Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. i 18. jun

Gradsko veće grada Sombora održalo je juče 214. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 10 tačaka.

Između ostalog, usvojen je Predlog za raspisivanje Javnog konkursa za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj starih i umetničkih zanata na teritoriji grada Sombora. Pravo učešća na Javnom konkursu imaju učesnici koji ispunjavaju sledeće uslove: da su upisani u registar Agencije za privredne registre ili drugi nadležni registar, kao i da imaju sedište odnosno registrovan ogranak na teritoriji grada Sombora, da poseduju sertifikat, da nisu nelikvidni, da nije pokrenut stečajni postupak i postupak likvidacije, da su registrovani pre 1. januara 2024. godine i da obavljaju poslove sadržane u Pravilniku o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata.

Takođe, usvojen je i Predlog za raspisivanje Javnog konkursa za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj ženskog preduzetništva na teritoriji Grada. Pravo učešća imaju učesnici koji ispunjavaju sledeće uslove: da su upisani u registar Agencije za privredne registre ili drugi nadležni registar, kao i da imaju sedište odnosno registrovani ogranak na teritoriji grada Sombora, osnivač i zakonski zastupnik žena, da nisu nelikvidni, da nije pokrenut stečajni postupak i postupak likvidacije i da su registrovani pre 1. januara 2024. godine.

Na 214. sednici, Gradsko veće je prihvatilo ponudu JKP „Čistoća“ Sombor za sanaciju divljih deponija na poljoprivrednom zemljištu na katastarskim opštinama Gakovo i Sombor 2.

U Velikoj sali Gradske kuće u Somboru, dodelom priznanja za jubilarna davanja krvi, obeležen je Svetski dan dobrovoljnih davaoca krvi. Ispred lokalne samouprave, svečanosti su prisustvovale zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica i članica Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonija Nađ Kosanović.

Priznanje za 35. put datu krv dobili su Davor Budisavljević, Milenko Bulović, Igor Fridrih, Igor Kerezović, Slobodan Kmezić, Dejan Lukić, Leona Mironicki Zubović, Slaviša Šuša, Marko Veselinović, Brankica Vučković i Kristijan Vuković, a priznanja im je dodelio dr Milisav Vujović, pomoćnik direktora Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor.

Priznanje za 50. put datu krv dobili su Kristijan Bešlin, Đuka Budimčević, Dalibor Drvar, Ilija Momčilović, Borko Prakatur, Mihajelo Pupovac, Saša Vranešević i Saša Žeželj, a priznanja im je takođe dodelio dr Vujović.
Priznanje za 75. put datu krv dobili su Irena Maunić, Tomo Črnila i Đurđević Slobodan, a priznanje im je dodelio predsednik Crvenog krsta Sombor Doc. dr Miloš Petrović.

Priznanje za 100. put datu krv dobio je Josip Bem, sugrađanin koji aktivno više od 25 godina, čineći izvanredno humano i nesebično delo, pomaže da se spasi nečiji život. Priznanje mu je uručila zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica koja je ujedno i pozdravila sve dobrovoljne davaoce krvi i pozvala ih da nastave sa tim humanim pozivom.

„Poštovani davaoci krvi, dame i gospodo prisutni na ovom skupu. Čast mi je da vas pozdravim u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Dobrovoljnim davaocima krvi želim da čestitam ovaj dan i verujem da je impresivan osećaj kada ste u stanju da nešto što pripada samo vama i teče kroz vaše vene, poklonite nekome i produžite mu život. Zadivljena sam ljudima koji su dobrovoljni davaoci, a posebno, danas gledajući sve ovde prisutne koji su to uradili mnogo puta, bez obzira koliko su puta dali krv, učinili su nešto što je veliko, što je vredno pažnje i poštovanja, što je vredno svake zahvalnosti i ja im se u to ime zahvaljujem u ime Grada Sombora. Želim vam dobro zdravlje i da nastavite da budete dobrovoljni davaoci. Živeli“, rekla je zamenica gradonaljelčnika Ljiljana Tica i uručila priznanje.

