Sombor.info

Stigle su nove cene goriva, tako da će od danas od 15 časova, na pumpama u Srbiji litar evro dizela koštati 204 dinara, a litar benzina evropremijum BMB biće 189 dinara.

Nove cene goriva biće na snazi do sledećeg petka 28. februara do 15 časova. U odnosu na prošlu nedelju, dizel i benzin poskupeli su za po jedan dinar

Pala cena nafte u svetu

Prema aktuelnim podacima sa berzi, cena sirove nafte je pala na 72,063 dolara, a cena nafte Brent na 76,179 dolara - piše Blic.

Banke zavrću slavinu NIS-u

Sve je izvesnije da će banke u Srbiji, koje su strane, u ponedeljak, 24. februara ili dva dana kasnije, zatvoriti račune ove kompanije, što praktično znači da će biti zaustavljene novčane transakcije. Na ovakav korak finansijske institucije odlučile su se po uputstvima svojih centrala jer do odlaganja sankcija američke administracije nije došlo, a male su šanse da se to uradi u narednih nekoliko dana.

Prema saznanju "Blic Biznisa", u ovako lošem scenariju, postoji epizoda koja je dobra, a to je da NIS ove pumpe neće biti zatvorene i da će snabdevanje biti redovno. One će nastaviti da rade, a derivati nafte koji se budu kupovali na nekoj od 400 benzinskih stanica, u dva brenda – NIS Petrol i premijum brend GAZPROM, moći će da se plate DINA karticom i kešom, jer se pretpostavlja da će Visa i Mastercard, se priključiti sankcijama.

U februaru ove godine tim čeških naučnika predvođen speleologom Marekom Odijem podelio je sa svetom veliko otkriće.

Nastavljajući istraživanja započeta 2021. godine u južnoj Albaniji, koristeći najsavremeniju radarsku tehnologiju, dokazali su da su otkrili najveće podzemno termalno jezero na svetu, prenosi punkufer.hr.

Istraživanja započeta 2021. godine u južnoj Albaniji, korišćenjem najsavremenije radarske tehnologije, dovela su do otkrića najvećeg podzemnog termalnog jezera na svetu.

Jezero, nazvano Neuron po Neuron fondaciji koja je finansirala istraživanje, nalazi se na dnu ponora dubokog 127 metara. Dugačko je 138 metara, široko 42 metra i sadrži oko 8.335 kubnih metara vode, a njegova temperatura iznosi 26 stepeni.

Smešteno je skoro na granici Albanije i Grčke, u dolini Vromoneri kod Leskovika, a istraživači su do njega došli zahvaljujući stubu pare koji je izbijao iz podzemlja.

Češki istraživači su jezero otkrili pre četiri godine, ali su tek sada uspeli da potvrde njegove fascinantne karakteristike.

Ovo otkriće pomerilo je jezero u Mađarskoj, koje je 2008. godine otkriveno ispod turskih kupatila u Budimpešti, na drugo mesto po veličini.

Takođe, u poređenju sa Neuronom, poznata termalna jezera poput Friing Pan na Novom Zelandu i islandske Plave lagune sada izgledaju poput malih jezera koja ključaju u poređenju sa ovim novim otkrićem.

Prema novim usklađenim iznosima, akciza na cigarete iz uvoza i cigarete proizvedene u zemlji od 1. januara iznosi 103,65 dinara po paklici, dok će od 1. jula biti povećana na 105,40 dinara. Akciza na nikotinske vrećice skočila je sa 4.842 na 5.050,21 dinar po kilogramu.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović napominje da formiranje cena cigareta na domaćem tržištu zavisi od nekoliko ključnih faktora.

