Sombor.info

Dugački su 20 do 30 centimetara i uglavnom žive na kamenitom morskom dnu, ali mogu se videti i na na peščanom. Uobičajeni su na Karibima i tropskim regionima zapadnog Atlantika, a sada su viđeni i u Jadranskom moru.

Vatreni crvi pojavili su se u nekoliko turističkih centara, u regionima Sicilije, Apulije i Kalabrije. Turisti i meštani dobili su crveni alarm kako bi bili upozoreni na "invaziju" jezivih crva.

Crvi su takođe naštetili ribarskoj industriji jer se hvataju u breže i za ribolovačku opremu, pokazala su istraživanja iz Nacionalnog instituta za istraživanje mora.

Istraživači rade na ograničavanju širenja crva i podsticanju prijavljivanja bilo kakvih zapažanja na društvenim mrežama. Stručnjaci savetuju da prilikom uklanjanja bodlji koristite suve prste ili traku kako biste izbegli trljanje kože, a zaraženi delovi tela osim dezinfekcije operu hladnom vodom. U slučaju alergijskih simptoma ili povišene temperature, savetuje se da poseta lekaru.

Viđeni i u Budvi

Prema jednom od komentara, navodno se najverovatnije radi o vatrenom crvu, te prilikom susreta sa njim, kupači moraju biti jako oprezni.

Neurotoksin u njihovim čekinjama izaziva vrtoglavicu i glavobolju. Osim toga, vatreni crvi jedu meso.

"Veoma otrovna vrsta morske gusenice - Vatreni crv. Ako ga dotaknete, potrebno je zonu odmah izložiti veoma visokoj temperaturi jer se otrov sa bodljica brzo širi i može izazvati bol poput opekotine, temperaturu, glavobolju koje mogu trajati i do dva dana. Nikako nemojte pokušavati da bodljice maknete rukama ili pincetama jer su bukvalno kao guba - ostaju svugde i lepe se za sve površine. Najbolje ih je eliminisati upaljačem", napisano je u komentaru objave.

Ne dodirujte ih

Njegove reči potvrdilo je još nekoliko njih.

"Samo ga ne diraj. Ako te ubode, na jade si od bolova i iglica koje ne možeš izvući. To je morska gusenica.“, "Vatreni/pakleni crv, česti su na Mediteranu. Nemojte ih dodirivati golim rukama, otrovni su.“, "Ako ga pomaziš, znaćeš zašto ga zovu Vatreni crv.“ smenjivali su se komentari.

"Iz Pančeva je poreklom"

A bilo je i onih koji su se našalili na račun neobičnog insekta.

"Silazna vlažno ljigava puzavica. Poznata po svom neuobičajenom psovanju, kad vas vidi zna da opsuje čitavu familiju sve po redu. Bezopasna je, jedino to što psuje pa onda zna da dođe do gaženja iste. Nemojte ulaziti u raspravu sa njom jer zna da joj dođe majka i onda se za***na situacija. Iz porodice je gmizavaca od Pančeva poreklom". napisao je jedan od korisnika.

Izvor: blic.rs

Generacije su sve slabije, svake godine. To je primetilo i preko 800 učitelja koje smo anketirali još pre osam godina, tvrdi Ranko Rajović, autor NTC programa i osnivač MENSE Jugoslavije, danas Srbije.

Moramo nešto da menjamo. Prvi problem su nove tehnologije. Rajović kaže da ne može dete da provodi tri sata uz ekran i bude razvojno na nivou koji je očekivan za njegov uzrast. Kao drugi problem navodi nedostatak kretanja.

“Dete od šest ili sedam godina treba dnevno da pređe 15 do 20 kilometara. Toliko smo mi prelazili kad smo bili deca. Koje dete u gradu pređe makar 2-3 kilometra? A mozak se razvija upravo kretanjem.” – kaže Rajović, ističući da pored ova dva razloga – višak vremena pred ekranima i manjak kretanja, postoje još neki, ali su ova dva suštinski najveći “krivci” što su nam generacije svake godine, na svim poljima, sve slabije.

