Sombor vesti

Mnogi ljudi danas pate od nesanice, što može ozbiljno da naruši kvalitet života. Nedostatak dobrog sna dovodi do hroničnog umora, slabe koncentracije i opšteg lošeg raspoloženja, a može imati i ozbiljnije posledice po zdravlje. Zbog toga jedan lekar preporučuje jednostavan napitak koji može značajno poboljšati vaše zdravlje i opšte blagostanje.

Reč je o vodi s karanfilićem, za koju specijalista tvrdi da ima brojne blagotvorne efekte: detoksikuje jetru, podstiče varenje, smanjuje upale, ublažava žudnju za hranom i poboljšava san. Takođe, ovaj napitak je poznat po svojim antivirusnim i antibakterijskim svojstvima, piše Mirror.

Karanfiliće u celom obliku lako možete pronaći u gotovo svakoj prodavnici. Dr Erik Berg, autor bestselera "The Healthy Keto Plan" i stručnjak za zdravu ketozu i povremeni post, podelio je svoja zapažanja o vodi sa karanfilićem na TikToku, gde ga prati više od dva miliona ljudi.

On objašnjava da svakodnevna konzumacija ovog napitka pred spavanje može pomoći pri uspavljivanju, smanjiti noćnu potrebu za hranom, poboljšati varenje i podstaći prirodno čišćenje jetre.

"Šta bi se desilo kada biste svake večeri pre spavanja pili vodu sa karanfilićem? Karanfilić sadrži jedinjenje zvano eugenol, koje deluje kao prirodni sedativ i može vam pomoći da utonete u miran i kvalitetan san", kaže dr Berg.

Pored toga, ima snažno protivupalno dejstvo, pa se možete probuditi sa manje ukočenosti u telu. Takođe, doprinosi jačanju imunog sistema.

Kako se pravi voda sa karanfilićem?

Potrebno vam je:

- 4 do 5 celih karanfilića

- 1 šolja vode

Priprema:

Stavite karanfiliće u vodu i prokuvajte. Kada voda provri, sklonite s ringle i ostavite da lagano krčka još oko 5 minuta (poželjno je da poklopite kako bi se sačuvala isparenja). Nakon toga ostavite napitak da odstoji sat vremena da se prohladi. Možete ga čuvati i u frižideru. Po želji, dodajte pola kašičice meda za blaži i prijatniji ukus.

Ovaj jednostavan napitak može postati vaš večernji ritual - prirodan, pristupačan i bez neželjenih efekata, a uz to i izuzetno koristan za zdravlje i dobar san, prenosi Večernji list.

Redovna i pravilna upotreba kreme za sunčanje, uz dodatnu fizičku zaštitu, ključna je za izbegavanje opekotina i dugoročnih oštećenja kože.

Sa temperaturama koje rastu svakodnevno, stručnjaci upozoravaju građane da ozbiljno shvate zaštitu od sunca, prenosi Večernji.hr.

Dermatolog dr Skot Voker podelio je važne savete o upotrebi kreme za sunčanje u videu na TikTok-u, praktično demonstrirajući koliko je proizvoda zapravo potrebno za efikasnu zaštitu:

„Ovo je količina kreme za sunčanje potrebna za celo telo tokom dana na plaži – cela čaša! Ali budimo iskreni, da li neko zaista koristi toliko?“.

Dr Voker naglašava da većina ljudi koristi premalo kreme za sunčanje, što smanjuje stvarnu efikasnost SPF navedenog na pakovanju: „Zato SPF na bočici često nije ono što na kraju dobijemo.“

On se takođe poziva na studiju sprovedenu na skijalištu u kojoj su učesnici koristili SPF 50 ili SPF 100 „na uobičajen način“. Rezultati su pokazali da su oni koji su koristili SPF 50 imali veću verovatnoću da će izgoreti od sunca, upravo zbog nedovoljne količine nanete kreme.

Dakle, prema rečima dr Vokera, potrebno je da nanesemo više kreme za sunčanje, a viši SPF faktori mogu biti korisniji - posebno tokom celog dana provedenog na suncu.

On takođe upozorava na važnost fizičke zaštite, zaključujući:

„Krema za sunčanje nije savršena. Najbolja odbrana od UV zraka je fizička zaštita - boravak u hladu i nošenje odeće sa UV zaštitom (UPF)“, smatra on.

