Sombor.info

"Rodiš dete, čuvaš ga, paziš, činiš sve da ga zaštitiš. Onda ga odvedeš u predškolsku ustanovu gde treba da je bezbedan i saznaš da je mesecima proživljavao najužasnije stvari koje su nezamislive bilo kome, a kamoli roditeljima" - priča za "Blic" S. S., mama dečaka iz Odžaka koji je bio jedna od mnogih žrtava seksualnog zlostavljanja od strane pedagoškog asistenta I. O. (26). Sa njom smo razgovarali uoči suđenja koje počinje danas, 14. februara, pripremnim ročištem u Višem sudu u Somboru.

Pedagoškom asistentu iz Bogojeva kod Odžaka sudi se za šest krivičnih dela obljuba zloupotrebom položaja, 28 krivičnih dela nedozvoljene polne radnje i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju.

Kako se sumnja, on je ova krivična dela činio u kontinuitetu od leta 2022. do 4. maja 2023. godine prema većem broju oštećenih lica, odnosno deci koja su rođena 2017, 2018, 2019. i 2020. godine i koja su pohađala Predškolsku ustanovu "Poletarac".

Upravo to je ono što izaziva najveću jezu, smatraju roditelji.

To se dešavalo tu, pred našim očima

- Šok koji smo kao roditelji doživeli kada je sve otkriveno još uvek traje i mislim da nikada neće proći. On je bio među nama, među našom decom i verovali smo mu kao što bismo verovali svakom vaspitaču, učitelju, bilo kome ko je dužan da se stara o našoj deci. Pa taj čovek je išao sa mnom u školu - izgovara još uvek u neverici mama dečaka koji je u vreme zlostavljanja imao četiri godine.

Kako objašnjava, nikada joj neće biti jasno kako je neko mogao da bude u stanju da radi tako užasne stvari deci.

- Kada je naš sin prvi put išao na razgovor kod psihologa saznali smo užasne stvari. Nezamislive. Ni moj suprug ni ja nismo bili spremni da tako nešto čujemo. Mislim da niko ne može biti - navodi S. S.

Najviše je boli pomisao da su deca bila izmanipulisana da tako dugo ćute.

- Ne možemo da verujemo da je uspeo pred nosom svih tamo da zlostavlja toliko dece skoro godinu dana! Pa on je zlostavljao čak i dvoje dece još mlađeg uzrasta od našeg sina, brata i sestru. Sva naša deca su bile lutke u njegovoj izopačenoj predstavi. Da prvo dete nije progovorilo, mislim da bi se to nastavilo u nedogled, da on nikada ne bi stao - još uvek prestravljeno priča mama jedne od žrtava I. O.

Borimo se sa osećajem krivice

Kako objašnjava S. S, najviše je boli što njen sin i sada sa strahom pita gde je I.

- U razgovoru sa psiholozima upućeni smo u to kako da sa našom decom razgovaramo. Rečeno nam je da im objasnimo da su oni heroji zbog kojih je loš čovek uhvaćen. Ipak, kako je to u njihovim glavicama, ko to može znati. I sami smo razgovarali sa psihologom, kako kao roditelji da prebrodimo sve. Ja sam osećala krivicu što nekako to ranije nisam saznala, sprečila. Što sam, kada me dete pita hoće li I. biti u vrtiću odgovarala da hoće, uz komentar da je on baš dobar. Ali kako smo mogli znati?! Predstavio se svima kao normalna osoba, kao odgovoran vaspitač, pristojan, na mestu - kaže za "Blic" S. S.

Prema rečima ove majke, ona i suprug su primetili promene u ponašanju svog sina pre nego što će sve biti otkriveno, ali nisu ni sanjali da proživljava takve monstruoznosti.

- Počela su bacakanja, plakanja bez kraja, odgovaranja uz reči koje nije mogao čuti od nas roditelja. Mislili smo da je u pitanju razvojna faza, ali ovako nešto nismo ni slutili - objašnjava.

O ovome se ne sme ćutati

Kako dodaje, roditelje zlostavljane dece je najviše pogodio taj trenutak saznanja da nemaju nikoga uz sebe. U trenutku kada su institucije zaćutale, ta ćutnja bolela je više od svake moguće izgovorene reči.

