Sombor.info

Iako se o jajima već dugo raspravlja zbog njihove moguće veze sa povećanim holesterolom, američka Uprava za hranu i lekove je nedavno prekinula debatu razotkrivanjem mitova oko ove namirnice.

Američka savezna agencija koja reguliše prehrambene proizvode, a deo je tamošnjeg Ministarstva zdravlja, prepoznala je jaja kao zdravu hranu, pored drugih namirnica za koje se već znalo da su dobre za organizamim poput oraha, semenki i maslinovog ulja. Činjenica je da je i pre nego što je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) dala zeleno svetlo, većina nutricionista je već veličala prednosti jaja. Farmaceutkinja Botikara Garsija je to objasnila u svojoj knjizi „Tu cerebro tiene hambre“.

„Jaja obezbeđuju veoma kvalitetne proteine, nisu skupa i mogu se spremati na mnogo načina (prednost je i što su ukusna). Zaboravite stari mit da ne treba jesti više od tri jaja nedeljno. Ako se konzumiraju na pravi način – a ne uz hranu poput slanine – nema problema da ih konzumirate čak ni na dnevnoj bazi.“

Ispostavilo se da su jaja savršena za večeru, a to je za mnoge od nas obrok koji predstavlja izazov zbog nedostatka vremena i snage da se skuva nešto zdravo.

Zašto nam jaja pomažu da održimo težinu i bolje spavamo

Jaja su jedna od najhranljivijih namirnica i obezbeđuju između 10 i 20% preporučene dnevne količine vitamina A, D, E i K. Takođe su alternativa koju treba uzeti u obzir kada želite da izbegnete gojenje. Jaja su niskokalorična (obično oko 80 kalorija svako), ali imaju prednost što su prirodni protein visoke vrednosti (obično oko 6 grama u svakom) i veoma zasitna.

Nutricionistkinja Leticija Karera objašnjava da je konzumacija proteina odlična opcija za mršavljenje jer je telu potrebno mnogo energije da ga metabolizuje. Proteini su u stvari neophodni za formiranje novih tkiva, a upravo noću naše telo ulazi u režim oporavka i koristi ih, a da se oni ne akumuliraju u obliku masti, što se može desiti sa drugim makronutrijentima. Osim toga, pomažu vam da bolje spavate zahvaljujući svom zasitnom efektu i sadržaju triptofana i vitamina B koji regulišu nervni sistem.

Sa kojom drugom hranom se jaja mogu jesti za večeru

S obzirom na to da se radi o masnoj i proteinskoj hrani, idealno je jaja kombinovati a povrćem, a po želji i sa izvorom ugljenih hidrata kao što su testenina od integralnog brašna ili mahunarke. Takođe se mogu kombinovati sa drugim izvorima proteina i masti, kao što su tofu ili avokado.

Leticija Karera preporučuje da, ako možete, izaberete kvalitetna jaja – organska koja su uvek označena brojevima koji počinju sa 0 ili 1, što označava: jaja od kokošaka uzgojenih organskim metodama i jaja od kokošaka uzgojenih na otvorenom.

Pogedajte i recept za omlet od jaja po receptu Džejmija Olivera.

Izvor: Nova.rs

U Srbiji je prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca, čiji se finansijski efekti još uvek ne znaju, ali potrošači tu ne žele da stanu. Zato udruženja već najavljaju nove bojkote, ali ovog puta pojedinačnih lanaca.

Kako piše Danas, odavno u Srbiji nije nova vest da su cene u prodavnicama jako visoke, ali odnedavno su potrošači počeli da „uzvraćaju udarac“ trgovinskim lancima.

Talas bojkota velikih trgovaca krenuo je u Hrvatskoj, a onda je zahvatio ceo region, a na njega nije ostala imuna ni Srbija.

Kod nas je „pobuna“ krenula na poziv Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva da se pet najvećih trgovinskih lanaca – Deleze (Maxi i Shop&Go), Merkator (Roda i Idea), DIS, Univerexport i Lidl bojkotuju na jedan dan. Nakon tog jednog dana, građani su pozvani da iste lance bojkotuju čak pet dana.

Razlog za to je bio što se nakon prvog bojkota ništa značajno nije promenilo, a pojedini trgovci su čak još podigli cene.