Korisnici su se složili sa preporukama u komentarima, deleći svoje strategije: „Svi koje poznajem koriste SPF 20, možda 30. Moj skandinavski prijatelj koristi samo SPF 50 ili više – i uvek izgleda belo, nikada nije izgoreo“.

„Uvek koristim viši SPF nego što mi je potreban – ako ne nanesem dovoljno, bar sam bolje zaštićen.“

Drugi korisnik je dodao:

„Znam da bi trebalo da nanosim kremu za sunčanje svaka dva sata, ali zaboravim – čak i kada sam veći deo dana u hladu.“

Prema zvaničnim britanskim smernicama NHS-a, odrasli bi trebalo da nanesu oko šest do osam kašičica kreme na celo telo. Ako se nanese previše tanak sloj, zaštita se značajno smanjuje. Ako sumnjate da ne koristite dovoljno SPF 30, preporučuje se upotreba većeg SPF-a.

Kada i kako nanositi kremu?

NHS savetuje:

Nanesite kremu 30 minuta pre izlaska na sunce.

Zatim ponovo neposredno pre izlaska.

Pokrijte svu izloženu kožu, uključujući lice, uši, vrat i teme ako imate proređenu kosu.

Nosite šešir širokog oboda za dodatnu zaštitu.

Ponovo nanesite kremu za sunčanje:

Svaka 2 sata.

Odmah nakon plivanja, čak i ako je „vodootporna“.

Nakon brisanja peškirom, znojenja ili ako se iskidala sa kože.

Limun je voće koje duže traje od jagoda ili bobičastog voća, ali ako nije u frižideru može da se pokvari već nakon sedam dana.

Iako se i tad može koristiti za čišćenje zahvaljujući limunskoj kiselini, postoji vrlo jednostavan način da limunu produžite svežinu, i to do mesec dana, prenosi N1 Zagreb.

Najvažniji saveti:

Hladiti ga u zatvorenoj posudi: Čuvajte limune u hermetički zatvorenoj posudi ili kesi sa zatvaračem u fioci za povrće. Ovo sprečava njihovo isušivanje i produžava njihou svežinu.

Izbegavajte posudu sa drugim voćem: Držite limune dalje od banana i jabuka, koje emituju gas etilen koji ubrzava kvarenje.

Pažljivo čuvajte isečene limune: Polovine i kriške limuna čuvajte u frižideru u hermetički zatvorenim posudama do sedam dana. Možete ih i umotati u plastičnu foliju.

Zamrzavanje za dugotrajno skladištenje: Ako imate višak limuna, zamrznite ih. Prvo ih operite, dobro osušite, a zatim ih zamrznite cele ili isečene na kriške.

Zamrznite isečene limune na papiru za pečenje kako biste sprečili da se slepe i obavezno uklonite koštice.

Brzi savet: Da biste odmrzli limun, dovoljno je nekoliko minuta u posudi sa vodom.

Produžite svežinu limunu bez mnogo napora i imaćete ga pri ruci kad god vam zatreba, bilo da je u pitanju priprema obroka, piće ili čišćenje.

U Velikoj sali Gradske kuće u Somboru, dodelom priznanja za jubilarna davanja krvi, obeležen je Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi.

Prisutnima se obratio gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković koji je čestitao dobrovoljnim davaocima na jubilarnim nagradama i istakao da je želja da se pomogne drugima jedna od najhumanijih gestova koje čovek može da učini.

„Danas imam priliku i čast da vas pozdravim i da vam se zahvalim jer ste ljudi vrline, spremni da u svakom trenutku i svakoj situaciji drugom pomognete, bez očekivanja da za uzvrat nešto dobijete. Humanost je vrlina koja čoveka čini čovekom, a dobrovoljnim davanjem krvi na najdirektniji način činimo dobro drugima i to, ne razmišljajući da li će Tečnost koja život znači, jedina koja ne može da se kopira adekvatnom zamenom, pomoći da preživi naš bliski rođak, prvi komšija, ili pak neko ko živi na drugom kraju zemlje, sa potpuno suprotnim ubeđenjima, druge vere i nacije. Ono što vi učinite dolaskom da date jednu jedinicu krvi, spasiće tri ljudksa i na taj način se vaše dobro delo utrostručuje. Na kraju, želeo bih da se zahvalim efikasnoj i uigranoj ekipi Crvenog krsta Sombor koja je organizovala današnju proslavu i po ko zna koji put dokazala svoju sposobnost i spremnost za pravo i istinsko partnerstvo sa Gradom. Svima vama čestitam Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Prisutne su pozdravili i predsednik Crvenog krsta Sombor dr Miloš Petrović, te pomoćnik direktora za medicinska pitanja Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Milisav Vujović.