- Tada smo imali utisak kao da se sve zataškava, da se smatra nebitnim. Zato je meni lično važno da i sama ne zaćutim. Treba da se zna da se tako nešto desilo među nama. Nije negde u svetu, negde daleko, nego je takvo zlo među nama - zaključuje S. S. uz osećaj olakšanja što suđenje konačno počinje.

Podsetimo, pedagoški asistent I. O. (26) iz Odžaka izaći će pred sudsko veće u Somboru direktno iz pritvora koji mu je, kako je "Blic" pisao, produžen najduže do 29. marta 2024. godine. Pripremno ročište kada bi trebalo da se izjasni o krivici zakazano je za danas, 14. februar.

Izvor: blic.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Grupe za suzbijanje ekološkog kriminala u Somboru, u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Vrbasu, podneli su krivičnu prijavu protiv tridesetogodišnjeg muškarca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zagađivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje životinja.

On se sumnjiči da je otrovne hemikalije pomešao sa semenskom pšenicom i napravio mamce za trovanje glodara, a potom je na jednoj parceli koju koristi u Kuli tu smesu prosuo po zemlji sa tek izniklom pšenicom koju je divljač koristila za ishranu.

Kako se sumnja, zbog ovog otrova, uginule su dve srne u vlasništvu jednog lovačkog udruženja.

Izvor: RTV

Kako je već godinama ustaljeno u Somboru se priprema obiman slavljenički program za 17. februar, Dan grada. Varoški praznik podseća na daleku 1749. godinu kada je ukazom carice Marije Terezije Sombor proglašen za slobodni kraljevski grad, a tu privilegiju Somborci su platili 150.000 zlatnih forinti.

Proslava će trajati četiri dana, od 16. do 19. februara, a odvijaće se kroz brojne sportske i kulturno-umetničke manifestacije. Tako će prvi dan biti rezervisan za sporstke susrete svih selekcija dva fudbalska stogodišnjaka, gradskog FK „ŽAK“ i FK „Sloga“ iz obližnje Čonoplje. U popodnevnim satima u Kulturnom centru „Laza Kostić“ biće održana tribina „Od praokeana do ravnice“ nakon koje će uslediti i promocija knjige „Vizija slobode“ varoškog hroničara Milana Stepanovića.
Program prvog dana završava u KC „Laza Kostić“ predstavom „Čorba od kanarinaca“ u kojoj igraju Mina Lazarević i Ljubomir Bandović.

Koncert na trgu
Praznično veče, 17. februara biće obeleženo besplatnim koncertom na Trgu Svetog Trojstva. Nastupaju „ OK Bend”, a zatim i trubačka legenda Dejan Petrović sa svojim „Big Bendom“.

Drugog dana, 17. februara od 10 sati na programu u KC je dečija predstava „U svetu bajki“, da bi nakon izložbe „Šetnja glavnim sokakom“ u Muzeju podunavskih Švaba, od 12 sati u Narodnom pozorištu bila održana centralna svečana akademija „Sombor- priča o gradu koji traje 1749-2024“, na kojoj će biti uručene i Povelja grada Sombora, kao i dodatna priznanja pojedincima i kolektivima. Naredna dva dana, nedelju i ponedeljak, obeležiće niz sportskih, kulturnih, naučnih i događaja turističko-promotivne prirode, koji će u ponedeljak od 20 sati biti okrunjeni „Ćelavom pevačicom“ Ežena Joneska, za građanstvo besplatnom, hit-predstavom ansambla ovdašnjeg Narodnog pozorišta.

Izvor: dnevnik.rs

Od početka februara meseca na teritoriji Republike Srbije evidentirano je ukupno 1.492 požara na otvorenom prostoru, što je enormno povećanje u odnosu na isti period prošle godine kada je ovakvih požara bilo 226. Samo tokom vikenda na teritoriji Republike Srbije evidentirano je 466 požara na otvorenom prostoru, dok je prošle godine u istom periodu bilo 60 ovih požara.

Usled povećanog obima požara koji je evidentiran od početka februara, sastanak sa predstavnicima Sektora za vanredne situacije održao je zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić.

„Lokalna samouprava podržava apel i mere koje MUP preporučuje kako bismo zajedno uticali na povećanje svesti i odgovornosti od nesavesnog paljenja ostataka sitnih useva, spaljivanja smeća na otvorenom prostoru ili spaljivanje biljnih ostataka, za šta su i zakonom propisane velike kazne. S tim u vezi, u narednom periodu organizovaćemo pojačan inspekcijski nadzor, kao i druge službe, u cilju sprečavanja pojave i suzbijanju požara“, rekao je Đukić.

