Sombor.info

Pitanje da li porodica može da funkcioniše sa jednom platom sve se češće postavlja i u Srbiji. Rast troškova života, cene stanarina i opšta nesigurnost na tržištu rada učinili su da odluka da jedan roditelj ostane kod kuće više ne bude stvar ličnog izbora, već ozbiljna finansijska kalkulacija.

Da bi se dobio realan odgovor, najpouzdaniji okvir predstavljaju zvanični podaci o potrošačkim korpama koje objavljuje Republički zavod za statistiku. Prema poslednjim dostupnim podacima, nova minimalna potrošačka korpa u Srbiji iznosi oko 55.000 dinara mesečno, dok nova prosečna potrošačka korpa prelazi 106.000 dinara. Istovremeno, prosečna neto zarada u Srbiji krajem 2025. godine iznosila je oko 110.670 dinara.

Ovi brojevi jasno pokazuju da prosečna plata jedva pokriva prosečnu potrošačku korpu. Drugim rečima, domaćinstvo koje se oslanja na jednu prosečnu platu praktično nema prostor za veće neplanirane troškove, štednju ili značajnije poboljšanje kvaliteta života.

Ako se posmatra najniži mogući prag, odnosno minimalna potrošačka korpa, jedan roditelj bi morao da ima mesečna neto primanja od najmanje 55.000 dinara kako bi porodica pokrila osnovne potrebe. To podrazumeva vrlo skroman život, bez većih izdataka van osnovnih stavki kao što su hrana, komunalije i neophodni troškovi.

Realniji scenario podrazumeva pokrivanje prosečne potrošačke korpe. U tom slučaju, jedan roditelj bi morao da zarađuje najmanje 105.000 do 110.000 dinara neto mesečno. To znači da bi porodica zavisila od jedne prosečne plate u Srbiji, bez ikakvog dodatnog izvora prihoda.

Koliko realno bi trebalo jedan roditelj da zarađuje da bi drugi ostao kod kuće?

Međutim, ovde dolazi do ključne razlike između statistike i stvarnog života. Potrošačka korpa ne odražava uvek realne troškove stanovanja, posebno u većim gradovima. Upravo stanarina je stavka koja najčešće odlučuje da li je život sa jednom platom uopšte izvodljiv.

U Beogradu, mesečna renta za jednosoban ili manji dvosoban stan često se kreće između 600 i 900 evra, u zavisnosti od lokacije. To znači da sama stanarina može da premaši celu prosečnu neto platu u Srbiji. U takvim okolnostima, čak ni dve prosečne plate često nisu dovoljne za komforan život, a mogućnost da jedan roditelj ostane kod kuće postaje gotovo neostvariva. Dakle, okvirno jedan roditelj bi trebalo da zarađuje oko 300.000 dinara mesečno.

Situacija je nešto povoljnija u drugim gradovima i manjim sredinama. U Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i manjim mestima, kirije su u proseku niže, što otvara više prostora za život sa jednim zaposlenim roditeljem, naročito ako porodica ima rešeno stambeno pitanje ili živi u sopstvenoj nekretnini. Opet treba imati u vidu da se visina primanja razlikuju u glavnom gradu Srbije i u ostaku zemlje.

Kada se svi faktori uzmu u obzir, zaključak je prilično jasan. U Srbiji je život sa jednom platom moguć uglavnom u domaćinstvima koja nemaju visoke troškove stanarine ili imaju iznadprosečna primanja. Za podstanare u velikim gradovima, naročito u Beogradu, takav model danas predstavlja izuzetak, a ne pravilo.

Ova računica objašnjava zašto većina porodica i dalje zavisi od dve plate i zašto odluka da jedan roditelj ostane kod kuće sve češće postaje luksuz, a ne realna opcija.

Tek što je mraz u Srbiji počeo da popušta, a sneg da se topi već se postavlja pitanje kada će pasti novi. Pojedini mediji prenose da se zahuktava novi ledeni talas, međutim pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) meteorolog Goran Mihajlović kaže za Danas da se do kraja meseca zadržava hladno vreme, ali se ne očekuju intenzivne padavine koje bi nam donele snežni pokrivač kao što smo imali početkom januara.

Prema njegovim rečima, još danas bi imali maksimalne temperature između 5 i 11 stepeni Celzijusovih, dok bi nešto niže bile u Negotinskoj krajini, oko 2 stepena.

„Za vikend i početkom naredne sedmice, dakle u subotu, nedelju i ponedeljak, u košavskom području (Podunavlje i južni Banat) biće jak jugoistočni vetar, koji bi doneo subjektivni osećaj još niže temperature. Nakon toga košava bi oslabila, ali bi ponovo imali košavu sledećeg vikenda. Od 17. do 22. januara došlo bi do pada temperature tako da bi u većini mesta maksimalna temperatura bila između -2 i 2 stepena Cejzijusova. Nakon toga, sledi mali porast 23. januara, ali generalno bi se do kraja januara zadržalo prosečno hladno vreme. Ne bi bilo nešto ekstremno niskih temperatura, ali bi one svakako bile primerene zimskom godišnjem dobu i maksimalna temperatura bila bi oko 0 stepeni“, tvrdi meteorolog Mihajlović.

On dodaje da za sada nema naznaka za obilnije padavine, ali ističe da i dalje ostaje upozorenje na poledicu, kao opasnu meteorološku pojavu, jer su minimalne jutarnje temperature i temperature u toku noći uglavnom negativne, te dolazi do takozvanog noćnog zaleđavanja.

