Sombor.info

Svi imamo trenutke kada dođe do stresa, a kada dođe, važno je da imate na raspolaganju pregršt alata za pomoć.

Prema mindbodygreenu, ovo je 5 jednostavnih mentalnih vežbi koje će vam sigurno pomoći da preusmerite fokus na umirujuće misli.

1. Razmislite o stvarima koje počinju sa A, B, C

Jednostavan način da se smirite u stresnom trenutka jeste da angažujete racionalni deo vašeg mozga.

Namernim ponovnim angažovanjem racionalnosti možemo da pređemo iz brige na logiku. Jedan od načina da to uradite jeste razmišljanje o stvarima koje počinju sa A, B, C i tako dalje dok ne završite celu abecedu. To možete ponoviti onoliko puta koliko je potrebno, koristeći različite kategorije kao što su hrana, imena ili nazivi država.

2. Brojite unazad za po 7

Drugi način da brzo angažujete racionalni deo vašeg mozga je da brojite unazad za sedam počevši od 100.

Kada smo preplavljeni emocijama, „teže je koristiti naš prefrontalni korteks, deo našeg mozga zadužen za logiku, dugoročno donošenje odluka i komplikovano razmišljanje.

Jednostavnim odbrojavanjem od 100 do sedam, možemo da pristupimo tom delu našeg mozga i posle toga se osećamo mirnije.

3. Disanje s pozitivnim afirmacijama

Rad na disanju pomaže nervnom sistemu vašeg tela da se prebaci u mirno, parasimpatičko stanje. To zauzvrat vraća protok krvi u vaš mozak, tako da ćete moći da razmišljate jasnije. Dok dišete, možete napraviti korak dalje tako što ćete ga upariti sa pozitivnim afirmacijama kako biste dodatno ojačali pozitivno stanje uma.

4. Meditirajte

Znamo da sedenje za meditaciju možda nije svačija šolja čaja - ali ona se računa kao mentalna vežba. Ne samo da je dokazano da meditacija ublažava stres i povećava opšte osećanje blagostanja, već može uključivati bilo šta - od pažljivog ispijanja toplog napitka do meditacije u šetnji ili crtanja mandale. Meditacija može biti svaki način na koji volite da iskoristite sadašnji trenutak.

5. Pratite boju

Ako se čini da ne možete da izbacite uznemirujuću misao iz glave, preporučuje se da angažujete svoja čula usmeravanjem pažnje na određenu boju. Osvrnite se oko sebe i pronađite sve što vidite da je plavo, a zatim ponovite sa zelenom, žutom itd. To takođe možete raditi uključujući pokret. Prošetajte svojim komšilukom prateći određenu boju. Možda vidite plavi automobil napred, a onda kada stignete tamo, primetite plavi znak. Nastavite da hodate prema sledećoj plavoj stvari dok vam misli ne budu malo jasnije.

Stresa će sigurno biti, ali kada znamo kako da ga kontrolišemo, on ne može da kontroliše nas. Preusmeravanje fokusa i angažovanje različitih delova našeg mozga može učiniti čuda pomažući nam da pređemo u mirnije stanje uma.

Brojne su studije koje ukazuju na trend smanjivanja broja dece koja se bave sportom.

Tako je jedno istraživanje sprovedeno u Australiji pokazalo da se u periodu od 1985. do 2003. godine broj dece uzrasta od pet do 14 godina koja treniraju neki sport smanjio za čak 50 odsto kod devojčica i 30 odsto kod dečaka.

Pokazano je da su ranije više bili zastupljeni timski sportovi, posebno kroz neobaveznu igru sa društvom u školi i u slobodno vreme, a takmičarski duh nije bio toliko izražen.

Kako navodi za Stetoskop dr Marija Kostić-Vučićević, specijalista pedijatrije, danas je zastupljeniji sedanterni način života, kao i nepravilna ishrana, pa je sve veći broj dece bez fizičke aktivnosti, sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću - piše N1 Srbija.

Međutim, pokazano je da i deca koja se bave sportom treniraju paraleno više sportova, imaju svakodnevne, vrlo intenzivne treninge koji dugo traju i deluju iscrpljujuće na njihov organizam, što rezultira čestim povredama.

Značaj bavljenja sportom u detinjstvu

Umerena fizička aktivnost je od izuzetnog značaja za zdravlje u svim uzrasnim kategorijama, a posebno u detinjstvu, jer pozitivno utiče na:

-pravilan rast i razvoj koštano-mišićnog sistema i prevenciju deformiteta,

– poboljšanje telesne kompozicije,

– razvoj i unapređenje motoričkih veština,

– povećanje snage i izdržljivosti,

– jačanje imunskog sistema,

– prevenciju metaboličkog sindroma i mnogih hroničnih oboljenja,

– psihičko blagostanje,

– sniženje stresa, anksioznost ii depresije,

– povećanje samopouzdanja i samopoštovanja,

– unapređivanje kognitivnih funkcija.

Koje su preporuke za bavljenje sportom za decu od 5 do 18 godina?

Prema Američkom udruženju za srce (AHA) i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) svako dete bi trebalo da ima umerenu do izraženu aerobnu fizičku aktivnost bar 60 minuta svakodnevno. To podrazumeva vožnju bicikla, trotineta ili skejta, trčanje, ples, fudbal, odbojku ili košarku sa društvom.

Ove preporuke se često pogrešno tumače ili zloupotrebljavaju, pa deca svakodnevno imaju iscrpljujuće, veoma intenzivne treninge, treniraju više sportova istovremeno ili se upisuju na sportove koji prevazilaze njihove razvojne sposobnosti.

