Sombor.info

Orah je oduvek priznat kao superhrana. Sada međunarodna studija otkriva da ima moćan efekat protiv stanja koja čine „metabolički sindrom“ – smanjujući rizik od jedne bolesti za skoro 70%, piše Healthy.

Jedan od tri odrasla Amerikanca ima metabolički sindrom, prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH). Metabolički sindrom se definiše kao prisustvo najmanje tri koegzistirajuća stanja koja se odnose na to kako telo procesuira i pretvara energiju – kao što su višak masti oko srednjeg dela tela, abnormalni nivoi glukoze, visok krvni pritisak, zabrinjavajući nivoi holesterola i visoki trigliceridi. Značajan broj prethodnih istraživanja pokazao je da metabolički sindrom povećava rizik pojedinca za srčani udar, moždani udar, druge kardiološke događaje i dijabetes.

Izmena načina života i usvajanje zdrave ishrane obično su među najčešćim preporukama lekara za prevenciju ili lečenje metaboličkog sindroma. Dve često promovisane dijete u tu svrhu su DASH dijeta, koja ograničava zasićene masti, dodati šećer i natrijum; i mediteranska dijeta, koja promoviše povrće, voće, ribu, pasulj i orašaste plodove.

Nova analiza se fokusirala na jednu vrstu orašastih plodova za koje istraživači tvrde da bi mogla biti jedno od najmoćnijih oružja u borbi protiv metaboličkog sindroma.

Studija koju su sproveli iranski medicinski istraživači i objavljena 28. januara 2024. godine u časopisu Food Science and Nutrition, sastavila je više studija o koristima oraha kako bi videla da li se mogu koristiti u borbi protiv ovog klastera stanja.

Ono što su pronašli su brojne jake veze sa markerima metaboličkog zdravlja kod ljudi koji redovno konzumiraju ove orašaste plodove. Jedinstvene osobine ovog malog vojnika iz ljuske, koje uključuju polifenole i korisne polinezasićene masti poput omega-3, delovale su na mnoge od ovih odvojenih povezanih stanja kako bi smanjile ukupni rizik od razvoja metaboličkog sindroma.

Orah može da štiti od kardiovaskularnih bolesti

U meta-analizi, orasi su povezani sa poboljšanim krvnim profilima, uključujući smanjenje triglicerida, niži ukupni holesterol, smanjenje nivoa „lošeg“ HDL holesterola i čak poboljšan protok krvi.

„Uopšteno, istraživanja sugerišu da konzumiranje oraha može imati obećavajuće efekte u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti“, komentarisali su istraživači.

Orah može sprečiti i poboljšati simptome dijabetesa

Orah se takođe činilo da se bori protiv nekih komplikacija dijabetesa, uključujući smanjenje nivoa glukoze u postu, smanjenje HbA1C i poboljšanje osetljivosti na insulin.

Jedno istraživanje na koje su istraživači obratili pažnju čak je otkrilo da osobe koje konzumiraju orahe imaju 68% manji rizik od dijabetesa u poređenju sa onima koji ne konzumiraju orahe. To može biti zahvaljujući svesnim navikama u ishrani, ali skoro 70% razlike je značajno.

Orah bi mogao biti koristan za mršavljenje i održavanje telesne težine

Težina je još jedan važan faktor u razvoju metaboličkog sindroma i njegovih komplikacija. Nekoliko studija koje su istraživači pregledali pokazalo je korist od konzumiranja oraha na telesnu težinu i njen odnos sa višim nivoima sitosti.

Međutim, druga istraživanja dovela su do nepotpunih rezultata, pa nije jasno da li su orahe same faktor u povećanju ili smanjenju telesne težine. „Zbog obećavajućih efekata konzumiranja oraha na druge komplikacije MetS-a (metabolički sindrom), orasi mogu biti dodati u ishranu bez zabrinutosti zbog negativnih efekata na BMI ili telesnu težinu“, zaključili su istraživači.

Samo obratite pažnju na količinu masti – iako je „zdrava mast“, mast u orasima i dalje nosi istu količinu energije, devet kalorija po gramu, kao manje zdrave vrste masti.

Izvor: danas.rs

Tri godine nakon prvog dela filmskog spektakla „Dina“, fanovi su dočekali drugi deo filma reditelja Deni Vilneva. U Londonu je održana svetska premijera, kojoj su prisustvovale glavne zvezde Timoti Šalame i Zendeja, piše BBC.