On apeluje na roditelje da vode decu u šume i parkove, da im dozvole da se penju na drveće i igraju kao mi kad smo bili deca. Dodaje da detetu ne treba sto aktivnosti, već park, šuma i raspust na selu.

“Moramo decu da učimo da misle. To je jedina priprema za budućnost. Oni provode pet sati dnevno u školi i za to vreme ne bi trebalo da uče stvari napamet, već da uče da misle. A da bi to mogli, moraju da se kreću. Tu je važna uloga i vrtića i škole i roditelja. Svih nas.” – objašnjava Rajović.

Rajović napominje da je problem koji današnja deca imaju, a mi kao deca nismo imali – hiperpažnja.

“Deca uče pet, šest minuta i ne mogu dalje, moraju da naprave pauzu. Posle pauze, ponovo, ista stvar. A kad im date video-igricu, može i dva sata. Mi imamo duboku pažnju i možemo da učimo dva-tri sata. Deca danas to ne mogu.”

Na pitanje kako to promeniti, Rajović kaže da je ključ u nama, roditeljima i vremenu koje provodimo s decom. Savetuje da se od najranijeg uzrasta uključe društvene igre. Najpre Ne ljuti se čoveče, a kad dete nauči broji – karte ili šah.

“Moramo da učimo dete da svojim mozgom nešto savlada, a ne da mu damo video-igricu u kojoj se 1000 slika promeni i dete to prati. To nije prirodno.

A šta ako je dete već tinejdžer, kako to da promenimo?

Moramo puno da razgovaramo, kaže Rajović, da tražimo nove metode.

“Roditelji mogu da se edukuju, dovoljno je da posete sajt Saveza učitelja ili sajt NTC učenja. Ipak je lakše ranije i na vreme decu usmeriti fizičkim aktivnostima i skloniti od virtuelnog sveta. Ako su već u tinejdžerskom uzrastu, teže je, ali nije nemoguće. Treba puno priče i strpljenja, da im pokažete da postoji nešto i izvan virtuelnog sveta.” – tvrdi Rajivić.

Dodaje i da su deca koja su previše okrenuta virtuelnom svetu agresivna, nesigurna i ne mogu da uče, te zbog toga imamo dupli problem.

A. Cvjetić

Izvor: Zelena učionica

Daleko od toga da na prostoru Vojvodine nije bilo i onih mal'ko sočnijih, ali moramo priznati da dominiraju one fine, gotovo bezazlene, koje te tek malo očešu, a skoro i ne uvrede. Da, pričamo o psovkama, i to o onim sa ove naše, domaće teritorije, iz vojvođanskih sela i varoši, koje su nam ostale od naših predaka u amanet.

U Fejsbuk grupi Vojvođanski rečnik, pravom blagu na ovoj društvenoj mreži, koja je okupila skoro 30 hiljada duša, ovih dana potegla se baš ova tema. Inače, pomenuta grupa se bavi upravo starim vojvođanskim rečima i izrazima, koji se zajednički tumače, te na taj način čuvaju od zaborava.

– Ajde da se prisetimo starih pristojnih "psovki" naših starih, kao na primer "E sveca mu njegovog" ili "Lebac mu šunkin" ili "Brat ga mamin" – napisao je admin

Izgleda da je ovo podstaklo veliki broj članova da se prisete kako su to naše deke, bake i njihovi preci govorili nekom kada su ljuti, jer pristoiglo je pregršt odgovora. Neki su izuzetno zanimljivi.

Verujemo da nema onog ko nije bar jednom čuo dobro poznate: "Ta, id' u peršun", "Sunce mu poljubim", "Ko te šiša", "Đavo te odneo" ili "Vrag ga materin". No, pravo su iznenađenje one koje se nisu toliko održale i u modernom govoru.