Priznanje za 35. put datu krv dobili su Milan Кosanović, Radomir Malobašić, Branislav Savić, Emil Ladocki, Bojan Banić, Branko Čubrilo, Кristijan Lukač, Saša Boca, Miloš Petrović, Dragan Arlov, Milovan Cimeša, Dušan Кnežević, Darko Glušac i Boro Glumac, a priznanja im je dodelila Zorica Bjelić, predstavnica Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine.

Priznanje za 50. put datu krv dobili su Nikola Mergl, Milan Njakić, Duško Sekulić, Dragoslav Lakanović, Milan Filipović, Zoran Ćuruvija, Đorđe Vukičević, Mladen Dimitrijević, Milovan Topić, Miloš Jandrić i Žarko Mitić, a priznanja im je dodelio pomoćnik direktora za medicinska pitanja Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Milisav Vujović.

Priznanje za 75. put datu krv dobili su Dušan Кosanović i Saša Lukić, a priznanje im je dodelio predsednik Crvenog krsta Sombor dr Miloš Petrović.

Priznanje za 100. put datu krv dobili su Đorđe Кovač i Milenko Vasić, a priznanje im je uručio gradonačelnik Antonio Ratković.

Svečanost su svojim nastupom uveličali nastupi GКUD „Sombor“, a događaju su prisustvovali i pomoćnik gradonačelnika Uroš Buzadžić, članica Radnog tela za praćenje rada Saveta za unapređenje i razvoj socijalne politike na teritoriji grada Jovana Miljević, Marija Jerković i Mirela Ivanković ispred Odeljenja za društvene delatnosti, te predstavnici sveštenstva i brojni sugrađani.

Meštani Sombora zabrinuti su zbog trenutnih urbanističkih planova u ovom gradu, a posebno zbog posledica izgradnje višespratnica na istorijski karakter, kvalitet života i životnu sredinu u Vojvođanskoj ulici, koja je odnedavno pod zaštitom Pokrajinskog zavoda za spomenike kulture. Jedna kuća je već srušena, a za još dve se planira isto. S toga su organizovane i peticije kako bi se očuvala i estetika ulice Sombora

Ulica koja je u Somboru prva dobila kaldrmu, danas bi mogla biti zabetonirana. Nekadašnji Bajski sokak, a današnja Vojvođanska ulica, poznata je u Somboru upravo po svojim čuvenim drvoredima i kućama iz 19. veka, a između ostalog i po kući Laze Kostića.

Međutim, meštani Sombora zabrinuti su zbog trenutnih urbanističkih planova. Mogu se videti i trenutne ruševine, a ovde se nekada nalazila kuća koja je imala, kako meštani kažu, istorijsku vrednost.

Od 7. marta, deo ove ulice nalazi se pod zaštitom Pokrajinskog zavoda za spomenike kulture. Ali, kako meštani takođe navode, nije sve u planu, odnosno nije sve pravno regulisano i oni se boje da će ova ulica izgubiti svoju estetiku, a samim tim i da će izgubiti to kulturno-istorijsko nasleđe.

O svemu ovome, ja dalje razgovaram sa skupštinskom odbornicom ispred Zeleno-levog fronta. Sa mnom je Jovana Đurović. Jovana, pre svega, dobro vam dan i hvala vam što govorite za televiziju N1.

"Trenutno se nalazimo ispred broja 12, gde je nekada bila kuća porodice Bugarski. I ono što je specifično ovde, kuća je srušena iz razloga što je zaštita Pokrajinskog zavoda došla nešto kasnije, odnosno u toku procedure, kada su investitori već dobili određenu dokumentaciju. Građevinska dozvola je nastupila nakon zaštite, i sad je to jedna vrsta pravne zavrzlame - da li su oni smeli to da urade ili ne. U svakom slučaju, u tom pravnom vakumu desilo se da je kuća srušena," objašnjava odbornica ispred Zeleno-levog fronta Jovana Đurović.