Predsednik ovog Udruženja Dejan Gavrilović za Danas kaže da se još uvek ne znaju finansijski efekti ovog petodnevnog bojkota.

„To može da nam da samo Poreska uprava. Ja sam im pisao u petak i očekujemo da će oni to izračunati kao i prošli put, pa ćemo videti pravi efekat“, navodi on.

Procena Gavrilovića je da je za 25 do 30 odsto manji prihod u odnosu na nedelju pre.

„Dobili smo dosta video snimaka objekata koji su bili prazni, neki su bili poluprazni, a negde bojkot kao da se nije ni osetio. Neke insajderske informacije iz pojedinih objekata kažu da je od 20 pa čak do 50 odsto manji promet“, kaže on.

Naš sagovornik dodaje da se svakako očekuje manji uspeh od prvog puta.

„Ono je bio jednodnevni bojkot, a ovaj je trajao pet dana. Građani koji su malo naviknuti na komfor, nisu izdržali da svih pet dana ne kupuju, iz tog razloga će taj rezultat biti slabiji“, objašnjava Gavrilović.

On naglašava da je vidno da su neki trgovci dali zanimljive popuste i da su neki proizvodi jeftiniji nego ikada.

„Međutim, to nije bio naš zahtev i zahtev svih potrošača, već da se trajno snize cene da one budu prihvatljive našem standardu, ali da i trgovci imaju zaradu, jer im je to smisao poslovanja. Ali ne da ostvaruju ekstra profit i da pet trgovaca ima preko 105 miliona evra profita“, poručuje Gavrilović.

Što se tiče daljih koraka, on kaže da će Efektiva postaviti anketu na društvene mreže, da građani biraju.

„Idemo sa bojkotom pojedinačnih lanaca, verovatno nedelju dana ili čak 10 dana, a trenutno je ideja da se krene od ponedeljka sa tim. Pretpostavljam da će prvi biti Maksi ili neki od Merkatorovih lanaca, ali ostavićemo to potrošačima da izglasaju“, kaže Gavrilović.

On otkriva i da će u budućnosti potencijalno biti organizovan i protest.

„Pozvaćemo građane i da ugase aplikacije ovih trgovaca, a u nekoj narednoj fazi možda dođe i do bojkota određenih artikala“, navodi Gavrilović.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača za Danas kaže da još nema zvaničnih podataka o efektima bojkota, ali da je poslata jasna poruka.

„Sudeći prema komentarima na društvenim mrežama, kao i kritikama upućenim potrošačkoj organizaciji koja nije podržala bojkot, očigledno je da su se građani ujedinili u želji da preuzmu stvar u svoje ruke i pokažu da sve zavisi od njih“, poručuje ona.

Kako pojašnjava, ako potrošači ne kupuju robu, ceo lanac proizvodnje i prometa se obesmišljava.

„Sigurno je da će se ovakve akcije nastaviti i dalje, kao uostalom i u drugim zemljama regiona“, naglašava Perinčić.

Ona se osvrnula i na pokušaje relativizacije uloge trgovinskih lanaca.

„Što se tiče izdvojenih mišljenja koja obesmišljavaju ovakve akcije, uz obrazloženje da je neprihvatljivo prebacivati odgovornost samo na trgovce, jer su tu i distributeri, napominjem da je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) u Zaključku o pokretanju postupka jasno navela da su kod posmatrana četiri trgovinska lanca, za znatan broj proizvoda, maloprodajne cene identične, a uz različite uslove nabavke. Isti zaključak je izveden i kad su u pitanju akcijske cene“, ukazuje Perinčić.

Dakle, kako dodaje, KZK je ocenila da različiti posmatrani maloprodavci imaju različite uslove nabavke, a identične maloprodajne cene.

„Potrošači niti više pristaju na nerazumno visoke cene, niti na vređanje inteliligencije sa ‘akcijskim’ cenama za npr. toalet papir, koji se sa 700 snizi na 350 dinara, odnosno na realnu cenu. Ili puter koji ide i do 800 dinara za 250 grama“, zaključuje Perinčić.

Podsećamo, u Srbiji je već organizovan jedan dan bojkota najvećih pet trgovinskih lanaca u petak, 31. januara.

