Beli ljiljan je s razlogom jedna od najpopularnijih sobnih biljaka: pored toga što izgleda interesantno, takođe je jedna od biljaka koje se najlakše uzgaja, pa će uspeti i početnicima. Poželjno ih je imati u domu, jer prema verovanju, privlače sreću i blagostanje.
Ljiljan ili beli krin (Lilium candidum) je višegodišnja zeljasta, lukovičasta biljka, visine 90‐170 cm, iz familije Liliaceae. Vodi poreklo iz jugozapadne Azije, odakle se proširila na šire područje Mediterana.
Cvet se sastoji od 6 ili 7 latica, koji rastu na tankim stabljikama. Rastu umereno u optimalnim uslovima, a stopa rasta se smanjuje zimi. Sjajno zeleno lišće je kopljastog oblika sa talasastom teksturom, javlja se u nijansama tamnozelene, plavo-zelene i šarene boje, kao i prugastih i šarenih uzoraka. Listovi mirovnog ljiljana dužine do 20 centimetara.
Prija im okruženje sa dosta svetlosti, ali izbegavajte da ih direktno izlažete suncu.
Simbolično značenje ljiljana
Još od najstarijih vremena ljudi su u lepoti i nežnosti ljiljana pronalazi mnoge simboličke elemente i motive. Neke od najslavnijih starih civilizacija poput drevnog Egipta, Rima, Antičke Grčke su u svojim mitologijama utkale ljiljanov cvet. Često nazivan i „Rajski cvet“, ljiljan se oduvek vezivao za savršenstvo, nežnost i beskompromisnu ljubav, nadu.
U Staroj Grčkoj posvećen je boginji Heri, jednoj od najuzvišenijih božanstava tog doba. Po legendi, beli ljiljan je nastao dok je Hera dojila svog sina Herkulesa, pa je nekoliko njenih kapljica palo na zemlju.
U Rimu je takođe posvećen uzvišenoj boginji Veneri, zaštitnici ljubavi i blagostanja. Dok je u starom Egiptu bio simbol dostojanstva vladara.
Međutim, simbolizam ljiljanovog cveta je najupečatljiviji bio u hrišćanskoj eri. Po legendi, nastali su od suza Isusa Hrista tokom svog pogubljenja i smatra se omiljenim cvetom Device Marije. Stoga je ljiljan predstavljao bezgrešnu čistotu i nevinost, a njegove tri latice asociraju na kult Svetog Trojstva. Takođe se veruje da svaka latica ljiljana oslikava tri najcenjenije osobine Device Marija, nevinost, skromnost i pobožnost. U našem narodu se drugačije naziva i "Bogorodičin cvet".
