Sombor vesti

Program finansijske podrške za plasman meda i drugih pčelinjih proizvoda u 2025. godini sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije.

Kako navode u resornom Ministarstvu, ukupno raspoloživa bespovratna sredstva za sprovođenje ovog programa su 50.000.000,00 dinara.

Sredstva opredeljena Programom namenjena su za finansijsku podršku privrednim društvima i preduzetnicima, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i imaju upisan u Registar odobrenih objekata kod Uprave za veterinu, objekat namenjen za punjenje i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela u kome se med i drugi proizvodi pčela, bez obzira na poreklo, pune i pakuju ili se pune i pakuju uslužno, a namenjeni su za stavljanje u promet.

Izuzetno, za sredstva mogu da konkurišu i privredna društva i preduzetnici koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i čiji osnivači imaju upisan u Registar objekata kod Uprave za veterinu, objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet. U tom slučaju, uslov je da odmah po nabavci opreme, a najkasnije do 31.12.2025. godine ovaj privredni subjekat ili preduzetnik izvrši upis, u Registar odobrenih objekata kod Uprave za veterinu, objekta namenjenog za punjenje i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela u kome se med i drugi proizvodi pčela, bez obzira na poreklo, pune i pakuju ili se pune i pakuju uslužno, a namenjeni su za stavljanje u promet.

Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 50% vrednosti ulaganja. Preostali iznos za nabavku opreme privrednih društava i preduzetnika finansiraće se iz sopstvenih sredstava.

Iznos ukupno odobrenih sredstva po zahtevu može maksimalno iznositi 3.000.000,00 dinara.

Ulaganja koja se mogu finansirati u okviru ovog Programa obuhvataju:

- nabavku mašina i opreme za finalizaciju i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela (linije za punjenje i pakovanje meda, punilice za tegle i boce, etiketirke, vakuum pakerice, oprema za pakovanje u kesice i male doze...)

- nabavku opreme za skladištenje i čuvanje meda i drugih proizvoda pčela (INOX - prohromski rezervoari za med, kontejneri za skladištenje polena, propolisa, voska, kamere za kontrolisanu temperaturu skladištenja….)

- nabavku dostavnih vozila za prevoz sirovina i sopstvenih gotovih proizvoda, kao i druga transportna sredstva koja se koriste u pogonu.

Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava se podnosi Fondu za razvoj i to dostavljanjem popunjenog obrasca za prijavu, kao i prateće dokumentacije kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz ovog programa, elektronskim putem.

Javni poziv je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 30.06.2025. godine.

izvor: radioapatin.com

Na društvenim mrežama postoje bezbrojni snimci papagaja koji pričaju kao ljudi, ispuštaju smešne zvuke, izvode akrobacije i deluju vrlo neodoljivo.

Zapravo, papagaji su toliko simpatični i harizmatični u tim klipovima da mnogi požure da ih udome, a da prethodno ne saznaju dovoljno o tome šta zaista znači imati papagaja kao kućnog ljubimca.

Evo pet stvari koje bi trebalo da znate pre nego što se odlučite da udomite papagaja – uz savet stručnjaka iz vaše lokalne prodavnice kućnih ljubimaca, piše Chico.

Žive veoma dugo. Za razliku od, recimo, tigrica koje obično žive 10 do 14 godina, papagaji generalno žive više decenija — neki čak i do 80 godina! Da li ste spremni na takvu dugoročnu obavezu?

Potreban im je društveni kontakt. Ostaviti papagaja samog i ne obraćati pažnju na njega može da ima ozbiljne posledice. Ptice koje su lišene društvenog kontakta mogu početi da čupaju svoje perje, postanu agresivne ili čak prestanu da jedu. Ako često niste kod kuće, bolje je da izaberete ljubimca koji je samostalniji.

Zahtevaju posebnu negu. Papagaji su osetljive prirode i vlasnici moraju temeljno da brinu o njihovim potrebama. Potreban im je prostran kavez, sveže voće, semenke, igračke, svež vazduh, kupanje, sečenje noktiju i redovni pregledi kod veterinara.

