Sombor.info

Jedna od najplemenitijih riba naših voda je smuđ. Uskoro biološki počinje razmnožavanje, odnosno mrest ove ribe, samim tim i lovostaj koji traje dva meseca od 01.03 - 30.04. Taj period je vrlo značajan za očuvanje vrste i trebamo se posvetiti tome, da smuđa u to vreme ne lovimo, ne uznemiravamo i mrest pomognemo specifičnim metodama.

Iz milja ga zovemo staklenooki lovac ili baron. Riba iz porodice grgeča roda Zander, kako ga obično zovu Nemci i Englezi. Italijani ga zovu lucioperka, što je i deo njegovog latinskog imena. Delikates na trpezama pravih ljubitelja ribljih specijaliteta, i mudra grabljivica sa kojom se nadmudruju smuđaroši - ribolovci. Upravo zbog toga ovu plemenitu vrstu trebamo očuvati i pripaziti je u vreme kada se ona mresti i razmnožava. Kraj zime je taj period kad nastupa i lovostaj na smuđa. Tačno vreme teško je odrediti, a ono zavisi od više faktora, koji su u stvari biološki pokazatelji koje riba svojim receptorima prepoznaje. To su spoljna temperatura i temperatura vode, koja za početak ovog čina mora biti najmanje 8-10 stepeni. Polno zrela ženka u proseku snese ili ispusti oko 150-200.000 jajašaca po kilogramu težine, kaže Ljubomir Pejčić, stručno lice i biolog, referent za ribarstvo u Ribolovačkom savezu Vojvodine, koji navodi neke uslove mrešćenja:

Jedna od najbitnijih stvari na koje moramo paziti u ovom periodu jeste ta da ne uznemiravamo smuđa u vreme razmnožavanja, da ispoštujemo zakonsku obavezu da ga u tom periodu ne lovimo. Postoji više načina kako čovek može pomoći u očuvanju vrste, a jedan od tih načina je i obavezno vraćanje slučajno ulovljenih, posebno matičnih primeraka riba, kako ženki tako i mužjaka. Na žalost, nije retkost da se u periodu lovostaja sa gnezda podigne i ulovi velika matica sa kojom se ti isti neodgovorni pecaroši fotografišu, razvlačeći ih po obali. Time se čini ogromna šteta ribljem fondu kako ove vrste, tako i drugih vrsta riba koje su u mrestu veoma ranjive. Naš sagovornik to pojašnjava apelom.

Trajanje samog mresta može ponekad da se produži, a pred sam ovaj proces, čovek može konkretnom akcijom uticati da se mrest što uspešnije obavi praveći takozvana gnezda za smuđa. Prirodna mesta mrešćenja su u najvećoj meri mirniji delovi reka sa bujnijom vodenom vegetacijom, a omiljena mesta su mu adventivno korenje vrba, podvodna trava i mesta sa šljunčanim dnom. Dubine su uglavnom od 1-1.5 metra vrlo blizu obale, gde se ponekad mogu videti i krupne matice na gnezdu, kaže biolog Pejčić:

Dobar primer akcije pravljenja gnezda upravo ovih dana dolazi nam iz Crvenke sa Velikog bačkog kanala čiji su korisnik Vode Vojvodine. Naime s obzirom da je ovaj deo kanala nedavno izmuljavan, pa je time ostao bez potrebne akvatične vegetacije, ukazala se potreba da se napravi određeni broj gnezda čime će se neutralisati ta trenutna golišavost i napraviti mesto i prostor za mrešćenje smuđa. Konstrukcije veštačkih gnezda se običnio prave u ramovima od drveta površine oko 0.8 kvadrata ispunjeno prirodnim korenom vrbe, ali najčešće morskom travom ili žimom iz starog nameštaja vezano obavezno organski razgradivim kanapom, a kompletno gnezdo otežano kamenjem. predsednik udruženja ribolovaca Simo Dragović kao i članovi ovog udruženja rekli su nam nešto o njihovoj akciji pravljenja gnezda za smuđa.

Slične akcije imalo je prethodnih godina Udruženje sportskih ribolovaca iz Futoga. Ako se za pravljenje konstrukcije gnezda upotrebljava armaturna žica ili neki drugi nerazgradiv materijal, u tom slučaju takva potopljena gnezda obeležavau se plutajućim bovama, da bi se mogla izvaditi nakon obavljenog mresta i ponovo iskoristiti sledeće godine.