Dirati u najbliže srodnike oduvek je bilo uvredljivo, ali kad to čujete na vojvođanski način, imate utisak da taj koji preti baš i ne misli ozbiljno, odnosno, i ne želi neko veliko zlo, već samo malo da bocne. Evo takvih primera:

Sin ga materin
Id' u očin
Vrag mu babin
Babu ti poljubim
Majka te prokartala
Oca li ti bećarskog
Ajd' u ocov...opanak
U dedin prusluk
Askurđela ti tvog

Da je hrana na vojvođanskom astalu vazda važila za svetinju, dokazuju i psovke koje se odnose upravo na najvažnije specijalitete Srema, Banata i Bačke. Izdvojili smo neke od njih:

Supu ti tvoju
Supu ti masnu
Naćve mu lebove
Lebac ti šunkin
Leb ti poljubim
Lebac ti se ogadio
Paprikaš ti tvoj
Kolač ti detinji
O, sirće ti kiselo
Sto mu futoških kupusa
Lonac mu njegov

Na kraju, prosto je neverovatno čega su se sve ondašnji ljudi dosetili kada su želeli da iskažu svoj bes prema nekom ko ih je tog momenta iznervirao. Pazite sad:

Čarape ti s početka i kraja
Rep ti fazanski
Turim ti masnu opiraču oko vrata
'bem ti čvorka tvoga
Id' u prištovo kolo
Id' u čakanac
Parom nek te nosi
Sikiricu ti tvoju
Suvu ti detelinu
Idi u kilenc
Vile te odnele
K'vrapcu
Ozeb'o po glavi

Budimo iskreni, kome od nas koji smo odrastali u vojvođanskoj ravnici baba nije bar jednom rekla, makar kad smo joj krali krofne iz vangle, ono čuveno: "Idi u du_e na vaŝar!"?

Izvor: mojnovisad.com

Pažljivo isplaniran budžet pred odlazak na letnji odmor, pomoći će vam da uživate u slobodnim danim bez brige da li ćete imati novca kada se "vratite u realnost" posle putovanja. Vinjete su mali trošak, ali ga ipak ne bi trebalo smetnuti sa uma jer su jedna od ključnih stavki ako putujete sopstvenim ili iznajmljenim vozilom.

Vinjete su one šarene nalepnice na vetrobranskom staklu automobila, ali su neke zemlje uvele elektronsku verziju. Naime, prema zvaničnoj definiciji, vinjeta je nalepnica za određenu zemlju (ili digitalni ekvivalent) koja predstavlja dokaz o plaćanju putarine zbog korišćenja mreže auto-puteva te zemlje. To vam, dakle, daje vam pravo da koristite auto-puteve sa naplatom putarine u određenom vremenskom periodu. Kupuju se na graničnim prelazima zemalja u kojoj su obavezne, na benzinskim pumpama ili prodajnim mestima blizu granice.

Vozači pri ulasku moraju nabaviti potrebnu vinjetu za svaku državu u kojoj su obavezne, budući da trenutno ne postoji univerzalna nalepnica, piše BIHAMK.

Vinjete u evropskim državama

Svaka zemlja određuje za koju vrstu puteva se koristi vinjeta, da li je to gradski put ili samo auto-put. Trenutno ovu obavezu plaćanja korišćenja auto-puta imaju vozači u Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj, Moldaviji, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji i Švajcarskoj.

Zanimljivo je napomenuti podatak da Nemačka ne naplaćuje korišćenje svojih auto-puteva.

Evo koliko koštaju vinjete u nekim evropskim državama:

Slovenija (7 dana - 16 evra, mesec dana - 32 evra)
Austrija (dnevna - 8,60 evra, 10 dana - 11,50 evra, 2 meseca - 28,90 evra)
Austrija tuneli - između 6,50 i 13,50 evra
Češka (10 dana - 12,50 evra, mjesečna - 17,50 evra)
Mađarska (10 dana - 8.000 forinti, mesec dana - 12.600 HUF)
Slovačka (10 dana - 12 evra, mesec dana - 17 eura)
Bugarska (7 dana - 8 evra, mesec dana 15 evra)
Vinjete se mogu kupiti i na godišnjem nivou, pa će vas u tom slučaju cena vinjete za krstarenje auto-putevima Austrije koštati oko 78 evra, Slovenija 95 evra, a Bugarske oko 34 evra. Ukoliko vas carinski službenici zateknu bez nalepnice, kazne su oko 50-60 evra.