Ona napominje da kuće u ovoj somborskoj ulici nisu samo lepe, već da imaju istorijsku vrednost.

"Imamo mi u Somboru jako mnogo lepih kuća iz tog perioda. Ove kuće imaju istorijsku vrednost. Konkretno u kući pod brojem 12 živela je porodica Bugarski. Kosta Bugarski je bio veliki somborski župan, on je bio glavni urednik novina Sloga. Tu kuću, kao i mnoge kuće u ovoj ulici, gradile su arhitekte iz perioda secesije. Konkretno tu kuću je radio arhitekta Laslo Sabo. Svaki ornament na kući je umetnička vrednost - vrata, prozori... Tako da mi ovde ne štitimo samo nečije lepe kuće, već su to zaista kulturno-istorijske vrednosti, na koje Somborci jesu ponosni i treba da budu ponosni, i koje, nažalost, evo vidimo, nestaju pod talasom investitorskog urbanizma."

U Somboru su trenutno dva projekta u toku, pa se meštani pribojavaju da bi još dve kuće mogli da sruše i da na njihovom mestu podignu višespratnice.

"Počevši od ove kuće, čitava ulica je sada pod zaštitom kao jedna kulturno-istorijska celina. I uprkos tome, dešava se to da je gradska vlast, odnosno Odeljenje za urbanizam i prostorno planiranje, pokušalo da u ovom periodu pravnog vakuma provuče još dva urbanistička projekta, reč je o parcelama na broju 18 i brojevima 31 do 33, koji se nalaze u zaštićenom delu. Pravni problem, ukratko da objasnimo, u tome što zvanična zaštita, koja je zakonski oglašena u javnom glasilu somborskih novina, mora da bude uvedena u gradski urbanistički plan. Somborski gradski urbanistički plan kasni već mesecima, i nikome nije jasno zašto, odlaže se njegovo donošenje. I sada to odeljenje ima pravni argument da kaže da ta zaštita nije u generalnom urbanističkom planu i mi ne moramo to da poštujemo," objašnjava Đuričićeva.

Ona smatra situaciju kontradiktornom i za rešenje problema postoje dve opcije.

"Postoji opcija da Gradska uprava i Odeljenje misle o opštem i javnom dobru i da zaustave te projekte, i postoji opcija da oni prosto podilaze investitorima koji su te parcele već kupili. Koliko znamo, neki su nažalost već prodali određene stanove, i sada je to neproverena informacija.

Građani su prisustvovali vanrednoj javnoj sednici Komisije za planiranje grada, jer su se kao Zeleno-levi front, uz grupu udruženja građana Prijatelji somborske baštine, a uz pomoć zbora u Somboru. Oni su prikupili potpise i više od 200 primedbi koje su predali i omogućili sebi učešće na javnoj raspravi.

"Javna rasprava je tekla dosta dobro. Juče je izašao izveštaj Komisije na kojem kažu da su projekti zaustavljeni, u smislu - da nisu još uvek odobreni, ali nisu ni odbijeni. Tako da mi sada čekamo da vidimo šta će se desiti. Borba ne prestaje. Ja se nadam, apelujem na Komisiju da prihvati naše primedbe, iako kažu zvanično da ih nisu prihvatili, ali da probamo da sačuvamo ovaj ambijent. Pošto je prva celina ulice, kao što možete da vidite, u potpunosti devastirana - hajde da sačuvamo ono što je ostalo."

Ukoliko primedbe ne budu usvojene, Đurović kaže da će građani biti prinuđeni da alarmiraju više institucije, poput građevinske inspekcije i na kraju da idu na sud.

"Naši advokati jesu našli određene proceduralne nesuglasice, tako da ni oni nemaju potpune argumente da smeju to da rade, kao što ni pitanje zaštite nije u potpunosti sprovedeno. Ja zato apelujem da ovaj pravni vakuum završimo time što će se pauzirati sva gradnja, što dozvoljava jedan oblik tzv. plana detaljne regulacije koji Grad izbegava da upotrebi. Možemo da zaustavimo gradnju dok se to sve pravno ne reši i onda da se napravi dogovor sa investitorima da se urbanistički projekti prilagode ulici. Dakle, niko ne kaže da investitori neće smeti da kupuju kuće, ali neće smeti da grade ove zgrade od četiri sprata sa potkrovljem, koje u potpunosti narušavaju ambijent ove ulice. To više nije ista ulica."