„Što se tiče padavina, u poslednjoj nedelji januara bi generalno bilo uslova za slab sneg, ali za sada se ne očekuju neke intenzivne padavine koje bi donele visine snežnog pokrivača koje smo imali u ovom talasu početkom januara kada je, naročito, u Vojvodini bilo 35 centimetara, odnosno najviše u Sremskoj Mitrovici 38 centimetara snega. Na području Beograda, u centralnim delovima i na peroferiji, bilo je od 20 do 30 centimetara snega. Dakle, padavine nisu izražene do kraja meseca, ali bi se svakako hladno vreme zadržalo i to bi bilo čak i ispod onih prosečnih vrednosti, s obzirom da bi imali jutarnje mrazeve u pojedinim danima bi to bilo i umerenog mraza i do -10, ako posmatramo veći deo Srbije, a maksimalne neki stepen ispod 0, ( – 2) do 3, što bi i dalje bilo u domenu hladnog vremena”, navodi naš sagovornik.

Kako kaže, moramo da sačekamo da prođe ceo januar da bi ga analizirali, ali činjenica je da je poslednjih godina pojava snega naročito u predelu Beograda i Vojvodine bila retka i visine su bile sasvim niske.

„Ova godina je što se tiče niskih temperatura i pojave snega više nalik na neke ranije zime koje se pamte. Sa druge strane, svakako porast temperature je nešto što je evidentno, ali treba znati da to nije linearan proces tako da nije svake godine iz godine u godinu sve toplije, već kad posmatrate trend na period od nekoliko decenija, koliko se klimatološki prati, onda je taj rast temperature očigledan ali i u tom rastu postoje oscilacije. Činjenica je da smo poslednje dve godine imali toplo vreme, ali ove zime evo malo snega i hladnog vremena što je i klimatska karakteristika našeg područja“, objašnjava meteorolog.

Kakvo nas vreme čeka u februaru

Mihajlović napominje da se dugoročne, sezonske prognoze bave uglavnom srednjim vrednostima i njihovim odstupanjem od svakodnevnih prognoza, ali da su one kratkoročne uvek merodavnije.

“Ono što za sada možemo reći za februar jeste da bi imali temperaturu malo iznad proseka. Odstupanje srednje temperature bilo bi do +1 stepen, što svakako ne isključuje i neke periode sa hladnim vremenom, ali oni ne bi bili dugotrajni i intenzivni u ovom smislu kao što smo imali u prvoj polovini januara. Ne možemo isključiti ni pojavu kraćih ledenih talasa, ali kada gledamo ceo mesec, a naročito drugu polovinu, onda bi to ipak bilo nešto blaže vreme. Ne možemo reći toplije, jer je zimski mesec, ali blaže u odnosu na prosečane vrednosti. Padavine će biti malo iznad višegodišnjeg proseka, i to bi više padavina bilo u prvoj polovini meseca, kada bi imali češće padavine uz veću količinu i nešto niže temperature, ne isključujemo ni mogućnost pojave mešovitih padavina (snega i kiše), a kako mesec bude odmicao čeka nas nešto prijatnije vreme”, navodi meteorolog.

Prognozira da bi ukupna količina padavina u februaru bila između 40 i 70 mm, na planinama i do 80mm, uz 10 do 15 dana sa padavinama.

Led na rekama – koliko je problematičan

Na snazi su trenutno i hidrološka upozorenja RHMZ-a na led na rekama, ali Mihajlović ne očekuje da će biti problema. On podseća da se za poslednjih 15-ak godina dva puta Dunav u Beogradu ledio, u februaru 2012. i poslednji put u januaru 2017., kada smo imali pojavu leda na ovoj reci.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku ima pojave takozvanog ledohoda, odnosno leda u pokretu, na Dunavu kod Bogojeva do 5 odsto širine rečnog korita, a nešto više leda na Tisi kod Kneževca i Sente, s tim što je tamo osmotren ledostaj, led koji nije u pokredu.

„Razlika je u tome što su ledohod one sante koje plutaju rekom, a ledostaj je kada se zaledi priobalni deo reke i zauzme određenu površinu rečnog korita. U narednim danima se očekuje topljenje leda, s tim da bi od 19. do 27. januara došlo do pojave ledohoda, pre svega na Dunavu, 20 do 40 odsto širine rečnog korita, a što se tiče Tise i banatskih vodotokova to bi bilo do 70 odsto s tim da bi tu bio ledostaj, odnosno nepokretana ledena površina. I to bi bilo maksimalno. Kako kolege hidrolozi prognoziraju, krajem januara i početkom februara došlo bi do postepenog smanjenja i narušavanja ledene strukture i topljenja leda, tako da neki duži period pod ledom za sada se ne očekuje u smislu potpunog zaleđivanja reke ili nekih problema u tom pravcu“, zaključuje Goran Mihajlović iz RHMZ-a.

Serije zasnovane na istinitim događajima često ostavljaju snažniji utisak jer gledaocima približavaju stvarne nepravde i ljudske sudbine. Jedna od takvih serija je četvorodelna mini-serija „When They See Us“, koju je Netfliks objavio 2019. godine, a koja se bavi jednim od najpotresnijih slučajeva u novijoj američkoj istoriji.

Radnja serije prikazuje događaje vezane za napad i silovanje trkačice u njujorškom Central Parku 1989. godine, prenosi Index.hr.

Nakon zločina policija je privela petoricu crnih i latinoameričkih tinejdžera – Kevina Ričardsona (Asante Blek), Antrona MekKreja (Kalil Haris), Jusefa Salama (Itan Heris), Rejmonda Santanu (Markis Rodrigez) i Korija Vajza (Džarel Džerom) – te ih, bez dokaza, optužila za zločin.

Tokom iscrpljujućih ispitivanja neki su bili primorani na priznanja, a svi su na kraju osuđeni, iako su bili nevini, piše Collider.

Serija je zaradila 16 nominacija za Emi

Četvorica mladića poslata su u popravne domove, dok je Kori Vajz zbog svojih godina završio u zatvoru za odrasle i poslednji je pušten na slobodu 2002. godine.

Iste godine njihove presude su poništene nakon što je pravi počinilac priznao zločin, a grupa poznata kao „Petorica iz Central Parka“ kasnije je dobila odštetu tuživši grad. Serija sa velikom osetljivošću prikazuje rasizam, zloupotrebu moći i dugotrajne posledice traume.