Epski naučno – fantastični film, koji se temelji na romanu „Dina“ autora Frenka Herberta, okuplja impozantan glumački ansambl. Osim Šalamea i Zendaje, u filmu se ponovo pojavljuju slavna holivudska imena poput Džoša Brolina, Rebeke Ferguson, Stelana, Šarlote Rempling, Havijera Bardema, a zvezdana su i ona novih likova koje igraju Ostin Batler, Florens Pju, Kristofer Volkin i Lea Sedu.

Prve utiske kritičari su podelili na društvenim mrežama, a preneo ih je filmski portal Rottentomatoes, prenosi Jutarnji list.
„‘Dina: Drugi deo‘ je zadivljujuć i silno uzbudljiv film koji ostavlja bez daha. To je navala adrenalina u glavu i srce, film koji se uzdiže kroz spektakularne akciione sekvence te peva u prefinjenom, evokativnom miru“, kaže Kortni Hauard (Fresh Fiction), dok Dorijan Parks (Geeks of Color) poručuje : „Apsolutno me je oduševila „Dina: drugi deo“, od početka do kraja! Oborio me svaki aspekt, od priče preko glume, vizuelno do muzike. Sve mi je delovalo epski“.

Prema mišljenju Šina O‘Konela (CinemaBlend) „‘Dina: drugi deo je majstorski snimljeni film epskih razmera.

Denis Vilnev ujedinjuje uzbudljivi razvoj lika s brojnim filmskim vizualima“.

„Nadišao je moja očekivanja. Remek-delo!“, oduševljena je Vendi Li Szani (The Movie Couple).

Da či će se film dopasti fanovima prvog dela?

„Ako vam se svidio prvi deo, ne mogu ni da zamislim da vam se ovaj ne bi svideo“, uveren je Dejvid Erlih (IndieWire). S njim se slaže i Majk Rajan (Uproxx) koji priznaje da je „u vezi prvog dela imao podeljeno mišljenje“, ali „‘Dina: drugi deo‘ je fenomenalna. Jedna od najvećih naučno – fantastičnih filmova koje sam ikada video“.

„Mene, koji sam u ovo ušao kao novi fan koji je pogledao prvi deo, ali nije zašao suviše duboko u znanje te knjige, film je apsolutno pridobio. Sada želim sve što ima veze s ‘Dinom‘“, otkrio je Dorijan Parks (Geeks of Color)

Dok Hoai – Tran Bui (Inverse) smatra da je „‘Dina: drugi deo‘ trijumfalna. Još neverovatnija nego prvi deo, ali i intimnija“, Šin O‘Konel (CinemaBlend) „blagu prednost daje jednostavnijoj ‘Dini‘, a ne ovom složenijem poglavlju. Ipak, ona je izvanredno ostvarenje“.

„Akcione sekvence su epske i glasne“, kaže Vendi Li Zani (The Movie Couple), pa se film „obavezno mora iskusiti u bioskpu“.

Brendona Dejvisa (ComicBook.com) oduševili su pak vizuali:

„Neki od vizuala iz drugog dela ‘Dine‘ toliko su me zapanjili da sam imao osećaj da razumem kako su se ljudi osećali nakon što su 1977. godine prvi put pogledali ‘Ratove zvezda‘. Na momente su jednostavno neverovatni“.

“Timoti Šalame talentovan“, divi se glumcu Vendi Li (The Movie Couple“, dok Hoai – Tran Bui (Inverse) smatra da je „Zendeja zvezda“.
Mnoge je osvojila i interpretacija glumca Ostina Batlera, kome je „Elvis“ doneo nominaciju za Oskara.

“ Glumačka igra Ostina Batlera je istinski transformativna“, kaže Gregori Elvud (The Playlist).

Glumčevu interpretaciju dramatično je doživeo i Majk Rajan (Uproxx): „Ostin Batler kao Fejd u ovom je filmu poput demona. On doslovno kanališe demona iz pakla“.

Nekim kritičarima nije smetala niti dužina filma jer je, kaže Dorijan Parks (Geeks of Color) „vreme proletelo“.

„Moja jedina zamerka je da bi film mogao biti i duži. Ne šalim se. Film traje dva sata i četrdeset minuta, a ja bih ga rado gledao i sat više“, zaključuje Stiv Vejntraub (Collider).

Premijera filma “Dina 2” u Srbiji, kako su neki domaći mediji već o tome pisali, trebalo bi da se desi početkom marta.

Izvor: danas.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima

Amerikanka Tina Hajns bila je zdrava, ali najednom je izgubila svest pa je suprug morao da je oživljava. Nakon groznog iskustva njen doživljaj je iznenadio sve.

