Pretposlednjeg dana protekle godine ovdašnje Gradsko veće je dalo saglasnost na više zahteva preduzeća „Sombor-gas“ d.o.o. za izgradnju priključnih gasovoda niskog pritiska preko katastarskih parcela u javnoj svojini.
Saglasnost je data za gasno priključenje Grašalkovićeve palate, Svečane sale Gradske kuće i još pet poslovnih ili višeporodičnih stambenih objekata u gradu - piše Dnevnik.rs.
U zaključku se navodi da će pravo biti utvrđeno uz odgovarajuću naknadu. Prema važećoj gradskoj odluci, za postavljanje elektro i gasnih instalacija pored, ispod ili iznad lokalnog puta plaća se naknada u visini od 30 dinara po dužnom metru postavljenih instalacija prečnika do 0,01 metar, a za instalacije većeg prečnika naknada se uvećava linearno.
Ukupna dužina sedam priključnih gasovoda na parcelama na kojima je Grad Sombor upisani nosilac prava javne svojine iznosi oko 130 metara.
Saglasnosti su, kako piše u zapisniku sa sednice Gradskog veća, date pod uslovom da „Sombor-gas” pre izvođenja radova zaključi ugovor sa JKP „Prostor“ o nadzoru nad radovima i vraćanju zemljišta u prvobitno stanje, uz naknadu eventualno pričinjene štete.
Investitori izbegavaju toplanu
Činjenica da je odobrenje za „kopanje“ preko varoške zemlje „Sombor gas“ dobio za višeporodične zgrade samo je nastavak trenda da se gotovo ni jedan investitor više ne odlučuje za ovdašnje Javno komunalno preduzeće „Energana“ kao snabdevača toplotnom energijom. Svojevrsni apsurd je da i gradska toplana kao energent koristi gas, ali cene pružanja njenih usluga daleko nadmašuju troškove koje novoizgrađeni stanovi imaju ako se u mogućnosti da ih se pojedinačno zagreva na gas, pa tako „Energani“ preostaju samo stari klijenti u zgradama i objektima kojima se ne isplati da modifikuju sistem grejanja i samim tim snabdevača toplotnom energijom.
Praktično, to znači da će samo za deo Gradske kuće, Svečanu salu, biti stvoreni preduslovi da se greje na gas, dok će lokali u prizemlju i na spratu i dalje zavisiti isključivo od električne energije. Dok su u prizemlju smešteni trgovinske i ugostiteljske radnje, na prvom spratu su godinama unazad prostorije (sada opozicionih) političkih stranaka, „Somborskih novina“, nekoliko Udruženja građana i Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika.
S druge strane, impozantni objekat oronule Grašalkovićeve palate, svojevremeno podignute prvobitno zarad prihvata nemačkih doseljenika na prostor Vojvodine sredinom 18. veka, više od dve decenije čeka na temeljnu rekonstrukciju, čiji su planov i o radovima kao i budućoj nameni do sada bezbroj puta menjani. Palata koja, uz Gradsku kuću i zdanje Gimnazije „Veljko Petrović“ te Plebanije, dominira najvećim gradskim Trgom Svetog Trojstva raspolaže ogromnim korisnim prostorom koji se, usled zapuštenosti, u najvećem delu ne koristi, pa ostaje nada da ovaj potez lokalne samouprave predstavlja konkretan korak ka konačnoj obnovi kapitalnog objekta u vlasništvu grada.