Učinimo sve da se mrest uspešno obavi da bi imai podmladak, koji ćemo za koju godinu moći pecati i uživati u svojim hobijima pa i gurmanskim specijalitetima. Čuvajmo ribe naših voda.

Izvor: RTV

Svaki put kad posetite internet, negde ostane zapisano sve što se kliknuli, pročitali ili uradili. Da li ste ikada poželeli da saznate šta sve Google zna o vama?

Vaše podatke tehnološki giganti u današnje vreme tretiraju kao robu - sve što je besplatno, uglavnom platite upravo informacijama o sebi. Najveći od najvećih, Google, ima idealnu platformu za prikupljanje podataka o onima koji ga koriste, a evo kako da otkrijete šta sve znaju o vama.

Prvo da vidimo šta sve Google skuplja o svojim korisnicima. Tu spadaju: podaci o pretraživanju, lokaciji, uređaju, korišćenju, kolačići, podaci o malozima, mejlovima, glasovnoj pretrazi, YouTube istorija, i, na kraju, podaci o interakciji sa oglasima.

Kako biste otkrili šta sve Google ima od vaših podataka, odnosno šta sve zna o vama i vašim navikama, pratite sledeće korake: Prijavite se na Gmail ili Google, zatim idite gore desno, pa odaberite "Apps" -> "Account".

Odatle, nađite "Privacy & Personalization", pa potom "Manage your data & privacy". Tu nađite "Ad Settings", i zatim "Ad personalization". Ovde ćete videti sve što je Google povezao sa vašim pretragama, Gmail podacima i YouTube istorijom.

Na sličan način možete da vidite i da li je uključeno praćenje istorije lokacije ("Account" -> "Manage your data & privacy" -> "Location History"), kao i da isključite praćenje vaših aktivnosti online ("Account" -> "Manage your data & privacy" -> "Web & App Activity").

Izvor: b92.net

Slika "Odmor bašibozuka", remek-delo čuvenog Paje Jovanovića koje je država otkupila na aukciji kod "Sotbija", izložena je u Konaku kneginje Ljubice, a posetioci će moći da je pogledaju do kraja marta. A pre nego što je vidite, važno je da znate i ko su zapravo bili bašibozuci.

Delo „Odmor bašibozuka“, dimenzija 41 sa 32.5 centimetra, predstavlja jednu od najlepših slika Jovanovićeve orijentalističke faze, a prikazuje albanskog ratnika, u bogatoj nošnji i pod punom ratnom opremom, dok odmara uz nargilu prekrštenih nogu, ali oštrog pogleda.

Ipak, reč "bašibozuk" mogla bi da vam skrene pažnju i na neke druge detalje u tumačenju slike.

Ko su bili bašibozuci?

Bašibozuci su bili surovi okrutni ratnici i pljačkaši. U doslovnom značenju bašibozuk je onaj čija je glava pokvarena, oštećena, a suštinski onaj bez vođe.

Bašibozuci su bili pripadnici neregularnih vojnih snaga osmanske vojske. Činili su ih uglavnom dobrovoljci, najčešće Čerkezi, Albanci, Kurdi i Romi-muslimani. Bili su poznati po tome da deluju bez discipline, da su okrutni i brutalni pljačkaši, a kako navode iz aukcijske kuće Sotbi od koje je slika otkupljena, regrutovani su na teritoriji današnje Srbije i Albanije.

Država ih je naoružavala i održavala, ali nisu primali platu, već su živeli od pljačke. Nisu imali uniforme ni oznake. Veće vojne operacije im nisu poveravane baš jer nisu bili disciplinovani. A pošto im se nije moglo verovati i bili su nepredvidivi, redovna vojska je povremeno morala da ih nasilno razoružava. Međutim, bašibozuci su često bili korisni u izviđačkim misijama.

Osmanlije su pored redovne vojske imale i te neregularne trupe, plaćenike, na koje su se oslanjali usled širenja carstva.

Pošto platu nisu dobijali, plen od pljačke iz borbe im je je bio motiv.

Zvanično, bašibozuci su otišli u istoriju krajem 19. veka, ali pojedinih samoorganizovanih trupa je bilo i kasnije.