Svečanost je svojim prisustvom uveličala devojačka grupa „Jule“.

Pogledajte koje nas sve manifestacije očekuju u Somboru do kraja meseca juna:

STANIŠIĆKE GRADELE U STANIŠIĆU
Datum održavanja: 15. jun
Manifestacija se održava u organizaciji MZ Stanišić. Informacije: 064/3646524

SOMBORSKO LETO
Datum održavanja: 17-22.06
Zabavno-muzički programi na Trgu Sv.Đorđa. Informacije : TO Sombor, 025/434-350

SOMBORICA FEST
Datum održavanja: 21.jun
Festival u organizaciji Udruženja Nova reč za Sombor, je osmišljen sa radionicama zatvorenog tipa i koncertom tamburaških društava. Informacije: 063/723-6907

ULICA STARIH ZANATA
Datum održavanja: 21.-22. jun
Manifestacija izložbeno-prodajnog karaktera se održava u centru Sombora. Majstori starih zanata promovišu svoje umeće i proizvode uz prateće zabavno-muzičke programe. Informacije: TO Sombor, 025/434-350

SOMBORSKI KOTLIĆ
Datum održavanja: 22. jun
Tradicionalna manifestacija sa preko 2000 učesnika koji na gradskom trgu kuvaju riblji paprikaš uz bogat zabavni program. Informacije: TOG Sombor, tel. 025/434-350

ZA DUŠU RIĐANU, DANAS VOZIM FRAJ
Datum održavanja: 21.06. i 23.06.
Udruženje ljubitelja konja „Zapadna Bačka“ i udruženje „Ruža“ organizuju promotivne ture fijakerom po centru grada Sombora, kao i školicu jahanja. Manifestacija je posvećena svim ljubiteljima konja i somborske fijakerske tradicije. Informacije: tel. 064/8783805

SEOSKA SLAVA U ČONOPLjI
Datum održavanja: 23.jun
Slava se održava u organizaciji MZ Čonoplja. Informacije: 069/1222912

SEOSKA SLAVA U ALEKSA ŠANTIĆU
Datum održavanja: 24. juna
Slava se održava u organizaciji MZ Aleksa Šantić. Informacije: 063/1160047

GREEN TOWN JAZZ FEST
Datum održavanja: 27.-28.jun
U programu nastupaju domaći bendovi i gosti iz inostranstva. Informacije: Branko Vučković, www.greentownfest.com

TURNIR U KOŠARCI
Datum održavanja: 29.06.
Turnir se organizuje na terenima u Jamama, a organizator je Udruženje 'Student'. Informacije: 0605211011

BICIKLISTIČKA TURA 'Oko Sombora 2024'
Datum održavanja: 30.jun
Vozi se veliki krug "Oko Sombora". Start i cilj je u Somboru, a zainteresovani učesnici mogu da biraju dve zanimljive ture po "Gornjem Podunavlju" . Prva je dužine oko 60 kilometara i namenjena je rekreativcima i zaljubljenicima u prirodu, dok je druga u dužini od 180 kilometara, nešto zahtevnija, ali i puno zanimljivija. Biciklistički klub Sombor, Informacije: 063/7767611

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 14. jun

Biciklistički klub Lotus Team objavio je da će se ove godine njihov tradicionalni Školarac organizovati po 12. put.

Kako je navedeno, isto će biti organizovano u partnerstvu sa firmom Somborelektro. Ove godine biciklističko takmičenje za učenike osnovnih škola organizovaće se u liga formatu sa tri različite manifestacije. U subotu, 15. juna održaće se poligon spretnosti sa hronometrom.

