kutak za regeneraciju u tom smislu. Lično utočište.

Možda ste introvertan tip

Da li je navika zatvaranja vrata spavaće sobe povezana sa tipom ličnosti? Da li volite društvo ili, pak, spadate u povučene i ćutljive osobe koje ne uživaju u međuljudskim interakcijama? Introvertne ličnosti imaju bogat unutrašnji život i nisu nužno stidljive i asocijalne. Za razliku od ekstrovertnih, energiju crpe iz sopstvenih resursa i za njih je zatvaranje vrata tokom noći više od puke mere bezbednosti.

To je najlakši način da kreiraju miran prostor, neophodan za introspekciju i duboko razmišljanje, što je, zapravo, svima ponekad neophodno, bez obzira na tip ličnosti.

Način da sačuvamo mentalno zdravlje

Stvaranjem bezbednog okruženja dozvoljavamo sebi da se potpuno opustimo i napunimo baterije, daleko od spoljašnjih smetnji i briga. Studija potvrđuje da prakse samopomoći, uključujući stvaranje prijatne i bezbedne sredine za spavanje, mogu značajno smanjiti stres i poboljšati mentalno zdravlje. Te male, svakodnevne radnje doprinose opštem blagostanju i komforu.

Ako steknete naviku da zatvarate vrata spavaće sobe pre spavanja, ne tražite samo zaštitu ili privatnost, već svesno primenjujete strategiju koja vam pomaže da se osećate sigurnije i budete smireniji. U današnjem haotičnom svetu i društvu koje stalno postavlja neke zahteve i uslove, briga o sebi važnija je nego ikad.

Nezavisnost naša nasušna

Mnogi ljudi koji su usvojili ovu naviku podsvesno pokazuju snažan osećaj nezavisnosti. Kada zatvorite vrata, stvarate jasnu granicu između sebe i drugih. Svesni ste da imate svoj prostor i da možete da kontrolišete ko u njega ulazi.

Duboko cenite svoju autonomiju i ne oklevate da istaknete nevidljivu barijeru između vašeg kutka i spoljašnjeg sveta. Nije reč o samoizolaciji, kao što se često pogrešno misli, već o načinu da naglasite individualnost, koju i ostali treba da poštuju.

Sloboda iznad svega i svih

Možda zvuči paradoksalno, ali zatvaranje vrata spavaće sobe nje uvek vezano za sigurnost ili izolaciju. Za mnoge je to čin koji izražava slobodu. U tom prostoru možemo da budemo potpuno svoji, jer je oslobođen spoljnih pritisaka. Ovaj mali, ali važan čin omogućava nam da budemo slobodni u svojim mislima, postupcima, emocijama.

Proverite, možda je upravo sloboda ono što vam nedostaje kada ujutru otvorite vrata spavaće sobe i kročite u svakodnevni život. Preispitajte se i da li na pravilan način komunicirate sa svetom, jer svako ga doživljava drugačije.

Izvor: zena.blic.rs

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 26 maj 2025

Otišli ste da plivate ili se opuštate u toploj kupki i prsti vam se nakon boravka u vodi potpuno smežuraju. Česta zabluda je da se to dešava zbog oticanja izazvanog upijanjem vode. Sada su naučnici potvrdili da to nije slučaj – pravi uzrok leži u našim krvnim sudovima.

Gaj Džerman, vanredni profesor na Odeljenju za biomedicinski inženjering Univerziteta Bingemton u Njujorku, okupio je troje dobrovoljaca koji su potapali prste u vodi tokom 30 minuta, prenosi Net.hr.

Njegov tim je beležio obrasce zakrivljenih brazdi koje su se formirale na koži nakon potapanja. Otkrili su da se ti obrasci uglavnom ponavljaju kada se prsti ponovo potope 24 sata kasnije.

„Ljudi često pretpostavljaju da se bore na koži javljaju jer koža upija vodu, što je čini natečenom i uzrokuje savijanje“, rekao je Džerman. „Iskreno, i ja sam dugo verovao u to.“

Međutim, pokazalo se da je za sve odgovoran naš autonomni nervni sistem. Taj sistem kontroliše naše automatske pokrete, poput disanja, treptanja i rada srca – kao i sužavanje i širenje krvnih sudova.

Na ponašanje krvnih sudova mogu uticati temperatura, lekovi, kao i ono što jedemo i pijemo.