Nažalost, veoma stresan i izraženo takmičarski duh se preneo iz profesionalnog i na dečiji sport. Sve navedeno vodi ka nezadovoljstvu, iscrpljenošću i brzom odustajanju od sporta.

Kako da znamo da li je „previše“ sporta za dete?

Previše fizičke aktivnosti ima višestruko štetne posledice po zravlje deteta, a pokazatelji su:

– neraspoloženo i rasejano dete,

– popuštanje u školi,

– učestale mišićno-skeletne povrede,

– česte infekcije (gornjih respiratornih puteva),

– izraženo zamaranje tokom i nakon treninga.

Kako funkcioniše dečiji organizam?

Deca se razlikuju od odraslih u strukturnom, fiziološkom, neurološkom i psihološkom pogledu.

U ranom i srednjem detinjstvu je još uvek relativno nezreo sistem za termoregulaciju, pa postoji veća sklonost ka hipertermiji, hipotermiji i dehidrataciji od odraslih. Zbog toga je potreban nadzor odraslih i obezbeđivanje adekvatnih uslova za trening (tečnost, zaštita od sunca, adekvatna oprema).

Istraživanja su pokazala da čak 40 odsto povreda fudbalera uzrasta od 13 do 18 godina su „overuse povrede“, najčešće po tipu kontuzije i distorzije skočnog zgloba, kolena i butine.

Prelomi kostiju su češći kod dece mlađe od 15 godina, a ponavljani prelomi i povrede praćeni otokom i bolom mogu diferencijalno dijagnostički odgovarati tumorima kostiju, osteomijelitisu, Pertesovoj bolesti ili autoimunskim bolestima zglobova.

Neretko se dešavaju i povrede glave koje mogu rezultirati potresom mozga. Dokazano je da ponavljani potresi mozga vode ka dugoročnim suptilnim neurološkim posledicama.

Evidentno je da se mališani hronološki istog uzrasta mogu značajno razlikovati po razvojnim sposobnostima, pa je neophodan individualan pristup. Takođe, isti nivo vežbanja može imati pozitivne efekte na jedno dete, a na drugo negativne.

Zbog toga bi trebalo dozirati fizičku aktivnost za svako dete posebno na osnovu:

– pola,

– uzrasta,

– zdravstvenog stanja,

– sportske spremnosti.

Pod terminom „sportska spremnost“ se podrazumeva stanje kada razvojni nivo deteta odgovara zahtevima sporta.

Koji sportovi se preporučuju u kom uzrastu?

Prema generalnim preporukama postoje određeni sportovi koji se preporučuju u određenom uzrastu, ali ponovo naglašavamo da je od izuzetnog značaja individualni pristup.

Rano detinjstvo (uzrast od dve do pet godina )

Ovaj period se karakteriše remodelovanjem telesne kompozicije u korist bezmasne telesne mase, ograničenim osnovnim sportskim sposobnostima, poteškoćom u praćenju i procenjivanju predmeta koji se kreće (još uvek nepotpuno razvijena funkcija vida), veoma kratkim održavanjem pažnje.

Zbog toga se akcenat stavlja na osnovne motoričke veštine kroz igru i eksperimentisanje, a nikako kroz takmičenje. Preporučene aktivnosti u ovom uzrastu su:

– trčanje,

– prevrtanje,

– bacanje,

– hvatanje,

– vožnja tricikla ili trotineta.

Srednje detinjstvo (uzrast od šest do devet godina)

U ovom uzrastu se kapaciteti za aerobno i anaerobno vežbanje povećavaju, ravnoteža i držanje su bolji, većina dece postiže zrele obrasce osnovnih sportskih veština.

Počinju da uče prelazne veštine, a napredak u praćenju i proceni brzine predmeta koji se kreće je značajan, ali uz ograničenu usmerenost.

Raspon pažnje je i dalje kratak, a sposobnost brzog odlučivanja i pamćenje su ograničeni. U ovom uzrastu se akcenat stavlja na osnovne i početne prelazne motoričke veštine.

Poželjno je uvesti fleksibilna pravila i podstaći minimalnu konkurenciju. Trajanje treninga bi trebalo da bude kratko. Preporučene aktivnosti su:

– plivanje,

– trčanje,

– gimnastika,

– početni fudbal i bejzbol,

– klizanje,

– ples,

– sportovi sa reketom,

– vožnja bicikla,

– beskontaktni borilački sportovi.

Kasno detinjstvo (uzrast od 10 do 12 godina)

Ovaj period obeležavaju značajne razlike u telesnoj masi i visini među polovima u korist devojčica zbog ranijeg ulaska u pubertet. Uočavaju se minimalne razlike u snazi, ali su deca oba pola u stanju da se ravnopravno takmiče.

Sada su prelazne motoričke veštine usavršene i većina dece može da savlada složene motoričke sposobnosti. Potpuno su razvijeni praćenje, procena brzine pokretnih predmeta i usmerenost.

Raspon pažnje se povećava, ali je ona uglavnom selektivna, dok je pamćenje značajno bolje. Ovde se akcentuje strategija i taktika, odnosno predstavljaju složenije kombinacije igre.

Preporučene aktivnosti su:

– svi prethodno navedeni sportovi,

– košarka,

– fudbal,

– hokej na ledu.

Rana adolescencija (uzrast od 13 do 15 godina)
Ovo je period izraženog rasta u smislu povećanja mišićne mase i snage, kao i kardiopulmonalne izdržljivosti. Sada su jasno vidljive razlike među polovima.

Kod devojčica se brže akumulira masno tkivo na specifičnim mestima, a kod dečaka je izraženije povećanje mišićne mase.