Putarine

Obaveza plaćanja korišćenja državnih puteva datira još iz srednjeg veka. Danas se putarine plaćaju fizički na naplatnim stanicama, a sve više je zamenjuje sistem elektronske naplate. Takav sistem je uvela naša zemlja kroz jedinstveni TAG uređaja, koji su prihvatile i druge zemlje u regionu.

Izvor: blic.rs

Kada potrošač kupi proizvod na daljinu, izvan poslovnih prostorija trgovca, njemu Zakon o zaštiti potrošača garantuje pravo na odustajanje od kupovine u roku od dve nedelje.

Kupovina na daljinu se odnosi na situacije kada kupac ne može da vidi i isproba ono što pazari i ne može odmah da reaguje ako mu se roba ne sviđa. Pod ovim pojmom se podrazumeva i kada se kupuje preko interneta ili nabavlja proizvod pošto vas je trgovac nazvao telefonom sa namerom da sa vama zaključi ugovor ili kupi nešto na prezentaciji koju organizuje u restoranu, na plaži ili na drugom mestu koje nije trgovčeva poslovna prostorija, ili kada putujući trgovac "bane" na vrata i "uvali" neki proizvod.

Odustajanje od ugovora se vezuje za kajanje kupca koji se "zaleteo" i kupio nešto što mu se ne dopada i zato želi da ga vrati trgovcu.

- Na osnovu Zakona o zaštiti potrošača, kod kupoprodaje na daljinu potrošaču je zagarantovano pravo da odustane od ugovora u roku od 14 dana, bez navođenja razloga za odustajanje, što potrošač po pravilu čini putem obrasca koji je trgovac dužan da mu dostavi najkasnije sa robom. Kad bi potrošač u izjavi o odustajanju naveo razlog, trgovac bi mogao smatrati da on izjavljuje reklamaciju, što bi vodilo primeni potpuno drugih zakonskih pravila, koja za potrošača u ovoj situaciji nisu povoljna, a to je vođenje reklamacionog postupka - kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva".

On dalje navodi da je predmet reklamacije po pravilu saobraznost u kojem se potrošači žale da proizvod ne funkcioniše valjano, da ima neki skriveni nedostatak, da nema osobine koje se očekuju od proizvoda iste vrste, da nema naročite osobine koje je potrošač od prodavca izričito zahtevao da ih ima, da usluga uopšte nije pružena ili je cena pogrešno obračunata. Gavrilović objašnjava da odustajanje od kupovine nema nikakve veze sa reklamacijom, i nema nikakve veze sa saobraznošću.

- Odustajanje od kupovine ima veze sa pokajanjem potrošača zato što je, na primer, za sebe ili nekog sebi dragog kupio cipele koje su savršeno ispravne, ali su za broj veće ili manje, ili zato što se osobi za koju je majica kupljena ne sviđa njena boja ili natpis. Upravo zato što se kaje što je kupio proizvod koji mu ne odgovara, potrošač ne treba da piše razlog zbog kojeg odustaje od kupovine i zbog kojeg vraća proizvod prodavcu - objašnjava Gavrilović.

Korak po korak

- Popunjavanje i slanje obrasca za odustajanje od ugovora (ako obrazac nije poslao trgovac, što mu je obaveza, može se napisati svojeručna pisana izjava o odustanka od ugovora)

- Popunjeni obrazac, bez navođenja razloga za odustajanje od ugovora, potrošač mora da pošalje trgovcu najkasnije u roku od 14 dana računajući od dana kada je robu primio

- Potrošač mora trgovcu da vrati i samu robu, neoštećenu, a praksa pokazuje - i u originalnoj ambalaži u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak.

- Preporučuje se da se obrazac i roba pošalju kao dve odvojene pošiljke

Ništa bez fotografije

Kod slanja obrasca i robe trebalo bi uraditi sledeće: popunjen i potpisan obrazac fotografisati ili skenirati, obrazac poslati preporučenom poštom, a u dostavnici izričito napisati da se trgovcu šalje "obrazac" ili "pisana izjava" o odustanku od ugovora broj taj i taj povodom kupovine te i te robe. Dostavnica kao dokaz o slanju poštom se takođe fotografiše ili skenira.