Grupa bašibozuka u Bugarskoj 1877-78 FOTO: Wikipedia
Grupa bašibozuka u Bugarskoj 1877-78 FOTO: Wikipedia
Njihova zloglasna reputacija nastavila je da živi posle njih. Pošto su bili tako nasilni i brutalni, izraz bašibozuk je vremenom na mnogim jezicima dobio kolokvijalno značenje – nedisciplinovani razbojnik- koje se zadržalo i do danas.

Paja Jovanović i bašibozuci

Osim "Odmora bašibozuka", Paja Jovanović je je naslikao i delo "Dva bašibozuka pred kapijom". Ta slika je prodata u aprilu 2018. godine za nešto više od 531.000 evra i tad je postala najskuplja slika Paje Jovanovića.

Izvor: direktno.rs

Izbor za Pesmu Evrovizije prvi put je održan 1956. godine.

Pesma Evrovizije je jedan od televizijskih programa sa najdužom tradicijom u svetu, kao i najgledaniji ne-sportski program na svetu, čije se procene gledanosti širom sveta procenjuju na oko 200 miliona.

Pesma Evrovizije je 2015. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao godišnji takmičarski televizijski program koji se najduže emituje. Takmičenje je održano svake godine od 1956. godine, osim 2020. godine kada je takmičenje otkazano zbog pandemije koronavirusa.

Najveći broj pobeda na takmičenju, sedam, su ostvarile Irska i Švedska, uključujući po dve pobede Džonija Logana i Loren kao izvođača. Najveće uspehe na međunarodnoj muzičkoj sceni nakon pobede su ostvarili ABBA i Selin Dion, dok su internacionalne hitove imali i Toto Kutunjo, Frans Gal, Katrina and the Waves, Viki Leandros i Måneskin.

Samo učešće je bilo jedno od početnih faza zapaženih muzičkih karijera izvođača kao što su Hulio Iglesijas, Olivija Njuton Džon, Domeniko Modunjo, Nana Muskuri, Klif Ričard i The Shadows, Lara Fabijan, Zdravko Čolić i t.A.T.u., a nastup u revijalnom programu prvo javno pojavljivanje trupe Riverdens.

Pobedničke zemlje i pesme kroz godine:

– 1956. godine – Švajcarska „Refrain“ Lys Assia

– 1957. godine – Holandija „Net als toen“ Corry Brokken

– 1958. godine – Francuska „Dors, mon amour“ Andre Claveau
– 1959. godine – Holandija „Een beetje“ Teddy Scholten
– 1960. godine – Francuska „Tom Pillibi“ Jacqueline Boyer

– 1961. godine – Luksemburg „Nous les amoureux“ Jean-Claude Pascal

– 1962. godine – Francuska „Un premier amour“ Isabelle Aubret
– 1963. godine – Danska „Dansevise“ Grethe and Jorgen Ingmann
– 1964. godine – Italija „Non ho l‘eta“ Gigliola Cinquetti

– 1965. godine – Luksemburg „Poupee de cire, poupee de son“ France Gall

– 1966. godine – Austrija „Merci, Cherie“ Udo Jurgens
– 1967. godine – UK „Puppet on a String“ Sandie Shaw
– 1968. godine – Španija „La, la, la“ Massiel

– 1969. godine – bila su 4 pobednika – Španija, UK, Holandija, Francuska

– 1970. godine – Irska „All kinds of Everything“ Dana
– 1971. godine – Monako „Un banc, un arbre, une rue“ Severine
– 1972. godine – Luksemburg „Apres toi“ Vicky Leandros

– 1973. godine – Luksemburg „Tu te reconnaitras“ Anne-Marie David

– 1974. godine – Švedska „Waterloo“ ABBA

– 1975. godine – Holandija „Ding-a-dong“ Teach-In
– 1976. godine – UK „Save Your Kisses for me“ Brotherhood of Man

– 1977. godine – Francuska „L‘Oiseau et l‘Enfant“ Marie Myriam

– 1978. godine – Izrael „A-Ba-Ni-Bi“ Izhar Cohen and the Alphabeta
– 1979. godine – Izrael „Hallelujah“ Milk and Honey
– 1980. godine – Irska „What‘s Another Year“ Johnny Logan

– 1981. godine – UK „Making Your Mind Up“ Bucks Fizz

– 1982. godine – Nemačka „Ein bichen Frieden“ Nicole
– 1983. godine – Luksemburg „Si la vie est cadeau“ Corinne Hermes
– 1984. godine – Švedska „Diggi-Loo Diggi-Ley“ Herreys

– 1985. godine – Norveška „La det swinge“ Bobbysocks!

