Lejla Herman, novinarka i urednica u magazinu Vogue, kako kaže, bila je zavisna od Instagrama i TikToka, a onda je na nedelju dana pametni telefon zamenila onim starijim modelom i efekti su bili trenutni.
Iskustvo Lejle Herman o njenom digitalnom detoksu koje je podelila za Vogue France prenosimo u celosti:
„U metrou sam. Prizor je poznat, gotovo hipnotišući u svojoj monotoniji: svi gledaju nadole, skroluju po ekranu svojih telefona. Ja sam, s druge strane, dosadna sama sebi jer sam sebi zadala lični izazov. Umesto pametnog telefona koristiću stari telefon na preklop tokom jedne nedelje. Počela sam da ga koristim pre svega nekoliko sati. A činjenica da mi stopalo nervozno podrhtava verovatno je znak da mi je ovaj predah od društvenih mreža očajnički potreban.
Detoks od društvenih mreža: zašto je dobar za zdravlje
Iako zavisnost od pametnih telefona još uvek nije zvanično priznata kao dijagnoza u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti Svetske zdravstvene organizacije, sve veći broj studija ukazuje na potencijalne negativne efekte prekomerne upotrebe društvenih mreža. Među njima su poremećaji sna, anksioznost, depresija, impulsivnost i osećaj izolacije. Ja još nisam stigla dotle. Ali kada se posle sat vremena skrolovanja osećam neverovatno prazno, ili kada mi se jarke slike poslednje sesije tog dana uvuku u san, to je sasvim dovoljno da shvatim kako bih verovatno imala koristi od toga da na društvenim mrežama provodim manje vremena.
U nedelji koja je prethodila mom izazovu prosečno vreme provedeno ispred ekrana na pametnom telefonu iznosilo je oko dva sata dnevno. Većinu tog vremena provodim na društvenim mrežama, pre svega na TikToku, zatim na Instagramu i WhatsAppu. To se i dalje smatra ‚normalnim‘. Prema podacima Agorapulse-a, trenutna prosečna dnevna upotreba u Francuskoj iznosi 1 sat i 48 minuta. Moj novi telefon, pink model na preklop, nema aplikacije, pa samim tim nema ni mimova, ni lajkova, ni ometanja. Savršen je za obuzdavanje moje zavisnosti od društvenih mreža. Da biste me sada kontaktirali, morate mi poslati SMS poruku ili me pozvati. Povratak u 2007. godinu, takoreći.
Prvi dan bez društvenih mreža: izazov
Budim se u ponedeljak ujutru, prvog dana svog eksperimenta, i ruka mi automatski poseže ka noćnom stočiću. Sa žaljenjem primećujem da nema ekrana koji bi se upalio, nema notifikacija, nema one male doze dopamina koja me pokreće na početku dana. Zurim u plafon, pokušavajući da se umirim mišlju da je upravo ta tišina ono što sam želela. Kako je dan odmicao, shvatam da ovaj telefon znači odricanje ne samo od društvenih mreža, već i od dobre kamere, mejlova, Google Maps-a, Uber-a, Spotify-ja, Vinted-a, ukratko, od svih mojih interesovanja i potreba rasutih po aplikacijama.
Pojavljuju se simptomi apstinencije. U više navrata imam automatski poriv da uzmem telefon u ruke ili da skrolujem po društvenim mrežama. Umesto toga, moram da pronalazim druge načine da se opustim. Budimo iskreni: moja najveća motivacija da se ne vratim pametnom telefonu nije nužno to što se apstinencija oseća tako dobro, već pre to što bi me bilo veoma sramota da priznam da ne mogu da živim bez njega. Pitam se koliko mi je u međuvremenu poslato videa, koliko sam notifikacija dobila…
Prvi pozitivni efekti bez društvenih mreža – do trećeg dana
Od trećeg dana počinjem da osećam pozitivne strane ovog iskustva. Budim se ujutru i osećam se oslobođeno potrebe da odmah odgovaram na poruke ili da lajkujem, delim ili ignorišem objave. Mirim se s odsustvom onog malog uzbuđenja koje osećate kada pogledate u pametni telefon. Umesto toga, uzimam knjigu ili zovem prijatelje. Odjednom sam mnogo pričljivija; verovatno imam jaču potrebu za komunikacijom, koju inače zadovoljavaju kratke poruke koje primam ili šaljem.
Zapravo mi ne nedostaju smešni video-snimci ili poruke o tuđim odmorima; ono zbog čega se osećam odsečeno od sveta jesu grupni četovi i vesti. Ako tokom ovog detoksa od društvenih mreža često pravim mutne fotografije sebe kamerom ‚novog‘ telefona, to je zato što želim da ih kasnije objavim. Stare navike teško nestaju.
Nedelju dana bez društvenih mreža – kao posle spa-odmora
Posle nedelju dana gotovo sam se navikla na ovo stanje. Zapravo, prilično brzo, ako se uzme u obzir da više od 10 godina nisam provela ni jedan jedini dan bez pametnog telefona. Po cenu da zvučim kao vodič za mindfulness, evo sažetka ovog eksperimenta: prisutnija sam sama sa sobom; osećam unutrašnji mir kakav već dugo nisam; ne pitam se da li je neko bio na žurci na koju nisam pozvana ili na putovanju; nemam osećaj da nešto propuštam; i spavam bolje. Zato nameravam da sebi ponovo priuštim ovaj predah tako što ću privremeno obrisati aplikacije društvenih mreža. Ali za sada, prvo moram da podelim ovo iskustvo sa svojom zajednicom pratilaca. Jedna po jedna stvar.“