Tako se cena paklice sastoji od specifične akcize - fiksni iznos po paklici (koji se trenutno postepeno povećava po akciznom kalendaru), proporcionalne akcize - tačnije, procentualnog dela maloprodajne cene koji je trenutno 33 odsto, i PDV-a (20 odsto), koji se obračunava na osnovnu cenu uvećanu za akcize prenosi Biznis.rs

- Maloprodajne cene određuju proizvođači i uvoznici cigareta. Srbija sprovodi akcizni kalendar, prema kojem se akcize na duvanske proizvode postepeno povećavaju kako bi dostigle minimalni nivo Evropske unije (90 evra na 1.000 cigareta). Prema trenutnom akciznom planu, očekuje se da će Srbija dostići minimalni EU prag do kraja ove godine - ističe Bogunović.

Koliko trenutno koštaju cigarete u Srbiji

Vlada Srbije donela je 13. februara Odluku o iznosima prosečnih ponderisanih maloprodajnih cena i minimalnih akciza na duvanske prerađevine.

Tako iznos prosečne ponderisane maloprodajne cene za cigarete iznosi 393,05 dinara po paklici, a iznos minimalne akcize je 233,36 dinara.

Kao se navodi u dokumentu objavljenom u Službenom glasniku, iznos prosečne ponderisane maloprodajne cene za rezani duvan je 11.266,71 dinara po kilogramu, dok je za duvan za lulu 17.777,26 dinara po kilogramu. Iznosi minimalnih akciza za ova dva duvanska proizvoda su isti - 8.167,60 dinara.

Minimalna akciza na duvan za žvakanje iznosi 22.360 dinara po kilogramu, a minimalna akciza za burmut 7.074,55 dinara po kilogramu.

Ponekad je nezavisnost jedna od najatraktivnijih osobina ljudi, odaje utisak samopouzdanja i snage. Kada je ljubav u pitanju, previše nezavisnosti može biti prepreka za pronalaženje partnera.

Neki horoskopski znaci toliko cene svoju slobodu i autonomiju da im je teško da nađu nekoga ko je spreman da trpi njihov način života.

Vodolija

Vodolije su poznate po tome što su izuzetno nezavisne i uvek slede svoje ideje. Uvek traže nešto novo, bilo da su to nove ideje, hobiji ili prijateljstva, i vole da budu u društvu onih koji razumeju njihovu potrebu za slobodom. Iako su izuzetno šarmantni i zabavni, teško preuzimaju odgovornost u vezi jer se plaše da bi mogli da izgube autonomiju, prenosi Index.

Vodolija želi partnera, ali samo ako to ne ugrožava njihovu slobodu i sposobnost da ostvare svoje projekte i ideje. To znači da često završe u vezama koje nisu baš ozbiljne jer nije lako balansirati život sa nekim ko zahteva toliko prostora.

Strelac

Strelčevi su avanturisti, ljubitelji slobode i putovanja, a sve to može biti problematično kada se odluče za vezu. Ne vole da budu ograničeni, bilo da se radi o putovanjima, hobijima ili prijateljstvima, tako da je pronalaženje partnera koji može da prati njihov tempo pravi izuzetak.

Oni žele nekoga ko razume njihovu potrebu za spontanošću i samostalnošću, ali istovremeno traže nekoga ko neće da „vezuje“ njihovu slobodnu prirodu. Pošto su uvek u potrazi za novim iskustvima i slobodom, Strelčevi se često nađu u situaciji da veza postane prezahtevna i guši njihovu prirodu, zbog čega brzo povuku okidač.

Jarac

Iako Jarčevi deluju kao znak koji voli stabilnost i sigurne veze, njihova nezavisnost u pitanjima vezanim za karijeru i lične ciljeve često stvara prepreke u njihovom ljubavnom životu. Jarac je uvek fokusiran na sopstveni uspeh i napredak, što može stvoriti distancu u odnosima. Iako su lojalni, ambiciozni i odgovorni, teško im je da usklade svoje ciljeve sa potrebama partnera.

Zbog fokusiranosti na karijeru i lični rast, mogu delovati udaljeno i nedostupno, pa nije lako pronaći nekoga ko je spreman da sačeka da se oni otvore ili podele deo svog života sa nekim drugim. Jarac ne voli kompromise, posebno kada su u pitanju njegovi lični ciljevi, zbog čega veza s njim može biti izazovna - piše N1.