Sve je stvarno, raj postoji, otkrila je svojoj porodici Amerikanka Tina, majka četvoro dece, nakon što se probudila iz stanja na ivici smrti. Iskustvo koje je prošla desilo se pre oko 7 godina, kad se sa suprugom Brajanom spremala na planinarenje u blizini njihovog doma u Arizoni. Već su bili na izlasku, ali ona se odjednom srušila.

Bajan je odmah video da joj koža postaje ljubičasta pa počeo da je oživljava, piše Daily Mail. Uspeo je, ali ubrzo je opet pala u nesvest. Stigla je hitna pomoć, a do bolnice je nekoliko puta dolazila do svesti.

Oživljavali su je čak šest puta, a sve ukupno srce joj nije kucalo čak 27 minuta. Čim je otvorila oči uzela je olovku i papir i napisala – sve je stvarno.

Naime, to se odnosilo na raj, kao mesto koje je u tim trenucima doživela. Smatrala je da je tih 27 minuta zapravo bila u – raju.

– Bilo je potpuno opipljivo, boje su bile tako žive – rekla je novinarima.

Tvrdila je da je videla Isusa kako stoji ispred velikih crnih vrata, iza kojih je probijao žuti sjaj. Kad su je nakon napisane poruke pitali na šta tačno misli, pokazala je prema gore.

Medicina ističe da je ona preživela jer je suprug oživljavao. Naime, više od 90 odsto ljudi koji dožive iznenadan zastoj srca van bolnice preminu.

Verovatnoća preživljavanja raste ako nesrećniku pomaže neko ko zna da pruži prvu pomoć, i to sa 10 odsto na gotovo 45 odsto. Razlog toliko učestale smrtnosti je činjenica da do zastoja u radu srca dolazi iznenada i bez najave, a ljudi naprosto ne znaju kako i šta da urade.

Taj problem samo u SAD-u pogađa čak više od 350.000 ljudi. Većina pacijenata se nakon toga ne seća šta se zbivalo u vremenu dok su bili bez pulsa. Ipak, oko 10 do 20 odsto pacijenata doživljava vizuelna iskustva, navodi se u nekim studijama.

Naučnici ističu kako krv usred zastoja srca više ne dolazi do mozga. Prema studiji na pacovima koju su sproveli na Univerzitetu Mičigen 2013. godine, u tim trenucima, koji zapravo prethode smrti, iznenada se pojača moždana aktivnost.

To je visoko sinhronizirana moždana aktivnost koja se povezuje sa stanjem vrlo visokog uzbuđenja. Zapravo, u trenucima telesne smrti mozak se ponaša vrlo živo, ima kompleksne misli i hiperaktivan je. Stoga sumnjaju kako je baš to uzrok za vizije i iskustva tog tipa.

Ipak, Tinina porodica joj vjeruje, za njih je ona doživela raj. Čak se njena sestričina tetovirala inspirisana njenom pričom. Devojka sada na ruci ima stalni podsetnik na to da je njena tetka bila u raju te da to čudesno mesto ipak postoji.

Izvor: blic.rs

Neobično toplo vreme koje je obeležilo prvu polovinu februara uspelo je da prevari sve vesnike proleća od mrkog medveda koji se radije sunčao nego se vratio u pećinu, pa do visibaba koje su obradovale šetače po parkovima. Da li možemo da se opustimo i radujemo se ranom proleću ili zima vreba iza ugla, otkriva najnovija vremenska prognoza za naredne dane.

Prema najavama koje je objavio Republički hidrometeorološki zavod, maksimalna temperatura juče je dostigla će 17 podeok u Beogradu. I ostali gradovi širom Srbije pratiti su prolećni trend, sa najnižom temperaturom od 7 stepeni Celzijusa na Kopaoniku.

Ipak, noć od subote ka nedelji prema najavama donela je promene u vidu nešto nestabilnijeg vremena sa više oblačnih intervala, a ponegde i sa slabijom kišom.

Tako nas očekuje nedelja sa maksimalnom temperaturom do 15 stepeni koliko će biti izmereno u Negotinu. Beograd će biti za oko 3, 4 stepena hladniji u odnosu na juče, pa će temperatura ići do 13 stepeni.

Subjektivni osećaj kaže: Proleće

Kako navode meteorolozi, stabilno toplo i vedro vreme koje je prethodnih dana "počastilo" gradove širom Srbije donelo je osećaj kao da je temperatura značajno viša.