Izvor: direktno.rs

Vrućina može da podstakne zabavne letnje aktivnosti, ali telo ne bi trebalo da bude previše vruće predugo, jer previše toplote može da naškodi zdravlju, prema američkim nacionalnim institutima za zdravlje.

Ako želite da se rahladite ne morate uvek da uključujete klimu.

Bez obzira da li ste bez struje, podnosite ekstremnu vrućinu ili pokušavate da uštedite novac, postoje načini da ostanete udobni bez veštačkog hlađenja.

Znojenje je prirodni sistem hlađenja tela, ali kada je nedovoljan, postoji povećan rizik od razvoja hipertermije izazvane toplotom – čiji znaci uključuju toplotne grčeve, toplotni edem i toplotni udar.

Toplota u kombinaciji sa visokom vlažnošću povećava ovaj zdravstveni rizik, jer nivoi zasićenja vazduha izazivaju nakupljanje znoja na koži, sprečavajući telo da se prirodno ohladi, piše Bi-Bi-Si, a prenosi N1 Zagreb.

Ostanite hidrirani

Kada ste vrući i crveni, hidratacija je prvi i najvažniji korak u hlađenju, rekao je Vendel Porter, profesor poljoprivrednog i biološkog inženjerstva na Univerzitetu Florida. Temperatura vode nije bitna jer će je telo zagrejati, dodao je on. Ako je telu vruće i treba da se ohladi, to ne može bez određene količine vlage, jer se telo hladi znojenjem.

Uzmite hladan tuš ili kadu

Hladan tuš ili kupka pomažu u hlađenju tela snižavanjem unutrašnje temperature, rekao je Porter. Za dodatnu hladnoću, probajte sapun od peperminta. Mentol u ulju peperminta aktivira moždane receptore koji vašem telu govore da je nešto što jedete ili osećate hladno.Pored toga, možete koristiti i hladne krpe za pranje na vratu ili zglobovima. Stavite hladnu krpu ili pakete leda na zglobove ili ih omotajte oko vrata da biste ohladili telo. Ove pulsne tačke su oblasti gde su krvni sudovi blizu kože, pa ćete se brže ohladiti.
Samo odmaranje u blizini ventilatora bi takođe snizilo telesnu temperaturu.

Zatvorite zavese ili roletne

Ako imate prozore koji gledaju na sunce od jutra do popodneva, zatvorite zavese ili roletne preko njih kako biste „sprečili da sunce uđe direktno u kuću i da je zagreje“, rekao je Porter.

Takođe možete postaviti zavese za zamračenje da biste izolovali prostoriju i smanjili porast temperature koji bi nastao tokom dana.

Ako uključite klima-uređaj, nemojte ga postavljati ispod 21 stepen da biste brže ohladili kuću, rekla je Samanta Hol, osnivač australijske kompanije za istraživanje dizajna koja pomaže u stvaranju zdravih, održivih zgrada.

„Samo radi duže da bi se dostigla ta temperatura i nastaviće se sve dok ne počnete da se osećate hladno i onda je teško da se balansirate“, dodala je ona. Umesto toga, održavajte temperaturu što je moguće višom dok je i dalje prijatno.

Spavajte u prozračnoj posteljini

Pamuk je jedan od materijala koji najviše diše, tako da pamučni čaršavi ili ćebad mogu pomoći da se ohladite tokom noći.

Što je manji broj pamučnih niti, to je prozračniji, rekao je Porter. To je zato što veći broj niti ima više tkanja po kvadratnom inču.

Uživajte u zamrznutim poslasticama

Poslednji i najslađi potencijalni način da se oslobodite osećaja vrućine je – sladoled. Ali nemojte preterivati sa šećerom ako ste pregrejani ili postoji opasnost od pregrevanja“, rekao je Porter.