– 1986. godine – Belgija „J‘aime la vie“ Sandra Kim
– 1987. godine – Irska „Hold me Now“ Johnny Logan
– 1988. godine – Švajcarska „Ne partez pas sans moi“ Celine Dion

– 1989. godine – Jugoslavija „Rock me“ Riva

– 1990. godine – Italija „Insieme: 1992“ Toto Cutugno

– 1991. godine – Švedska „Fangad av en stormvind“ Carola
– 1992. godine – Irska „Why me“ Linda Martin

– 1993. godine – Irska „In Your Eyes“ Niamh Kavanagh
– 1994. godine – Irska „Rock‘n‘Roll Kids“ Paul Harrington i Charlie McGettigan
– 1995. godine – Norveška „Nocturne“ Secret Garden
– 1996. godine – Irska „The Voice“ Eimear Quinn
– 1997. godine – UK „Love Shine a Light“ Katrina and the Waves
– 1998. godine – Izrael „Diva“ Dana International
– 1999. godine – Švedska „Take me to your heaven“ Charlotte Nilsson
– 2000. godine – Danska „Fly on the wings of love“ Olsen Brothers
– 2001. godine – Estonija „Everybody“ Tanel Padar, Dave Benton i 2XL
– 2002. godine – Letonija „I wanna“ Marie N
– 2003. godine – Turska „Everyway that I can“ Sertab Erener

– 2004. godine – Ukrajina „Wild Dances“ Ruslana
– 2005. godine – Grčka „My Number One“ Helena Paparizou
– 2006. godine – Finska „Hard Rock Hallelujah“ Lordi
– 2007. godine – Srbija „Molitva“ Marija Šerifović
– 2008. godine – Rusija „Believe“ Dima Bilan
– 2009. godine – Norveška „Fairytale“ Alexander Rybak
– 2010. godine – Nemačka „Satellite“ Lena
– 2011. godine – Azerbejdžan „Running Scared“ Ell and Nikki
– 2012. godine – Švedska „Euphoria“ Loreen

– 2013. godine – Danska „Only Teardrops“ Emmelie de Forest
– 2014. godine – Austrija „Rise like a phoenix“ Conchita Wurst
– 2015. godine – Švedska „Heroes“ Mans Zelmerlow
– 2016. godine – Ukrajina „1944“ Jamala
– 2017. godine – Portugal „Amar pelos dois“ Salvador Sobral
– 2018. godine – Izrael „Toy“ Netta
– 2019. godine – Holandija „Arcade“ Duncan Laurence
– 2020. godine – otkazano zbog koronavirusa

– 2021. godine – Italija „Zitti e buoni“ Maneskin
– 2022. godine – Ukrajina „Stefania“ Kalush Orchestra

– 2023. godine – Švedska „Tattoo“ Loreen.

Prema prognozama kladionica za pobedu na ovogodišnjoj Evroviziji prognozira se da će to biti predstavnik Hrvatske Baby Lazanja.

Izvor: n1info.rs

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” organizuje promociju romana "Pesma o tri sveta" Vladimira Pištala, u ponedeljak, 11. marta 2024. godine sa početkom u 18 časova.

"Knjiga o ženi, o Boki, o svetu.

Pesmu o tri sveta vodi velika i hrabra mašta. Ona pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta.
Pesma o tri sveta vraća glas ženi izbačenoj iz istorije.

Srpska književnost nema junakinju sa kojom se tako lako identifikovati kao što je Ozana Bolica."

Vladimir Pištalo, romanopisac i pripovedač, aktuelni upravnik Narodne biblioteke, dobitnik je NIN-ove nagrade, nagrade „Meša Selimović” i nagrade „Borisav Stanković”. Za roman Pesma o tri sveta dobio je nagrade „Beskrajni plavi krug” i „Dr Špiro Matijević“.

U programu će uz autora učestvovati pisac Nenad Šaponja, u ime izdavača Agora iz Novog Sada, i Nataša Turkić, direktorica Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”.

Program će biti održan u sali Dečjeg odeljenja „Karlo Bijelicki”, a početak je zakazan za 18.00 časova.