Priču je režirala Ava Duvernej, a snažan utisak dodatno pojačavaju glumačke interpretacije. Posebno se ističe Džarel Džerom, koji je za ulogu Korija Vajza osvojio nagradu Emi.

Zapažene uloge ostvarili su i Felisiti Hafman kao Linda Ferstin, Vera Farmiga kao glavna tužiteljka, dok roditelje dečaka tumače Nisi Neš, Andžanu Elis, Marša Stefani Blejk, Džon Legvizamo i Majkl K. Vilijams.

Serija je ukupno zaradila 16 nominacija za Emi, od kojih je osvojila dve, i ostaje snažan prikaz jedne velike nepravde.

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika.

Kod beba se neprestano smenjuju epizode budnosti i spavanja (tzv. polifazno spavanje), pri čemu je iz meseca u mesec ukupna dnevna dužina spavanja sve manja, a budnosti sve veća. U drugom mesecu ritam podoja značajno utiče na ritam spavanja pod dejstvom «peptida koji indukuje delta spavanje», supstance iz majčinog mleka, bitne za regulisanje ritma aktivnosti u toku 24 sata - prenosi bitiroditelj.com.

Dužina spavanja, distribucija perioda budnosti i sna u toku dana i REM/NREM odnos se razlikuju kod novorođenčeta, odojčeta, deteta i odrasle osobe

U trećem mesecu se javlja tendencija produžavanja noćnog i skraćivanja dnevnog spavanja, ali je ono i dalje polifazno. Sa šest meseci odojče danju spava kraće 3-4 puta, a noću se budi 2-3 puta.

Od sedmog do devetog meseca periodi spavanja i budnosti su duži i stabilniji, i danju i noću. Izbacuje se jedan noćni podoj, tako da beba noću u kontinuitetu spava duže. U ovim promenama ritma određenu ulogu igra i promena načina ishrane, kao i pojačane motorne aktivnosti (uvežbavanje sedenja, puzanja itd.).

Krajem prve godine spavanje postepeno prelazi iz polifaznog u bifazno (jednom kraće u toku dana, obično oko podne ili rano popodne i kontinuirano i dugo u toku noći). Tokom života, celokupno spavanje, kao i pojedine vrste spavanja (REM i NREM) se postepeno skraćuju. Kod novorođenčeta REM spavanje iznosi oko 50 odsto ukupnog vremena spavanja, a kod nedonoščeta, rođenog u 30. nedelji trudnoće, čak 80 odsto. Naravno, dužina i ritam sna podležu velikim individualnim razlikama u svakom životnom dobu.

Kada će beba prestati da se budi noću?

Čovek se budi nekoliko puta u toku noći do kraja života, pa to važi i za bebu. Ali sve dok ne nauči da sama nastavi da spava, ni vi, ni ona se nećete naspavati.

Pre kraja drugog meseca ne treba očekivati nikakav pomak u ritmu noćnih obroka. Mali broj beba tada počinje da povećava razmak između dva obroka što, u početku, ne mora da bude noću, ali je obično posle kupanja. Zato kupajte bebu kasnije uveče, da bi duže spavala noću, a ne danju. Ovaj pomak u ritmu spavanja ne mora da se desi pre šestog meseca, naročito kod odojčadi koja sisaju. Bebe koje se hrane flašicom ranije izbacuju noćni obrok (što nikako ne znači da treba prestati sa dojenjem da bi se to dogodilo).

Kako pomoći bebi da prespava celu noć?

Bebe se lako navikavaju na određen način ishrane, a vi bi trebalo da te navike polako menjate u skladu sa prirodnim potrebama deteta. Većini beba od 2-3 meseca još uvek treba jedno do dva sisanja noću, ali ne više.

Ukoliko ta navika i dalje traje, preduzmite sledeće:

*Povećajte obim obroka pred odlazak na spavanje. Možete dodati u mleko malo pirinčanih pahuljica (vodite računa da beba usled česte upotrebe pirinča ne dobije tvrdu stolicu) posle šestog meseca. Ako beba samo sisa, ne dajte joj da brzo zaspi na dojci, jer se tako neće dovoljno najesti, pa će kroz par sati da ogladni, već je budite sve dok se ne nasisa.

*Nahranite bebu pre svog odlaska na počinak. Ukoliko, ova mera ne pomaže, odustanite od nje.

*Proverite da li beba dovoljno jede tokom dana. Ako to nije slučaj, razumljivo je što nedostatak kalorija nadoknađuje noću. Može da pomogne češće dojenje danju, ali to je «mač sa dve oštrice», jer se kod nekih beba isti ritam nastavlja i noću, pa dobijate kontraefekat. U slučaju da je beba starija od četiri meseca, razmislite o uvođenju nemlečne hrane jer joj, možda, vaše mleko više nije dovoljno ili, jednostavno, već oseća potrebu za drugom vrstom hrane. Indikaciju za dohranu mlečnom formulom treba da postavi isključivo pedijatar.

*Pokušajte da postepeno “rastežete” period između dva noćna hranjenja tako što ćete da dodajete pola sata svake ili svake druge noći. Umesto da skačete na prvi bebin signal, dajte joj šansu da sama ponovo zaspi. Ako nastavi da plače, pokušajte da je umirite, ali ne i da je uzmete (pomazite je, otpevajte uspavanku ili pustite muzičku igračku da svira). Ukoliko plač ne prestane u razumnom periodu (15 minuta), podignite je i probajte da je stišate na rukama, mazeći je, ljuljajući i pevajući joj. Ne palite svetlo u sobi i budite tihi. Ako sve ovo ne pomogne – nahranite je, sada ste već produžili razmak od prethodnog obroka za dobrih pola sata. Na taj način beba može narednih noći sama za toliko duže da spava. Trudite se da produžavanjem vremena između obroka noćno hranjenje svedete na jedno do uzrasta od šest meseci, kada treba i njega izbaciti.