Čitavu priču zaštite Vojvođanske ulice u Somboru uspeli su da pokrenu peticijama, koje je potpisalo preko 2.000 građana.

"Građani sada vide da postoji način. I ja sam jako srećna zbog toga, sve više ljudi nam se javlja da pita kako mogu da pomognu. A dokaz je i to što je nekih 120 ljudi došlo da potpiše te primedbe, koje smo mi zajedno predali i što nam je omogućilo prisustvo na vanrednoj sednici. Tako da, stvari se menjaju, zaista. Ja sam zbog toga srećna."

Izvor: n1info.rs

Zbog radova na elektrodistribucionoj mreži danas deo Apatina neće imati električnu energiju.

U vremenu od 8 do 11 sati bez struje će biti ulica Nikola Tesla, parni brojevi od broja 86 do broja 88 i neparni brojevi ulice od broja 111 do broja 117.

Bez struje biće i ulica Marka Oreškovića, parni brojevi od broja 48 do broja 68 i neparni brojevi od broja 53 do broja 79 A.

Njihova kombinacija lepog izgleda, ponašanja i posebne energije čini ih nezaboravnima u društvu.

Kada je u pitanju šarm, neki ga imaju prirodno, gotovo bez ikakvog napora. Iako se harizma može razvijati tokom celog života, a astrologija tvrdi da su određeni horoskopski znaci predodređeni da privlače pažnju gde god da se pojave.

Njihova kombinacija lepog izgleda, ponašanja i posebne energije čini ih nezaboravnim u društvu. Ako se pitate pod kojim horoskopskim znacima su rođeni najšarmantniji muškarci, odgovor prema astrologiji je: Vaga i Lav.

Vaga

Vaga je poznata po svojoj lepoti, eleganciji i neodoljivom osećaju za ravnotežu, ali kada govorimo o muškarcima rođenim pod ovim znakom, ističe se nešto drugo - prirodna sposobnost zavođenja.

Muškarci rođeni pod znakom Vage su promišljeni i izuzetno društveni. Njihov šarm nije agresivan niti nametljiv – dolazi suptilno, kroz osmeh, pogled pun razumevanja i izuzetnu sposobnost slušanja.

Vage znaju kako da se ponašaju u svakoj situaciji – bilo da su na romantičnoj večeri, porodičnom ručku ili poslovnom sastanku, znaju kako da odaberu prave reči, pravi ton i pravi utisak, prenosi Index.hr.

Njihovo saosećanje ih čini poželjnim i u prijateljstvu i u ljubavi. Žene često kažu da se sa muškarcem Vagom osećaju kao da su najvažnija osoba na svetu i upravo je to tajna njihovog šarma.

Lav

Ako postoji horoskopski znak koji zna kako da ostavi utisak čim uđe u prostoriju, to je Lav. Oni su rođeni lideri, oni koji ne moraju da traže pažnju – pažnja ih jednostavno prati.

Njihov šarm dolazi iz kombinacije samopouzdanja, velikodušnosti i strasti za životom. Znaju ko su i šta žele, i to ih čini privlačnim.

Lavovi su poznati po svojoj ljubavi da budu viđeni i voljeni, ali ono što ih često iznenađuje je njihova sposobnost da nateraju druge da se osećaju važnim.

Kada razgovarate sa Lavom, osećate se kao da ste najvažnija osoba na svetu - i to nije trik, već iskreno interesovanje za ljude do kojih im je stalo. Njihov šarm je otvoren, topao i pun energije koja inspiriše.

Voz Varšava-Rijeka trebalo bi da počne sa radom u petak, 27. juna i saobraćaće do kraja avgusta.

Uzbudljiva nova železnička linija povezaće pet evropskih zemalja na putovanju dugom više od 1125 kilometara. Voz, koji polazi iz Varšave u Poljskoj, prevoziće putnike u udobnim vagonima kroz Češku, Austriju i Sloveniju sve do Rijeke u Hrvatskoj.