Mesec dana kasnije, 13. jula na redu je MTB trka, dok će u nedelju, 15. septembra održati finale – noćna trka. Sutrašnji poligon kod šumice OŠ „Dositej Obradović“ počinje u 9 časova, a prijave će se primati na licu mesta od 8 do 9 časova. Kao i svake godine do sada, na takmičenjima će postojati četiri kategorije, 1/2. razredi, 3/4, 5/6 i 7/8, kako kod devojčica, tako i kod dečaka. Za sve kategorije pripremljene su medalje, a za svakog učesnika osveženje i sendvič.

Na svakom Školarcu predviđena je i tombola, dok je na finalnoj noćnoj trci predviđena velika tombola sa dva bicikla. Ovom prilikom BK Lotus Team se zahvaljuje firmi Somborelektro koja je i ove, kao i svih prethodnih 11. izdanja Školaraca, podržala i omogućila da se ova manifestacija razvija i organizuje na nivou na kojem je danas.

Izvor: somborsport.org

Iako se do sada smatralo da je idealna telesna temperatura 36,6 stepeni Celzijusa, poslednja istraživanja naučnika pokazala su da to uopšte nije tako.

Štaviše, ova temperatura može govoriti o mnogim zdravstvenim stanjima - od fizičkih bolesti do poteškoća sa mentalnim zdravljem koji na kraju krajeva mogu rezultirati i kraćim životnim vekom.

Naš organizam je veoma složen sistem, a da bi on pravilno radio potrebno je da postoji sinergija između svih njegovih elemenata. "Glatko" funkcionisanje organizma ometaju brojni faktori - od stresa, preko neredovne i nepravilne ishrane, pa sve do fizičkih i mentalnih oboljenja, a jedan od načina na koji nam telo govori da nešto nije baš kako treba jeste i podizanje temperature.

Da li je 36,6 i dalje "normalna" telesna temperatura i zašto ne

Dugo godina se verovalo da je "normalna" temperatura tela 36,6 stepeni Celzijusa. Međutim, početkom 20. veka ustanovljeno je da telesna temperatura ljudi postepeno opada iz godine u godinu. Ovakav trend naučnici objašnjavaju manjim brojem upalnih procesa zahvaljujući češćem korišćenju antibiotika i zdravijem načinu života. Po današnjim standardima, telesna temperatura je idealna ukoliko tek malo premašuje 35 podeljak Celzijusove skale.

Međutim, povišenu temperaturu ne izazivaju samo upalni procesi u organizmu ili neka fizička oboljenja, već i problemi sa mentalnim zdravljem, a konkretno - depresija, ustanovili su naučnici Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, a preneo ruski portal Argumenti i Fakti.
"To znači da depresija nije samo u glavi, već da je treba posmatrati kao sistemsko oboljenje koje je propraćeno upalnim procesom", pojašnjava biolog Džordža Mejsona Anča Baranova.

Što je temperatura tela niža, to će čovek duže živeti

Oslanjajući se na ove nalaze, naučnici su došli do veoma jasnog zaključka, a to je da je dužina životnog veka usko povezana sa telesnom temperaturom: što je ona niža, to će čovek duže živeti. Postavlja se pitanje: "A šta učiniti kako bi se organizam permanentno rashladio do optimalnih vrednosti?" Univerzalan odgovor, naravno, ne postoji, ali postoje smernice koje mogu biti od koristi.

Regulisanje ishrane bi mogao biti prvi korak u borbi sa povišenom telesnom temperaturom, a kao posledica ove promene poboljšaće se i mentalno zdravlje. Autori kalifornijskog istraživanja savetuju i odlaske u saune i parna kupatila, pa čak i duže kupanje toplom vodom. Na taj način organizam "uključuje" mehanizme hlađenja koji obaraju telesnu temperaturu prvo privremeno, a u kombinaciji sa zdravi(ji)m načinom života - i trajno.

Izvor: b92.net

Pripadnici plemena Dani žive potpuno izolovani od ostatka sveta - u dubokim šumama Zapadne Nove Gvineje. Oni važe za jedno od najopasnijih plemena na planeti, a poznato je i po tome što su njegovi članovi ljudožderi.