Usled hormonskog disbalansa, koji je jedna od karakteristika puberteta, privremeno se smanjuje koordinacija pokreta, ravnoteža i fleksibilnost.

Pažnja je mnogo bolja, kao i sposobnost pamćenja taktike i strategije. Preporučene aktivnosti u ovom periodu su:

svi prethodno navedeni sportovi,

– za dečake atletika (trke na 100 m i 400 m, skok uvis, skok udalj)

– za devojčice klizanje i gimnastika.

Kasna adolescencija (uzrast od 16 do 18 godina)

Razlike u telesnom sastavu i sposobnostima kod devojčica i dečaka su jasno izražene (procenat masti, mišićne mase i snage, povećanje brzine i fleksibilnosti), a pažnja i pamćenje su odlični.

Preporučeni su svi sportovi u zavisnosti od ličnog interesa deteta.

Pored adekvatno dozirane fizičke aktivnosti za pravilan rast i razvoj deteta neophodna je i pravilna ishrana koja mora zadovoljiti potrebe deteta u nutritivnom i energetskom smislu.

Jasno je da fizički aktivno dete mora imati veći energetski unos od potrošnje kako bi se nadoknadile potrošene kilo-kalorije i obezbedilo dovoljno energije za normalan rast i razvoj.

Na osnovu svega navedenog zaključuje se da lekari i sportski radnici koji se bave praćenjem dece sportista moraju jasno da znaju i razumeju razlike u strukturnom, fiziološkom, neurološkom i psihološkom pogledu dece u odnosu na odrasle, da adekvatno doziraju fizičku aktivnost za svako dete individualno, kao i da razlikuju uobičajene povrede od bolesti i stanja karakterističnih za dečiji uzrast.

Zato i sportsko – medicinski pregledi dece sportista imaju mnogo specifičnosti u odnosu na preglede odraslih koji se bave sportom.

Važno je birati nutritivno bogate namirnice sa nižim sadržajem ugljenih hidrata.

Iako mozak čini samo dva odsto telesne mase, troši više od 20 odsto energije svakog dana. Dr Heder Sandison, neurološkinja, u kolumni za CNBC, pisala je o vežbama i trikovima kako da funkcije mozga i pamćenje održimo svežim i aktivnim - prenosi N1.

„Već 15 godina proučavam mozak, a pet godina sam radila u ustanovi za negu osoba s problemima pamćenja. Stalno podsećam ljude da biraju hranu koja hrani mozak, a ne onu koja mu šteti. Mozgu su potrebni hranljivi sastojci za obnavljanje tkiva, borbu protiv toksina i proizvodnju neurotransmitera kako bi ostao mlad, oštar i pun energije što je duže moguće“, kaže ona.

Kako navodi, treba birati nutritivno bogate namirnice sa nižim sadržajem ugljenih hidrata.

„Pravilni nutrijenti obezbeđuju građevinske blokove za mozak, dok manji unos ugljenih hidrata pomaže u stabilizaciji šećera u krvi i sprečava nagle skokove i padove. Ovi oscilacije mogu uzrokovati vrtoglavicu, anksioznost, umor, razdražljivost i smanjenu koncentraciju“, kaže dr Sandison.

Kako prilagoditi ishranu da bi mozak ostao zdrav

„Zdrava količina ugljenih hidrata koju bi trebalo unositi je oko 130 grama dnevno (oko 25 odsto kalorijskog unosa u ishrani od 2.000 kalorija). Međutim, kvalitet ugljenih hidrata je važniji od njihove količine“, objašnjava ona i navodi primer.

„Ako pojedete voće bogato šećerima, poput grožđa ili lubenice, nakon visokoproteinskog i masnog obroka, poput grčkog jogurta, porast šećera u krvi biće sporiji i stabilniji“, kaže ona

Kako savetuje najbolje je prvo konzumirati namirnice bogate mastima i proteinima, a ugljene hidrate ostaviti za kraj obroka. Idealan izbor za užinu su krastavci, paprika, sir, kokosov jogurt, pekan ili orasi.

Ako pojedete nešto slatko na prazan stomak, prema njenim rečima, šećer u krvi će naglo skočiti, a zatim brzo pasti, što može izazvati osećaj slabosti, razdražljivosti i kasnije prejedanje.

Dugoročno, ovakvi skokovi šećera povećavaju rizik od insulinske rezistencije, dijabetesa i kognitivnih oštećenja.

Evo nekoliko jednostavnih zamena koje mogu poboljšati zdravlje mozga:

– umesto celog peciva ili žitarica za doručak, pojedite tost sa avokadom.

– umesto sendviča i čipsa za ručak, birajte supu i salatu.

– umesto krompira ili pirinča za večeru, koristite kinou ili pirinač od karfiola.

– za desert, umesto sladoleda, uzmite bobičasto voće sa malo šlaga ili nekoliko kockica tamne čokolade.

Nema potrebe opsesivno brojati svaki gram ugljenih hidrata, jer to može biti stresno i kontraproduktivno. Ali često nismo ni svesni koliko ih unosimo u toku dana. Kada postanete svesni svojih navika, lakše ćete ih promeniti.

Samo ova jedna promena u ishrani može doneti brojne koristi – od smanjenja nivoa glukoze i insulina (što znači i manje upala), do povećanja unosa ključnih nutrijenata za mozak, poput proteina, vitamina i zdravih masti iz povrća i boljeg pamćenja.

Većina ljudi često kupuje vodu i druge napitke koji se nalaze u plastičnoj flaši. No, ovom izboru nikako ne bi trebalo da pristupate olako budući da plastične flaše mogu biti jako nebezbedne za zdravlje. Više detalja saznajte u nastavku.