*Ne presvlačite bebu u toku noći, osim ako je to apsolutno neophodno. U tu svrhu su se bolje pokazale pelene za jednokratnu upotrebu, jer je u njima beba suva i kad se upiški.

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika, koja sve teže može da se promeni, što je dete starije. Nemojte da čekate da prohoda, jer će onda samo da dolazi do vas i traži da sisa.

Kako se izboriti sa lošim navikama?

Veoma je loša navika da se dete uspavljuje hranom. Tako neće hteti da zaspi samo ni kada već bude dovoljno veliko, a prisustvo mlečnog i drugog šećera u usnoj duplji tokom noći dovodi do kvarenja zuba koji počinju da izbijaju, sa dalekosežnim posledicama. Svaki ritual uspavljivanja u sred noći stvara naviku, pa dete bez njega neće da zaspi. Ukoliko ste sigurni da beba dobija dovoljnu količinu hrane tokom dana (lepo napreduje u telesnoj masi), pokušajte da odojčetu, starijem od šest meseci, izbacite noćni obrok na jedan od sledeća tri načina:

Momentalno odvikavanje: kada se beba probudi i počne da plače, nemojte odgovarati, već je pustite da plače. Prve noći će to trajati možda i čitava dva sata, kada će od umora, konačno morati da zaspi. Sledeće noći će plakati znatno kraće, a nakon nekoliko dana, kada se uveri da je plač uzaludan, neće se više buditi. Ova metoda je efikasna, ali malo ko to može da izdrži, jer deluje nehumano. Ukoliko živite u zajednici sa roditeljima, ima vrlo male šanse da uspe. Možda će se i komšiluk buniti, ali ne odustajte. Posle 3-4 noći problem će biti jednom zauvek rešen, pa će i vama i njima ubuduće biti lakše, a beba neće imati nikakve posledice. Ukoliko se u bilo kom trenutku bebin plač promeni i ona zazvuči kao da je u nevolji, obavezno proverite da se nije uplela u pokrivače ili je zauzela nezgodan položaj iz koga ne može sama da se izvuče. Ako vam se, ipak, ovaj način čini previše surovim, pokušajte sledeće.

Postepeno odvikavanje: odgovorite kad vas dete pozove, ali ne tako što ćete ga nahraniti, već na neki drugi način pokušajte da mu pomognete da zaspi (mažanjem, pevanjem, ali bez uzimanja u ruke). Kad se umiri, udaljite se. Ako ponovo počne da plače pustite ga pet minuta ili koliko možete da izdržite, pa ga ponovo umirujte na isti način. Pri tome ne čekajte pored bebinog kreveta dok zaspi, već se «izgubite» ranije, kako bi se vremenom navikla da sama zaspi. Svaki sledeći put je pustite da plače po pet minuta duže pre nego što se pojavite. Možda vas jednom iznenadi i više se ne probudi do jutra.

Vodite evidenciju o vremenu kada se beba budi tokom noći.

Probudite se pola sata ranije i sami probudite dete i nahranite ga, ne čekajući da se spontano budi. Narednih dana postepeno povećavajte razmak između noćnih obroka, sve dok se ono ne navikne da prespava celu noć. Ovo ne pomaže ako beba zaspi čim počne da sisa.

Ove metode ne treba primenjivati kod beba koje imaju neki rizik ili zdravstveni problem (rođene pre vremena ili sa malom teselnom masom za datum rođenja, kao i bolesne bebe).

Prim. dr Maja Skender, pedijatar
Izvor: Yumama

Kako psi ne mogu rečima da izraze kako se osećaju, važno je pratiti njihovo ponašanje i govor tela. Simptomi neispavanosti ponekad se pogrešno tumače kao problemi u ponašanju ili dresuri.

Ako se vaš pas u poslednje vreme ponaša neobično, uzrok bi mogao biti nedostatak kvalitetnog sna. Kao i ljudima, i psima je san ključan za zdravlje i dobro raspoloženje, ali mnogi ne dobijaju odmor koji im je potreban, a znaci umora često su suptilni i lako se mogu prevideti.

Pošto psi ne mogu rečima da izraze kako se osećaju, važno je pratiti njihovo ponašanje i govor tela, prenosi Index.hr.

Simptomi neispavanosti ponekad se pogrešno tumače kao problemi u ponašanju ili dresuri. Veterinarka dr Betani Šija otkrila je za Parade Pets kako da prepoznate znake iscrpljenosti kod pasa.

Koliko sna je psima potrebno?

Većini pasa potrebno je mnogo sna, a tačna količina zavisi od uzrasta, rase i nivoa aktivnosti.

Štencima je potrebno najviše odmora, od 18 do 20 sati dnevno, jer san podržava njihov brz rast i razvoj mozga.

Odrasli psi obično spavaju od 12 do 14 sati dnevno, što je raspoređeno na noćni san i dremanje tokom dana.

Aktivnijim radnim rasama može biti potrebno više vremena za oporavak, dok stariji psi često spavaju duže zbog smanjenog nivoa energije. Prema veterinarima, dovoljna količina sna pomaže u regulaciji raspoloženja, imunog sistema i ukupnog ponašanja psa.

Osam znakova da vaš pas ne spava dovoljno

Kada psi ne spavaju dovoljno, posledice se mogu postepeno nagomilavati. Prepoznavanje znakova umora može vam pomoći da na vreme uočite probleme i poboljšate rutinu spavanja svog ljubimca pre nego što to ostavi posledice po njegovo zdravlje.

Nedostatak sna može poremetiti raspoloženje, energiju i ponašanje psa, što utiče na celo domaćinstvo.

Povećana razdražljivost

Jedan od znakova umora kod psa jeste promena u njegovom ponašanju. Pospan pas može pokazivati znake poput povećane razdražljivosti ili neuobičajene agresije prema ljudima i drugim životinjama, navodi Šija.