Pleme Dani ili Ndani kako ga zovu u nekim delovima, naseljava selo u plodnoj dolini Baliem, okruženoj planinama koje dosežu visinu od 4500 metara na Zapadu Nove Gvineje u Indoneziji – severno od Australije, na jugozapadu Tihog okeana.

Prvi put ih je otkrio američki filantrop Ričard Arčbold nakon ekspedicije 1938. i to sasvim slučajno dok je skupljao etnološku građu za američki Prirodnjački muzej.

On je tada zapazio zanimljive detalje vezane za njihov način života, uočio je kako je plemenu metalno oruđe nepoznato te kako koriste drveni alat, lukove i strele. Prema njegovom zapažanju, znatno su nižeg rasta, visoki su nešto manje od metar i po.

Pleme je u to vreme još praktikovalo kanibalizam, hraneći se telima ubijenih neprijatelja. Verovali su da onaj ko pojede srce neprijatelja preuzima njegovu snagu i vitalnost.

Kako bi preživeli, pripadnici ovog plemena sade brojne vrste krompira i uzgajaju svinje koje za njih predstavljaju veliku važnost.

Bizarni i zastrašujući rituali

Međutim, oni imaju bizarne rituale koje civilizacija ne može da prihvati. Naime, nakon smrti bliskog člana porodice, ženama se odsecaju gornji delovi prstiju pre odlaska na sahranu. Njima se takođe utrljava pepeo i glina na lice. Ovi rituali predstavljaju iskazivanje žalosti.

Pre amputacije, čvrsto se zaveže konac oko gornje polovine prsta i drži 30 minuta kako bi utrnuo, zahvaljujući čemu se ublažava bol. Odsecanje uglavnom vrši neki član porodice, a nakon toga rana se spaljuje kako bi se zaustavilo krvarenje. Njihov svakodnevica je nezamisliva civilizovanom stanovništvu. Muškarci nose neobično rublje koje više podseća na omot nego na odeću, a naziva se koteka.

Žene koje su izgubile voljene članove porodice od davnina u znak žalosti režu vrške prstiju, ali novi indonezijski zakon to im zabranjuje. Uspomena na tradiciju može se prepoznati na prstima starijih žena u plemenu. Jednom godišnje okupljaju se i okolna plemena kako bi se slavilo lažnim bitkama povodom festivala doline Baliem. Još jedna tradicija u autohtonoj zajednici jest svečana ceremonija kuvanja svinja. Članovi plemena najpre izvode ples ratnika, a zatim se trljaju komadići drveta kako bi se zapalila vatra.

Umesto noža koriste se oštriji komadići bambusa, a zatim sledi kuvanje svinjetine s povrćem. Dani imaju dogovorene brakove, ali se venčaju i iz ljubavi. Svadbene svečanosti održavaju se samo u vreme značajnih datuma i blagdana, odnosno u vreme gozbi. Muškarac daje porodici buduće supruge miraz – najčešće četiri do pet svinja.

Jedu ljudsko meso

Jedan od izuzetno neobičnih običaja vezanih za pleme Dani odnosi se na ishranu. Često se dešava da na njihovim trpezama završi ljudsko meso. Prema njihovoj tradiciji, pojedinac koji konzumira srce neprijatelja smatra se da preuzima snagu i vitalnost preminulog. Verovanje u ovu praksu ide toliko daleko da su verovali da će postati pametniji ako pojedu ljudski mozak, dok su jelo noge kako bi dobili snagu i brzinu.

Bez obzira na zabačenost i neobičnu tradiciju, pleme Dani privlači turiste koji dolaze da vide kako žive neki od poslednjih ljudoždera. Prema tradicionalnom verovanju, onaj ko pojede srce neprijatelja preuzeće snagu i vitalnost pokojnika. Jetra i srce lovaca bili su posebno cenjeni, kao i mozak mudrih ljudi te noge trkača koje daju brzinu. Naučnici smatraju da je ljudsko meso poslužilo kao izvor proteina tokom nestašice životinja.