U nedelju krajem dana očekuje se postepeno razvedravanje, međutim nestabilnost ostaje. To znači da ćemo tokom naredne nedelje imati pretežno oblačno vreme, povremeno sa slabom kišom, a temperatura će se kretati oko 12. podeljka, kaže meteorološkinja za Euronews Srbija Ljubica Gojković.

Vremenska prognoza za tri dana

Da li to znači da će pomenuti subjektivni osećaj toplijeg vremena nestati, ostaje da se vidi. Evo kakvo nas vreme očekuje u narednim danima i šta možemo očekivati od druge polovine februara i početka marta što se tiče vremenske prognoze.

Vremenska prognoza za Beograd
Beograd će i u narednih pet dana ostati jedan od toplijih gradova.

Minimalna temperatura u glavnom gradu kretaće se od 4 do 7 stepeni
Maksimalna dnevna temperatura kretaće se od 11 do 13 stepeni
Vreme će biti oblačno sa kraćim sunčanim intervalima, najtoplije će biti u četvrtak

Vremenska prognoza za Novi Sad
U Novom Sadu će jutarnja temperatura biti nešto niža, dok se može očekivati oblačnije vreme u odnosu na ono što smo do sada mogli videti.

Minimalna temperatura kretaće se od 1 do 4 stepena
Maksimalna dnevna temperatura kretaće se od 12 do 13 stepeni
Vreme će biti oblačno, ali bez padavina, a najhladniji dan biće utorak

Do sredine marta nastavlja se toplotni talas

Neobično toplo vreme zadržava se sve do kraja meseca, međutim dugoročni modeli najavljuju da će i mart biti veoma topao i relativno suv. Trend otopljenja koji smo osetili u godini za nama nastavlja se i u ovoj 2024. godini, što nam govori da je pred nama period sa čestim i intenzivnim toplotnim talasima, navodi meteorološkinja Euronews Srbija Ljubica Gojković.

Prognoza za 30 dana

- Pod toplotnim talasom podrazumeva se period od najmanje 5 dana sa temperaturom iznad proseka. Toplotni talasi mogući su i tokom zime, a s obzirom na to da je temperatura od početka meseca iznad proseka, povremeno i preko 10 stepeni, možemo da kažemo da se i dalje nalazimo u periodu ekstremno toplog vremena koje će trajati sve do kraja meseca - zaključuje.

Izvor: blic.rs

Nije lako uvideti šta tačno pas pokušava da vam kaže, ali jedino što je očito, barem ljudskom oku, jeste da je njegovo ponašanje drugačije.

Psi mogu da svojim ponašanjem pokušaju da svojim vlasnicima poruče da pate. Ako imate psa, onda znate kako može biti neverovatno teško reći boli li ga nešto i kada. Slomljeni zub će ga naterati da digne nos prema gore dok jede, na primer, ili će ga bol u stomaku naterati da neprestano liže pod. Teško je uvideti šta tačno pas pokušava da vam kaže, ali jedino što je očito, barem ljudskom oku, jeste da je njegovo ponašanje drugačije, prenosi Yahoo.

Generalno, kada je pas bolestan ili povređen, pokazaće određene znakove.

„Dok će mnogi vlasnici kućnih ljubimaca otkriti da nešto nije u redu s njihovim krznenim prijateljem, mnogi ljudi neće nužno povezati da se njihov ljubimac ponaša neobično jer ga nešto boli“, kaže veterinarka dr Rebeka Grinstajn.

Na sajtu Večernji.hr izdvajaju sedam najčešćih znakova da pas oseća bol.

Ne može da prestane da se liže

„Ako se vaš pas neprestano liže ili grize deo tela, može imati bolove na koži ili ispod kože’, kaže veterinarka dr Liz Stelou.

To opsesivno ponašanje takođe može biti znak teskobe, svraba, kompulsivnog problema ili gastrointestinalnog bola ili nelagode.

„Glavni problem kod preteranog lizanja je taj što, iako može privremeno smiriti receptore za bol, samo lizanje može povrediti kožu i pogoršati bol. Često je lizanje intenzivno po prirodi i usmereno na jedno određeno područje, verovatno izvor nelagode“, rekla je Stelou.

Pojačano luči pljuvačku

Svi psi sline. Ali, ako iz usta vašeg psa curi gomila pljuvačke, mogao bi osećati veliku nelagodu. Teskoba izazvana bolom ili nelagodom može uzrokovati da vaš pas preterano slini, rekla je Grinstajn.