Povodom stogodišnjice od rođenja Velimira Velje Subotića, glumca, književnika i autora teksta pesme „Somborski fijakerista“, sinoć je u Velikoj sali Gradske kuće održan program pod nazivom „Pevam za sve dobre ljude na svetu“.

Program je vodila direktorica Gradske biblioteke Nataša Turkić, a prisutnim gostima obratio se zamenik gradonačelnika Grada Sombora Milan Stakić koji je istakao da je Velimir Velja Subotić veliki umetnik koji je postavio temelje za mnoge generacije umetnika i stvorio most između prošlih i budućih vremena.

„Istinski mi je drago što smo se okupili u ovolikom broju iz pijeteta prema jednom od najistaknutijih umentika 20. veka, glumcu, književniku i kulturnom velikanu, Velimiru Velji Subotiću. Njagove reči, njegovi stihovi i njegove uloge ostavili su neizbrisiv trag u kulturi našeg grada i naše zemlje. Za Velju nije bilo granica između pozorišta i života, između umetnosti i stvarnosti. Njagov rad je bio život, sam, autentičan, nesputan, hrabar, a upravo to je ono što i danas činimo kroz ovo veče – slavimo njegov život. Dragi prijatelji, hvala vam i uživajte u programu“, rekao je Stakić.

Tokom programa, o životu i delu Velimira Subotića govorili su direktorica Biblioteke Nataša Turkić, prof. dr Milivoje Mlađenović i glumac Zdravko Panić – Boskije. Veče je svojim nastupom ulepšao Tamburaški sastav „Đuvegije“, koji je, između ostalog, izveo i najpoznatiju pesmu Velimira Velje Subotića, „Somborski fijakerista“.

Velimir Velja Subotić je rođen 24. decembra 1925. godine u Silbašu. U Sombor je došao 1947. godine sa suprugom Verom Subotić. Iste godine se pridružio Narodnom pozorištu Sombor, kada je, na daskama koje su život značile već mnogim poznatim somborskim glumcima, zaigrao svoju prvu ulogu. U Somboru je ostao do smrti, 2013. godine.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. februar

U organizaciji Omladinskog kulturno-umetničkog društva “Ivo Lola Ribar” iz Sonte, u ovom selu će biti održano “Šokačko prelo”. Kako saznajemo iz pomenutog društva, u pitanju je scensko-muzički kolaž, u čijem programu će učešće uzeti sve njihove sekcije.

Glavne uloge tumače Marko gazda kuće-Minja Čoban, teta-Anja Kuruc, komšija Ivan-Denis Klecin, didica Martin-Ljubiša Domić, Ruža-Nevena Šegrt, Iva-Adrian Pišonić, kuma Gara-Jelena Vodeničar, kum-Miloš Vodeničar i Marta-Suzana Klecin.

“Nakon predstave, pošto je pokladno vrime, učesnici će zajedno sa gledaocima igrati šokačko kolo na platou ispred Mesne zajednice”, najavili su u OKUD “Ivo Lola Ribar”, te pozvali sve zainteresovane da dođu na ovaj lep događaj.

“Šokačko prelo” biće održano u subotu, 1. marta, sa početkom u 19 sati, u Domu kulture u Sonti.

Izvor: Radio Apatin

Navršilo se četiri godine otkako nas je napustio legendarni kantautor Đorđe Balašević, a nije tajna da je dobar deo svoje karijere proveo u zategnutim odnosima sa svojim kolegom.

Bora Đorđević preminuo je početkom septembra, ostaviši poput Balaševića dubok trag u jugoslovenskoj muzici.

Osim po hitovima uz koje su odrastale generacije, Bora je bio poznat i po spremnosti da javno iskaže svoje mišljenje.