Iako pleme Dani ima zastrašujuću reputaciju kao jedno od najstrašnijih lovaca na glave, oni su veoma srdačni prema posetiocima.

To potvrđuje i priča fotografa Teha Lina koji je 2016. godine otputovao u Novu Gvineju kako bi proveo četiri dana u upoznavanju naroda Dani. Na njegovim fotografijama vide se muškarci koji nose tradicionalni odevni predmet poznat kao koteka - omotač za intimnu regiju.

Obično se pravi od osušene tikvice, a suština je u tome da ovaj odevni komad odražava nečije seksualne moći.

Muškarci i žene stanuju u odvojenim kolibama, a deca su sa ženama. Žive od zemljoradnje. Dok muškarci krče šumu za nove parcele, žene obrađuju zemlju i prikupljaju plodove. Najveća vrednost u ovom kraju su svinje. Njima se “kupuju” žene za brak, a nekad se vode i plemenski ratovi.

Sklapanje brakova

Sklapanje braka u ovom plemenu podrazumeva poseban obred. Otac je taj koji određuje muža, a mladoženja po tradiciji zgrabi mladu dok ona na izvoru zahvata vodu. Ona se otima, a on je hitro nosi u kolibu. U njoj će sedam dana provesti sa svojom prijateljicom. Tokom tih dana ništa ne jede, samo pije pivo od sago palme.

Pripadnici ovog plemena žive retko duže od 50 godina. Taj život im ne mogu prekratiti teške bolesti, jer od njih ne oboljevaju, ali može “taka”, oštri bambus kojim se odseca glava protivničkog plemena za potrebe nekog religijskog obreda.

Nestanak Rokfelera

Majkl Rokfeler bio je četvrto dete guvernera Njujorka Nelsona Rokfelera i četvrta generacija u porodici Rokfeler. On je misteriozno nestao tokom ekspedicije u Asmatu, regionu u Novoj Gvineji, a jedna od teorija je da su ga ubili i pojeli pripadnici ovog plemena.

On je sa holandskim antropologom Reneom Vesingom zaplovio u jednom lokalnom kanuu; kada se njihov čamac prevrnuo oni su plutali dva dana, a onda je Rokfeler rekao svom prijatelju da može da otpliva 12 kilometara do obale. Međutim, tu mu se izgubio svaki trag, a jedna od teorija je da se utopio zbog iscrpljenosti ili da ga je napala neka vodena životinja.Vesing je spašen dan kasnije. Međutim, u nekim oblastima Asmata (Dani narodi) koja su upražnjavala kanibalizam pa se spekuliše da je Rokfeler možda i uspeo da se dokopa obale, a onda su ga uhvatili i pojeli.

Izvor: blic.rs

Nastavnicu biologije u Osnovnoj školi “Jovan Dučić” na Novom Beogradu napala je i teško povredila majka učenika ove škole, saznaje “Blic”.

Do napada je došlo u popodnevnim satima, a nastavnica je kolima hitne pomoći prevezena u bolnicu.

- Majka je došla na otvorena vrata i pitala nastavnicu biologije zašto je njenom sinu zaključena dvojka, a ima prosek za trojku. Pritom, nije znala da se sabira i ocena iz prvog polugodišta - priča za “Blic” učiteljica u OŠ "Jovan Dučić" koja je u pratnji povređene koleginice otišla u bolnicu.

Kaže da je nastavnica biologije da bi rešila nesuglasice pozvala majku u kabinet. Ali, umesto rešenja, došlo je do užasnog nasilja.

- Govorila joj je užasne stvari "Ne znaš ti kučko ko sam ja, je*aću ti mater" - kaže učiteljica za “Blic”.