„Moguće je da će vaš pas režati ili ujedati“, objašnjava ona i dodaje da ovo ponašanje ukazuje na smanjenu toleranciju na podražaje, slično kao što nedostatak sna utiče na ljudsko raspoloženje.

Da biste poboljšali raspoloženje umornog psa, uspostavite dosledan raspored spavanja i obezbedite mu tiho i udobno mesto za odmor.

Ujedi

Nedostatak sna ponekad može dovesti do iznenadnih ujeda, što se dešava kada se pas naglo probudi. Ako vaš pas počne to da radi, to može biti znak da ne spava dovoljno.

Ovakvo ponašanje može imati više uzroka, uključujući bol, stres, anksioznost ili nedostatak fizičke i mentalne stimulacije. Važno je da se posavetujete s veterinarom kako bi se isključili zdravstveni problemi, kao i da razmotrite rad sa profesionalnim trenerom.

Preterano lizanje ili žvakanje

Psi koji ne dobijaju dovoljno odmora mogu postati privrženiji ili tražiti utehu od svojih vlasnika, slično kao i ljudi kada su iscrpljeni. Fizički i emocionalni napor može se ispoljiti i kroz preterano lizanje ili žvakanje predmeta.

Da biste pomogli psu, obezbedite mu mirno i tamno mesto za spavanje. Takođe mu pružite dovoljno fizičke aktivnosti i mentalne stimulacije tokom dana kako bi se lakše umorio i smirio.

Slaba koncentracija

Kao i ljudi, umorni psi mogu imati poteškoće s koncentracijom. Nedostatak sna može dovesti do slabe pažnje, a uzroci mogu biti i anksioznost, nedovoljno kretanja ili zdravstveni problemi.

Psu možete pomoći stvaranjem dosledne dnevne rutine, povećanjem aktivnosti i poboljšanjem prostora za spavanje. Idealno mesto za spavanje trebalo bi da bude tiho, nalik brlogu, daleko od buke i prolaza.

Ignorisanje komandi

Nedostatak sna može učiniti psa zbunjenim, zbog čega može ignorisati komande. Psi se u takvim situacijama ne ponašaju prkosno, već pokazuju da su im mozgovi umorni i preopterećeni.

Da biste mu pomogli, obezbedite psu mirno i udobno mesto za spavanje, uspostavite doslednu rutinu i pojačajte trening nagradama u mirnom okruženju.

Potreba za blizinom

Fizički i emocionalni napor zbog nedostatka sna može podstaći psa da traži više utehe i sigurnosti od svojih vlasnika. Ako je pas iznenada postao privrženiji, ponudite mu tamno mesto za spavanje bez promaje.

Mentalna stimulacija, poput slagalica za pse, može podstaći samostalnu igru i pomoći mu da potroši nakupljenu energiju i lakše zaspi.

Hiperaktivnost

Kada psi ne dobijaju dovoljno fizičke ili mentalne stimulacije, mogu se teško smiriti. To se može ispoljiti kao hiperaktivnost ili nemir, stvarajući začarani krug u kojem loš san podstiče višak energije, a višak energije ometa san.

Povećanje dnevne aktivnosti može pomoći u ublažavanju hiperaktivnosti i obezbediti stimulaciju potrebnu da se pas umori. Vremenom, uravnotežen pristup može poboljšati kvalitet sna.

Smanjen nivo aktivnosti

Ako je pas stalno umoran iako naizgled dovoljno spava, možda se ne radi o kvalitetnom snu.

Kako navodi veterinarka, možda će biti manje entuzijastičan kada su u pitanju šetnje, igra ili dresura, a to je jasan znak da se telo psa ne oporavlja dovoljno tokom sna.

"Vlasnici bi trebalo da se pobrinu da okruženje u kojem pas spava bude bez smetnji“, kaže ona i dodaje da „da bi trebalo razmotriti veterinarski pregled kako bi se isključila osnovna medicinska stanja koja utiču na kvalitet sna".

Posledice nedostatka sna

Kada pas ne spava dovoljno, to može uticati i na njegovo ponašanje i na ukupno zdravlje. Neispavani psi mogu postati razdražljivi, hiperaktivni, anksiozni ili slabije reagovati na dresuru.

Nedostatak sna vremenom može oslabiti i imuni sistem. Kao i kod ljudi, manjak odmora može dovesti do povećanog stresa i većeg rizika od zdravstvenih problema.

Kako pomoći psu da bolje spava?

Poboljšanje rutine spavanja vašeg psa ne zahteva velike promene. Jednostavno prilagođavanje u dnevnim aktivnostima i okruženju za spavanje mogu napraviti značajnu razliku. Važno je obezbediti psu opuštajući i udoban prostor gde može da se odmori bez ometanja.

Prostor bi trebalo da bude miran, taman i udaljen od prometnih delova kuće. Psima je takođe potrebno dovoljno fizičke aktivnosti i mentalne stimulacije tokom dana kako bi se prirodno umorili. Ipak, najbolje je izbegavati intenzivnu fizičku aktivnost neposredno pre spavanja, jer im to može otežati pokušaj da zaspe.

Prepoznavanjem ovih znakova i uvođenjem malih promena, vlasnici mogu pomoći svojim psima da dobiju okrepljujući san koji im je potreban za zdrav i srećan život.

Lejla Herman, novinarka i urednica u magazinu Vogue, kako kaže, bila je zavisna od Instagrama i TikToka, a onda je na nedelju dana pametni telefon zamenila onim starijim modelom i efekti su bili trenutni.

Iskustvo Lejle Herman o njenom digitalnom detoksu koje je podelila za Vogue France prenosimo u celosti:

„U metrou sam. Prizor je poznat, gotovo hipnotišući u svojoj monotoniji: svi gledaju nadole, skroluju po ekranu svojih telefona. Ja sam, s druge strane, dosadna sama sebi jer sam sebi zadala lični izazov. Umesto pametnog telefona koristiću stari telefon na preklop tokom jedne nedelje. Počela sam da ga koristim pre svega nekoliko sati. A činjenica da mi stopalo nervozno podrhtava verovatno je znak da mi je ovaj predah od društvenih mreža očajnički potreban.