Dakle, nemojte misliti da je dovoljno da svakog dana napunite činiju vodom i zrnevljem ako ste udomili ara papagaja ili sivog žakoa.

Mogu da ujedu. Papagaji imaju snažan kljun napravljen da lomi orahe. Zato njihovi vlasnici moraju da budu pažljivi prilikom rukovanja i da vode računa da ptica ne pomeša prst s komadom voća. Iz tog razloga, nije preporučljivo udomiti papagaja ako imate malu decu, jer deca, ne znajući bolje, mogu da iznerviraju pticu i izazovu da ujede u samoodbrani.

Često bivaju napušteni. Nije retkost pronaći mlade, zdrave papagaje u azilima za životinje. Razlozi za napuštanje najčešće se odnose na ponašanje ptice (na primer, da vrišti, grize ili je previše bučna), ili na zahtevnu negu koju traži.

Izvor: n1info.rs

Automehaničar Skoti Kilmer upozorio je vozače da zvuk struganja prilikom kočenja može da ukaže na ozbiljan problem. Kočione pločice su ključni deo sistema kočenja – to su ravni komadi čelika prekriveni debelim slojem tarnog materijala koji omogućava sigurno zaustavljanje vozila. Međutim, svaka upotreba kočnica uzrokuje njihovo postepeno trošenje.

Kada se kočione pločice previše istroše, vozači reskiraju oštećenje kočionih diskova, što može dovesti do skupih popravki i ugroziti sigurnost na putu. Automehaničar Skoti je na svom Jutjub kanalu upozorio vozače da odmah zaustave automobil ako osete da nešto nije u redu s kočnicama.

Naglasio je: "Zvuk škripanja pri kočenju može biti prvi znak istrošenosti pločica. Ako primetite buku, najbolje je da odmah skinete točak i proveriti stanje pločica. Ako je materijal kočionih pločica tanji od novčića, vreme je za zamenu. Ako se čuje struganje, znači da su pločice potpuno istrošene i da dolazi do oštećenja kočionih diskova".

Kilmer je upozorio: "Ako vaši kočioni sistemi proizvode užasne zvukove – stanite i odmah ih popravite. Imao sam slučaj gde je vozač ignorisao problem toliko dugo da mu je otpala glavčina točka!"

Stručnjaci iz RAC-a ističu da mnoga moderna vozila imaju senzore upozorenja koji obaveštavaju vozače kada je vreme za zamenu kočionih pločica. Životni vek kočionih pločica varira – mogu trajati između 50.000 i 100.000 kilometara, pa čak i duže. Međutim, način vožnje igra ključnu ulogu u njihovom trošenju.

Stručnjaci savetuju izbegavanje naglog kočenja i korišćenje motorne kočnice kad god je to moguće kako bi se produžila trajnost kočionog sistema.

Konačno, redovna provera i pravovremena zamena kočionih pločica ne samo da štedi novac, već i sprečava opasne situacije na putu.

Izvor: zena.blic.rs

Premeštanje većih komada nameštaja ili kućnih aparata za čišćenje površina ispod njih je uglavnom neželjeni posao za svakoga i jedan od najgorih zadataka u okviru temeljnog čišćenja kuće. Ali, ako iskoristite stari sunđer za pranje sudova ili bilo koji drugi sunđer koji imate u domaćinstvu, ovaj posao ćete obaviti bez po muke.

Površine ispod ormara ili frižidera često akumuliraju prljavštinu, a čišćenje često predstavlja naporan i težak posao. Jedna Tiktokerka je prevazišla ovaj problem tako što je napravila jedinstveni alat od starog sunđera i drvene varjače pomoću koje više ne mora ni da pokušava da pomeri ove teške predmete da bi očistila površinu ispod njih. Trik je prikupio veliki broj pregleda, a domaćice su oduševljene, jer je čišćenje postalo lako kao pero!

Na svom profilu pod nazivom @Washy Vash, gde deli zanimljive savete i trikove za brzo i efikasno čišćenje za koje možda niste znali, otkrila je da se ove nepristupačne površine mogu očistiti za samo nekoliko sekundi, a njen savet je oduševio mnoge. Sve što vam je potrebno je stari sunđer u kojem ćete izbušiti rupu za dršku drvene varjače. Kada podesite svoj novi "alat" ovako, jednostavno ga gurnite ispod frižidera ili nameštaja i zamahnite ga nekoliko puta.