Prema podacima Poreske uprave, tog dana je broj izdatih fiskalnih računa iznosio 865.758, što je za 25 odsto manje u odnosu na dan pre. U četvrtak, 30. januara broj izdatih fiskalnih računa bio je 1.157.985.

Oni su podatke uporedili i sa petkom, 17. januara kada je broj izdatih fiskalnih računa bio 1.103.159 i četvrtkom 16. januara kada je taj broj bio 1.095.561.

Na dan bojkota broj izdatih fiskalnih računa bio je za oko 20 odsto manji u odnosu na ova dva dana.

Dalje, na dan prvog bojkota, ostvaren promet kod Deleza (Maxi i Shop&Go), Merkatora (Roda i Idea), DIS-a, Univerexporta i Lidla iznosio je 911.110.569 dinara.

Dan ranije, u četvrtak 30. januara u prodavnicama ovih lanaca ostvaren je promet od 1.334.431.914 dinara. Ovo znači da je u petak, na dan bojkota, u odnosu na prethodni dan, promet bio manji za oko 32 odsto.

U petak, 17. januara, odnosno dve nedelje pre bojkota, ostvaren je promet u ovim lancima od 1.444.467.106 dinara, a prethodni dan 1.414.997.687 dinara. Tako je na dan bojkota u ovih pet trgovinskih lanaca ostvaren pad prometa od oko 36 odsto nego tokom „redovnih“ dana, dve nedelje ranije.

 Izvor: n1info.rs

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške, a tri osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je osam vozača, tri zbog
vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba lakše povređena. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci zadržana su po dva vozača.

Na području opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške i dve osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača i jedan zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih
supstanci.

Ukupno je napisano 87 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 323 prekršajna naloga.

Gimnazijalci u Somboru, koji su dve nedelje blokirali nastavu, danas su stupili i u potpunu, prostornu blokadu škole, jer, kako kažu, direktor nema sluha za njih.

Kako piše N1, direktor je podneo prijavu policiji protiv NN lica kad su učenici najavili blokadu, a tražio je i da policija obezbedi zgradu Gimnazije i imovine u njoj.

Za pravednije društvo – ustala je i varoš na severu Bačke. Među prvima, još u decembru, u blokadu su ušli studenti somborskog Pedagoškog fakulteta. Početkom februara pridružili su im se i gimnazijalci. U blokadu su ušli, jer nastavnički kolektiv nije.

„Ono što se očekivalo od nas odraslih jeste da mi obustavimo rad, međutim, nejedinstvo kolektiva iz ko zna kojih razloga, ljudi su odlučili da rade – da bi oni od 3. februara jednostavno blokirali nastavu“, kazala je nastavnica Ljiljana Mijatović.

Mada je na đačkom plenumu izglasana i treća nedelja blokade nastave – direktor je saopštio da se nastava vraća u normalu. Đacima je poručio da mogu da demonstriraju – tek u dve školske prostorije, a da odustvo sa nastave pravdaju odeljenske starešine.

Odgovor đaka na ignorisanje odluke plenuma bila je potpuna blokada, u školu više nikoga ni ne puštaju.

„Ova odluka nije donela olako, ona je rezultat našeg razočaranja i zaključka da su naši stavovi i odluke potpuno zanemareni. Mi sada ovde stojimo i zbog budućih generacija, da bi se stvorilo okruženje gde se poštuju prava svih u obrazovnom procesu“, navela je učenica ove škole.

Kao reakciju na najavu o blokadi škole direktor je podneo prijavu policiji protiv NN lica koje vodi Instagram nalog đaka u blokadi, zbog sumnje da im je hakovan profil.

U detaljnom odgovoru za N1 on kaže – imao je razloga da veruje da je nalog hakovan, osuđuje neistine koje se u njemu iznose u javnosti i tvrdi da je on taj koji dobija pretnje i trpi pritiske. Svojim poslednjim predlogom o nastavi na daljinu pokušao je da postigne kompromis između onih koji su za nastavu i onih koji su za obustavu.