 NAJOPASNIJI serijski ubica svih vremena je još uvek živ i nalazi se u strogo čuvanom zatvoru u kojem će ostati do svoje smrti.

Robert Modsli ima 70 godina i od 1979. godine se nalazi u samici koju čini stakleni kavez. On je naveo "da će ponovo ubiti, ako bude pušten", a u samici je završio nakon što je ubio tri osobe dok je služio doživotnu kaznu za ubistvo DŽona Farela 1974. godine.

Ovaj čovek se smatra najopsnijim čovekom u Velikoj Britaniji, a prozvan je i "pravi Hanibal Lektor".

Robert živi već 44 godine u zatvoru Vejkfild u izolovanom i neprobojnom staklenom kavezu, dimenzija 5,5x4,5 metara.

Jedino prirodno svetlo koje dobija je za vreme dok mora da izađe napolje zbog obaveznih vežbi, ali ne održava kontakt ni s jednim zatvorenikom, već samo sa šest stražara koji ga čuvaju.

Jedini nameštaj u njegovoj ćeliji su sto i stolica, oba od komprimiranog kartona, a wc i umivaonik čvrsto su pričvršćeni za pod. Modslijev krevet je betonski kamen, a vrata su narpavljena od čvrstog čelika, otvaraju se unutar kaveza unutar ćelije. Kavez je okružen debelim prozirnim akrilnim pločama i ima mali otvor na dnu kroz koji čuvari prenose njegove obroke.

Rođen je u Tokstetu (Liverpul) u junu 1953. godine i svoje rane godine proveo je u katoličkom sirotištu s trojicom svoje braće. NJegova majka bila je zavisna od kokaina, a otac je imao problema s alkoholom. Godinama ih je otac izlagao fizičkom zlostavljanju. Modsli je prošao najgore jer je često stajao u odbranu njegove braće, što bi razljutilo njegovog oca pa bi ga strože kažnjavao.

Znao je da bude zatvoren u sobi na šest meseci, a jedina poseta bila je kada bi otac ulazio u sobu da ga premlati.

- Gotovo svaki dan smo bili izloženi zlostavljanju. Gotovo uvek su nas tukli i slali u našu sobu - objasnio je jednom prilikom, rekavši da je "ono čega se najviše sećam su batine.

- Jednom sam bio zaključan u svojoj sobi na šest meseci. Moj otac je samo otvorio vrata da me udari. Mislim da je to radio između četiri i šest puta dnevno. Jednom mi je slomio vazdušnu pušku na leđima.
Sa 16 godina prebačen je kod staratelja u London, što je bio period u kojem je počeo da koketira s kokainom i marihuanom. Kako bi platio drogu, počeo je da se prostituiše. Nakon nekoliko pokušaja samoubistva, bio je prisiljen da potraži psihološku pomoć. Lekarima je rekao da je čuo glasove koji su mu govorili da ubije svoje roditelje. Takođe je priznao da je tokom detinjstva bio seksualno zlostavljan.

Kasnije je otišao toliko daleko da je rekao da, "da sam ubio svoje roditelje 1970. godine", nijedna druga osoba ne bi umrla. NJegove žrtve bile su ubice i pedofili. Ubijao je samo kriminalce, hladnokrvno i brutalno, do tada neviđeno.

NJegov prvi zločin i jedini zločin koji je počinio izvan zatvora bio je u dobi od 21 godine. Pedofil po imenu DŽon Farel kontaktirao ga je radi seksa. Farel mu je pokazao neke fotografije dece koju je zlostavljao i tako oslobodio Modslijev bes koji ga je vrlo nasilno zadavio. Osuđen je na doživotnu robiju, a stručnjaci su, zbog strašnih psihičkih problema, preporučili da nikada ne bude pušten na slobodu.

To je bio zločin koji bi ga doveo psihijatrijsku bolnicu Broadmur. Tu je počinio svoj drugi monstruozni zločin. Godine 1977. dogovorio se s drugim zatvorenikom i uspeli su zatvoriti Dejvida Česmana, osuđenog za pedofiliju, u njegovu ćeliju. Mučili su ga do smrti devet sati.