Onda je zapretila da će da ide kod direktorke što je nastavnica biologije podržala. Međutim, iznenada se vratila. Sa vrata je, kaže počupala za kosu, oborila na pod i lupala glavom o pod.

"Pobiću ti porodicu"

- Nećeš nigde više raditi, nećeš raditi u ovoj školi, zapamtićeš me, ne znaš ti ko sam ja. Pobiću ti porodicu - vikala je.

Pošto je bio odmor, pozive u pomoć napadnute nastavnice niko nije čuo, pa je besna majka nastavila da se iživljava i govori:"Niko te ne čuje, ubiću te ".

Tek tada je nastavnica uspela da se otrgne, jurila je do policajca, ali on nije bio tu.

Zaposleni su zatim pozvali policiju koja je došla i uzela izjavu.

- Majka koja je napala nastavnicu je pred policijom priznala da je završila kurs borilačkih veština - kaže naša sagovornica.

Nastavnica biologije kolima hitne pomoći je odvezena u bolnicu gde se utvrđuje stepen povreda.

Izvor: direktno.rs

Budućim studentima savetujemo da konkurišu za upis na visokoškolske ustanove i studijske programe za koje se nedvosmisleno može utvrditi da su akreditovane – kaže za Danas Ana Šijački, v.d. direktorka Nacionalnog akreditacionog tela (NAT), odgovarajući na pitanje da li budući studenti treba da se upuštaju u rizik i veruju fakultetima i visokim školama koji obaćevaju siguran upis, a nalaze se i dalje u postupku akreditacije.

Ona savetuje budućim brucošima da u Vodiču za studente koji se nalazi na sajtu NAT-a i redovno se ažurira, provere da li visokoškolske ustanove i studijski programi koje nameravaju da upišu imaju validnu akreditaciju.

Ministarstvo prosvete je nedavno objavilo da su dozvole za rad izgubili Fakultet zdravstvenih nauka u Nišu, Visoka medicinska škola strukovnih studija u Beogradu, Fakultet za menadžment Zaječar Megatrend univerziteta, Visoka škola strukovnih studija „Akademija fudbala“ i Visoka škola akademskih studija „Epoha“. Tri ustanove se u Vodiču za studente nalaze u delu koji označava ustanove u osnivanju, i za sve tri piše da imaju pozitivno mišljenje Komisije, što može da dovede u zabunu da imaju akreditaciju.

– Zakonom o visokom obrazovanju je propisano da visokoškolskoj ustanovi koja ne dobije akreditaciju, dozvola za rad važi još godinu dana od dana konačnosti rešenja o odbijanju zahteva za akreditaciju i da je Ministarstvo dužno da u roku od 15 radnih dana od dana isteka tog roka donese rešenje o oduzimanju dozvole za rad i da objavi prestanak važenja akreditacije. Zakonom je takođe propisano da NAT izveštava Ministarstvo o ishodu akreditacije visokoškolske ustanove i studijskih programa. S obzirom da je NAT u konkretnim slučajevima doneo rešenje o odbijanju zahteva za akreditaciju navedenih visokoškolskih ustanova i studijskih programa i o tome izvestio Ministarstvo prosvete, ovo ministarstvo je donelo rešenja o oduzimanju dozvola za rad tim ustanovama. Svakako se slažemo da je u interesu javnosti i podatak o oduzimanju dozvola za rada tako da ćemo, u što kraćem roku, objaviti i ove podatke na sajtu u dokumentu Vodič za studente.

Koje parametre u Vodiču budući studenti treba da gledaju da bi bili sigurni da li je ustanova akreditovana ili ne?