„Ako primetite prekomerno slinjenje, popraćeno neugodnim zadahom, oticanjem lica ili teškoćama sa žvakanjem, vreme je da posetite svog veterinara.“

Slinavost je često zanemaren znak mučnine, a može biti posledica problema unutar gastrointestinalnog trakta. Slinjenje takođe može biti posledica infekcije sinusa, stranog tela zarobljenog u grlu, povrede ekstremiteta ili repa, bolesti bubrega i jetre ili, u teškim slučajevima, po život opasnog stanja koje se zove nadutost. Višak pljuvačke ili pena na ustima takođe je čest simptom kod pasa koji su pojeli nešto otrovno, poput čokolade ili grožđa.

Promene u apetitu

Promena apetita može biti pokazatelj brojnih zdravstvenih stanja, od kojih neka mogu biti prilično neugodna za vašeg psa. Ako vaš pas odbija da jede, možda se jednostavno prilagođava velikim životnim promenama ili može imati problem sa zubima kao što je prelom zuba, virus ili ozbiljan problem poput raka. Kada pas ima bolove, može jesti manje porcije nego inače ili se iznenada činiti potpuno nezainteresovanim za jelo.

„Slično kao i mi, ako je životinja u bolovima, često se neće truditi da jede jer će joj bol omesti pažnju“, rekla je Grinstajn.

Ako vaš pas doživi veliku promenu apetita koja traje duže od 12 do 24 sata, posetite svog veterinara.

Iznenada neuobičajeno sedi ili stoji

Držanje vam može puno reći o fizičkom i psihičkom stanju vašeg psa. Kao odgovor na traumu, mišići menjaju svoj tonus kako bi zaštitili strukture oko sebe. Na primer, pas će sedeti s isturenom zadnjom nogom ako ga boli kuk, spustiće glavu ako oseća bol u vratu ili će izviti leđa ako mu je kičma povređena. Može čak manje mahati repom ili spustiti uši. Još jedan pokazatelj da psi pate je ako su uznemireni i stalno menjaju položaj tela.

„Svaku promenu u položaju hodanja, stajanja, sedenja ili mirovanja treba ispitati na bol“, rekla je Stelou.

Ne može da prestane da se trese i drhti

Mnogi stariji psi pate od bolova u zglobovima ili hroničnih bolova u leđima. Neurološke bolesti takođe mogu uzrokovati drhtanje, iako nisu nužno bolne. Kao rezultat toga, kada ustaju nakon ležanja, duže stoje ili se vraćaju iz šetnje, mogu se tresti ili drhtati od ukočenosti i sveukupne nelagode“, objasnila je Grinstajn.

Ponaša se lenjo i letargično

Još jedan znak da nešto nije u redu s vašim psom? Odjednom je nezainteresovan za svoje omiljene igračke i aktivnosti i pokazuje znakove opšte slabosti. Možda je bio izložen toksinu, dehidrirao je ili ima virusnu ili bakterijsku infekciju.

„Nesklonost odlasku u šetnju, usporavanje i ukočeno kretanje simptomi su koji se najverovatnije pogrešno pripisuju starosti, dok zapravo postoji osnovno stanje koje uzrokuje nelagodu i koje bi vaš veterinar mogao da dijagnostikuje i leči“, rekla je Grinstajn.

Nasumično reži

Ako je vaš četvoronožni prijatelj obično veseo po prirodi, ali iz vedra neba počne da se ponaša mrzovoljno, možda oseća bol, potencijalno zbog ortopedske povrede ili infekcije. Pas može iznenada da zareži na svoje ljude ili kada menja položaj između ležanja i stajanja.

„Pas u bolovima može biti skloniji režanju, lajanju ili ugrizu ako misli da će bolno područje dotaknuti neka osoba ili drugi pas“, rekla je Stelou.

Bol je krivac u mnogim slučajevima agresije.

Svaki pas je drugačiji. Kao što je rekla Stelou: „Kod nekih pasa je vrlo očito kad osećaju bol, dok je kod drugih prilično neprimetno“.

Dijagnostikovanje izvora bola kod pasa može biti izazovno, a veterinari se često oslanjaju na vaša opažanja o ponašanju vašeg psa kod kuće. Pripazite na svog psa i, ako vam se čini da nešto nije u redu, obratite se svom veterinaru.

Izvor: večernji list

Jedenje kivija može da vas izvuče iz lošeg raspoloženja za samo četiri dana, pokazalo je istraživanje.