Ovaj zločin je bio razlog zbog kojeg je prebačen u Vejkfild gde su bili smešteni najopasniji zatvorenici u zemlji. Ali to ga nije sprečilo te je 1978. počinio još dva ubistva. Prvi od njih bio je Salni Darvud, osuđen za mučenje svoje žene. Pozvao ga je u ćeliju i nasmrt izbo nožem.

Kasnije je pozvao još nekoliko zatvorenika, ali niko nije prihvatio. Zato je krenuo u lov na drugu žrtvu i uspeo da satera u ćošak Bila Robertsa, zatvorenog zbog silovanja sedmogodišnje devojčice. Modsli ga je ubio tako što mu je zabio oštru viljušku u uho i mozak. Službenici su svedočili da je pojeo mozak svoje žrtve.

To nikada nije dokazano, ali od tada će Moldsli biti poznat kao "Hanibal, kanibal". Kada je Modsli bio siguran da je Roberts mrtav, mirno je prišao zatvorskom čuvaru i rekao mu da će večeras biti dvoje manje za večeru i da na sledeća ubistva neće dugo čekati.

Nakon ovih zločina pronašli su način da ga spreče da više ikome naudi i izgradili izolacionu ćeliju od neprobojnog stakla u podrumu zatvora. Ćelija je nazvana "staklenim kavezom" jer je bila vrlo slična zatvoru u kojem je držan filmski Hanibal Lekter.

Godine 2000. zatražio je skraćenje roka u kojem treba biti u izolaciji, ali je odbijen. Kako bi bolje podneo samoću, zatražio je dopuštenje da igra društvene igre sa čuvarima ili da mu daju papagaja. Takođe je rekao da će mu, ako ga uskrate, dati kapsulu cijanida da mu okonča život. Svoj 64. rođendan proveo je uživajući u igrici "Call of Duty".

U jednom intervjuu je rekao:

- Ne nadam se više ničemu. Nijedan službenik me ne zanima i brinu se samo da se, kad otvore vrata, što pre vratim u ćeliju. Mislim da bi policajac mogao da zastane i da malo popriča, ali to nikad ne uradi. Ovo je kao da se vraćam u detinjstvo, u sobu u kojoj sam bio zaključan šest meseci i to me proganja.

Izvor: Stil

Vremenom, svaki kućni predmet zahteva neki vid renoviranja, odnosno dašak svežine koji će ponovo učiniti da izgleda kao da smo ga upravo doneli iz prodavnice. Jedan od takvih predmeta su radijatori, koje često zanemarujemo u svakodnevnom čišćenju, iako direktno utiču na naše zdravlje. Pored prašine, koju možda nećemo odmah primetiti, trn u oku će svakako biti i rđa, pogotovo ako imate beli radijator. Vremenom će to početi da utiče na kvalitet samog uređaja, odnosno koliko dobro zagreva prostoriju i kako stoji pričvršćen za zid. Ako ste pokušali da uklonite rđu samo vodom čak i u naletu želje za čistoćom, verovatno ste bili razočarani. Međutim, korisnici društvene mreže Pinterest pronašli su odličan trik, koji se sastoji u dodavanju aluminijumske folije.

Zašto nastaje rđa?

Rđa se javlja kada metal radijatora prirodno reaguje sa kiseonikom i vodom. Obično se pojavljuje kao crvena ili narandžasta tačka. Iako je redovno čišćenje važno, ono ne sprečava uvek stvaranje rđe tokom vremena. Prateći korake korisnika Pinterest-a, svom radijatoru možete dati novi izgled uklanjanjem svih mrlja od rđe koje su se nakupile tokom godina.

Voda, aluminijumska folija i krpa

Napunite posudu vodom, uzmite rolnu aluminijumske folije i krpu. Da biste uklonili zarđale mrlje sa radijatora, prvo se uverite da je isključen i hladan na dodir kako bi čišćenje bilo ugodnije.
Zatim izdrobite aluminijumsku foliju na nekoliko komada u obliku lopte. Potopite ih u vodu, ali ih nemojte potapati. U suprotnom, voda će kapati na pod ispod radijatora.
Čvrsto izribajte zarđala područja folijom dok trag ne nestane. Ne zaboravite da temeljno osušite radijator pre nego što ga ponovo uključite.