– NATu svom sastavu ima stručni organ – Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), koja donosi rešenja o ishodu akreditacije i žalbeni organ – Komisiju za odlučivanje po žalbama koja je počela sa radom nakon stupanja na snagu aktuelnog Zakona o visokom obrazovanju 2021. godine, a koja razmatra i rešava žalbe visokoškolskih ustanova na prvostepena rešenja KAPK-a. Pre stupanja na snagu aktuelnog zakona, žalbeni postupak se vodio pred Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje (NSVO). Zato su u vodiču za studente posebno obeleženi slučajevi kada je ustanove i studijske programe akreditovao NSVO. S obzirom da akreditacija važi sedam godina, ključni parametar je godina kada je ustanova (ili studijski program) akreditovana. Podatak da li je ustanova podnela zahtev za novu akreditaciju je moguće proveriti samo upitom kod NAT-a. Naša stručna služba ove informacije daje preko zvaničnog mejl naloga.

Zašto se u Vodiču nalaze i ustanove koje su ranije imale akreditaciju, recimo 2015, 2017. godine…? I to može da navede na pogrešan zaključak da imaju validnu akreditaciju jer verujem da mnogi ne znaju da se akreditacija radi na sedam godina. Nekada je bila na pet godina.

– Upravo zbog toga smo u uvodu Vodiča za studente naveli da period važenja akreditacije iznosi sedam godina. Vodič mora da obuhvati sve podatke o dosadašnjim akreditacijama.

Da li je akreditacija uslov za dobijanje dozvole za rad ili obrnuto? Drugim rečima, ako student u Vodiču vidi da je ustanova akreditovana da li je to dovoljna garancija ili treba da proverava da li ima i dozvolu za rad, koju izdaje Ministarstvo prosvete?

– Početna akreditacija je uslov za dobijanje dozvole za rad. Budući studenti bi svakako trebalo da provere i dozvolu za rad jer ona mora da obuhvata sve akreditovane studijske programe. Dozvolu za rad su visokoškolske ustanove dužne da objavljuju na svom sajtu.

Šta se dešava sa studentima ako visokoškolska ustanova u toku njihovih studija izgubi akreditaciju, a šta ako izgubi dozvolu za rad? U Zakonu o visokom obrazovanju piše će, u slučaju prestanka rada visokoškolske ustanove zbog oduzimanja dozvole za rad, ministar na predlog NSVO u roku od 30 dana od dana prestanka rada ustanove, doneti akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentima te visokoškolske ustanove. Troškove završetka studija za studente snosi ustanova kojoj je oduzeta dozvola za rad. Da li ovo znači da studenti prelaze na srodnu ustanovu i da svima njima do diplomiranja, bez obzira na kojoj su godini studija zatečeni, ustanova koja je ostala bez dozvole treba da plati troškove studija, čak iako obnavljaju godinu?

– Upravo ovo što ste naveli i što Zakon o visokom obrazovanju definiše. Nacionalno akreditaciono telo nema nadležnost u ovom postupku. Za ovaj postupak su nadležni Ministarstvo prosvete i NSVO.

Verujem da dobijate pitanja da li je neki privatni fakultet dobar ili loš. Šta biste odgovorili na takva pitanja?

– Nacionalno akreditaciono telo ne može davati odgovore na pitanja da li je neka visokoškolska ustanova dobra ili nije dobra. Pored akreditacije, NAT obavlja i delatnost provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu. Provera ispunjenja obaveza visokoškolske ustanove u pogledu kvaliteta vrši se u skladu sa aktom o standardima i postupku za spoljašnju proveru kvaliteta. Postupak spoljašnje provere kvaliteta visokoškolske ustanove sprovodi Komisija za akreditaciju Nacionalnog akreditacionog tela redovno u četvrtoj godini akreditacionog ciklusa, a može i vanredno, kao i na zahtev Ministarstva i Nacionalnog saveta. NAT sačinjava završni izveštaj o spoljašnjoj kontroli i proveri kvaliteta visokoškolske ustanove i objavljuje ga na službenoj internet stranici, a na osnovu njega se može steći uvid u kvalitet visokoškolske ustanove.

izvor: danas.rs