Prvo ovakvo čišćenje moglo bi neprijatno da vas iznenadi kad vidite koliko nečistoća je stari sunđer pokupio, ali ako ovu praksu uključite u svoju rutinu, svakog narednog puta na sunđeru će ostajati sve manje prljavštine.

Postoji i nekoliko stvari koje treba imati na umu s ovim trikom za čišćenje. Ovako "produženi" sunđer možete da gurnete onoliko koliko je duga drška drvene varjače, pa svakako izaberite onu najdužu koju imate pri ruci.

Ako koristite običan sunđer, da biste bolje očistili usku površinu koristite mešavinu deterdženta za suđe i vode u koju ćete ga potopiti kako biste bolje "obavili posao". Istovremeno, važno je znati da u ovom slučaju morate imati dva koraka, to jest, nakon čišćenja ovom tečnošću dobro isperite sunđer običnom vodom i još jednom prođite kroz površinu koju želite da očistite.

Takođe je važno znati da ovaj način čišćenja neće pokriti sve centimetre ove teško dostupne i često prljave površine, ali će sigurno produžiti vreme između dva pomeranja velikih kućnih aparata ili nameštaja kada je površina dostupna za temeljno ribanje.

Mnoge domaćice ovo ne znaju, a može dosta da vam olakša posao u kući.

Sunđeri za pranje sudova, ali i ostali koje koristite u domaćinstvu, mogu da budu veoma korisni i van kuhinje. Čak i oni koje bi inače završili u kanti za smeće zbog dotrajalosti, mogu vas spasiti u nekim situacijama.

Evo gde ih možete iskoristiti:

1. Napravite posebnu hvataljku za čišćenje teško dostupnih mesta. Takođe će služiti kao držač igle. Stavite sodu bikarbonu na sunđer i stavite ga u frižider - neutralisaće neprijatne mirise.

2. Izrežite ga malo i gurnite sapun unutra, imaćete sapun za puno pranja. Stavite ga u saksiju, ispod zemlje. Sunđer će zadržati vlagu. Nanesite lepak na sunđer kada sa svojom decom pravite kreativne slike na papiru.

3. Isecite ga po dužini i poprečno. Možete očistiti metalnu zaštitu na ventilatoru bez mnogo muke.

4. Starom sunđerom odvojite zeleni deo za ribanje, smotajte ga i umetnite u crevo za vodu, u deo koji se spaja na slavinu. Otvorite vodu naglo, a taj komad sunđera će izleteti na drugu stranu i istovremeno očistiti naslage prljavštine unutra.

5. Namočite nekoliko sunđera, stavite ih u malu vrećicu, čvrsto zatvorite i zamrznite. To će vam poslužiti da ohladite hranu i piće kada idete na put sa porodicom ili prijateljima.

6. Odsecite komad većeg sunđera u obliku mača, obojite ga i vaše dete će imati super igračku koja nikoga ne može da povredi.

7. Smotajte komad sunđera, stavite u malu teglicu, dodajte malo acetona i imate savršenu posudu za skidanje laka za nokte - samo stavite svaki prst unutra.

8. Odsecite sunđer na centimetar po dužini, stavite seme unutra i navlažite sve komadiće vodom - seme će brzo proklijati, prenosi Jutarnji.hr

Jaja su jedna od osnovnih namirnica u svakoj kuhinji – od doručka do kolača, gotovo da ne postoji domaćinstvo koje ih ne koristi. Ipak, večita dilema ostaje – da li su domaća jaja zaista bolja od onih iz prodavnice?

Mnogi tvrde da su razlike ogromne, a portal Index je nabrojao nekoliko osnovnih karakteristika i potencijalnih razlika između domaćih i industrijskih jaja:

1. Boja ljuske i žumanca – mitovi i istina

Jedna od prvih stvari koju primećujemo kod jaja jeste boja ljuske. Domaća jaja često imaju braon ljusku, dok ona iz prodavnice mogu biti i bela. Međutim, boja ljuske ne znači nužno i bolji kvalitet – ona zavisi isključivo od rase kokoške.