„To sužavanje krvnih sudova takođe izaziva smežuravanje kože nakon dužeg boravka u vodi“, objasnio je dr Džerman. „Kada vaše ruke i stopala dođu u kontakt s vodom duže od nekoliko minuta, znojne žlezde u koži se otvaraju i omogućavaju vodi da prodre u unutrašnje slojeve kože.“

Objasnio je da ta dodatna voda snižava odnos soli u koži. Nervna vlakna zatim šalju signal mozgu o nižem nivou soli, a autonomni nervni sistem reaguje tako što sužava krvne sudove. Sužavanje krvnih sudova smanjuje ukupni volumen kože, zbog čega ona počinje da se bora i formira karakteristične šare.

„To je kao kada se grožđe osuši i pretvori u suvo grožđe – izgubi više volumena nego površine“, dodao je. Smežurani prsti uglavnom stvaraju isti obrazac bora jer se krvni sudovi „ne menjaju značajno po svom položaju“.

Rezultati eksperimenta, objavljeni u časopisu Journal of the Mechanical Behavior of Biomedical Materials, potvrdili su i drugu teoriju – da se bore ne formiraju kod ljudi koji imaju oštećenje nerava u prstima.

Dr Džerman je otkrio još jednu zanimljivu prednost smežuranih prstiju – poboljšanu sposobnost hvatanja. Istraživanja su pokazala da naborana koža omogućava bolji hvat pod vodom u poređenju s glatkom kožom, prenosi Daily Mail.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 21 maj 2025

U srcu Šri Lanke nalazi se grad Sigirija, kako mu i samo ime kaže (u prevodu „mala stena“), izgrađen na 180 metara visokoj Lavljoj steni, na 360 metara nadmorske visine.

Zbog sofisticiranog urbanističkog planiranja, ovaj grad je i danas predmet divljenja savremenih naučnika, piše Punkufer.hr.

Vreme leči rane – poznata je izreka. Ali vreme takođe vodi i u zaborav nekih stvari, uključujući i nekada velike i moćne gradove – što se u ovom slučaju pokazuje tačnim. Ova priča govori upravo o jednom takvom gradu.

Grad Sigirija bio je politički centar Šri Lanke tokom jednog i po veka, a danas su njegovi dobro očuvani ostaci popularna turistička atrakcija.

Palata na nebu

Izgrađen je u 5. veku, tokom vladavine kralja Kasjape, kao tvrđava unutar koje su se nalazili kraljevska palata, vodeni vrtovi, botaničke bašte i budistički hram. Kako je tačno ovakva građevina izgrađena na vrhu stene u vreme bez savremene tehnologije ostaje misterija, a lokalne legende tvrde da su je izgradili bogovi kao palatu na nebu.

Kasnije su ovo mesto nastanjivali budistički monasi, sve dok se i oni nisu povukli, a grad je pao u zaborav između 1155. i 1831. godine, da bi ga na kraju progutala džungla.

Ponovo su ga otkrili evropski istraživači početkom 19. veka, a istoričari i arheolozi neumorno su radili na njegovom očuvanju. Godine 1982. uvršten je na UNESCO-ovu listu svetske kulturne baštine, dok je 2009. otvoren muzej Sigirija, koji obuhvata tri decenije arheoloških istraživanja.

Grad se nalazi na oko tri sata vožnje od glavnog grada Kolomba i otvoren je za turiste svakoga dana. Nakon penjanja uz 1250 stepenika, koji se završavaju prolaskom između kamenih lavljih šapa, posetioci mogu satima istraživati ovaj fascinantni spomenik arhitekture i građevinarstva jedne drevne civilizacije.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 19 maj 2025

Možda zvuči kao scenario za neki mistični film, ali filozof Kris Karter, školovan na prestižnom Oksfordu, ozbiljno istražuje pitanje života posle smrti. Njegova knjiga "The Case for the Afterlife" donosi intrigantne tvrdnje – među njima i onu da smrt nije kraj, već početak novog poglavlja.

Kako piše britanski Mirror, Karter u knjizi sakuplja dokaze i iskustva koja ukazuju na postojanje "drugog sveta" – uključujući reinkarnaciju, višu dimenziju nalik raju i komunikaciju s preminulima. Tu su i potresna svedočanstva o iskustvima bliske smrti, vizije na samrtnoj postelji, uspomene dece na prethodne živote i poruke koje stižu s one strane.