Može biti i kečap

Folija i voda stvaraju supstancu zvanu aluminijum oksid, koja efikasno deluje protiv rđe i uklanja je. Ako samo folija i voda nisu dovoljni, možda ćete imati više sreće dodajući kečap u mešavinu. Dodavanje male količine kečapa ima iznenađujuće prednosti čišćenja. Nanesite ga na zarđalo područje i utrljajte ga koristeći foliju kao sredstvo za ribanje. Nakon toga, obrišite radijator vodom i krpom da biste uklonili ostatak mirisa, a zatim ga osušite kao i obično. Kečap bi mogao da deluje tako što razlaže ugljenik koji se nalazi u zarđalom metalu. U kombinaciji sa folijom efikasno uklanja rđu - piše index.hr.

Puštanje vašeg psa da "trči s čoporom" moglo bi biti ključno za održavanje dobrog zdravlja tokom njihovog životnog veka – otkriva nova, velika studija – s dobrobitima pet puta vidljivijim od onih iz drugih ispitanih aspekata života pasa.

Studija je najveća te vrste do sada, tim iz više američkih institucija upotrebio je podatke o 21.410 pasa različitih pasmina i mešanaca kako bi napravio sliku o tome šta je dobro, a što nije za te pse.

Nakon kontrole faktora kao što su doba i težina, istraživači su otkrili da je društveno druženje sa psima, kao i ljudima, povezano s najvećim poboljšanjem zdravlja životinja.

“Ovo zaista pokazuje da, poput mnogih društvenih životinja – uključujući ljude – imati više društvenih saputnika može biti jako važno za zdravlje psa”, kaže biološkinja Bri Mekoj sa Univerziteta Arizona.

Poređenja radi, ono što istraživači opisuju kao “finansijske nevolje i nevolje u domaćinstvu” (uključujući nivoe prihoda) bilo je povezano s lošijim zdravljem i lošijom pokretljivošću pasa, iako značaj nije bio ni blizu toliko velik kao što je bio s druženjem, prenosi Science Alert.

Tim je takođe otkrio da je više dece u domu povezano s negativnim uticajem na zdravlje pasa kućnih ljubimaca, možda zato što više vremena provedenog u brizi za decu znači manje vremena sa životinjskim društvom.

Osim toga, psima u domaćinstvima s višim prihodima verovatnije je da će im se dijagnostikovati više bolesti. Ovo bi se moglo činiti iznenađujućim, ali istraživači kažu da je to verovatno zato što što je više novca u blizini, to je bolji pristup medicinskoj brizi, što omogućuje dijagnostikovanje stanja.

Vredno je imati na umu da se ova analiza oslanjala na izveštaje vlasnika pasa, pa su neke netačnosti i pristranosti očekivane. Podaci su dovoljno rigorozni da pokažu odnos između dva činioca – a ne da jedan (poput društvenog druženja) direktno utiče na drugi (poput zdravlja).

Međutim, ovde ima dovoljno podataka koji ukazuju na važnost stabilnog doma i društvenog načina života za dobrobit pasa kućnih ljubimaca.

Količina brige i pažnje koju poklanjamo našim psima ljubimcima, plus njihov relativno kratak životni vek, čini ih posebno zanimljivim za istraživače koji proučavaju kako društvo i okolina utiču na zdravlje i preživljavanje kako životinje stare.

Anketa na kojoj se istraživanje temeljilo obuhvatila je sve vrste činioca, uključujući ishranu i aktivnost, ali druženje je bilo očiti pobednik za jačanje zdravlja.

“U budućim istraživanjima razmotrićemo veterinarsku medicinsku evidenciju, molekularne i imunološke mere, kao i fizičke testove kod kuće kako bismo dobili preciznije mere zdravlja i slabosti psa za pratnju”, kaže psiholog Noa Snajder-Makler sa Univerziteta Arizona.

Izvor: n1info.rs

Košarkaška legenda i trofejni reprezentativac nekadašnje Jugoslavije, Žarko Paspalj hitno je hospitalizovan. Njemu je pri prijemu urađena ablacija srca.

Još se ne zna tačno šta je uzrokovalo problem, ali najverovatnije je aritmija, pošto je poznati košarkaš već imao problema sa srcem, nakon čega mu je urađena ablacija srca.

Ablacija je način lečenja jakih aritmija zbog kojih se Paspalj i javio u bolnicu.

Ablacija je procedura kojom se umanjuju simptomi atrijalne fibrilacije kao što su ubrzani i nepravilni rad srca, kratak dah, netolerancija na napor. Ablacija se savetuje ukoliko ostali načini lečenja ne daju željene rezultate. Cilj procedure, koja se radi u opštoj ili lokalnoj anesteziji jeste da se uspostavi normalan srčani ritam.