Njegov odnos sa Đorđem Balaševićem, koji je započeo saradnju sa njim tokom rane faze karijere, trajao je više decenija. Konflikt između njih je započeo još sedamdesetih godina, kada je Balašević kritikovao pesmu „Lutka sa naslovne strane“ grupe „Rani mraz“, u kojoj je Bora bio član. Zbog neslaganja oko ove pesme, Bora je napustio grupu i raskinuo saradnju sa Balaševićem.

Nakon toga, Bora Đorđević je osnovao grupu „Riblja Čorba“, ali se čini da sukob sa Balaševićem nije bio zaboravljen - piše nova.rs.

Tokom koncerta u beogradskoj Areni, Balašević je kritikovao Boru zbog nastupa kao predgrupa Aci Lukasu.

„Jedan moj nekadašnji kolega iz grupe ‘Rani mraz’ u novogodišnjoj noći na Trgu nastupa kao predgrupa Aci Lukasu…“, rekao je Balašević, a onda je ubrzo stigao i odgovor Bore Čorbe.

Bora je zatim u svojoj knjizi „Pusto ostrvo“ nazvao Balaševića „najgorim papučarom“, ističući da njegova supruga Olivera ima preveliki uticaj na njegov život, prenosi Stil.

Bora je u pesmi „Predejane“ opisao situaciju koja se odnosi na Balaševića, ali je naglasio da ga ne zanima Balaševićeva reakcija na njegove komentare.

„Ne smem po njima da uriniram jer me oni neizmerno vole, u suprotnom draži će im biti Đole. A on od svoje Olivere niti piša, niti se*e“, stihovi su Borine pesme u novoj zbirci.

„U mojoj novoj zbirci ima i boljih pesama od te! Ne zanima me da li se Balašević naljutio zbog tih stihova, ne razmišljam o tome“, rekao je Čorba.

U 2008. godini, Bora je u emisiji Rade Radenković izjavio da poštuje Balaševićev rad, ali ne i njega kao osobu zbog Balaševićevih stavova. Bora je tada rekao da je Balašević talentovan pesnik i pisac, ali da mu se ne dopada način na koji govori i izražava se.

„Ja nisam toliko sujetan, pa nemam problem s tim da budem predgrupa Aci Lukasu. On je veliki umetnik i nama iz ‘Čorbe’ je bila čast da zabavimo narod pre njegovog koncerta“, poručio je Bora za Informer.

„Ima jedan autor kojeg privatno ne cenim mnogo, ali ne mogu da mu uskratim da je veliki talenat, ne talenat nego sjajan autor“, rekao je jednom prilikom Bora, aludirajući upravo na Đorđa.

Kada je Đorđe Balašević preminuo 2021. godine, Bora je izrazio žaljenje zbog gubitka, rekavši da je Balašević bio veliki umetnik, čime je pokazao da je, uprkos njihovim razlikama, cenio njegov doprinos muzici.

U pripremi su nove izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, a od brojnih novina, pažnju šire javnosti najviše su privukle su odredbe koje se tiču trajnog oduzimanja vozila, ali i one koje se odnose na probnu vozačku dozvolu, uvođenje nulte tolerancije na alkohol i formiranje digitalnog vozačkog dosija.

Postojeći Zakon o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) na snazi se od 2009. godine, a izmene je pretrpeo u dva navrata – 2018. i 2023. godine, kada su mu promenjena 53 člana.

Do aprila, kako je već u razgovoru za „Blic“ najavio načelnik Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Slaviša Lakićević, trebao bi da bude završen nacrt novog ZOBS-a, nakon čega bi, kako se očekuje, trebao da bude usvojen polovinom ove godine - piše blic.rs.

U tom novom zakonu, neke od ključnih promena i novina, između ostalog, tiču se trajnog oduzimanja vozila od višestrukih počinilaca najtežih saobraćajnih prekršaja koji su za njih već bili pravosnažno osuđeni, novog izgleda probne vozačke dozvole, uvođenja digitalnog sistema praćenja saobraćajnih prekršaja, te uvođenja nulte tolerancije na alkohol, koja bi podrazumevala obavezan alko-test prilikom svakog zaustavljanja vozača od strane saobraćajne policije.