Jedan od ključnih izvora Karterove knjige je Friderik Majers, pesnik i jedan od osnivača Društva za psihička istraživanja. Iako je preminuo pre više od veka, Majers je – prema tvrdnjama brojnih vidovnjaka – uspeo da komunicira iz "onostranog sveta" i prenese kako izgleda život posle smrti.

Šest nivoa postojanja

Njegove poruke govore o neobičnom putovanju duše kroz čak šest različitih nivoa postojanja, koji vode iznad našeg sveta:

Had – prelazna faza, mesto odmora i prilagođavanja duše nakon smrti.

Treći nivo – podseća na Zemlju, ali se tu duše okupljaju prema sličnim interesovanjima i stvaraju zajedničke svetove po sopstvenim željama.

Eido – četvrti nivo, opisan kao rajska dimenzija, s bojama i pejzažima koje naš um ne može ni da zamisli.

Ravan plamena

Ravan svetlosti

Out-Younder – završna faza, gde duše više nemaju fizičko telo, već postaju čisto "belo svetlo" i stapaju se sa besmrtnima.

Sam Majers je, prema svedočenjima, stigao do četvrtog nivoa – Eida – i opisao ga kao nešto najlepše što je ikada doživeo. Za više nivoe je informacije dobio od onih koji su tamo već "otišli".

Ali nije sve rajski. Karter upozorava da ne završavaju svi u svetlosnim dimenzijama. Duše koje su na Zemlji bile sebične, zle i destruktivne, navodno ostaju u nižim, pustim i mračnim prostorima, bez radosti, sve dok ne odbace svoju negativnost.

– Način na koji ćemo doživeti "treći nivo" zavisi od našeg života na Zemlji, ali i od duhovne i moralne zrelosti koju postignemo, zaključuje Karter, prenos Večernji list.

Ostaje pitanje: ako nas posle smrti čeka toliko slojeva postojanja, koliko zapravo znamo o životu koji upravo živimo?

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 16 maj 2025

Sve je više dokaza da se jedna velika tajna krije ispod prašnjavih crvenih prostranstava Marsa. Tajna koja bi mogla da potpuno redefiniše naš pogled na najbližeg komšiju – ogromni rezervoar tečne vode zakopan duboko ispod površine.

Mars je prekriven tragovima nekadašnjih prostranih vodenih tokova. Ali slagalica o tome gde je sva ta voda otišla kada je planeta zahladnela i opustela i dalje nije potpuna, prenosi rts.rs.

Nova studija nudi potencijalni odgovor. Koristeći seizmičke podatke od Nasine misije "InSight", otkriveni su dokazi koji pokazuju da seizmički talasi usporavaju u sloju između 5,4 i osam kilometara ispod površine, što bi moglo da ukazuje na prisustvo tečne vode na tim dubinama.

Gde je sva voda nestala?

Mars nije oduvek bio pustara kakva je danas. Pre više milijardi godina, reke su izrezbarile doline, a jezera i mora svetlucala pod zracima sunca.

Kako je Marsovo magnetno polje slabilo i atmosfera se tanjila, veći deo vode je nestao – deo u svemir, deo se zamrzao u polarnim kapama, a deo ostao zarobljen u mineralima do danas.

Međutim, isparavanje, zarmzavanje i zarobljavanje u stenama ne može da objasni za celokupnu količinu vode koja se nalazila na Crvenoj planeti. Računanja su došla do zaključka da količina vode koja „fali“ je dovoljna da pokrije planetu okeanom dubine od 700 do 900 metara.

Jedna hipoteza jeste da je voda iscurela dublje u koru. Mars je u svojoj prošlosti pretrpeo ozbiljna meteoritska „bombardovanja“, koja su mogla da naprave pukotine kroz koje bi voda otekla.

Duboko ispod površine, veće temperature nego na površini bi održavale vodu u tečnom stanju.

Seizmički snimak Marsove kore

Nasina sonda "InSight“ sletela je na Mars 2018. godine kako bi slušala unutrašnjost planete uz pomoć superosetljivog seizmometra.

Proučavajući posebnu vrstu vibracije, naučnici su otkrili značajnu podzemnu anomaliju – sloj između 5,4 i osam kilometara dubine gde su se vibracije kretale sporije.