Podsetimo, Paspalj je 2001. prve godine pretrpeo je infarkt miokarda donjeg dela srca dok je sa prijateljima igrao mali fudbal.

Takođe, pre dve godine je ponovo završio u bolnici zbog kako je tada naveo "starih problema".

Izvor: blic.rs

U proseku 60.000 ljudi svakog meseca traži informacije o tome kako postati pilot – pokazuju podaci Gugla. Posle informacionih tehnologija, vazduhoplovstvo je i te kako traženo kada je reč o promeni profesije. Upućeni ukazuju da se tržište avio-saobraćaja poslednjih godina sve više razvija i da će ta, za mnoge profesija iz snova, i te kako biti tražena. U toku je i konkurs za sve koji žele da budu pilot.

Ministarstvo odbrane podseća sve zainteresovane mladiće i devojke koji žele da stanu u stroj Vojske Srbije i dobiju zvanje pilota da se prijave na konkurs za Vojnostručno osposobljavanje za rezervne oficire roda avijacije koji je otvoren do 31. marta. Prijave za konkurs mogu da pošalju kandidati koji do kraja 2024. godine navršavaju do 27 godina i imaju diplomu osnovnih akademskih studija civilnih fakulteta.

Da je moguće ostvariti svoje snove potvrđuje i potporučnik Milan Šarić, prvi pilot koji je do oficirskog čina i zvanja pilota došao po ovom modelu. Кako ističe, privilegija je raditi u Ratnom vazduhoplovstvu i PVO Vojske Srbije.

- Uz starije kolege i nastavnike letenja imate priliku da dostignete potreban nivo obučenosti i znanja. Često me pitaju kako gledam na sve, sada sa ove pozicije, i da li je vredelo da prvo završim studije na civilnom fakultetu i da se odlučim da krenem u nešto novo ka nečemu što je bila želja iz detinjstva. Moj odgovor je - vredelo je, profesija vojnog pilota je zaista nešto posebno - kaže potporučnik Šarić sa neskrivenim zadovoljstvom.

Кandidati koji ispune opšte uslove konkursa, kao i medicinske, psihološke i bezbednosne provere, savladaju selektivnu padobransku i letačku obuku imaće priliku da postanu piloti aviona i helikoptera Ratnog vazduhoplovstva i PVO.

Najuspešniji među njima, nakon završenog šestomesečnog osposobljavanja, dobiće mogućnost da odmah stupe u profesionalnu vojnu službu i da kao oficiri roda avijacije nastave letačku obuku. Ove godine otvorena je i mogućnost za sve zainteresovane mladiće i devojke da konkurišu i za specijalnost pilot operater daljinski pilotiranog vazduhoplova, a ti kandidati se ne upućuju na selektivnu padobransku i letačku obuku.

Da se upornošću i posvećenošću želje ostvaruju govori i Andrej Pešić iz Trstenika, koji je završio Fakultet tehničkih nauka, nakon čega se prijavio na konkurs za Vojnostručno osposobljavanje za rezervne oficire u prethodnoj klasi, a sada je na osnovnoj letačkoj obuci na helikopteru „Gazela“.

- Od malena postoji želja da postanem vojni pilot i na ovaj način mi se ukazala prilika da to i ostvarim - istakao je Andrej Pešić.

Iskusni nastavnici letenja prenose znanja i veštine koje budući piloti moraju da poseduju kako bi svoj posao obavljali na najbolji mogući način. Uloga nastavnika letenja je, kako ističu, da olakšaju proces usvajanja znanja, navika i veština koje će omogućiti sigurno i bezbedno upravljanje vazduhoplovima.

Uz karijeru u Vojsci Srbije, Ratno vazduhoplovstvo i PVO Vojske Srbije mladim pilotima pružaju i mogućnost za stalnim usavršavanjem.

Prijave se mogu podneti u centrima Ministarstva odbrane, šalterima Pošte ili na portalu eUprave. Кonkurs je otvoren do 31. marta 2024. godine, a sve dodatne informacije o uslovima i načinu konkurisanja mogu se dobiti u Кomandi Ratnog vazduhoplovstva i PVO u Zemunu (Glavna br.1) ili na brojeve telefona 011/3074-008 i 011/3074-027.