Mini jazavičar - merle, šarena, posebna, mala kao mačka, odaziva se na ime Mirna. Već neko vreme je na ulici.

Vlasnici mole za bilo kakvu informaciju.

Sve informacije na 061 15 40 312

Nalazaču novčana nagrada!

Retki su oni koji dok su gledali kultni film "Lepa sela, lepo gore" nisu pustili po neku suzu dok su gledali scene koje su na specifičan način prikazale propast jedne zajedničke države i drugove koji su preko noći postali neprijatelji na dve suprotne zaraćene strane. Većina radnje tog filma smeštena je u jednom tunelu, a malo ljudi zna da se nalazi u blizini manastira Mileševa kod Prijepolja. On je i danas tu, ali nije funkciji. Kroz njega odavno ne prolaze vozovi, niti se snimaju filmovi.

- Obožavam taj film. Kad sam na internetu pronašao informaciju da je tunel u kom je sniman u blizini Prijepolja, odlučio sam da ga obiđem. Mislim da ne postoji čovek koji je odgledao taj film, a da ga jeza nije prošla. Došao sam na ovo mesto prisećajući se svake scene. Sada je tunel zapušten i nije u upotrebni, a do njega vodi kameni put. Imao sam osećaj kao da će se svakog momenta pojaviti Halil ili Milan, u glavi su mi samo odvanjale čuvene replike iz tog filma. Neverovatan osećaj zaista, kazao je za RINU, Nikola Sretić.

Scenografiju za ovaj kultni film poprilično je pojeo zub vremena, i sada u njega svraćaju samo usputni prolaznici u zaljubljenici u kultno filmsko ostvarenje poput Nikole, do njega dolaze starim kamenim putem.

- Za vreme Titove Jugoslavije, ovim putem pa i kroz tunel planirano je povezivanje Prijepolje sa Sjenicom. Stizalo bi se znatno brže, za 30 kilometara bi zaobišli put preko Nove Varoši. Danas ostoje da ovo mesto pamtimo samo po jednom čuvenom srpskom filmu u kom su glumili Dragan Bjelogrlić, Manda, Bata Živojinović, Nikola Kojo i mnogi drugi, dodao je on.

Izvor: lepotesrbije.alo.rs

Do skoro vikendice su bile najtraženije nekretnine za prodaju. Sve je počelo sa pandemijom i tada su doživele svoju ekspanziju kakva nije odavno zapamćena. Prema zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda situacija više nije takva. Zainteresovanost za vikendice vratila se na nekadašnji nivo.

Jelena Davidović, vođa portala za nekretnine, nekretnine.rs za "Blic Biznis" objasnila nam je kakva je sada situacija trenutno na ovom tržištu. Zašto je došlo do velikog skoka interesovanja, a sada ga ipak i manjka.

- Domaće tržište nepokretnosti je poslednjih nekoliko godina doživelo ekspanziju, rast od 30 odsto zabeležen je nakon pandemije. Ovaj rast se temelji na osnovu broja ostvarenih transakcija i ukupne vrednosti kupoprodaja, kaže Davidović.

- Nakon pandemije došlo je do promene navika u kupovini nekretnina, zvezde tržišta su postale vikendice odnosno kuće van gradskih područja.

Zabeležen je trend kupovine vikendica i seoskih imanja jer je tražnja upravo za ovim objektima nakon pandemije porasla za fantastičnih 50 odsto.

2020. godina nesporno je bila najbolja za tržište vikendica. U odnosu na 2019. prodato ih je čak za 50 odsto više, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, Vojvodina je bila najtraženija oblast. Na prvom mestu, po broju prodatih objekata, bila je Fruška gora gde je prodato 882 vikendice, dok ih je u ostatku zemlje prodato oko 560.

Izražena potreba za bekstvom u prirodu i mir značajno je doprinela popularnosti ove vrste nepokretnosti i tokom 2021 kao i 2022.godine.

Vrеdnost tržišta vikеndica u Rеpublici Srbiji u 2022. godini iznosila je 27 miliona еvra, a u Vojvodini 13 miliona еvra.

Međutim 2023.godina donosi promene i tako tokom prvog polugodišta 2023 godine, broj prodaja ovih nekretnina pao je za 30 odsto u odnosu na 2022 godinu.

Postavlja se pitanje zbog čega je došlo do promene ovog trenda? Koliko su promene u navikama kupaca i ubrzan način života uticali a koliko globalna kriza?

