Sombor.info

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 28. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 16 tačaka.

Između ostalog, usvojen je Lokalni akcioni plan zapošljavanja Grada Sombora za 2025. godinu. Planom su predviđene mere aktivne politike zapošljavanja kao što su subvencije za samozapošljavanje nezaposlenih lica radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva; subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, te radovi u seoskim područjima u oblasti održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.
Na 28. sednici je potvrđen izgled povelje – diplome za dodelu Povelje grada Sombora, a odlukom Komisije za sprovođenje postupka i utvrđivanje javnih priznanja, Povelja grada Sombora za 2025. godinu dodeljuje se Nemanji Majskom, kao priznanje za dostignuća u prethodnoj godini. Nemanja Majski je nosilac Vukove diplome i šest posebnih diploma ( iz matematike, informatike, fizike, hemije, srpskog jezika i tehnike i tehnologije. Proglašen je za učenika generacije, a učestvovao je na brojnim međunarodnim i državnim takmičenjima na kojima je ostvario zapažene rezultate i time slaveći svoje uspehe, proslavio i ime grada Sombora.

Gradsko veće donelo je odluku o raspisivanju pet gradskih konkursa i to:
– Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade u 2025. godini,
– Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa za realizaciju Lokalnog akcionog plana za decu u 2025. godini,
– Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite u 2025. godini,
– Javni konkurs za finansiranje ili sufinansiranje programa / projekata udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica na teritoriji grada Sombora u 2025. godini,
– Javni konkurs za raspisivanje javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa iz oblasti boračko – invalidske zaštite u 2025. godini.

Konkursi će biti objavljeni u petak, 14. februara, u Somborskim novinama i na zvaničnom gradskom sajtu http://www.sombor.rs/ u rubrici aktuelnsoti/konkursi i trajaće petnaest dana od dana objavljivanja.

Plejmejker Džokera Demetre Roberts po drugi put ove sezone poneo je titulu MVP igrača kola. Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu Admiral Bet KLS, Amerikanac iz redova Somboraca, u velikoj pobedi svog tima nad Dynamicom BalkanBet, ostvario je valorizaciju od sjajnih 43 indexna poena, čime mu je zasluženo pripala titula najkorisnijeg igrača proteklog (20) kola najjače srpske lige.

Roberts je u subotu veče u Gradskoj hali Mostonga, Dorćolcima ubacio 42 poena, a fantastičnu partiju krunisao je i sa šest skokova i sedam asistencija. Kao i kada je prvi put proglašen za MVP, Demetre Robert se zahvalio „čoveku iznad“ na prilici koju mu je dao da se bavi sportom koji voli.

„Bez njegove pomoći ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Osećam se sjajno što sam ponovo proglašen za najkorisnijeg igrača, a sreća je još veća iz razloga što je moj tim slavio u jednoj odličnoj utakmici“ – izjavio je plej ekipe iz Sombora.

Izvor: somborsport.org

JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da od subote 15.02.2025. godine do ponedeljka 17.02.2025. godine neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja zbog Dana državnosti Republike Srbije i Dana grada Sombora. JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor sa redovnom kontrolom i naplatom parkiranja počinje u utorak 18. februara 2024. godine.

Krajem januara iz Slovenije je stigla vest da je tamošnja skupština donela odluku da se lekarima zaposlenim u državnim ustanovama zabrani mogućnost da rade u privatnoj medicinskoj praksi.

Da bude jasnije, i dalje će slovenački lekari moći da rade prekovremeno, ali u državnim domovima zdravlja i bolnicama. Ovim se želi podstaći odavno zamrla praksa dodatnog rada u državnoj službi, za šta će angažovani lekari i sestre biti i dodatno plaćeni.

Čuvanje za rad kod privatnika

Inoviranom regulativom u "Deželi" i dalje ostaje privatna lekarska praksa, ali ubuduće neće moći da se oslanja na tehničare i lekare zaposlene u državnom sektoru. Izuzetak je moguć u samo nekoliko, precizno nabrojanih, slučajeva, kada će i privatne bolnice moći da angažuju zaposlene u državnoj službi, ali krajnje ograničeno - piše 021.rs.