S druge strane, boja žumanca često otkriva više o načinu ishrane kokoški. Domaća jaja obično imaju intenzivnije narandžasto žumance jer kokoške iz slobodnog uzgoja imaju raznovrsniju ishranu, uključujući travu i insekte. Kod industrijskih jaja, boja žumanca može se kontrolisati dodavanjem specijalnih pigmenata u hranu.

Boja ljuske nije pokazatelj kvaliteta, ali intenzivnija boja žumanca može ukazivati na kvalitetniju ishranu kokoški.

2. Ukus – osećate li razliku?

Mnogi ljubitelji domaćih jaja tvrde da su znatno ukusnija od industrijskih. Ali koliko je to tačno? Nekoliko istraživanja pokazalo je da većina ljudi ne može da prepozna razliku u ukusu kada su jaja pripremljena na isti način.

Ipak, razlika se može primetiti kod prženih jaja, gde domaća često imaju bogatiji ukus i kremastiju teksturu. To se pripisuje višem udelu zdravih masti kod kokoški koje se hrane prirodnijom ishranom.

Razlika u ukusu postoji, ali nije uvek drastična – više zavisi od ishrane kokoški nego od porekla jaja.

3. Hranljiva vrednost – koja jaja su zdravija?

Studije su pokazale da jaja iz slobodnog uzgoja često sadrže više omega-3 masnih kiselina, vitamina D i bolji odnos omega-6 i omega-3 masti. To znači da su potencijalno zdravija od jaja iz velikih industrijskih farmi, gde kokoške dobijaju standardizovanu ishranu bogatu sojom i kukuruzom.

Takođe, domaća jaja mogu sadržati manje ostataka pesticida i antibiotika, iako su količine tih supstanci u industrijskim jajima strogo regulisane u EU. Iako domaća jaja mogu imati nešto bolji nutritivni profil, razlike nisu ogromne.

4. Svežina

Domaća jaja obično su svežija jer dolaze direktno od uzgajivača, dok industrijska mogu provesti i nekoliko nedelja u skladištima i prodavnicama pre nego što stignu do potrošača.

Jedan trik za proveru svežine je potapanje jajeta u vodu – ako ostane na dnu, sveže jeje ako ispliva, starije je i možda više nije jestivo.

Domaća jaja su uglavnom svežija, ali datum pakovanja kod jaja iz prodavnice može pomoći pri izboru svežijih komada.

5. Cena – za domaća jaja ćete često morati da izdvojite više

Industrijska jaja su znatno jeftinija.

Glavni razlog za to je način proizvodnje – industrijske farme proizvode jaja u velikim količinama, dok domaće kokoške daju manji prinos, ali žive u boljim uslovima. Ako vam je cena prioritet, jaja iz prodavnice su isplativija opcija. Ako vam je važan kvalitet i dobrobit životinja, domaća jaja su bolji izbor.

Zaključak – koja jaja odabrati?

Ako vam je važan ukus, svežina i potencijalno bolji nutritivni sastav, domaća jaja su svakako bolji izbor. Međutim, ako često koristite jaja za pečenje ili vam je cena odlučujući faktor, industrijska jaja mogu biti sasvim prihvatljiva.

Idealna opcija je pronaći pouzdanog lokalnog proizvođača koji nudi kvalitetna jaja po razumnim cenama – tako ćete dobiti i kvalitet i dobru vrednost za novac.

Izvor: n1info.rs

Urme su slatko i hranljivo voće koje potiče iz pustinjskih oblasti Bliskog istoka i severne Afrike.

Urme se smatraju jednim od najzdravijih prirodnih zaslađivača i koriste se u ishrani već hiljadama godina. Osim što su izuzetno ukusne, bogate su hranljivim materijama koje doprinose zdravlju organizma.

Nutritivna vrednost urmi

Urme su odličan izvor prirodnih šećera, vlakana, vitamina i minerala. Sadrže značajne količine:

– Vlakna, koja poboljšavaju varenje i održavaju zdravlje creva.