„Na osnovu poslednjih izjašnjavanja oko 66 odsto nastavnika i 75 odsto zaposlenih želi neki oblik rada… Kod učenika jeste izražena blaga većina za blokadu, ali sa nejasnim motivima, jer istovremeno ne izražavaju spremnost za nadoknadom nastave i propuštenog gradiva. Sa tzv. plenuma nikada nismo dobili nekakve zapisnike ili pisane materijale koji bi na verodostojan način prikazali način njihovog odlučivanja i rada – već samo usmene izjave koje su bile kontradiktorne…“, kazao je direktor Dušan Mišković.

„Učenici ipak ne žele da nastava bude 45 minuta. Sve ovo nastaje jer postoji velika nesloga u školi, neko je bio za 30, neko za 40 minuta – i jednostavno učenici nisu hteli da prate taj nesklad, nego su odlučili da oni daju svoj doprinos ovoj borbi“, objasnila je nastavnica Maja Pavićević.

Đaci najavljuju da u blokadi ostaju, a Somborci da će nastaviti da protestuju, I da se okupljaju ispred Gimnazije u znak podrške maturantima u blokadi.

Izvor: danas.rs

Deca, kućni ljubimci, svakodnevne nezgode ili prosto vreme - mnogo je stvari koje se mogu desiti tvom tepihu, zbog kojih ćeš biti u iskušenju da ga jednostavno baciš. Nakon nekoliko godina (ili čak meseci) korišćenja, možda ćeš shvatiti da pokrivač poda koji si nekad volela više nije u tvom stilu. Bilo da su mrlje ili samo izgled ono što ti smeta, ostavljanje starog tepiha pored kontejnera nije uvek najbolja opcija. Uz nekoliko DIY rešenja, tvoj tepih može izgledati kao nov, a možda čak i bolje nego kad si ga prvi put unela u kuću.

Kada biraš najbolji način da obnoviš svoj tepih, razmisli o tome kako on trenutno funkcioniše u tvom prostoru. Ako iz dosade razmišljaš da ga baciš, imaj na umu da zanimljiv „makeover“ može da napravi čuda, pretvarajući tvoj dosadni stari tepih u nešto što se savršeno uklapa u prostor kakav želiš.

Uz malo truda, možeš uštedeti dosta novca koji bi mogla da uložiš u poboljšanje drugih delova svog doma. Osim toga, ponovnim korišćenjem ili osvežavanjem već postojećeg dekorativnog materijala, tvoj prostor može postati još održiviji. Jednostavno rečeno: bez obzira na to koji put izabereš, sigurno ćeš doneti dobru odluku. Sledi ove ideje u nastavku da bi obnovila svoj tepih.

Šareni tepih oboj

Ako se tepih isprljao tako da ne može da se opere ili ti se jednostavno njegove boje više ne dopadaju ili ne uklapaju, , razmisli o tome da ga obojiš u neku drugu boju. Ovaj živopisni efekat može potpuno promeniti atmosferu u prostoriji.

Ako se osećaš spremnom za izazov, sledi savet Lily Ardor o tome kako je transformisala svoj šareni orijentalni tepih u zadivljujući, tamno crveni element u sobi – samo budi oprezna jer ovaj DIY projekat ne bi trebalo da se radi na sintetičkim ili ručno tkanim tepisima, jer oni ne mogu da izdrže proces bojenja. Ako je tvoj tepih čvrst i napravljen od prirodnih vlakana kao što je vuna, onda je idealan za ovaj projekat. Ali, ako nisi sigurna u svoje DIY veštine (ili ne želiš da slučajno uništiš skupoceni tepih), razmisli o tome da ga obojiš kod profesionalaca.

Jednobojni tepih išaraj

Jednobojni tepih može vremenom postati dosadan, naročito ako je u boji koja ti nije baš omiljena. Ako si strpljiva i želiš da se opustiš uz svoju kreativnu stranu, DIY projekat farbanja tepiha po uputstvima blogerke koja stoji iza profila The Vintage Porch je zabavna aktivnost koja može osvežiti tvoj prostor. Ovaj projekat najbolje funkcioniše na spoljnim tepisima koji nisu upijajući i nemaju visok flor.