Vest iz zemlje sa kojom smo donedavno bili u zajedničkoj državi značajna je i za lekare i pacijente u Srbiji, gde je javnost već godinama nezadovoljna radom u državnim bolnicama i domovima zdravlja, a razlog za to vidi u tome što zaposleni u javnom zdravstvu zabušavaju i otaljavaju posao čuvajući se za popodnevni rad u privatnim ambulantama.
Po korisnicima zdravstvenih usluga, glavni razlog za duga čekanja na lekarske preglede i površne usluge jeste mogućnost da lekari zaposleni u javnom sektoru popodne rade u privatnoj praksi i tako "zgrnu još jednu platu".

Godišnji odmor za lečenje

No, da bi pacijenti odlazili u privatne ordinacije i iz svog džepa plaćali skupe preglede i lečenje, moraju zaista biti prinuđeni. Jer, ko bi inače pristao da još jednom plaća za ono za šta svaki mesec, lečio se ili ne, izdvaja 10,3 odsto od bruto ličnog dohotka?

Nezadovoljstvo pacijenata zasniva se pre svega na veoma otežanom zakazivanju i dugom čekanju na preglede kod doktora, posebno kod specijalista. Međutim, sve su češće i primedbe da su pregledi, čak i kada pacijent dođe do lekara, krajnje rutinski, nedopustivo površni.
Poseban problem predstavlja obavljanje nekoliko biohemijskih analiza koje prethode manjoj operaciji ili čak samom odlasku kod specijaliste. Po pravilu, rade se odvojeno, u različite dane, a neretko i u različitim ustanovama, pa pacijent često mora da odvoji nedelju dana godišnjeg odmora kako bi ih obavio. Iste analize se u privatnoj praksi obave u jednoj poseti. Suština je da mogućnost paralelnog posla u državnoj i privatnoj praksi drastično umanjuje produktivnost, pa i kvalitet rada u državnoj službi.

Nije u pitanju samo iskustvo pacijenata. Institut "Džon Hopkins" redovno ocenjuje rad medicinskih službi u svim zemljama sveta, a glavni pokazatelj je smrtnost koja je prevencijom ili boljim lečenjem mogla biti sprečena. Srbija je već nekoliko decenija kontinuirano na vrhu ove liste među evropskim državama.

Teško do specijaliste

Što se otežanog pristupa zdravstvenoj zaštiti tiče, najbolje govore liste čekanja. Po nekoliko meseci čeka se na snimanja magnetnom rezonancom, godinu dana na bajpas, dok za veštačke kukove ili uklanjanje katarakte proteknu i dve godine od uspostavljanja dijagnoze.

Naravno da će svako ko može izbeći mučenje i rizik od pogoršanja oboljenja tako što će se odlučiti za odlazak privatniku. To ga, naravno, dodatno košta, a neretko se dešava da plati bukvalno istom specijalisti koji ga leči u javnoj službi. Sa strane izgleda kao da je doktor svoju poziciju u javnom zdravstvu iskoristio da bolesnika "prevede" samom sebi – ali u privatnoj ordinaciji, gde popodne zarađuje drugu platu.

Srbija je gotovo rekorder, s obzirom na nisku kupovnu moć, po broju pacijenata koji odlaze lekarima u privatnu praksu. Svest o lošoj zdravstvenoj usluzi toliko je raširena da mnoge privatne kompanije, kako bi privukle kvalitetne radnike, zaposlenima plaćaju i privatno zdravstveno osiguranje.

Visina premije zavisi od starosti i zdravstvenog stanja korisnika, istorije eventualnih oboljenja i drugih faktora. Gotovo 300.000 zaposlenih u privatnom sektoru Srbije ima privatno osiguranje, obično redukovano na nekoliko najčešćih oboljenja. Zaposleni visoko cene ovakvu praksu poslodavca, pa se privatno osiguranje smatra jakim adutom u pridobijanju stručnjaka.

Posle pandemije koronavirusa praksa plaćanja privatnog osiguranja u Srbiji vidno se učestalila. Gotovo kultni odnos prema privatnoj lekarskoj praksi svakako se ne bi odomaćio da javno zdravstvo dobro funkcioniše.