Ovaj sloj manje brzine kretanja talasa su najverovatnije veoma porozne stene ispunjene tečnom vodom, poput veoma vlažnog sunđera. Nešto slično kao Zemljini vodonosni slojevi.

Izračunali su da bi taj vodonosni sloj na Marsu mogao da sadrži dovoljno vode da pokrije planetu globalnim okeanom dubine od 520 do 780 metara, nekoliko puta više vode nego što se nalazi u ledu na Antarktiku.

Ova zapremina odgovara procenama o Marsovskoj „nedostajećoj“ vodi (710 do 920 metara dubine globalnog okeana), nakon uračunavanja gubitaka u isparavanju, leđenju i vodi zarobljenoj u mineralima.

Meteoriti i masozemljotresi

Naučnici su do otkrića došli uz pomoć dva udara meteorita 2021. godine i jednog potresa 2022. godine. Ovi digađaji su poslali seizmičke talase kroz njegovi koru, slično kao kada kamen upadne u vodu.

Seizmometar na misiji "InSight" registrovao je ove vibracije i iskoristio ih da mapira skrivene slojeve u planetarnoj kori.

Zašto je ovo važno

Tečna voda je esencijalna za život kakvih ga znamo. Na Zemlji brojni mikrobi uspevaju se razvijaju i žive.

Da li bi slični oblici života, ostaci drevnog marsovskog ekosistema, mogli da se održe u ovakvim podzemljnim rezervoarima.

Voda bi mogla da posluži i za više i složenije oblike života – poput budućih ljudskih istraživača. Prerađena bi mogla da obezbedi pijaću vodu, kiseonik, pa i gorivo za rakete.

Naravno, bušenje kilometrima duboko na drugoj planeti je veliki izazov. Međutim, drugi podaci otkrivaju mogućnost da se blizu Marsovog evaktora bliže površini nalazi još zona bogatih vodom, poput rezervoara zaleđenog blata u regionu Utopija planitija.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 maj 2025

Inteligencija predstavlja mentalnu osobinu koju čini nekoliko različitih sposobnosti: učenje iz iskustva, prilagođavanje novim situacijama i njihovo razumevanje, efikasno primenjivanje prethodno stečenih znanja, brzo snalaženje, efektno korišćenje apstraktnih pojmova i ideja. A od koga je nasleđujemo? Može da je "prenese" samo jedan roditelj, a razlog se krije u hromozomima.

Poslednjih decenija sprovedeno je bezbroj studija koje su identifikovale snažnu vezu između genetike i razvoja viših funkcija mozga. Istraživanje Univerziteta u Kembridžu, obavljeno 1984. godine, pokazalo je da se geni povezani sa inteligencijom prenose po – majčinoj liniji.

Kako se oni nalaze u hromozomu X, a žene imaju dva hromozoma X, samim tim je veća i verovatnoća da "inteligentne" gene deca naslede od majke.

Hipotezu su podržale i studije koje su kasnije sprovedene. Istraživački timovi analizirali su određene komponente, kao što su biohemijski i genetski faktori, i zaključili da geni majke pružaju mnogo više informacija za razvoj moždanih struktura povezanih sa razmišljanjem i mentalnim operacijama kod beba.

Ista studija pokazala je da su XY hromozomi, koje dobijamo od oca, uglavnom odgovorni za fizičke aspekte, kao i da se sa te strane nasleđuju intuicija i emocije.

Poznato je da veza između majke i deteta značajno utiče na razvoj mozga. Hipokampus, deo mozga povezan sa pamćenjem, učenjem i reakcijama na stres, kod 13-godišnje dece kojoj su majke pružale emocionalnu podršku i intelektualnu stimulaciju za 10 odsto je veći u poređenju sa hipokampusom dece čije su majke bile emocionalno hladne. Od majke, kako otkrivaju analize, nasleđujemo i koncentraciju, pamćenje, obrasce spavanja.

Na inteligenciju, osim genetike, utiču i drugi faktori: kvalitet i kvantitet obrazovanja, ishrana tokom detinjstva i adolescencije, izlaganje raznim stimulansima od ranog uzrasta, porodično okruženje, društvene interakcije i međuljudski odnosi, pristup resursima kao što su knjige, tehnologija i drugi obrazovni alati, mentalno zdravlje.

Izvor: n1info.rs