Jeste li ikada pomislili šta zapravo pijete kad uzimate vodu iz plastične flaše? Ne mislimo na vodu, već na plastiku od koje je flaša napravljena! Mali brojevi na dnu nisu slučajni – oni kriju važne informacije o sigurnosti plastike, piše City Magazine.si.

Znate li šta oni znače?

Neke vrste plastike mogu ispuštati štetne hemikalije koje su povezane sa hormonalnim poremećajima, problemima sa jetrom, pa čak i rakom. Ako ne želite ugroziti zdravlje svakim gutljajem, nastavite da čitate i saznajte koja plastika je sigurna, a koju bi trebalo odmah da izbacite iz upotrebe, prenosi N1.rs.

Svaka plastična boca ima broj od 1 do 7 koji označava materijal od kojeg je napravljena i njegovu sigurnost. Evo šta morate da znate o svakom od njih:

PET ili PETE (polietilen tereftalat) – JEDNOKRATNA UPOTREBA: Ova oznaka se nalazi na bocama za vodu, sokove, gazirane napitke, pakovanjima za umake i prelive. Sigurno je koristiti ih samo jednom. Ponovna upotreba može dovesti do ispuštanja antimonija, otrovnog metala, i nakupljanja bakterija. Saveti: Izbegavajte ponovnu upotrebu PET boca. Umesto njih, koristite staklene ili boce od nerđajućeg čelika.

HDPE (polietilen visoke gustine) – SIGURAN IZBOR: Ova oznaka se nalazi na bocama za mleko, deterdžente, šampone i plastične kese. Ovo je siguran izbor jer ne ispušta štetne hemikalije i otporan je na toplotu, zbog čega se koristi za dečje igračke i medicinske uređaje. Saveti: Ako morate koristiti plastiku, HDPE je jedan od najsigurnijih izbora.

PVC (polivinil hlorid) – OTROVNO: Ova oznaka se nalazi na plastičnim omotima za hranu, bocama za deterdžente i nekim pakovanjima ulja. Nije siguran izbor jer PVC sadrži ftalate i hlor, koji su povezani sa hormonalnim poremećajima, neplodnošću i rakom. Pri zagrevanju oslobađa dioksine – izuzetno otrovne spojeve. Saveti: Ako vidite broj 3 ili oznaku PVC, izbegavajte ih, posebno za hranu i piće!

LDPE (polietilen niske gustine) – BOLJI IZBOR, ALI NIJE IDEALAN: Nalazi se na plastičnim kesama, pakovanjima za hleb i smrznutu hranu, bocama sa pumpicom (npr. kečap, med). Generalno je siguran, ali nije stabilan na visokim temperaturama i može se raspadati. Saveti: Ako možete, birajte staklene ili papirne alternative.

PP (polipropilen) – NAJSIGURNIJA PLASTIKA: Nalazi se na jogurtima, posudama za supu, slamkama, čepovima za boce i medicinskoj ambalaži. Otporan je na toplotu, ne ispušta toksine i ne upija hemikalije. Saveti: Ako kupujete boce za višekratnu upotrebu, odaberite PP plastiku (broj 5).

PS (polistiren) – OPASAN: Ovaj broj se nalazi na pakovanju brze hrane, plastičnim tanjirima, čašama za kafu i jednokratnom priboru za jelo. Nije siguran jer polistiren ispušta stiren, hemikaliju povezanu sa rakom i hormonalnim poremećajima. Posebno je opasan pri kontaktu sa vrućim tečnostima. Saveti: Izbegavajte plastične čaše i posuđe – nosite svoju višekratnu šolju!

PC i ostale plastike – RIZIK: Nalazi se na flašama za višekratnu upotrebu, bočicama za bebe, sportskoj ambalaži i limenkama sa unutrašnjim premazom. Plastika sa oznakom 7 često sadrži BPA, koji je povezan sa hormonalnim poremećajima i gojaznošću.

Kako sigurno koristiti plastiku?

Najsigurnija plastika: 2 (HDPE) i 5 (PP)
Relativno sigurna za jednokratnu upotrebu: 1 (PET) i 4 (LDPE)
Plastiku koju treba izbegavati: 3 (PVC), 6 (PS) i 7 (PC)

Ako želite da budete potpuno sigurni, pijte iz staklenih ili metalnih boca i izbegavajte plastiku kad god možete! Takođe, sledeći put kada uzmete bocu vode, proverite broj na dnu – vaše zdravlje je vrednije od nekoliko gutljaja!

Šta se dešava kada prestanete da pijete alkohol? Uglavnom sve što biste očekivali — i još mnogo toga što možda niste ni razmatrali.

Prvo, očigledno je: bolji san, manje anksioznosti i jasniji um. Zatim, tu su i koristi na koje verovatno niste pomislili, kao što su: svetlija koža, bolji ljubavni život i dublji odnosi — da spomenemo samo neke.

„Gotovo svaki deo mog života se poboljšao“, kaže JV Vajsman, osnivač brenda bezalkoholnih koktela Curious Elixirs, o svojoj odluci da prestane da pije alkohol pre deset godina, prenosi getpocket.com.

Prednosti prestanka konzumiranja alkohola

Vajsman nije preterivao. Studije pokazuju da lista socijalnih, psiholoških i fizičkih prednosti apstinencije od alkohola stalno raste. Postoje dokazi da prestanak pijenja podržava sve, od balansiranih hormona do jačeg imunološkog sistema, smanjenih rizika od srčanih bolesti, bolesti jetre i raka.

Prestanak konzumiranja alkohola može takođe povećati samosvest, samopouzdanje i samopoštovanje. „Moje emocionalne reakcije su šire nego što su bile dok sam koristio alkohol da ublazim stres i opustim se. Kada vam emocije češće izbijaju na površinu, morate da radite više na sebi. Život nije nužno lakši bez alkohola, ali je mnogo ispunjeniji“, zaključuje.