Velika izdvajanja

Ono što je, međutim, najintrigantnije jeste da se u Srbiji mnogo izdvaja za lečenje – više nego u uporedivim zemljama. U Mađarskoj se na zdravstvo izdvaja osam odsto BDP-a, u Grčkoj čak 9,5, u Bugarskoj 7,2, a u Rumuniji 5,9 odsto. U Srbiji svaki od 2,35 miliona zaposlenih izdvaja 10,3 odsto bruto BDP-a.

Ako je u novembru neto plata iznosila 863 evra, bruto je dostigla 1.445 evra. To znači da svaki zaposleni u Republički fond zdravstvenog osiguranja uplaćuje 143 evra mesečno, odnosno 1.720 evra godišnje. Na osnovu ovih izdvajanja, Fond prikupi blizu 3,97 milijardi evra godišnje, a tim novcem se isplaćuju zarade u zdravstvu, kupuje oprema i instrumentarijum, plaćaju ostali troškovi rada ambulanti, domova zdravlja i bolnica, kao i apotekama za lekove koje pacijenti samo delimično participiraju.

Međutim, iz budžeta Srbije za 2025. godinu vidi se da će se sledeće godine na zdravstvo izdvojiti 619 milijardi dinara (5,3 milijarde evra), što je 40 milijardi više nego prethodne godine. Tu bi trebalo dodati i relativno skromna sredstva koja za zdravstvene ustanove izdvajaju lokalne samouprave. Deo državnog budžeta koji se ne usmerava Fondu i sredstva opština najviše se koriste za izgradnju, popravku i održavanje objekata zdravstvene zaštite.

Posle korone privatnici popularniji

No, to nije sve što građani Srbije izdvajaju kako bi očuvali zdravlje. Pošto javno zdravstvo funkcioniše otežano, okreću se privatnom i godišnje izdvajaju dodatnih najmanje 3,5 milijardi evra. Čini se da se, posle pandemije koronavirusa, ta svota dodatno uvećala za najmanje milijardu evra godišnje.

Sveukupno, to je oko 9,8 milijardi evra, što iznosi približno 11 odsto BDP-a. To je primetno više nego u uporedivim državama, a i dalje ostaje pitanje kakav je kvalitet medicinske usluge u Srbiji, posebno u segmentu javnog zdravstva.

Činjenica da se u Srbiji najčešće umire od kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, na čiji tok i ishod pravovremeno otkrivanje i kvalitet lečenja igraju ključnu ulogu, potvrđuje sumnje pacijenata u loše funkcionisanje zdravstvenog sistema u Srbiji.

Iz Narodnog pozorišta Sombor opbaveštavaju publiku da Muzička škola „Petar Konjović“, Sombor, otkazuje koncert zakazan za sredu, 19. februar.

Priča bolesnog, iznemoglog i usamljenog Somborca dirnula Srbiju

Biljana Vasić pomaže deka Šimi i pokušava da mu omogući bolje uslove za život

Fotografija deka Šime, mršavog, bolesnog i usamljenog Somborca, dirnula bi i najtvrđa srca. Sam, iznemogao u bolničkoj postelji, sedu glavu i ne diže sa jastuka u vreme poseta jer zna da njemu niko ne dolazi.

Osim dve humane sugrađanke, deluje, doskora niko i nije mario za njegovu usamljenost i život u uslovima koji su nedostojni čoveka.

Za deka Šimu, Srbija je prvi put čula zahvaljujući Biljani Vasić, humanitarki iz Sombora, koja ga je posetila u januaru i ono što je zatekla u njegovom domu - duboko ju je potreslo.