Dodaj rese

Možda tvoj tepih nije potpuno uništen, već mu samo treba malo dodatne ljubavi. Ako je to slučaj, preporučujemo jednostavan DIY projekat sa resama od Fall for DIY. Kada tvoj tepih izgleda pomalo dosadno, malo resica može imati impresivan efekat uz vrlo nisku cenu.

Iseci ga i prekroj

Želiš da potpuno transformišeš svoj tepih? DIY patchwork projekat sa Pattern Stitch Bloga može biti tvoj najbolji izbor, naročito ako želiš da strateški odstraniš delove sa mrljama. Nabavi uzorke tepiha u lokalnoj prodavnici i kombinuji ih sa materijalom koji već imaš, i pripremi se za zadovoljavajući projekat koji možeš završiti za nekoliko sati.

Izvor: Nova.rs

U Istorijskom arhivu Sombor, danas je održana promocija knjige „Sombor u 16 milimetara“, autora Saše Sabadoša. Knjiga predstavlja zbirku digitalizovanih filmova, snimaka i traka iz kino zbirke Istorijskog arhiva.

Promociju je zvanično otvorila direktorica Istorijaskog arhiva Nataša Stojanović koja je pozdravila prisutne goste i poželela svima srećan Dan grada Sombora.

Tokom prezentacije knjige, Saša Sabadoš je istakao da je ovo samo deo bogate zbirke koju Istorijski arhiv poseduje, a koju su uspeli do sada da digitalizuju, te da je većina prikazanog u zbirci delo jednog od najznačajnijih somborskih kinoamatera, Stevana Božića.

„Mislim da smo uspeli da osvetlimo jedan aspekat velikog bogatstva koji Istorijski arhiv čuva, ali i da građanstvu, istraživačima i ljudima koji su zainteresovani, omogućimo veću dostupnost ovih značajnih istorijskih izvora vezanih za istoriju Sombora u 20. veku. Zbirka se odnosi najviše za neki širi period, koji je uglavnom snimao jedan od najznačajnijih somborskih kinoamatera Stevan Božić, jedan od osnivača Foto – kino kluba „Rada Krstić“ Sombor i koji je u velikoj meri bio hroničar svega onoga što se dešavalo tokom druge polovine 20. veka u našem gradu“, istakao je Sabadoš.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 19. februar

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 20. februara, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Iz Crvenog krsta napominju da su rezerve krvi i dalje smanjene, te pozivaju sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu na akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Opštinska uprava Apatin izdvojiće gotovo 13 miliona dinara za usluge pomoći u kući tokom narednih godinu dana, a ugovor je nedavno zaključen s Agencijom za privremeno zapošljavanje „Imperijal plus“ iz Sombora.

“Usluge pomoći u kući usmerene su ka održanju i unapređenju života korisnika. Realizacijom aktivnostu u sklopu usluge pomoći u kući obezbeđuje se odgovarajuća nega i pomoć, u skladu sa procenom potreba korisnika. Usluga se pruža kontinuirano svakog radnog dana, a po potrebi i vikendom u obimu predviđenom individualnim planom podrške. Gerontodomaćice treba da imaju sertifikat o završenoj akreditovanoj obuci za pružanje usluge pomoć u kući” između ostalog je navedeno u tenderskoj dokumentaciji Opštine Apatin objavljene na Portalu javnih nabavki.

Gerontodomaćice će, kako je procenjeno, za pomoć i negu biti angažovane oko 18.144 sata, licencirani stručni saradnik 2.016, a fizioterapeut 4.032.

Pomoć u kući, kako se može primetiti, između ostalog obuhvata pomoć u obezbeđivanju ishrane koja, po potrebi, uključuje nabavku namirnica, obezbeđivanje gotovih obroka, pripremu obroka, pomoć pri hranjenju, u održavanju lične i higijene u domaćinstvu, pomoć u zadovoljavanju socijalnih, kulturno zabavnih i drugih potreba uključujući, pomoć pri kretanju unutar i van kuće, nabavku novina i knjiga, iniciranje socijalnih kontakata i uključivanje korisnika u kulturne aktivnosti u zajednici lokalne samouprave, staranje o plaćanju računa. Zatim, posredovanje u obezbeđivanju različitih vrsta usluga, poput popravke vodovodnih, električnih i drugih instalacija, stolarije, uređaja za domaćinstvo, krečenje stana i druge usluge, kao i nabavku i kontrolu uzimanja lekova i primenu saveta propisanih od strane kvalifikovanih medicinskih stručnjaka i odvođenje na lekarske preglede.