Kako je jedan doktor kojeg sam intervjuisao rekao, kada prestanete da pijete, „celo vaše telo i duša se poboljšavaju.“

Menjanje stavova prema konzumiranju alkohola

Iako je konzumacija alkohola među mladima opala poslednjih decenija, zamena te večernje čaše crnog vina sa bezalkoholnim spricevima i koktelima nije uvek lako, čak i ako zvanično nemate problem sa alkoholizmom. Alkohol je doslovno svuda, a njegovo konzumiranje je ukorenjeno u našoj kulturi i društvenim normama.

„Alkohol je jedini društveno prihvaćen napitak koji menja stanje svesti na svetu“, kaže Dr Rafaat Girgis, psiholog sa tri specijalizacije i medicinski direktor Moment of Clarity, centra za mentalno zdravlje u Oklandu, Kalifornija.

„Služimo ga na zabavama, za vreme obroka i praznicima. Za većinu ljudi, to je samo deo svakodnevnog života“, dodao je.

Zato i uzimanje pauze, bilo da je u pitanju Dry January ili Sober October — a da ne pominjemo potpuno prestajanje na duže staze — može delovati kao da zahteva herojske količine discipline.

Odricanje od alkohola

Anticipiranje svega što se može dogoditi nakon jednog dana, jedne nedelje, meseca i dalje može vam pomoći da ostanete povezani sa pozitivnim promenama dok se dešavaju — i podsetiće vas da se ponašate ljubazno prema sebi kada iskušenja nastupe.

„Vraćanje vašeg tela u normalno funkcionisanje zavisi od mnogih faktora, uključujući vaš pol, trenutnu zdravstvenu situaciju i vašu volju. Prihvatite to, učite i stičite uvid kako idete. Drugim rečima, telo i duša se ne poboljšavaju preko noći“, dodaje.

Zbog toga je važno ostati strpljiv — i uporan. Dobar savet za svaku izazovnu situaciju ima Tanja Mezher, sertifikovani dijetetičar i osnivač platforme za funkcionalnu medicinu Malla.

„Oporavak zahteva vreme, a povratak može da se desi. Ostanite posvećeni svojim ciljevima. Vremenski okvir varira od osobe do osobe, ali uočljive poboljšanja fizičkog i mentalnog zdravlja obično mogu da se primete u roku od nekoliko nedelja do meseci“, kaže ona.

U vezi sa tim, evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da uspete na svakom delu puta, kao i pregled onoga što možete da očekujete kada prestanete da pijete u kratkom i dugom periodu. Samo se setite: ako se osećate bespomoćno ili van kontrole zbog pijenj alkohola, važno je da potražite profesionalnu medicinsku podršku.

Koliko dugo alkohol ostaje u vašem organizmu?

Iako možemo da se osećamo „trezni“ nekoliko sati nakon pijenja, alkohol zapravo ostaje u organizmu mnogo duže nego što mnogi od nas pretpostavljaju. Iako je potrebno od šest do dvanaest sati da alkohol bude metabolisan, on se i dalje može detektovati u dahu i pljuvački 12 do 24 sata; u urinu do 14 dana; a u kosi čak 90 dana.

Šta se dešava kada prestanete da pijete nakon jednog dana
Dakle, u zavisnosti od toga koliko alkohola obično konzumirate, prvi dan bez alkohola može biti malo, hm, težak. Ali dobra vest je da se prvi 12 do 24 sata trezvenosti takođe smatraju početkom oporavka. Značajno ćete primetiti povećanu hidrataciju jer se nivo alkohola u krvi smanjuje.

„Ovo bi mogao biti najvažniji deo prestanka bez medicinske intervencije“, kaže Girgis.

Nakon tri dana

Nije neuobičajeno iskusiti simptome apstinencije i žudnju u prvim danima nakon prestanka pijenja; nemiran san i niska depresija takođe su uobičajeni.

„Ovo je vreme kada ste fizički najviše podložni“, kaže Girgis, napominjući da je ovo često trenutak kada mnogi optimisti koji pokušavaju da prestanu, podležu iskušenju.

Ako budete u stanju da izdržite, rezultati će biti vredni truda: trebalo bi da imate bolji san, povećanu energiju i poboljšano varenje do 72. časa — i takođe primetnu jasnoću kože i povećanje nivoa energije zahvaljujući poboljšanoj hidrataciji. Jetra, koja je odgovorna za metabolizovanje alkohola, takođe će početi da se resetuje i popravlja.

Nakon jedne do dva nedelje

Do sada biste trebalo osećati primetnu razliku. Takođe, sva nedavna poboljšanja koja ste primetili u vezi sa kožom, energijom i kvalitetom sna će se još povećati. Vaš imunološki sistem sada bi trebalo da radi efikasnije, što može značiti manji rizik od bolesti, upala i infekcija. Simptomi apstinencije bi takođe trebali značajno da nestanu u ovom trenutku, što vam omogućava da uživate u poboljšanoj mentalnoj jasnoći i oštrini.

Nakon mesec dana

Poput skijaša koji ubrzava, zamah — i koristi — zaista počinju da se razvijaju nakon mesec dana prestanka pijenja. Nivoi enzima u jetri i krvni pritisak su se normalizovali, smanjujući rizik od ciroze i srčanih bolesti. Takođe su poboljšani kardiovaskularni nivoi, što može doprineti mršavljenju i vidljivim promenama na vašem fizičkom izgledu.