– Kalijuma, koji pomaže u regulaciji krvnog pritiska i održavanju zdravlja srca.

– Magnezijuma, važnog za rad mišića i nervnog sistema.

– Gvožđa, koje doprinosi boljoj cirkulaciji i prevenciji anemije.

– Antioksidanata, poput flavonoida i karotenoida, koji štite organizam od oksidativnog stresa.

Zdravstvene prednosti konzumiranja urmi

Podrška zdravlju srca – Urme su bogate kalijumom i magnezijumom, koji pomažu u snižavanju krvnog pritiska i smanjenju rizika od srčanih bolesti.

Regulisanje varenja – Vlakna u urmama poboljšavaju probavu i sprečavaju zatvor.

Prirodni izvor energije – Zbog kombinacije ugljenih hidrata i prirodnih šećera, urme pružaju brzu i dugotrajnu energiju.

Jačanje kostiju – Sadrže kalcijum, fosfor i magnezijum, koji doprinose očuvanju gustine kostiju.

Poboljšanje moždanih funkcija – Antioksidanti u urmama mogu smanjiti upalne procese u mozgu i podržati kognitivne funkcije.

Kada i kako jesti urme

Kao užinu – Idealne su za brzo podizanje energije između obroka.

Pre treninga – Pružaju postepeno oslobađanje energije, što ih čini odličnim izborom pre fizičke aktivnosti.

U smutijima i zdravim poslasticama – Mogu se koristiti za pravljenje zdravih slatkiša bez dodatnog šećera.

Uz orašaste plodove – Kombinacija urmi sa bademima ili orasima pruža savršen balans proteina i ugljenih hidrata.

Preporučena dnevna količina

Iako su izuzetno zdrave, urme sadrže prirodne šećere i kalorije, pa ih je najbolje konzumirati umereno. Optimalna količina je 3 do 5 urmi dnevno kako bi se iskoristile njihove zdravstvene prednosti bez prevelikog unosa kalorija.

Urme su fantastičan dodatak ishrani jer pružaju energiju, poboljšavaju zdravlje srca i varenja, jačaju kosti i podržavaju moždane funkcije, prenosi Danas.rs.

Njihova prirodna slatkoća čini ih odličnom alternativom za industrijske slatkiše, dok njihova nutritivna vrednost doprinosi boljem opštem zdravlju. Bez obzira da li ih jedete same ili u kombinaciji sa drugim zdravim namirnicama, urme su izvrstan izbor za svakodnevnu ishranu.

Izvor: n1info.rs

Gradsko veće grada Sombora održao je 36. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 10 tačaka.

Između ostalog, usvojen je Predlog za raspodelu sredstava po Javnom pozivu za finansiranje programa/projekata koji podstiču rad lovačkih društava na teritoriji grada Sombora za 2025. godinu. Odlukom Кomisije za dodelu sredstava, Lovačko udruženje Sombor i Lovačko udruženje „Zapadna Bačka“ Sombor, blagovremenim i urednim prijavama ispunili su uslove javnog poziva i dobitnici su sredstava koja je Grad Sombor izdvojio u tu namenu.

Gradsko veće je prihvatilo Godišnji izveštaj o realizaciji programa po prvom javnom pozivu za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima u 2024. godini.

Na 36. sednici je odobrena i izmena narativnog dela finansijskog plana Кulturnog centra „Laza Кostić“ Sombor. U nameri da promoviše savremenu umetnost i podrži umetnike i stvaraoce, КC „Laza Кostić“ će ove godine organizovati veliku izložbu „Španskih majstora“. Na izložbi će biti predstavljeni svetski poznati španski slikari Pablo Pikaso, Huan Miro i Salvador Dali.

U cilju stvaranja i poboljšanja uslova stanovanja za izbegličke porodice na teritoriji grada Sombora, u četvrtak, 3. aprila, organizovano je uručenje ugovora o dodeli jednokratne pomoći u vidu građevinskog i drugog materijala i opreme. Ugovori su uručeni na osnovu Javnog poziva za dodelu jednokratne pomoći u građevinskom i drugom materijalu i opremi, koji sprovodi Кomesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i Grad Sombor.