Izvor: Dnevnik.rs

Braća Z.N. i V.N. iz Novog Sada su počinila više od 50 krivičnih dela

Nadležni nisu u mogućnosti da ih kazne zbog maloletnosti

Krivičnu neodgovornost dece - braća Z.N. (13) i V.N. (14) iz Novog Sada, po svemu sudeći, itekako iskorišćavaju. Oni iza sebe imaju više od 50 krivičnih dela koja su dokazana, a prema saznanjima "Blica" sumnja se da ima još 20. Međutim, uprkos mnogobrojnim dokazima, ova braća nastavljaju sa kršenjem zakona, a nadležnima su "ruke vezane" - piše Blic.rs.

Maloletnik Z.N. (13) je svoju, poslednju u nizu žrtvi, našao u blizini Policijske stanice na Detelinari. Kako smo nezvanično saznali, starica (73) se 6. februara našla na meti pljačkaša kada je pokušao da joj otme torbu sa ramena. Ona je pokušala da se odbrani, međutim, tada je pala i slomila ruku. U nameri da prestupnik pobegne, sprečio ga je policajac koji je bio van dužnosti.

Nažalost, nesrećna starica je samo poslednja u nizu žrtvi ove braće.

- Policija ima saznanja da je u poslednje tri nedelje Z.N. otimao novčanike i torbe. Osim starice, prijavljena su još tri slučaja. Pitanje je koliko tek ima pokušaja krađa jer nije svaki slučaj prijavljen policiji - kaže izvor "Blica" upoznat sa slučajem.

Brutalno prebijanje Todora Šunjke (75)

Osim krađa, kojih zasigurno ima najviše, u "dosijeu" V.N. i Z.N. se nalazi i prebijanje Todora Šunjke (75). Zlostavljanje Todora dogodilo se 14. aprila 2023. godine u Tovariševu kada su mu braća V.N. i Z.N. naneli teške povrede od kojih je od, tri meseca kasnije, preminuo.

Kako smo pisali, tog 14. aprila je Todor izlazio iz prodavnice kada su ga maloletnici susreli tražeći novac od njega.

Kada im je rekao da novca nema, napali su ga i udarali kamenicama.

Tri meseca kasnije, uprkos borbi lekara, Todor je preminuo.

Meštani Tovariševa su tada za "Blic" ispričali da je Todor bio "dobar čovek" a da u prilog tome svedoči i činenica da je sveštenik odbio novac na njegovoj sahrani.

- Bio je čovek za primer. On u životu mrava nije zgazio. Bio je duša od čoveka - rekao je prijatelj ubijenog Todora.

Meštani Tovariševa su naveli da strahuju za svoju bezbednost, budući da sve ukazuje na to da maloletnicima niko ništa ne može.

- Pljačka se sve od sušenog mesa do para, nema šta se ne krade, postalo je ozbiljno i napadaju nas sa različitih frontova i po kućama i po ulici - tvrde oni.

Bežanje iz ustanova

Z.N. i V.N. su nekoliko puta bili smešteni u ustanovu otvorenog tipa, međutim, nebrojno puta su odatle i bežali.

Kako bi ih razdvojili, ali i sprečili to da zajedno beže iz ustanova, V.N. je u jednom trenutku bio smešten u ustanovi u Knjaževcu, a njegov brat Z.N. u Beogradu, međutim, ni to ih nije sprečilo da pobegnu i stignu nazad - u Novi Sad.

Budući da su je većina krivičnih dela izvršena i dok drugi maloletnik nije imao navršenih 14 godina, oni nisu mogli da idu "pod ključ" već samo u ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu odakle mogu da odu i ponovo počine novo krivično delo.

Krivična neodgovornost

Kako saznaje "Blic", dečaci su ostali na slobodi nakon teškog krivičnog dela koje su počinili u Tovariševu, za koje nisu krivično odgovorni jer su maloletnici.

"Licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo 14 godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon", piše u članu 2 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnog dela.