Novi trend sa ChatGPT karikaturama preplavio je društvene mreže, a korisnici masovno dele AI-slike sebe i svog posla, ne razmišljajući mnogo o tome koliko ličnih podataka pritom otkrivaju. Iako deluje bezazleno i zabavno, stručnjaci upozoravaju da bi učestvovanje u viralnom izazovu moglo imati dugoročnije posledice po privatnost nego što se na prvi pogled čini.
Koja je druga strana priče trenda da vam ChatGPT kreira karikaturu na radnom mestu i na koji način naši podaci mogu da budu zloupotrebljeni za N1 govorila je Katarina Jonev, ekspertkinja i edukatorka iz oblasti bezbednosti dece na internetu.
Sa njom smo, takođe, razgovarali o novom, vrlo opasnom trendu na TikToku u kojem tinedžeri prave video-zapise dok su pod dejstvom opojnih supstanci - piše N1.
Karikatura na ChatGPT-ju - druga strana priče
"Druga strana ovog naizgled bezazlenog i zabavnog trenda jeste činjenica da nijedna AI karikatura ne nastaje „ni iz čega“. Da bi sistem kreirao karikaturu, korisnik najčešće mora da dostavi fotografiju lica, a često i dodatne informacije: čime se bavi, kakav stil voli, gde radi, pa čak i kakav imidž želi da prikaže (ozbiljan, kreativan, autoritativan, opušten). Fotografija lica spada u biometrijske podatke, što znači da nije u pitanju obična slika, već podatak koji nas može identifikovati na jedinstven način. Kada se toj fotografiji dodaju kontekstualne informacije – radno mesto, profesija, interesovanja, raniji razgovori – dolazimo do digitalnog profila osobe", objašnjava Jonev.
Problem, kaže, nije u samoj karikaturi kao krajnjem rezultatu, već u svesti korisnika o tome šta sve daje zauzvrat.
"Mnogi ljudi ne razmišljaju o tome da slika snimljena u kancelariji može otkriti naziv firme, dokumenta u pozadini, bedževe, uniforme, pa čak i raspored prostorija. Drugim rečima, trend je zabavan, ali nije neutralan - on podrazumeva razmenu podataka, a svaka razmena nosi određeni rizik", kaže sagovornica.
Na koji način naši podaci mogu da budu zloupotrebljeni?
Katarina Jonev kaže da samo kreiranje karikature nije samo po sebi štetno. Problem nastaje u trenutku kada se podaci koriste van konteksta u kom su dati ili kada korisnik izgubi kontrolu nad njima.
"Zloupotrebe mogu biti različite. Krađa identiteta je prilično učestala, i nastaje kada se fotografija i osnovni podaci mogu iskoristiti za pravljenje lažnih profila na društvenim mrežama ili u komunikaciji sa trećim licima. Kod Deepfake aplikacije sadržajem slike lica mogu postati osnova za kreiranje lažnih fotografija ili videa (a moramo znati da je oko 96 odsto svih deepfake materijala pornografskog sadržaja). Ciljane prevare (phishing/fišing) je takođe lakše sprovesti u delo kada se zna čime se neko bavi i gde radi, jer je time i mnogo lakše poslati uverljivu lažnu poruku ili mejl. Spajanje podataka odnosno informacije iz različitih izvora mogu se povezati i koristiti za precizno profilisanje osobe, što je posebno opasno u marketinške, ali i manipulativne svrhe", naglašava Jonev.
Ona kaže da je važno da razumemo da jednom podeljeni digitalni podatak ne možemo „povući nazad“.
" Čak i kada obrišemo sadržaj, ne možemo biti sigurni gde je sve završio i na koji način će biti korišćen u budućnosti", objašnjava ona.
Poseban oprez za decu
"Kada govorimo o deci, prag opreza mora biti mnogo viši. Posebno je važno da roditelji ne šalju fotografije dece „reda radi“, iz zabave ili zbog trenda, niti da deci dozvoljavaju samostalno korišćenje AI alata koji zahtevaju upload ličnih podataka. Deca ne razumeju dugoročne posledice deljenja fotografija, a roditelji često misle da je karikatura 'manje rizična' jer nije realna fotografija – što nije tačno", kaže Katarina Jonev.
Ona naglašava da roditelji treba da znaju da fotografija deteta, čak i kada se pretvori u karikaturu, i dalje je zasnovana na stvarnom liku deteta.
"Danas postoje aplikacije koja blurovane slike mogu da "očiste" da se jasno vidi lice deteta, ili da se ukloni stiker sa lica deteta čime veliki broj roditelja pribegava u nadi da će tako zaštiti privatnost deteta. Deca nemaju kapacitet da daju informisanu saglasnost za deljenje svojih podataka, a digitalni trag koji ostane danas može uticati na dete sutra – u školi, među vršnjacima, pa čak i u odraslom dobu", objašnjava.
Šta od podataka nikako ne deliti sa veštačkom inteligencijom?