Detoks od društvenih mreža: zašto je dobar za zdravlje

Iako zavisnost od pametnih telefona još uvek nije zvanično priznata kao dijagnoza u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti Svetske zdravstvene organizacije, sve veći broj studija ukazuje na potencijalne negativne efekte prekomerne upotrebe društvenih mreža. Među njima su poremećaji sna, anksioznost, depresija, impulsivnost i osećaj izolacije. Ja još nisam stigla dotle. Ali kada se posle sat vremena skrolovanja osećam neverovatno prazno, ili kada mi se jarke slike poslednje sesije tog dana uvuku u san, to je sasvim dovoljno da shvatim kako bih verovatno imala koristi od toga da na društvenim mrežama provodim manje vremena.

U nedelji koja je prethodila mom izazovu prosečno vreme provedeno ispred ekrana na pametnom telefonu iznosilo je oko dva sata dnevno. Većinu tog vremena provodim na društvenim mrežama, pre svega na TikToku, zatim na Instagramu i WhatsAppu. To se i dalje smatra ‚normalnim‘. Prema podacima Agorapulse-a, trenutna prosečna dnevna upotreba u Francuskoj iznosi 1 sat i 48 minuta. Moj novi telefon, pink model na preklop, nema aplikacije, pa samim tim nema ni mimova, ni lajkova, ni ometanja. Savršen je za obuzdavanje moje zavisnosti od društvenih mreža. Da biste me sada kontaktirali, morate mi poslati SMS poruku ili me pozvati. Povratak u 2007. godinu, takoreći.

Prvi dan bez društvenih mreža: izazov

Budim se u ponedeljak ujutru, prvog dana svog eksperimenta, i ruka mi automatski poseže ka noćnom stočiću. Sa žaljenjem primećujem da nema ekrana koji bi se upalio, nema notifikacija, nema one male doze dopamina koja me pokreće na početku dana. Zurim u plafon, pokušavajući da se umirim mišlju da je upravo ta tišina ono što sam želela. Kako je dan odmicao, shvatam da ovaj telefon znači odricanje ne samo od društvenih mreža, već i od dobre kamere, mejlova, Google Maps-a, Uber-a, Spotify-ja, Vinted-a, ukratko, od svih mojih interesovanja i potreba rasutih po aplikacijama.

Pojavljuju se simptomi apstinencije. U više navrata imam automatski poriv da uzmem telefon u ruke ili da skrolujem po društvenim mrežama. Umesto toga, moram da pronalazim druge načine da se opustim. Budimo iskreni: moja najveća motivacija da se ne vratim pametnom telefonu nije nužno to što se apstinencija oseća tako dobro, već pre to što bi me bilo veoma sramota da priznam da ne mogu da živim bez njega. Pitam se koliko mi je u međuvremenu poslato videa, koliko sam notifikacija dobila…

Prvi pozitivni efekti bez društvenih mreža – do trećeg dana

Od trećeg dana počinjem da osećam pozitivne strane ovog iskustva. Budim se ujutru i osećam se oslobođeno potrebe da odmah odgovaram na poruke ili da lajkujem, delim ili ignorišem objave. Mirim se s odsustvom onog malog uzbuđenja koje osećate kada pogledate u pametni telefon. Umesto toga, uzimam knjigu ili zovem prijatelje. Odjednom sam mnogo pričljivija; verovatno imam jaču potrebu za komunikacijom, koju inače zadovoljavaju kratke poruke koje primam ili šaljem.

Zapravo mi ne nedostaju smešni video-snimci ili poruke o tuđim odmorima; ono zbog čega se osećam odsečeno od sveta jesu grupni četovi i vesti. Ako tokom ovog detoksa od društvenih mreža često pravim mutne fotografije sebe kamerom ‚novog‘ telefona, to je zato što želim da ih kasnije objavim. Stare navike teško nestaju.

Nedelju dana bez društvenih mreža – kao posle spa-odmora

Posle nedelju dana gotovo sam se navikla na ovo stanje. Zapravo, prilično brzo, ako se uzme u obzir da više od 10 godina nisam provela ni jedan jedini dan bez pametnog telefona. Po cenu da zvučim kao vodič za mindfulness, evo sažetka ovog eksperimenta: prisutnija sam sama sa sobom; osećam unutrašnji mir kakav već dugo nisam; ne pitam se da li je neko bio na žurci na koju nisam pozvana ili na putovanju; nemam osećaj da nešto propuštam; i spavam bolje. Zato nameravam da sebi ponovo priuštim ovaj predah tako što ću privremeno obrisati aplikacije društvenih mreža. Ali za sada, prvo moram da podelim ovo iskustvo sa svojom zajednicom pratilaca. Jedna po jedna stvar.“

Stara izreka je verovatno tačna, kažu stručnjaci – doručkujte kao kralj, a večerajte kao siromah.

Malo je životnih izbora koji sa sobom nose toliko kulturnog tereta kao pitanje najboljeg vremena za večeru. Tu su svi nacionalni stereotipi – Amerikanci večeraju rano, Italijani kasno, Španci još kasnije – a u Britaniji je ovo pitanje dodatno opterećeno i klasnim značenjem (navodno, što kasnije večerate, to ste otmeniji).

Rana večera otvara veče za druge aktivnosti, kasna večera, s druge strane, može sama po sebi biti uzbudljiv događaj, piše GQ.

Ali, postoji li najbolje vreme za večeru iz zdravstvene perspektive? Donekle. Ono što svakako treba da radite, kaže Valter Longo, direktor Instituta za dugovečnost na Univerzitetu Južne Kalifornije, jeste da završite sa jelom najmanje tri sata pre nego što planirate da odete na spavanje. Ako, na primer, obično ležete u ponoć, rok vam je devet uveče.