"Prizor koji sam zatekla ne mogu da opišem. Sam, bolestan, gladan, bez struje i bez vode. Operisan, pušten iz bolnice 17. decembra još uvek niko nije došao da mu da tri injekcije koje mu stoje na stolu, protiv zgrušavanja, o kesi koja curi na sve strane bolje da ne pričam... Prizor je užasan... Do skoro nije imao ni drva, smrzavao se, komšije mu donose po koju kantu... Danas je naručeno tri kubika, u utorak treba da stignu... Pokušavam da rešim struju, gradonačelnik me je uputio direktoru Centra za socijalni rad i još nekim ljudima", napisala je ona tada na svom Fejsbuk profilu i odmah pozvala dobre ljude da pomognu ne bi li se deki omogućili koliko-toliko pristojni uslovi za život.

Da deka Šima nije sam na svetu, Biljana je potvrdila za "Blic" objašnjavajući da ima brata koji je, takođe, u veoma lošoj finansijskoj situaciji. Imajući u vidu uslove u kojima živi Šima, Biljana je kod lokalnog Centra za socijalni rad pokrenula postupak da se deka smesti u dom, prikupila garderobu, posteljinu, nešto hrane i novca.

Sada kad je ponovo u bolnici, u posetu mu odlaze samo ona i još jedna sugrađanka.

"Pišem pa brišem... Ne znam šta bih napisala koliko me boli ovaj čovek... Deka Šima i ja na hirurgiji u 22 sati. Nazvao me je da mu donesem vodu, kada sam ga pitala šta još želi, rekao je samo voda i neke grickalice. U prvi mah sam mu rekla da ću doneti ujutru, međutim bojim se onog najgoreg, jer je jako smršao, tako da sam odmah sela u taksi i otišla do njega. Hvala osoblju koje me pušta u bilo koje doba dana i noći. Molim vas ko god želi neka ode na hirurgiju i poseti ga, sam je. Možete mu odneti ručak (supice, povrće), slatkiše i slaniše koji su mekani, voće ali da mu iseckate kao ja večeras jer je slab i ne može lepo baš da žvaće...", apelovala je Biljana u nedavnoj objavi uz potresnu fotografiju koja je rasplakala Srbiju.

Izvor: blic.rs

Okolina današnjeg Sombora na mapi iz 1579. godine bila je obeležena crtežom stada ovaca i čobana. Somborci su 1781. godine ukupno imali više od 16.000 ovaca. I upravo od ovčijeg mleka, od ovaca rase cigaja, pravio se čuveni somborski sir.

Mocarela, gauda, trapist, feta ili pirotksi kačkavalj, samo su neke od vrsta sireva koji se danas mogu kupiti. Na mlečnoj pijaci u Somboru najviše je švapskog, u kriškama i podlivenog sira, dok je somborski sir veoma redak. Pravi ga još samo poneka domaćica, ali ne od ovčijeg, već od kravljeg mleka - piše RTV.

"Proces pravljenja sira traje nekoliko nedelja. Prvo se podliva, pa treba da sazri, da bude na određenoj temperature da bi se mogla formirati kačica. Radimo po porudžbini", rekla je Marija Vuković, mlekarica iz Sombora.

Priča o somborskom siru raširila se i do Beča, a sam recept čuvao se kao njaveća tajna. Odavale su ga samo svekrve snajama.

"Dugo sam mislio da je to mala urbana legenda Sombora, a onda sam našao jedan dopis iz 1920. godine, gde Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS traži od Somboraca, od somborskog Magistrata da primi 16 učenica koje bi izučavale sirarstvo sa područja cele zemlje, kasnije Jugoslavije. Somborski Magistrat je odgovorio u jednoj rečenici da u Somboru ne postoji žena koja bi bila spremna da oda tajnu spravljenja sira", ispričao je za RTV Milan Stepanović, publicista i zavičajni istoričar iz Sombora.

Danas nema pravog Somborskog sira od ovčijeg mleka, nema ni toliko ovaca, a ni pašnjaka. Danas ljubiteljima ovog izuzetno kvalitetnog kravljeg sira ostaje samo da uživaju u novim ukusima starog bačkog brenda.

Kancelarija za It i eUpravu Srbije saopštila je danas da građani mogu da provere svoja eventualna dugovanja za porez na imovinu i da izvrše neophodna plaćanja putem portala lokalnih poreskih administracija (LPA) dostupnog na adresi lpa.gov.rs.