Nakon tri meseca

Možda ćete iznenada primetiti da svet gledate sa roze naočarama. Nakon tri meseca, emocije i mentalno zdravlje su stabilizovani, što dovodi do pozitivnijeg stava i veselijih raspoloženja. Možda ćete se osećati kreativnijima i motivisanijima, jer bi bilo kakva oštećenja mozga uzrokovana alkoholom trebalo da počnu da se popravljaju. Obrasci spavanja sada bi trebalo da budu potpuno regulisani, što znači da biste mogli brže ustati iz kreveta nego ikada pre.

Nakon šest meseci do godine dana — i dalje

Ovo je vreme kada većina ljudi zaista počinje da se oseća kao potpuno nova verzija sebe u svakom smislu. Sve, od anksioznosti do depresije do seksualnih funkcija, trebalo bi da se značajno poboljša do sada — i nastaviće da se poboljšava kako telo popravlja. Takođe, rizik od razvoja određenih vrsta raka, kao i bolesti jetre i srca, je mnogo značajnije smanjen. A mnogi ljudi takođe prijavljuju više ispunjenja u svojim odnosima i poslu, jer im se samopoštovanje i poverenje povećavaju.

„Moje mišljenje je da je za vaše telo potrebna godina dana da se vrati u normalu“, kaže Girgis. Ovo je takođe vreme kada ćete možda odlučiti da se nikada više ne osvrćete; kada shvatite da je prestanak pijenja alkohola možda najbolje što ćete ikada učiniti.

Saveti za prestanak konzumiranja alkohola i ostajanje treznim na duže staze

Kada je u pitanju ostajanje na pravom putu, i Grigis i Mezer kažu da je korisno da nastavite da postavljate jasne ciljeve i tražite podršku — bilo kroz profesionalnog terapeuta, medicinskog savetnika, porodicu i prijatelje ili organizovane grupe.

„Podelite svoje namere sa prijateljima i porodicom koji mogu pružiti podršku“, savetuje Mezer.

Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, inače vlasniku Jetela, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija. Ova transakcija vredna je ukupno skoro 1,5 milijardi evra, što je svrstava među najvrednije transakcije ikad sprovedene u našoj zemlji. Sličnu vrednost do sada je imala samo kupovina „Mobija 63“ od strane Telenora i kasnija prodaja Telenora PPF grupi, kao i prethodne prodaje same Junajted grupe investicionim fondovima.

SBB je novom vlasniku prodat za 825 miliona, a Telekom je za prava na prenos sportskih događaja i Eon TV platio 652 miliona evra. Ukupno, ova transakcija vredi 1,447 milijardi evra. To je svrstava na spisak najvećih transakcija u Srbiji, što je rekao i generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić.

“Radi se o transakciji od 1,5 milijardi evra i to jedna od najvećih transakcija u istoriji Srbije”, rekao je Lučić.

Vlasnik Junajted grupe, inače, jeste investiciona kompanija BC Partners. Ona je 2019. godine kupila Junajted grupu, preciznije 55 odsto vlasništva, od KKR fоnda. Vrednost ovog posla bila je čak 2,6 milijarde evra.

Telenor kupio „Mobi“, pa završio u rukama češke firme

Češka PPF grupa takođe je, 2018. godine, kupila Telenor, odnosno ogranke ove norveške kompanije u Srbiji, Crnoj Gori, Mađarskoj i Bugarskoj. Ova transakcija iznosila je 2,8 milijardi evra. Nakon akvizicije, poslovanje Telenora nastavilo se pod novim brendom – Yettel.

Više od decenije pre te transakcije, 2006. godine, Telenor je kupio Mobilnu mrežu 063, za 1,513 milijardi evra. Početna cena na licitaciji koja je tada održana bila je 1,37 milijardi evra. Na licitaciji su učestvovali još i austrijski Mobilkom i egipatski Oraskom. Telenorova kupovina “Mobija 063” (bivšeg Mobtela) bila je najveća privatizaciona transakcija u centralnoj i istočnoj Evropi u 2006. godini, objavila je tada revizorska kompanija Prajsvoterhaus Kupers.

Telekom Srbija kupio Telekom Srpske

Telekom Srbija postao je većinski vlasnik Telekoma Srpske 2007. godine. Konkretno, 65 odsto kapitala Telekom Srbija platila je 646 miliona evra. Ugovor je potpisan u prisustvu premijera Srbije Vojislava Koštunice, te predsednika i premijera Republike Srpske Milana Jelića i Milorada Dodika. Za razliku od ostalih ovde pomenutih transakcija, ovo je jedan od retkih, mada ne i jedini primer da je neka srpska kompanija kupila neku veliku inostranu firmu.

Kako je tada rekao Dodik, drugi ponuđač, Telekom Austrija, ponudila 467 miliona evra.

Delta banka Intezi, Vojvođanska Grcima

Period koji je prethodio globalnoj finansijskoj krizi pogodovao je i finansijskom sektoru, pa je tako Delta banka Miroslava Miškovića našla kupca u italijanskoj Inteza grupi za čak 277,5 miliona evra. Ta transakcija je po rečima tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, u tom trenutku bila „najveća transakcija u srpskoj tranziciji“. Bilo je početkom davne 2005. godine i novac od te prodaje poslužio je Delti za razvijanje biznisa sa supermarketima koji će joj kasnije doneti mnogo više novca.

Samo godinu dana kasnije, i ova transakcija već je nadmašena kada je Vojvođanska banka prodata Nacionalnoj banci Grčke za 385 miliona evra. Grčke banke su dugo vremena bile dominantna sila na srpskom bankarskom tržištu, na kom su poslovale NBG, Eurobank, Pireus i Alfa banka, ali je kriza grčkog duga na kraju rezultirala njihovim povlačenjem iz Srbije.