Razlog za to je što kasno jedenje može da poremeti cirkadijalni ritam koji upravlja načinom na koji naše telo prelazi iz dana u noć i nazad.

„Ako pomerate večeru sve kasnije i kasnije, poruka koju šaljete svom organizmu jeste da bi on i dalje trebalo da bude aktivan“, kaže Longo. To može negativno uticati na san – na sličan način kao izlaganje jakom svetlu pred spavanje – kao i na to koliko efikasno sagorevate kalorije.

Vreme večere takođe određuje ukupno trajanje posta između poslednjeg obroka jednog dana i prvog obroka narednog dana. Upravo time se bavi „vremenski ograničena ishrana“ – vrsta povremenog posta (intermittent fasting) koja podrazumeva da se svi dnevni obroci unesu u periodu od 12 sati ili manje – objašnjava Adam Kolins, vanredni profesor ishrane na Univerzitetu u Sariju. Ako produžite noćni post između večere i doručka, „omogućavate telu da uđe u kataboličku fazu, u kojoj prelazi na sagorevanje masti. Trenirate telo da radi ono za šta je stvoreno: da sagoreva ugljene hidrate kada ih unosite, a masti kada ih ne unosite.“ To može pomoći u mršavljenju i generalno je dobro za metaboličko zdravlje.

Da li jedenje u ograničenom vremenskom okviru znači da treba pomeriti doručak kasnije ili večeru ranije?

„Čini se da je konsenzus da dobijate više koristi ako unos kalorija ograničite na raniji deo dana“, kaže Kolins. „To ima smisla iz cirkadijalne perspektive, jer ste biološki podešeni da se nosite s hranom u ranom delu svoje aktivne faze.“

Najčešća večernja navika dugovečnih stogodišnjaka, kaže Longo, jeste „lagana večera“, dovoljno rana da ostavi 12 sati do doručka narednog dana. Manje jedenja kasnije tokom dana zvuči zdravo, bar ako verujemo staroj izreci koja nas uči da „doručkujemo kao kralj, ručamo kao princ, a večeramo kao siromah“.

Međutim, to nije uvek realno. „Prilično je teško pojesti obilan doručak jer jednostavno nemate toliku glad“, kaže Kolins – delimično zato što je telo, kada se probudite, već „počelo da izbacuje glukozu u krv“, pa su vam nivoi energije već visoki. A s obzirom na to da ljudi uglavnom jedu sendviče za ručak – menze koje nude kuvane obroke na poslu uglavnom su stvar prošlosti – neizbežno je da većina nas „unosi najveći deo kalorija uveče“.

Ipak, ne treba se zbog toga opterećivati, kaže on – sve je u redu dokle god telu obezbedite „period odmora“ tako što ćete narednog dana doručkovati obrok sa malo ugljenih hidrata. Trik je u tome da „pratite celokupan obrazac ishrane“. Rana večera je jedno, ali je takođe važno da se pobrinete da „posle toga ne sedite ispred televizora jedući čips, čokoladu i konzumirajući alkohol“. Ako rana vremenski ograničena ishrana nije realna, kasniji vremenski okvir je i dalje bolji nego da se obroci razvuku tokom čitavog dana. A ako tokom dana vežbate – naročito trening snage, poput dizanja tegova – obilan obrok bogat ugljenim hidratima i proteinima može biti upravo ono što je potrebno za oporavak mišića, piše GQ.

Na kraju, kaže Longo, ključno je držati obroke u okviru od 12 sati i završiti večeru tri sata pre odlaska na spavanje. Dalje menjanje navika u ishrani potrebno je samo ako vaše telo ne reaguje dobro na postojeći raspored.

„Ako imate obilniju večeru, a dobro spavate, holesterol i krvni pritisak su u redu, onda je sve u redu“, kaže on. „Ali ako loše spavate i imate zdravstvene probleme, možda bi trebalo da pređete na obilan doručak, obilan ručak i manju večeru, što se obično pokazuje kao najzdraviji obrazac od svih.“

Pretposlednjeg dana protekle godine ovdašnje Gradsko veće je dalo saglasnost na više zahteva preduzeća „Sombor-gas“ d.o.o. za izgradnju priključnih gasovoda niskog pritiska preko katastarskih parcela u javnoj svojini.

Saglasnost je data za gasno priključenje Grašalkovićeve palate, Svečane sale Gradske kuće i još pet poslovnih ili višeporodičnih stambenih objekata u gradu - piše Dnevnik.rs.

U zaključku se navodi da će pravo biti utvrđeno uz odgovarajuću naknadu. Prema važećoj gradskoj odluci, za postavljanje elektro i gasnih instalacija pored, ispod ili iznad lokalnog puta plaća se naknada u visini od 30 dinara po dužnom metru postavljenih instalacija prečnika do 0,01 metar, a za instalacije većeg prečnika naknada se uvećava linearno.

Ukupna dužina sedam priključnih gasovoda na parcelama na kojima je Grad Sombor upisani nosilac prava javne svojine iznosi oko 130 metara.

Saglasnosti su, kako piše u zapisniku sa sednice Gradskog veća, date pod uslovom da „Sombor-gas” pre izvođenja radova zaključi ugovor sa JKP „Prostor“ o nadzoru nad radovima i vraćanju zemljišta u prvobitno stanje, uz naknadu eventualno pričinjene štete.

Investitori izbegavaju toplanu

Činjenica da je odobrenje za „kopanje“ preko varoške zemlje „Sombor gas“ dobio za višeporodične zgrade samo je nastavak trenda da se gotovo ni jedan investitor više ne odlučuje za ovdašnje Javno komunalno preduzeće „Energana“ kao snabdevača toplotnom energijom. Svojevrsni apsurd je da i gradska toplana kao energent koristi gas, ali cene pružanja njenih usluga daleko nadmašuju troškove koje novoizgrađeni stanovi imaju ako se u mogućnosti da ih se pojedinačno zagreva na gas, pa tako „Energani“ preostaju samo stari klijenti u zgradama i objektima kojima se ne isplati da modifikuju sistem grejanja i samim tim snabdevača toplotnom energijom.