Putem portala LPA građanima je omogućen pregled svih utvrđenih poreskih obaveza za sve opštine i gradove na teritoriji Srbije, pregled stanja na poreskim računima i podnošenje prijave za utvrđivanje poreza na imovinu, navedeno je u saopštenju.

Privrednim subjektima je na ovom portalu omogućeno i podnošenje prijave za utvrđivanje poreza na imovinu, podnošenje prijave za utvrđivanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, podnošenje prijave za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine kao i pregled utvrđenih poreskih obaveza i pregled stanja na računima.

Dodaje se da je na portalu LPA dostupna i elektronska usluga eUverenje, koja pruža mogućnost da se elektronski dobije uverenje o izvršenim poreskim obavezama u vezi sa porezom na imovinu, bez odlaska na šaltere.

Podseća sa da pristup portalu LPA imaju svi eGrađani koji imaju otvoren nalog na Portalu eUprava, bez obzira da li koriste nalog i šifru, mobilnu aplikaciju ConsentID ili kvalifikovani elektronski sertifikat.

„Kancelarija za IT i eUpravu svakodnevno unapređuje elektronske usluge javne uprave i olakšava pristup informacijama i uslugama građanima i privredi. Uvođenjem Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija, stvorili smo centralno mesto gde se sve informacije o porezu na imovinu mogu lako pronaći i mogu elektronski koristiti mnoge usluge za koje su nekada građani morali da idu na šaltere“, rekao je direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović.

On je dodao da ovaj sistem, dostupan građanima non-stop, sa bilo koje tačke planeti, povećava efikasnost i osigurava transparentnost u radu lokalnih samouprava, odnosno lokalnih poreskih administracija.

Jovanović je podsetio da rok za plaćanje poreza na imovinu za prvi kvartal 2025. godine za fizička i pravna lica i preduzetnike ističe u petak, 14. februara.

Ubraja se u one najpostojanije jer je dovoljno da ga prsnete ujutru i da na njega mirišete ceo dan.

Parfem je kao ljubav, samo malo nije dovoljno, rekla je velika Este Loder. Kroz istoriju nastalo ih je nebrojeno, a jedan ženski među njima trenutno je najpopularniji u Srbiji. To ne treba mnogo da čudi jer se ubraja u one najpostojanije – dovoljno je da ga prsnete ujutru i da na njega mirišete ceo dan.

U pitanju je ženski parfem La Vie Est Belle Lancôme.

Pritom, ovaj miris se nalazi na listi onih za koje Srpkinje kažu da ih muškarci na njima uvek primete i na koje ne ostaju imuni.

Renomirani luksuzni brend Lancôme, poznat po izuzetnim parfemima, 2012. godine lansirao je La Vie Est Belle parfemsku vodu koja je suština ženstvenosti i radosti života. Ova očaravajuća kompozicija moderna je interpretacija orijentalnog mirisa sa gurmanskim notama. Preplitanjem elegancije irisa sa snagom pačulija, stvorena je duboka i složena mirisna simfonija.

Naziv parfemske vode La Vie Est Belle francuski je izraz koji znači Život je lep i predstavlja ideju prirodne i jedinstvene lepote, oslobađanje od konvencija i izbor sopstvene vizije sreće. Miris je svojevrsni pogled na život, inspirisan radošću i zadovoljstvom koje se krije u malim stvarima.

Gornje note su crna ribizla i kruška; srednje note su iris, jasmin i cvet pomorandže; bazne note su praline, vanila, pačuli i mahune tonke.

Konačna formula je rezultat postignut nakon tri godine probnog rada i 5.000 verzija.

Iris je ključni sastojak parfema, okružen cvetovima pomorandže i s jasminom u srcu.

Otvaranje kompozicije pruža voćne arome crne ribizle i kruške, dok je osnova topla, gurmanska i puderasta zahvaljujući bademovim akordima tonke, pralina, pačulija i vanile.

Bočica je redizajnirana verzija one klasične Lancome iz 1949. godine.

Zaštitno lice ovog parfema je prelepa glumica Džulija Roberts.

Cena ovog parfema je oko 10.000 dinara - piše Nova.rs.