Robne kuće Beograd

U 2007. u jednoj od poslednjih velikih kupoprodaja pred neočekivani krah svetskih finansija naredne godine, Robne kuće Beograd su takođe našle svog novog vlasnika i to iz stečaja, odakle su prodate Verano motorsu i Marfin investment fondu za čak 360 miliona evra, iako je početna cena bila samo 140 miliona. Vlasnik Verano motorsa Radomir Živanić tada je izjavio da mu je „prvi utisak da je skupo, a drugi da je srećan, što je baš Verano kupio Robne kuće“.

NIS prodat Rusima

U decembru 2008, ruski Gaspromnjeft postao je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS). Rusi su tada za 51 odsto akcija platili 400 miliona evra.

Tadašnji predsednici dve države, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev potpisali su tada i zajedničku izjavu, koja je bila politička garancija da će Srbija dobiti gasovod Južni tok i da će biti završeno podzemno skladište gasa Banatski Dvor. Taj gasovod nikada nije izgrađen, a umesto njega je preko teritorije Srbije prošao Turski tok.

Vlasnička struktura u međuvremenu se promenila. Gaspromnejft sada ima 50 odsto vlasništva, a Gasprom 6,15. Srbija ima 29,87 odsto vlasništva, dok preostalih 6,15 procenata pripada ostalim malim akcionarima.

Maksi prodat Delezu

Godine 2011. došlo je i do najveće transakcije na polju maloprodaje kada je Delta holding Miroslava Miškovića prodao Maksi supermarkete belgijskom Delezu za 932,5 miliona evra, uključujući i 300 miliona evra dugova prema dobavljačima.

Iako je Maksi pravno gledano bio u vlasništvu kompanije sa Kipra, transakcija je tada, na pritisak tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, sprovedena u Srbiji, kako bi ovde bio plaćen porez.

Milioni za gejmerske kompanije

Srpski Nordeus, kompanija najpoznatija po razvijanju igre “Top eleven”, prodata je američkoj kompaniji Take-Two Interactive Software u junu 2021. godine. Ukupna vrednost akvizicije iznosila je 378 miliona dolara.

Nordeus je osnovan 2010. godine, kao kompanija je koja se bavi razvojem igara za društvene mreže i mobilne telefone, sa sedištem u Beogradu i kancelarijama u Londonu, Dablinu, San Francisku i Skoplju. Osnivački tim Nordeusa, uključujući Branka Milutinovića, Milan Jovovića, Ivana Stojisavljevića i Tomislava Mihajlovića, nastavio je da vodi kompaniju nakon akvizicije.

Pored Nordeusa, za veliku sumu novca prodat je i srpsko-američki startap Frejm, otkupljen od strane američke softverske kompanije Nutaniks za 165 miliona dolara.

Ziđin kupio rudnik bakra

Rudarsko-topioničarski basen Bor, jedini rudnik bakra u Srbiji, privatizovan je kroz model strateškog partnerstva. Novi vlasnik RTB Bor postala je kineska kompanija Ziđin. Naime, krajem avgusta 2018. godine, Ziđin je ponudio 350 miliona dolara za obaveznu dokapitalizaciju preduzeća, čime je postala vlasnik 63 odsto udela. Ziđin je ovu sumu uplatio u decembru, pa zvanično preuzeo upravljanje RTB-om. Kineska firma ponudila je da investira ukupno 1,26 milijardi dolara, kao i da vrati 200 miliona dolara dugova RTB-a.

Inače, privatizacija RTB-a desila se tek nakon više neuspelih pokušaja da se rudnik “spasi”.

Jedan od njih bio je prodaja rumunskoj kompaniji Cuprom za 400 miliona dolara. Međutim, samo nekoliko meseci kasnije, Cuprom je zatražio raskid ugovora zbog „promenjenih okolnosti u odnosu na trenutak potpisivanja ugovora“.

Železara Smederevo prodata Kinezima

Železara Smederevo prodata je 2016. godina, kada je bila pred stečajem, kineskoj kompaniji Hestil za 46 miliona dolara.

Pre toga, Železara je od 2012. godine bila u vlasništvu države, koja ju je tada za jedan dolar otkupila od američkog Ju es stila, koji se iz Srbije povukao zbog gubitaka prouzrokovnih krizom na svetskom tržištu čelika. Američka firma kupila je, inače, Železaru još 2003, za 23 miliona dolara.

Akvizicije u bankarskom sektoru

Mađarska OTP banka kupila je 2017. sto odsto vlasništva u Vojvođanskoj banci i NBG lizingu, za 125 miliona evra.

Akvizicije u bankarskom sektoru nisu retkost, pa se isto desilo i Komercijalnoj banci koja se pripojila NLB-u, a krajem 2022. godine je AIK banka Miodraga Kostića preuzela Sberbanku u Srbiji, nakon što se ruska firma susrela sa pritiscima zbog rata u Ukrajini koji je počeo u februaru te godine. Takođe, OTP banka je 2019. godine postala vlasnik banke Societe Generale.

Izvor: Nova ekonomija

U Srbiji je na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji ukupan broj goveda (za 3,7%), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7%), ovaca (za 2,5%) i živine (za 3,5%), objavio je Republički zavod za statistiku.

Goveda se, kako navodi RZS, najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6% u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7%).

U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za sedam odsto, a veći je broj ovaca za tri procenta.

Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni u aprilu 2025. godine.

Ako ste ikada primetili kako vaš pas pomera šape dok spava i pitali se što se događa u njegovoj glavi, ovo će vas oduševiti.