Komentarišući za „Blic“ brojne predložene novine, Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da je najveći broj unapređenja, posebno onih tehnoloških, za svaku pohvalu.

Izdvaja i precizira dve novine u budućem ZOBS-u.

Probna vozačka dozvola

Najpre, kako kaže, probna vozačka dozvola se ne „ukida“, već njen obrazac.

- Ovde ne govorimo o ukidanju ograničenja koja važe za probnu vozačku dozvolu, već o ukidanju obrazca-kartice. U praksi, to znači da se će kartica vozačke dozvole onog koji prvi put položi vožnju i onog koji vozačku dozvolu ima već 20 godina – neće razlikovati. Međutim, ograničenja u vožnji koja važe za početnika i dalje ostaju na snazi – pojašnjava Okanović.

Ova novina, dodaje, treba da reši do sada značajan problem upotrebe srpske probne vozačke dozvole u inostranstvu koja kao institut nije obuhvaćena bilateralnim i multilateralnim ugovorima koja se tiču priznavanja vozačke dozvole između Srbije i ostalih država. Pošto u mnogima državama institut probne vozačke dozvole ne postoji, to je u praksi dovodilo do velikih problema za vozače-početnike iz Srbije kada se nađu na nekom putu u inostranstvu.

- Tako da je ovo odlična ideja koja je potekla iz MUP-a da onaj ko prvi put položi vožnju dobije dozvolu na kojoj će biti upisati posebna šifra, broj i kod koji ukazuju da on ima izvesna ograničenja u vožnji u skladu sa zakonom – kaže Okanović.

Sa probnom vozačkom, tako, moći će da se vozi i inostranstvu.

Digitalni dosije vozača

Ova novina bi omogućila svakom vozaču da putem aplikacije prati svoje prekršaje, kazne i tehničku ispravnost vozila, što bi doprinelo transparentnosti i sprečavanju da vozači tek na granici saznaju za neplaćene kazne, i budu vraćeni. Za Okanovića bi uvođenje digitalnog dosijea vozača bilo najsličnije kreditnom birou, ali i korisno u drugim oblastima.

- Na primer, sada kada vozač dođe u rentakar ili hoće da se zaposli u nekoj firmi kao vozač, na obrascu njegove vozačke dozvole ne postoje izrečene mere zabrane i uvidom u nju ne može se znati kakav je status tog vozača. Onda se može dogoditi da i vozač pod zabranom dobije automobil na upravljanje, pa ga zaustavi saobraćajac, otkrije da je pod zabranom i onda se kazna piše vlasniku rentakara ili firme. Ili u slučaju izazivanja saobraćajne nesreće, pravna lica koja su mu dala automobil na upravljanje morala bi da plate svu štetu – ukazuje naš sagovornik.

Da bi se predupredilo da čak i vozač kome je trajno oduzeto vozilo može da iznajmi rentakar, kako kaže, odlična je ideja ova digitalna provera njegovog rejtinga, kao u kreditnom birou.

- Nakon provere podataka, na primer, pojavila bi se zelena boja da je sa vozačkim rejtingom te osobe sve u redu, ako bi se pojavila crvena to značilo da je već osuđivan za prekršaje, a ako bi se pojavila crna boja ona bi pokazala da je pod zabranom. Rentakar bi onda obustavio izdavanje vozila, a poslodavac da ga zaposli i tako ćemo sprečiti da vlasnik vozila trpi posledice zbog problematičnog vozača – smatra Okanović.