Tekst konkursa svi zainteresovani mogu da pronađu na sledećem linku: https://www.mod.gov.rs/cir/20915/javni-oglas-za-prijavu-kandidata-za-slusaoce-vojnostrucnog-osposobljavanja-za-rezervne-oficire-vojske-srbije-roda-avijacije20915

Plate pilota

Piloti su jedno od najprofitabilnijih zanimanja u Srbiji jer posle programera imaju najveće plate. Prosečna plata pilota je oko 2.000-3.000 evra, a može da ide i do 5.000. U svetu su te cifre još jače i kapetan aviona u nekim internacionalnim kompanijama može zaraditi mesečno neverovatnih 12.000 evra! Ovo zanimanje je uvek deficitarno na tržištu rada jer se traži u svim oblastima.

Izvor: blic.rs

Tradicionalni karneval u Riju počeo je devetog februara i trajaće do 17. februara. Biće to povratak dobro poznatoj manifestaciji, koju jedni slave, a drugi oštro kritikuju.

Karneval se prošle godine vratio na staro nakon pandemije kovida- 19, zbog čega se fešta nije organizovala 2020. i 2021. a 2022. upriličena je samo za lokalne stanovnike i pod određenim drugim ograničenjima. Osim što se slavio povratak na staro, karnevalom se proslavljala i pobeda Luiza Inacija Lule da Silve iz levičarske Radničke stranke na predsedničkim izborima u oktobru 2022. godine, nad Žairom Bolsonarom, koji je optuživan za autokratiju.

Fešta je dobila svoj nastavak, kostimi su ekstremno provokativni, plečačice izlaze u javnost sa otkrivenim grudima.

"Karneval života i slobode", opisivao se ranije događaj i najavilao da će više desetina miliona ljudi prisustvovati tradicionalnoj manifestaciji koja će se organizovati i u Salvadoru, Resifeu i Sao Paulu.

Vivijen Morais Fereira Guimaraes radi kao ulična prodavačica brze hrane, a dok traje karneval, pleše sambu kao predstavnica škole "Unidos do Porto da Pedra". Rekla je da su zbog načina na koji su predstavljane plesačice, ali i brojnih predrasuda, ona i ostale igračice bile izložene uvredama, pa su im neki predlagali da se bave prostitucijom.

Zabrinutost je izrazila je i Rayane da Silva Ferreira, plesačica koja predstavlja školu sambe "Acadêmicos do Salgueiro", i koja smatra da su plesačice na karnevalu "preterano seksualizovane"."Maltretiraju nas uvek i svuda", naglasila je tri godine pre nego što je korona poremetila oragnizaciju karnevala.

Fernanda Florentino, predstavnica više plesnih škola istakla je da seksualno uznemiravanje plesača nije ograničeno na karnevalske nastupe.

Porodični život samba plesačica često je prepun komplikacija. Na primer, Rayane se na kraju razvela od supruga koji je bio protiv njene ljubavi prema karnevalskom plesu.

Dvadesetjednogodišnja predstavnica škole sambe "Unidos de Vila Isabel" raskinula je sa dečkom: "Rekao mi je da biram između karnevala i njega. Karneval je moj život, pa sam odabrala karneval", prenosi qcostarica.com.

Dr. Rosane Borges, koja predaje novinarstvo na Univerzitetu u Sao Paulu, izjavila je da je slika o ženi seksualizira često do tačke vulgarnosti na karnevalu i napomenula da postoji rasna diskriminacija plesačica kao inače u brazilskom društvu.

Pre nekoliko godina karneval je najavljivala strašna statistika: preko 500 slučajeva rasizma, seksizma i homofobije i više od 200 prijava pljačkanja i pkušaja silovanja. Pitanje je koliko je bilo neprijavljenih slučajeva. Policijski izveštaji pokazali su da je nasilje nad ženama od 2015. godine tokom festivala povećano za neverovatnih 174 odsto. Brazilski fotograf Džulijen Albukeri trudio se da zabeleži te momente.

Rio je ove godine sav u znaku plesa, veselja i ženskih oblina. Šta treba uraditi da bi priča o karnevalu bila potpuno drugačija, pitanje je na koje nadležni, kako se čini, uopšte ne obraćaju pažnju. Istina ostaje u drugom planu, a kao glavne vesti ističu se "vesele" slike.

Izvor: blic.rs