Prema istraživanju koje je sproveo Harvard Medical School, psi u snovima proživljavaju svoje dnevno iskustvo, a vrlo je verovatno da sanjaju upravo vas.

Dr Dirdre Baret, klinički i evolucijski psiholog prestižnog univerzitete, objašnjava da psi stvaraju snažne veze sa svojim vlasnicima, pa su njihovi snovi često ispunjeni slikama poznatih lica i trenutaka koje dele sa svojim ljudima.

U snovima se mogu pojaviti njihovi omiljeni mirisi, situacije iz svakodnevnog života, pa čak i igre sa vlasnicima.

Slično ljudima psi imaju sistem koji ih spreči da se previše kreću dok spavaju, ali ponekad taj mehanizam zakaže. Zato možete primetiti kako vaš ljubimac u snu pomera šape, trza se ili čak ispušta zvukove kao da ponovo proživljava omiljene trenutne igre sa vama.

Dr Baret ističe da još uvek ne možemo sa sigurnošću tvrditi o čemu tačno životinje sanjaju, jer ne mogu pričati o svojim snovima.

Međutim, postoje indicije da su dve gorile, Koko i Majkl, znakovnim jezikom uspele da izraze nešto nalik snovima.

„Kad je reč o razlikama u snovima između vrsta, znamo da manji sisari, poput miševa, prolaze kroz faze puno brže od većih životinja, što znači da bi njihovi snovi mogli biti kraći i učestali“, objašnjava Baret.

Ljudi obično sanjaju o stvarima koje su ih zaokupile tokom dana, samo na vizuelniji i manje logičan način. Prema istoj logici, nema razloga da kod pasa bude drugačije, prenosi Index.hr.

„Budući da su psi izrazito vezani za svoje vlasnike, verovatno sanjaju o njihovim licima, mirisu, ali i o tome kako im ugoditi – ili ih malo iznervirati“, dodaje naučnica.

Dakle, baš kao i ljudi, psi u snovima ponovo proživljavaju svakodnevne događaje. Možda sanjaju da trče za svojim repom, uživaju u ukusnoj večeri ili jednostavno leže sklupčani uz svoju omiljenu osobu.

Za aktivan ili pasivan godišnji odmor, Sombor je atraktivna turistička destinacija. Osim lepog šetališta uz Veliki bački kanal, turisti mogu da uživaju u istorijskim i kulturnim znamenitostima u centru grada, kao i u tradicionalnim jelima uz tamburašku muziku.

Sombor je tokom 2023. godine posetilo oko 47.000 turista, dok je protekle godine taj broj bio manji - oko 41.000 turista, najviše iz Mađarske, Hrvatske i Nemačke.

"Turizam je osetljiv na različite društvene promene. Od prošle godine pa do sada, vidljiva je tzv. migrantska kriza, jer je otišao veliki broj migranata koji je ovde noćio. Tako da se broj turističkih dolazaka nije smanjio i nije u tolikom padu, koliko je u pitanju ova društvena promena. Ta veštačka slika se promenila i zato se beleži pad za 6.000 turista", objasnio je Predrag Topalov iz Turističke organizacije Grada Sombora.

Turistima se u Somboru najviše sviđa zgrada Županije i slika "Bitka kod Sente". Gradska kuća, Narodno pozorište Sombor i Gradski muzej interesantni su starijim turistima, dok su mladi najviše želeli da vide gde živi najbolji košarkaš sveta Nikola Jokić.

"Obilazi se i Muzej podunavskih Švaba, Galerija Milana Konjovića, a gosti se raspituju o Nikoli Jokiću - gde živi, ruča, da li je na Hipodromu i da li postoji šansa da ga vide", kazao je Topalov.

U Somboru ne postoji hotel koji bi primio veći broj turista i zato ovaj grad po kategorizaciji turističkih destinacija spada u drugu kategoriju.

"Nezvanično postoji informacija da se jedan smeštajni objekat renovira i da će moći da primi veći broj turista, oko 70. Na taj način rešiće se dugogodišnji problem tj. boravak ljudi u Somboru duže od jednog dana. Od prošle godine u Ulici Sonje Marinković, pored zgrade Županije, nalazi se parking za autobuse", rekao je Topalov.

Grad kulture, dobre hrane i vina obilazi se u laganoj šetnji ili vožnji fijakerom, jer su sva kulturna i istorijska znamenja smeštena centru. Ono što turisti naročito ističu jeste srdačnost domaćina.

Izvor: RTV

Kompanija Home Park 2020 iz Novog Sada planira da u Somboru izgradi ritejl park, vidi se iz Urbanističkog projeka koji je potvrdilo Odeljenje za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo Gradske uprave Grada
Sombora.

Lokacija na kojoj je planirana gradnja nalazi se u okviru Industrijske zone, a površina u okviru granice obuhvata projekta iznosi 43.839 m2. Na tom mestu već postoje izgrađeni objekti, od kojih su neki planirani za rušenje, a pojedini za rekonstrukciju.

Predloženim urbanističkim rešenjem planira se uređenje građevinske parcele i izgradnja kompleksa poslovnih objekata – ritejl park, sa svim pratećim površinama kao što su kolski i pešački prilazi, interne saobraćajne površine, prostor za parkiranje sa manipulativnim površinama, kao i zelene površine.

Projektom se predviđa izgradnja novih objekata, rekonstrukcija, dogradnja i spajanje postojećih objekata u sklopu kompleksa poslovnih objekata u tri faze.

Predviđeno je da ritejl park ima ukupno šest objekata, a ukupna BRGP svih objekata je 22.874,53 m2.

Takođe, projektom je predviđeno i 311 parking mesta za automobile.

Obrađivač projekta je Urban planning iz Apatina.

Izvor: ekapija.com