Vozovi će polaziti iz Varšave u 14 časova i stizati u Rijeku oko 9 časova sledećeg dana, ali će se zaustavljati u nekoliko mesta – Opočnu u Češkoj, Katovicama, Ribniku i Čalupkiju u Poljskoj, Beču u Austriji, Ljubljani i Postojni u Sloveniji i Opatiji u Hrvatskoj, prenosi Nova.

Putnici mogu očekivati da će uživati u spektakularnim pejzažima tokom 19-časovnog putovanja vozom, piše Daily Mail.

Takođe, putovanje bi trebalo da bude prilično udobno. Vagoni su potpuno klimatizovani, a postojaće i vagon-restoran koji će služiti toplu hranu između Varšave i Beča. Putnici će takođe moći da plate za krevet u jednom od kušet vagona, gde je obezbeđena posteljina.

Nova železnička linija trebalo bi da saobraća ka jugu utorkom, četvrtkom, petkom i subotom, a ka severu ponedeljkom, sredom, petkom i nedeljom.

Putovanje je takođe prilično pristupačno, sa cenama karata koje kreću od oko 200 poljskih zlota (47 evra).

U planu linija od Londona do Ženeve i Frankfurta

Voz Varšava-Rijeka nije jedina novost o transportu u Evropi. Eurostar je najavio planove za pokretanje direktnih linija od Londona do Ženeve i Frankfurta. Nove železničke linije su planirane za početak 2030-ih i zavisiće od toga da li će Eurostar dobiti 50 novih vozova.

„Vidimo veliku potražnju za putovanjem vozom širom Evrope, a putnici žele da putuju dalje železnicom nego ikada ranije i da uživaju u jedinstvenom iskustvu koje pružamo“, rekla je izvršna direktorka Gvendolin Kazenav.

U mnogim zemljama nema dovoljno dobrovoljnih davalaca krvi. Veštačka krv iz laboratorije tu bi mogla da pomogne.

Međutim, razvoj univerzalno primenjive krvi je složen. Predstavljamo pet najperspektivnijih metoda.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), službe za transfuziju krvi u mnogim zemljama suočavaju se s izazovom da obezbede dovoljno krvi.

Prema podacima Crvenog krsta Nemačke (DRK), širom sveta godišnje je potrebno oko 112 miliona donacija krvi, piše DW.

Prema DRK, jedna donacija može da bude od pomoći za tri povređene ili teško obolele osobe.

Međutim, donatori krvi nisu ravnomerno raspoređeni: 40 odsto donatora dolazi iz zemalja s visokim prihodima, iako u tim zemljama živi samo 16 odsto svetske populacije. Osim toga, zalihe krvi iz Evrope se obično ne izvoze, na primer u Afriku ili Aziju.

Čak i u zemljama s visokim BDP-om postoji stalna potreba za krvlju. Često ni novčane naknade, ni atraktivni pokloni ili vaučeri, ne uspevaju da motivišu dovoljno ljudi da daju krv. Samo u Nemačkoj je dnevno potrebno oko 15.000 boca krvi.

Životinjska krv (još uvek) nije alternativa

Ideja da se životinjska krv genetski modifikuje tako da može da se koristiti za transfuzije kod ljudi teoretski je moguća, ali pred tim procesom su veliki izazovi. Naime, crvena krvna zrnca životinja znatno se razlikuju od ljudskih, posebno u površinskoj strukturi.

Ljudski imunološki sistem bi životinjsku krv obično prepoznao kao stranu i odbacio je. Zbog toga bi svi imunološki relevantni antigeni morali da budu uklonjeni ili zamenjeni ljudskim antigenima – što je veoma komplikovano. Zbog toga je upotreba životinjske krvi za transfuzije kod ljudi trenutno još uvek nerealna.

Potraga za univerzalnom veštačkom krvlju

U potrazi za alternativama, naučnici širom sveta razvijaju različite pristupe kako bi stvorili veštačku krv. Na primer, modifikuju matične ćelije krvi, kako bi crvena krvna zrnca mogla da prenose više kiseonika.

Takođe razvijaju enzime koji mogu da neutrališu krvne grupe kako bi krv bila univerzalno upotrebljiva. Pored toga, razvijaju se veštačka crvena krvna zrnca, koja imaju duži rok trajanja.