Kao jedna novina na tržištu potaknuta onom eksplozivnom tražnjom za vikendicama iz 2020. godine jeste pojava odnosno izgradnja stambenih kompleksa i apartmana u vangradskim i planinskim područijma.

U prilog tome govore podaci da se odmah nakon plasiranja novih projekata, proda većina nekretnina.

Pored potrebe za prirodom kupci žele i određeni sadržaj kao i mogućnost održavanja nekretnine za vreme njihovog odsustva.

Može se konstatovati da investitori pažljivo prate gde je to usmereno interesovanje kupaca, kakav im je sadržaj potreban kao i koliko je važan značaj mesečnog održavanja ukoliko se kupci nakon kupovine opredele za rentiranje svoje nekretnine.

"Bogat si ako imaš svoju kuću i svoju zemlju"

Sigurno je da i dalje postoji interesovanje kako za vikendicama tako i za seoskim imanjima jer u našem narodu se kaže da ste bogat čovek ukoliko imate svoju kuću i zemlju.

U prilog tome govore nam i sledeći podaci iz četvrtog kvartala 2023, prema vrstama nepokretnosti samo je poljoprivredno zemljište zabeležilo međugodišnji rast od 38 odsto kao i rast u broju kupoprodajnih ugovora od 8 odsto.

Druge vrste nepokretnosti prodavale su se manje u odnosu na 2022. godinu.

Izvor: blic.rs

Ovo treba uraditi nakon korišćenja peškira.

Da li spadate u ljude koji peškir bacaju na pranje već posle prve upotrebe ili ga koristite nekoliko puta dok ne počne da se oseća na ustajalo?

U suštini, jasno je da iz tuš-kabine ne izlazite prljavi, te da se brisanjem nakon tuširanja peškir i ne uprlja. Možda postoje neke kožne bakterije koje se za njega zalepe, ali one su zanemarive.

Jedino je važno da ga odmah nakon toga okačite da se osuši, jer ako danima ostane zgužvan i vlažan, pojaviće se onaj neprijatni miris.

Ipak, to ne znači da treba da ga koristite tako unedogled. Pravilo je da svoj peškir možete koristiti tri puta.

Nakon toga bi bilo dobro da ga promenite, jer svaki put kada se pokvasi, bakterije na njemu dobijaju idealnu priliku za širenje i razmnožavanje. Nakon nekog vremena peškir postaje prilično prljav.

Izvor: Srbija danas

Nasledila je muzički talenat od oca.

Može se reći da uopšte nije čudo što je reperka Ivana Rašić, poznatija kao Sajsi MC, završila sa mikrofonom u ruci, budući da potiče iz muzičke porodice. Doduše, stilski nije nimalo povukla na svog oca, koji je poznat u rokenrol krugovima.

Otac popularne pevačice je Jovan Rašić, prvi pevač čuvenog benda Generacija 5. Ovaj Zaječarac bio je deo originalne postave grupe nastale 1977. godine, međutim, bend je napustio već krajem sedamdesetih, kada ga je nasledio mnogo poznatiji Goran Milošević.

Rašić je tada postao stomatolog, i tim poslom se bavio sve do penzije. Muzici se vraćao samo povremeno, ali ne u profesionalnom smislu.

Sajsi je tema svih medija nakon "Pesme za Evroviziju", gde je bila deo stručnog žirija.

Rašićeva je ovogodišnjoj pobednici dala maksimalnih 12 poena, a zamerke na njen račun potiču od onih koji su glasali za Anđelu Ignjatović, poznatiju kao Breskvica, kojoj je poznata reperka dala 0 poena.

- Tamo nisam došla da ocenjujem nečiju karijeru, već šta treba da ode na "Evroviziju". Nikada nisam bila u žiriju za ovako veliko takmičenje i to sam ozbiljno shvatila. Nikakvih pritisaka nije bilo i sve je proteklo na visokom nivou. Mrzim tu podelu na prvu i drugu Srbiju i mislim da je jako štetna. Ona toliko unazađuje ovo društvo, i ono je ranjeno. Ovakva vrsta jednog takmičenja da izazove toliku buru – ona je pokazatelj da nešto nije u redu. Ovo društvo nema viziju gde treba da ide već decenijama, pa se ide u najsuroviji kapitalizam - objasnila je Sajsi MC.

Izvor: sd.rs