Nulta tolerancija na alkohol

Prema jednom najavljenom predlogu u budućem ZOBS-u, nultoj toleranciji na alkohol, Damir Okanović ostaje kritičan. Najpre, kaže da „ne postoje naučni dokazi da količina od 0,1 ili 0,2 promila alkohola u krvi utiče na vozačke sposobnosti“. Potom, upozorava da bi uvođenje nulte tolerancije u praksi moglo dovesti do ogromnih problema u regresima štete nastale usled saobraćajne nesreće, s obzirom na to da po zakonu vinovnik nesreće pod dejstvom alkohola mora da isplati svu štetu osiguranju.

- Ali, ako bude uvedena nulta tolerancija to može zadesiti i nekog vozača koji je, na primer prethodnu noć konzumirao alkohol, a onda ujutro trezan krenuo na posao, izazvao manji sudar i u krvi mu je pronađeno 0,03 ili 0,08 promila. A to su praktično samo tragovi alkohola koji ne utiču na sposobnost i nisu uzrok nesreće. Međutim, od osiguranja bi mu stiglo da plati svu nastala štetu i eventualne povrede, pa bi onda govorili o iznosima od nekoliko hiljada evra zbog 0,08 promila alkohola – objašnjava Okanović.

S druge strane, naš sagovornik razume da je intencija MUP-a da uvođenjem nulte tolerancije dodatno destimuliše vozače da „uopšte kalkulišu sa razmišljanjem da popiju samo jednu čašicu pa će za sat vremena moći da sednu za volan“.

- Tako da čak bi se i složio sa ovim predlogom, ali da se onda promeni i zakon o osiguranju i da ta mala količina alkohola koja zaista ne može da bude uzročnik saobraćajne nesreće ne bude osnov za naplatu ogromne štete – zaključuje on.

Da li ste se ikada zapitali kome je hladniji – pingvinima na Južnom polu ili polarnim medvedima oko Severnog pola? Oba pola Zemlje su ledena područja, pa nije iznenađujuće što su temperature ekstremne. Međutim, možda vas zanima koja od tih lokacija je zapravo hladnija.

I Južni i Severni pol su ekstremno hladni jer je Sunce na njima uvek veoma nisko na horizontu, a oba pola imaju šest meseci mraka. Kada Sunce ipak izađe, njegova svetlost se reflektuje od ogromnih belih ledenih površina, a vazduh ostaje uglavnom podjednako hladan. Ipak, Južni pol je znatno hladniji, piše punkufer.hr.

Zašto je Južni pol hladniji?

U proseku, temperatura na Severnom polu zimi iznosi oko -40°C, dok leti može dostići 0°C. S druge strane, Južni pol je znatno hladniji, sa prosečnim temperaturama od -60°C zimi i -28,2°C leti. Najniža temperatura ikada zabeležena na Zemlji bila je na Antarktiku, i to nezamislivih -89,2°C. Za poređenje, rekord za Arktik iznosio je -69,6°C, izmeren na Grenlandu.

Glavni razlog zbog kojeg je Južni pol hladniji leži u geografiji. Severni pol je okružen okeanom, dok je Južni pol na kontinentu. Voda se zagreva i hladi sporije od kopna, pa temperaturni ekstremi na Severnom polu nisu toliko izraženi.

Pored toga, Antarktik sadrži čak 90% Zemljinog leda, dok se Arktik ne može pohvaliti tolikim količinama leda. Antarktik je stabilniji i manje podložan klimatskim promenama, dok se Severni pol lakše topi.

Takođe, Severni pol se nalazi na nivou mora, dok je Južni pol na visini od gotovo 3.000 metara (tačno 2835 m). Antarktik je najviši kontinent, uglavnom zahvaljujući ogromnoj debljini ledenog pokrivača.

Dodatno, Antarktik je i najvetrovitiji kontinent, sa uraganskim vetrovima koji duvaju brzinom većom od 320 km/h. Iako vetrovi postoje i oko Severnog pola, oni su znatno slabiji. Na Arktiku, kontinent usporava vetrove, a povremeno dolazi i do mešanja hladnog polarnih vazduha sa toplijim, što ne dolazi u obzir oko Južnog pola.