Međutim, razvoj veštačke krvi nosi sa sobom i određene rizike. Mogu se javiti imunološke reakcije, ako telo reaguje na strane enzime ili sastojke veštačke krvi anafilaktičkim – dakle po život opasnim – reakcijama. Veštačka krv mora, dakle, da ispunjava sve funkcije prirodne krvi i da bude univerzalno primenjiva.

Najperspektivniji istraživački pristupi

Neke metode za proizvodnju veštačke krvi već su gotovo spremne za primenu, dok su drugima potrebna dodatna testiranja, uključujući i eksperimente na ljudima, kako bi bile bezbedne.

Genetske modifikacije crvenih krvnih zrnaca

Naučnici sa Univerziteta Stanford i Univerziteta Kalifornija u San Francisku (UCSF) razvili su novu metodu pomoću CRISPR-tehnologije, kojom se određene matične ćelije u koštanoj srži modifikuju tako da proizvode više hemoglobina – crvenog krvnog pigmenta.

Na taj način crvena krvna zrnca mogu da prenesu više kiseonika. Međutim, za sada se tom metodom mogu proizvesti samo veoma male količine koje čine oko jedan odsto jedne donacije krvi. Pošto nije bilo komplikacija niti nuspojava, rezultati se smatraju probojem u medicini.

Neutralizacija krvnih grupa enzimima iz crevnih bakterija

Naučnici iz Danske i Švedske pronašli su enzime iz crevnih bakterija koji mogu da uklone određene supstance s površine crvenih krvnih zrnaca. Te supstance određuju krvnu grupu – npr. A ili B. Kada se uklone, krvna zrnca postaju grupa 0, koja može da se daje skoro svima.

Međutim, još uvek ostaju mali tragovi tih supstanci, koji kod nekih ljudi mogu da izazovu jake alergijske reakcije. Veliki izazov predstavlja i uklanjanje tzv. Rezus-faktora.

Nano-crvena krvna zrnca: mala veštačka krvna zrnca

Naučnici sa Univerziteta Pen Stejt u Sjedinjenim Državama razvijaju mala, veštačka crvena krvna zrnca (RBC) koja funkcionišu isto kao prava. Iako su ta nano-zrnca deset puta manja od prirodnih, ona mogu da prenesu jednaku količinu kiseonika. Veoma su fleksibilna i mogu da prolaze i kroz najuže krvne sudove. Pošto dugo mogu da opstanu na sobnoj temperaturi, idealna su za hitne situacije i katastrofe.

Međutim, veštačke krvne ćelije ni u kom slučaju ne smeju da izazovu zgrušavanje, tromboze ili imunološke reakcije. Takođe, još uvek nije moguće proizvesti dovoljne količine tih ćelija u laboratoriji. Zbog toga bezbednost i efikasnost u velikom obimu još ne mogu da se potvrde.

Primena u vojsci za povećanje izdržljivosti

Američka vojska podržava istraživanja u kojima se prirodna crvena krvna zrnca obogaćuju specijalnim nanočesticama.

Program istraživanja DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency), nazvan „Fabrika crvenih krvnih zrnaca“, trebalo bi da pomogne vojnicima da se bolje nose s niskim nivoom kiseonika – na primer. na velikim visinama, pri ekstremnim temperaturama, velikim fizičkim naporima ili kod infekcija poput malarije. Slična istraživanja navodno se sprovode i u Kini.

Univerzalna krv iz starih zaliha

U Japanu istraživači s Medicinskog univerziteta Nara od marta 2025. godine testiraju na ljudima veštačke hemoglobinske mehuriće. Ti mehurići dobijaju se iz starih, neiskorišćenih zaliha krvi. U stanju su da efikasno prenesu kiseonik i kompatibilni su sa svim krvnim grupama.

Prvi rezultati objavljeni su u junu 2025. u časopisu „Journal of Artificial Organs“. Neki ispitanici imali su blagu temperaturu, ali su rezultati toliko obećavajući da istraživači planiraju da zatraže odobrenje za upotrebu te metode do 2030. godine.

To su obećavajući pristupi na kojima se intenzivno radi. Međutim, proći će još nekoliko godina pre nego što veštačka krv bude dostupna u dovoljnoj količini i sa potrebnim stepenom bezbednosti za širu upotrebu.

Do tada, dobrovoljno davanje krvi ostaje nezamenjivo u transfuzijskoj medicini.