Kivi ima visok sadržaj vitamina C, ali sada se ispostavilo da ovo voće pruža i mnogo više – pozitivno utiče na mentalno zdravlje.

Tim sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu sproveo je osmonedeljnu dijetu kod 155 odraslih osoba sa niskim sadržajem vitamina C.

Učesnici su uzimali dodatak vitamina C, placebo ili dva ploda kivija dnevno, a zatim su prijavili svoju vitalnost, raspoloženje, kvalitet sna i fizičku aktivnost putem ankete.

Rezultati, objavljeni u British Journal of Nutrition, pokazali su da plodovi kivija poboljšavaju vitalnost i raspoloženje u roku od četiri dana, a efekat pojačanja dostiže vrhunac za oko 14-16 dana.

Suplementi vitamina C, s druge strane, neznatno su poboljšali raspoloženje do 12. dana, prenosi Daily Mail.

Glavni autor dr Ben Flečer je dodao: „Ovo nam pomaže da uvidimo da ono što jedemo može imati relativno brz uticaj na to kako se osećamo.“

Pa, setite se kad sledeći put naletite na sniženje korpice s kivijem.

Izvor: nova.rs

Deca se mogu naljutiti na roditelje. Ponekad obećaju da nikada neće oprostiti i zaboraviti. Često te „slatke“ pretnje ne znače ništa. Ali neki postupci odraslih zaista nanose deci duboke emocionalne rane.

Prekršena obećanja

Ako ne postoji način da se obećanje ispuni, onda je bolje da ga i ne dajete. Ovo je istina koju nam odrasli usađuju od detinjstva, zar ne? I to ponavljaju detetu iznova i iznova, zahtevajući da dete bude od reči i da ispunjava svoja obećanja.

Međutim, odrasli sami često krše svoja obećanja, istovremeno uvek pronalaze izgovore – nisu mogli, neki treći razlozi su to sprečili, roditelji imaju toliko problema da prosto ne mogu da stignu na sve strane…

A deca godinama mogu da veruju u neka obećanja i ćutke svakodnevno trpe razočaranje što to obećanje nije ispunjeno. Često ih nikada i ne zaborave, piše Zelena učionica.

Nepoštovanje

Mnogi roditelji se drže toga da su deca mala i da će zaboraviti sve. Zaboravljaju i da deca nisu jednaka odraslima, pa nipodaštavaju njihova dostignuća i uspehe, koji su uglavnom mali, baš kao i oni. Krhka, nežna i vesela dečja duša želeće da je pohvalite za nešto malo, a vi mislite da to nije ništa posebno i to govorite, ne znajući koliko dete tako povređujete.

Na primer, devojčica voli da sama pravi haljinice za lutke. Roditelji govore da je to gubljenje vremena, da treba da se posveti nečemu korisnijem. U početku to su haljine koje se rašivaju, vremenom su sve bolje i lepše. U odraslom dobu ta devojčica pravi veliku karijeru u svetu dizajna, ali zauvek nosi jednu ružnu uspomenu – njeni roditelji nikada nisu verovali u nju…

Zato pazite šta obećavate deci. Pazite šta im govorite o njihovim strastima i hobijima. Postoji velika šansa da vam nesmotrene reči nikada ne oproste…

Izvor: nova.rs

Povodom proslave Dana grada Sombora – 17. februara, danas je u Narodnom pozorištu Sombor upriličena Svečana akademija pod nazivom „Sombor – priča o gradu koji traje 1749-2024“. Tema proslave posvećena je dugoj i iscrpljujućoj borbi grada za slobodu, te njegovom razvoju od sticanja titule slobodnog i kraljevskog grada 17. februara 1749. godine, pa sve do modernog doba. Tim povodom, gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, čestitao je sugrađanima praznik, osvrnuvši se na slavnu prošlost i svetlu budućnost, dodavši da se lokalna samouprava trudi da kulturno, ekonomski i infrastrukturno razvija grad kako bi se privukli novi investitori i dodatno podigao životni standard građana, a da je u toku više važnih infrastrukturnih projekata poput brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“, „Zaplovimo Srbijom“ i drugih kojima se radi na daljem razvoju grada.