Ugovore su izbeglim porodicama koje su ostvarile pravo na ovu vrstu podrške uručili Marija Jerković, Načelnica Odeljenja za društvene delatnosti, Đorđe Janjatović, poverenik Кomesarijata za izbeglice i migracije u Somboru, Jovana Miljević, kordinatorka Radnog tela za socijalna pitanja i Tamara Devrnja ispred Кomesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Pravo na pomoć ostvarilo je ukupno deset porodica. Dodeljeni građevinski materijal će biti iskorišćen za poboljšanje životnih uslova – sanaciju krovova, izolaciju kuće, zamenu stolarije, kao i druge značajne radove koji će obezbediti bolje i bezbednije stanovanje.

Ovaj projekat predstavlja samo jednu od aktivnosti koje Grad Sombor, u saradnji sa Кomesarijatom, kontinuirano sprovodi u cilju podrške izbeglim i raseljenim licima. Podrška će se nastaviti i u narednom periodu, s ciljem trajnog rešavanja stambenih i drugih socijalnih pitanja ovih porodica.

Dalibor Š. (37) iz Sombora koji se tereti da je zajedno sa policajkom Kristinom K. (45) prebacio telo ubijenog državljanina Slovenije na drugu lokaciju, priznao je krivicu u sa Višim javnim tužilaštvom u Somboru sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela. Na osnovu sporazuma Dalibor Š. je osuđen na dve godine i devet meseci zatvora zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Podsetimo, ubistvo državljanina Slovenije rasvetljeno je u avgustu prošle godine posle pet godina od njegovog izvršenja. Istražitelji su utvrdili da je Slovenac ubijen 2019. godine iz službenog pištolja službenice MUP, osumnjičene Kristine K., a da je direktni izvršilac ubistva osumnjičeni Predrag B. (36) iz Vrbasa.

- Sumnja se da je državljanina Slovenije po imenu Tomas ubio Predrag B., tadašnji dečko Kristine K. na jednom salašu kod Sombora. Policijska službenica je, kako se sumnja, odvezla tadašnjeg dečka do napuštenog salaša, gde je on trebalo da se sastane sa Slovencem. Navodno, kada su stigli, ona je ostala u autu, a Predrag B. je poneo njeno oružje. Između osumnjičenog i ubijenog, za koga se veruje da je bio povezan sa kriminalnim grupama, izbila je svađa i Predrag B. je, kako se sumnja, ispalio hice u njega - otkrio je ranije izvor Kurira detalje iz istrage.

Kako se sumnja, posle zločina ljubavni par je sakrio telo, a pištolj je ostao kod Predraga B.

- Međutim, prema odbrani koju je iznela Kristina K., dečko s kojim je učestvovala u zločinu počeo je da preti njoj i njenoj deci i traži novac kako bi joj vratio pištolj iz kog je ubio čoveka. Ona je onda, u junu 2020. godine, prijavila da joj je pištolj ukraden, a tragove zločina pokušala je da prikrije s novim partnerom Daliborom Š. (37) iz Sombora - podseća izvor i dodaje da je Kristina K. sa Daliborom Š. otkopala telo ubijenog, a zatim su ostatke prevezli na drugu lokaciju i ponovo zakopali.

- Policija je u avgustu prošle godine zaista pronašla ostatke tela koji su bili zakopani na Monoštorskom putu - dodaje izvor.

On podseća da se za ovaj zločin saznalo posle pet godina i to kada je Dalibor Š. uhapšen zbog drugog krivičnog dela. Inače, u vreme kada se za zločin saznalo i osumnjičeni Predrag B. je bio u zatvoru zbog drugog krivičnog dela, dok je Kristina K. tada uhapšena.

Inače, Više javno tužilaštvo u Somboru podiglo je optužnicu protiv Predraga B. i Kristine K. za teško ubistvo, piše Dnevnik.

Viši sud u Somboru je 2. aprila potvrdio optužnicu, tako da bi okrivljenima uskoro moglo da počne suđenje.

Izvor: kurir.rs