"Postoje podaci koje nikada ne bi trebalo deliti, bez obzira na to koliko je alat "zabavan", "pametan" ili "popularan" a to su fotografije dece, lična dokumenta (lična karta, pasoš, zdravstvena knjižica), tačnu adresu stanovanja i lokaciju u realnom vremenu, podatke o školi, razredu, smeni koju dete pohađa, informacije o rutini (kada smo sami kod kuće, kada dete ide u školu), poverljive poslovne informacije i dokumenta", naznačava Katarina Jonev.
Njena ključna poruka je da veštačka inteligencija treba da bude alat, a ne mesto gde ostavljamo svoju privatnost. Trendovi dolaze i prolaze, ali posledice nepromišljenog deljenja podataka mogu ostati trajno.
Ona dalje dodaje da ako tehnologiju koristimo informisano, svesno i odgovorno, ona može biti saveznik. Ako je koristimo impulsivno – može postati ozbiljan bezbednosni rizik, naročito za decu.
Novi TikTok trend koji normalizuje konzumiranje droga
Ovom prilikom osvrnuli smo se na novi, opasan trend sa TikToka u kojem deca prave video-zapise na kojima su pod dejstvom opojnih supstanci. Naša sagovornica kaže da je reč o izuzetno zabrinjavajućem trendu u kojem mladi, najčešće tinejdžeri, snimaju sebe dok su pod dejstvom različitih opojnih supstanci, a zatim te snimke objavljuju na TikToku kao „zabavan“ sadržaj. Ovi video-snimci često prikazuju promene u ponašanju, govoru, svesti ili percepciji, ali su upakovani u formu izazova, šale ili eksperimenta.
"Ono što ovaj trend čini posebno opasnim jeste činjenica da se konzumacija opojnih supstanci normalizuje i predstavlja vid zabave, bez ikakvog prikaza realnih posledica. Mladi koji gledaju takav sadržaj ne vide zdravstvene rizike, dugoročne posledice, niti činjenicu da iza kamere često stoje ozbiljni problemi", kaže Jonev.
Važno je naglasiti, kako kaže, da ovo nije novi problem, ali jeste nova forma - društvene mreže omogućavaju da se rizična ponašanja ne samo praktikuju, već i javno promovišu, nagrađuju lajkovima, pregledima i pažnjom.
"Ovakav trend je izuzetno opasan upravo zbog uzrasta publike kojoj je najviše dostupan. Tinejdžeri su u fazi razvoja u kojoj je potreba za prihvatanjem, dokazivanjem i pripadanjem grupi veoma izražena, dok je sposobnost procene rizika još uvek u razvoju. Stvara se pogrešna slika da je konzumacija supstanci bezazlena, a ujedno se povećava rizik od rizičnih eksperimenata iz radoznalosti ili pritiska vršnjaka", objašnjava sagovornica.
Ono što posebno zabrinjava, ističe Jonev, je činjenica da algoritam TikToka funkcioniše tako da sličan sadržaj prikazuje sve češće, što znači da dete može biti izloženo velikom broju ovakvih snimaka u vrlo kratkom vremenu, bez da ih je svesno tražilo.
"Drugim rečima, dete ne mora da 'traži problem' - problem vrlo lako može doći do njega", jasno objašnjava Jonev.
Kako zaštitit decu?
"Potpuna zaštita, nažalost, ne postoji, ali postoje načini da se rizik značajno smanji. Rešenje nije nužno potpuno izbacivanje TikToka, već kombinacija tehničkih podešavanja i roditeljskog angažmana. Roditelji mogu da aktiviraju neku od mnogobrojnih aplikacija roditeljske kontrole, da povežu svoj i dečiji nalog, ograniče vreme korišćenja aplikacije, prijave i blokiraju neprimeren sadržaj, zajedno sa detetom da podese interesovanja i opciju 'Not interested', da redovno razgovaraju o tome šta dete gleda i zašto mu se neki sadržaj pojavljuje", savetuje sagovornica.
Međutim, dodaje, važno je istaći i sledeće: nijedna postavka ne može zameniti razgovor i poverenje. Algoritmi greše, sadržaj "procuri", a deca često znaju više tehničkih trikova od odraslih.
Razgovarajte sa decom
"Razgovor unapred o opasnostima je ključan. Čekanje da se problem pojavi često znači da je dete već bilo izloženo sadržaju, ali nije imalo kome da se obrati. Najveća greška koju roditelji mogu da naprave jeste da veruju da će zabrana rešiti problem. Deca koja nemaju informacije tražiće ih sama - često na pogrešnim mestima", kaže ona i poručuje roditeljima:
"Kada dete razume zašto je nešto opasno, mnogo je veća šansa da će doneti odgovornu odluku, čak i kada roditelj nije prisutan. Naša uloga kao roditeljia nije da decu izolujemo od interneta, već da ih naučimo kako da u njemu žive bezbedno", zaključuje Katarina Jonev.