„Danas, na 275. godišnjicu elibertacije i uzrastanja Sombora – kolevke hleba, vrela prosvete, kulture i duhovnosti, svedočimo o slavnom, ali burnom razdoblju prošlosti našeg grada i izuzetnom poduhvatu njegovih sinova, čije vizionarske plodove i danas uživamo. Sombor, nekada vojnički šanac, zaslugama svojih graničara, njihovoj hrabrosti i žrtvama, uzdignut je 1749. godine u status slobodnih i kraljevskih gradova, ostajući privržen svojoj dugoj i časnoj vojničkoj tradiciji. Iako nas prošlost određuje, sadašnjnost je ta koju mi oblikujemo, upotpunjujemo i dakako gradimo za one koji dolaze posle nas. Naš grad se istinski trudi da sasluša i prepozna potrebe zajednice i svi zajednički svakodnevno činimo sve da ravnomerno rasporedimo sredstva i tako obezbedimo neophodne uslove kako za izgradnju, tako i za pružanje najrazličitijih mera podrške onima koji te usluge pružaju i onima koji te usluge koriste. U tom smislu, planiramo da ove godine nastavimo značajna ulaganja u infrastrukturu koja će omogućiti ne samo privredni rast, već će najdirektnije uticati na kvalitet života svakog našeg sugrađanina. U periodu koji je pred nama, nastavićemo da radimo u duhu odgovorne, promišljene i razvojne politike u skladu sa strateškim pravcima i dokumentima naše države uz veliki broj lokalnih mera koje imaju za cilj razvoj privrede, oživljavanje seoskih domaćinstava, povratka mladih na selo, brige o socijalno osetljivim grupama stanovnika, brige o našim penzionerima i drugim. Hvala svima koji imate strpljenja i volje da činite da Sombor traje i prenosite priču o njemu. Čestitam vam Dan grada“, rekao je gradonačelnik Ratković u svom obraćanju.

Na svečanoj akademiji, najveće priznanje koje se dodeljuje za dostignuća u 2023. godini – Povelju grada Sombora, dobile su „Somborske novine“, a nagradu je uručio gradonačelnik Antonio Ratković. Počev od 28. maja 1954. godine, „Somborske novine“ su izlazile svakog petka, po zamisli prvog glavnog i odgovornog urednika Milenka Beljanskog. U sedam decenija dugoj istoriji „Somborskih novina“ samo jednom se dogodilo da novine ne izađu petkom, usled zabrane tadašnje vlasti i Komunističke partije u prošlom veku. „Somborske novine“ su istinsko glasilo građana Sombora i tako je bilo od početka izlaženja ovog lista. Pre četiri decenije u novinama je uvedena i rubrika pod nazivom „Radosnica“ na predlog tadašnje novinarke, a kasnije i urednice Ljubice Zelić. U toj rubrici u svakom broju novina objavljuju se fotografije dece naših sugrađana, koji žele da podele svoje lepe, porodične momente sa svojim sugrađanima. Pre 19 godina redakcija novina odlučila je da organizuje glasanje za najlepšu fotografiju deteta i da nagradi sve mališane koji se nađu u godišnjem izboru, a ta lepa praksa živi i danas. Danas je u „Somborskim novinama“ zaposleno osam radnika i dva honorarna saradnika. „Somborske novine“ vredno i predano rade punih sedam decenija i za sve to vreme, one prate Grad Sombor u stopu. Rastu s njim, razvijaju se i prenose istinu o njemu i njegovim ljudima.

Pored Povelje grada Sombora, uručene su i zahvalnice za kolektive, organizacije i pojedince koji su zaslužni za dobar i udoban život u Somboru. Zahvalnice su uručene:

Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ Sombor, povodom 165. godišnjice osnivanja i profesionalnog pristupa u upravljanju knjižnim fondom i doprinosa negovanju kulture čitanja kod građana Sombora;
Gradskom muzeju Sombor, povodom 140. godina od osnivanja i profesionalnog pristupa upravljanju muzejskim fondovima i postavljanju izložbi kojima se doprinosi upoznavanju bogate prošlosti Sombora;
OŠ „Nikola Vukićević“ Sombor, povodom 120. godina od osnivanja škole, doprinosa kvalitetnom obrazovanju i vaspitanju učenika i inovativan pristup nastavnom procesu;
Istorijskom arhivu Sombor, povodom 75. godišnjice od osnivanja i profesionalnog pristupa u upravljanju istorijskom građom i čuvanju najvrednijih dokumenata Grada Sombora;
ŠOSO sa domom „Vuk Karadžić“ Sombor, povodom 50. godina od osnivanja škole, doprinosa kvalitetnom inkluzivnom obrazovanju i vaspitanju učenika primenom inovativnih metoda i asistivnih tehnologija;
Gradskom vatrogasnom savezu Sombor, za uspešnu koordinaciju rada DVD-a prilikom spasavanja ljudskih života i imovine i organizovanje promotivnih i edukativnih aktivnosti kojima se doprinosi prevenciji i zaštiti od požara na teritoriji Grada Sombora;
Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, za uvođenje novih medicinskih usluga i savremene dijagnostike kojima se doprinosi unapređenju zdravlja i boljih ishoda lečenja pacijenata sa teritorije Grada Sombora;
Vinariji „Vučji podrum“ Sombor, za osvajanje više priznanja za kvalitet vina na međunarodnom sajmu vina u Beogradu kojima se doprinosi promociji vinogorja i vinskog turizma u Somboru;
Fudbalskom klubu „ŽAK“ Sombor, za doprinos razvoju fudbala i promovisanju zdravih stilova života u Somboru i tradiciji dugoj sto godina;
Udruženju sportskih ribolovaca „Magic fish“ Sombor, za aktivan rad sa decom i omladinom, doprinos razvoju ekološke svesti i očuvanja prirode na teritoriji Grada Sombora i promociju grada u zemlji i inostranstvu;
Udruženju građana „Pravi prijatelji“ Sombor, za dinamičan društveni aktivizam i humanitarni rad za najranjivije porodice i sugrađane na području Sombora;
Gradskom udruženju penzionera Sombor, za organizovanje Sajma za penzionere čime se doprinosi većem uključivanju najstarijih sugrađana u društveni život Sombora i njihovoj boljoj informisanosti o dostupnosti mera podrške na području Grada;
Udruženju vinara i voćara „Visovi“ Kljajićevo, za dugogodišnji aktivan doprinos očuvanju kulture i tradicije, bogaćenju turističke ponude Grada i promociju Sombora u zemlji i inostranstvu;
Fudbalskom klubu „Sloga“ Čonoplja, za doprinos razvoju fudbala i promovisanju zdravih stilova života u Somboru i tradiciji dugoj sto godina.

Pored toga, kao posebno priznanje, Plaketa Grada Sombora, dodeljena je Ministarstvu odbrane Republike Srbije za dugogodišnju aktivnu civilno – vojnu saradnju, podršku i angažovanje pripadnika Vojske Srbije za potrebe stanovništva sa teritorije Grada Sombora.
Svečanoj akademiji prisustvovali su poseban savetnik ministra odbrane Predrag Rajić, državni sekretari Dušanka Golubović i Dejan Parčetić, predstavnici konzulata Crne Gore, Mađarske i Hrvatske, predstavnici nacionalnih saveta Bunjevaca, Mađara, Hrvata i Nemaca, kao i delegacije bratskih i prijateljskih gradova i opština iz Mađarske, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.

U programu Svečane akademije učestvovali su Gradsko kulturno – umetničko društvo „Ravangrad“ Sombor, orkestar i etno grupa Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor i dečji hor „Šareni vokali“.

Opštinski kulturni centar Apatin raspisuje Konkurs za kratku priču u okviru 9. FESTIVALA KRATKE FORME pod nazivom “POTPIS”, na kojem će biti dodeljena prestižna nagrada “Miodrag Borisavljević” za 2024. godinu.

Svaki autor može poslati samo jednu priču.
Priče se šalju poštom u dva primerka pod šifrom. Rešenje šifre treba dostaviti u posebnoj koverti zajedno sa pričama.

Autori trebaju priložiti potpisanu Autorsku izjavu koju mogu preuzeti na sajtu Kulturnog centra gde su dostupne sve informacije o konkursu.

Svaki autor može učestvovati samo sa jednom šifrom.

Nagrada će biti dodeljena samo jednom autoru, a istom autoru ne može biti dodeljena više puta.

Tema je slobodna.

Priče moraju biti neobjavljene, i dužine do šest hiljada (6.000) karaktera sa razmacima.

Konkurs je otvoren od 15. februara do 15. aprila 2024. godine.

Dodela nagrade (plaketa sa likom M. Borisavljevića i novčani iznos od 50.000 dinara) će se održati poslednje nedelje septembra 2024. godine u sklopu 9. festivala kratke forme “Potpis”.

Svoje priče možete poslati na adresu:
Opštinski kulturni centar Apatin
Festival kratke forme “POTPIS”
za nagradu „Miodrag Borisavljević“
Trg Nikole Tesle br. 12
25260 Apatin

Za sve dodatne informacije možete nas kontaktirati putem telefona 025/ 773-923 ili putem imejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Izvor: Radio Dunav