Praktično, to znači da će samo za deo Gradske kuće, Svečanu salu, biti stvoreni preduslovi da se greje na gas, dok će lokali u prizemlju i na spratu i dalje zavisiti isključivo od električne energije. Dok su u prizemlju smešteni trgovinske i ugostiteljske radnje, na prvom spratu su godinama unazad prostorije (sada opozicionih) političkih stranaka, „Somborskih novina“, nekoliko Udruženja građana i Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika.

S druge strane, impozantni objekat oronule Grašalkovićeve palate, svojevremeno podignute prvobitno zarad prihvata nemačkih doseljenika na prostor Vojvodine sredinom 18. veka, više od dve decenije čeka na temeljnu rekonstrukciju, čiji su planov i o radovima kao i budućoj nameni do sada bezbroj puta menjani. Palata koja, uz Gradsku kuću i zdanje Gimnazije „Veljko Petrović“ te Plebanije, dominira najvećim gradskim Trgom Svetog Trojstva raspolaže ogromnim korisnim prostorom koji se, usled zapuštenosti, u najvećem delu ne koristi, pa ostaje nada da ovaj potez lokalne samouprave predstavlja konkretan korak ka konačnoj obnovi kapitalnog objekta u vlasništvu grada.

Osećaj nedostatka vazduha nakon što ste se popeli jedan ili dva sprata stepenicama česta je pojava kod osoba različitog uzrasta i telesne forme.

Postavlja se pitanje da li je reč o normalnoj reakciji organizma na napor ili o signalu koji zahteva medicinsku proveru.

Stručnjaci ističu da, iako kratkotrajno otežano disanje pri naporu najčešće nije opasno, postoje situacije u kojima zahteva dodatnu pažnju, piše HuffPost.

Fiziološka reakcija na napor

Penjanje stepenicama predstavlja intenzivnu fizičku aktivnost koja za organizam znači znatno veći napor od hodanja po ravnoj površini, prenosi Net.hr.

Istraživanja pokazuju da ova aktivnost zahteva i do devet puta više energije nego sedenje. Tokom fizičkog napora povećava se metabolička potreba za kiseonikom, što dovodi do pojačanog rada srca i pluća kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje mišića kiseonikom.

"Osećaj nedostatka vazduha nakon penjanja stepenicama predstavlja normalan fiziološki odgovor. Pred telo se postavljaju veći zahtevi, rad je intenzivniji, a samim tim i potreba za kiseonikom“, objasnila je Ketrin Polgirs, doktor porodične i sportske medicine.

S tim se slaže i Karl Erikson, stručnjak za sportsku medicinu iz klinike Mejo, koji dodaje da je takva reakcija očekivana.

„U suštini, podižete sopstvenu telesnu masu protiv gravitacije. Svaki korak je biomehanički sličan čučnju ili iskoraku, što je znatno napornije od običnog hodanja“, dodaje on.

Intenzitet zadihanosti zavisi od niza faktora, od brzine penjanja do nošenja dodatnog tereta.

Kada je zadihanost razlog za zabrinutost?

Iako je zadihanost očekivana reakcija, ključno je prepoznati kada prelazi granice normalnog fiziološkog odgovora. Ako vam je potrebno do dva minuta da normalizujete disanje i nakon toga se osećate dobro, verovatno nema razloga za brigu. Međutim, stručnjaci upozoravaju na nekoliko znakova koji zahtevaju oprez.

Prvi znak za uzbunu jeste ako je zadihanost novonastala pojava ili ako se njen intenzitet vremenom pogoršava.

„Najvažnije je ne donositi preuranjene zaključke o teškoj bolesti, ali isto tako ne treba simptom jednostavno pripisati lošoj telesnoj kondiciji“, ističe dr Polgirs.

Nagla promena u sposobnosti podnošenja napora nešto je što lekari shvataju ozbiljno.

Drugi važan pokazatelj je vreme potrebno za oporavak.

„Vreme oporavka je pouzdan indikator. Normalno je da disanje bude ubrzano minut do dva, ali ako povišen ritam disanja traje duže od tri minuta, to može biti zabrinjavajuće“, kaže Erikson.

Takođe, zadihanost se nikada ne sme ignorisati ako je praćena drugim simptomima poput bola u grudima, glavobolje, promena vida, vrtoglavice, osećaja lupanja srca, mučnine ili oticanja nogu i članaka. Takvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme, uključujući srčana i plućna oboljenja (poput astme, KOPB-a ili srčane insuficijencije), anemiju ili oboljenja štitaste žlezde.

Načini poboljšanja telesne izdržljivosti

Ako želite da vam penjanje stepenicama postane manje naporno, rešenje je, pod uslovom da ne postoje medicinske prepreke, u redovnoj fizičkoj aktivnosti.

„Telo se prilagođava zahtevima koje mu postavljate. Dakle, ako redovno praktikujete penjanje stepenicama, postaće vam lakše“, objašnjava Erikson.

Jačanje mišića donjeg dela tela ključno je za lakše savladavanje stepenica. Vežbe poput čučnjeva i iskoraka povećaće snagu i izdržljivost.

Uz to, poboljšanje opšte kardiovaskularne kondicije kroz aktivnosti poput brzog hodanja, vožnje bicikla ili plivanja takođe će doprineti smanjenju umora. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno.

Dr Polgirs savetuje postepen pristup. Nije potrebno odmah se izlagati velikim naporima poput penjanja na peti sprat. Umesto toga, kondiciju treba graditi postepeno i na održiv način, bilo kroz češće šetnje, rad u bašti ili svesnim izborom stepenica umesto lifta.

Ako primetite da se zadihanost pogoršava, traje neuobičajeno dugo ili je praćena drugim zabrinjavajućim simptomima, preporučuje se da potražite savet lekara.