„Šećer bi ubrzao vaš metabolizam i počeli biste da se osećate vruće iznutra“, rekao je. „Dakle, hladna poslastica bi mogla biti dobra, ali dodatni šećer možda nije.

Izvor: danas.rs

Napadi učenika na nastavnike postali su sve češći, a situacija je kulminirala u Osnovnoj školi “Jovan Dučić” na Novom Beogradu, kada je majka jednog đaka, nezadovoljna njegovom ocenom, napala nastavnicu biologije i nanela joj teške povrede. Prosvetni radnici u razgovoru za Nova.rs kažu da je porast nasilja prema njihovim kolegama posledica višedecenijskog devastiranja profesije, ali i ćutanja prosvetnih radnika, kao i da su potrebne korenite promene - zakona, ali i čitavog obrazovnog sistema, kako bi se stalo na put ovom problemu.

Aleksandru Stanković, nastavnicu muzičkog vaspitanja u Osnovnoj školi “Vasa Pelagić” u Beogradu u ponedeljak je verbalno i fizički napao učenik 6. razreda. Samo tri dana kasnije, majka učenika OŠ “Jovan Dučić” na Novom Beogradu pretukla je nastavnicu biologije jer je bila nezadovoljna dvojkom koju je zaključila njenom sinu. Počupala ju je za kosu, oborila na zemlju i lupala glavom o pod, uz pretnje da “će je zapamtiti”, “nigde više neće raditi”, da će “ubiti nju i porodicu” i ono što je najviše odjeknulo u javnosti – “ne znaš ti ko sam ja”.

Istog dana, učiteljicu koja predaje u OŠ “Sveti Sava” na Vračaru, napali su roditelji učenice. Otac devojčice je nastavnicu pljunuo i gurnuo, a zatim ju je majka čupala za kosu do te mere da ju je oborila na pod.

Svi se sećamo slučaja iz Tehničke škole u Trsteniku, kada je nastavnici izmaknuta stolica. Ovaj slučaj još nije dobio epilog, jer suđenje bivšem učeniku N.Ž. (18) nije ni počelo, nakon što se u decembru nije pojavio na pripremnom ročioštu.

Zapošljavanje dobrih pedagoga

Ovakve vesti posale su sve češće, a kako u razgovoru za Nova.rs kaže predsednica Sindikata obrazovanja Valentina Ilić, ovakve situacije su “produkt dvadesetogodišnjeg devastiranja profesije”.

“Postoje zakoni koji štite prava deteta, a mora da se promeni zakon koji bi štitio prosvetne radnike, a zahvaljujući kojem bi roditelji krivično odgovarali kod ovakvih napada. Pored drakonskih kazni, potrebna nam je i prevencija, u vidu pozitivnih primera iz prakse – da se u školama zapošljavaju dobri pedagozi, da napravimo ‘restart’ i vratimo se na početak. Ne smemo da dozvolimo da se nastavnici plaše”, kaže Ilić za Nova.rs

Prema njenim rečima, predlozi da se poveća prisustvo policije u školama ne mogu da urode plodom.

“Roditelji koji napadaju nastavnike vrlo su ostrašćeni i svesni šta rade, što znači da ako ih spreči policajac u školi, oni nastavnika mogu da napadnu i posle časova, ispred njegove kuće”, dodaje ona.

Nasilje pred zaključivanje ocena

Forum beogradskih gimnazija saoštio je da je “škola ukinuta”, te da je vreme da “đačke knjižice ostanu prazne, odeljenska veća neodržana, a ocene nezaključene”, a Aleksandar Markov ispred ove organizacije kaže za naš portal da su zaista potrebne korenite promene kako bi se ovakvi problemi rešili.

“Škola kakvu smo mi poznavali više ne postoji, ukinuta je, a za to smo krivi svi zajedno. Ako tvrdimo da su krivi samo đaci ili roditelji, skrivamo se i aboliramo odgovornost prosvetnih radnika, koja svakako postoji. Nastavnici dugo ćute i ne reaguju, preko problema se prelazi olako, pa čak se i preko najveće, majske tragedije prešlo olako, nema ozbiljnijih reakcija. Ako nasilje ne sankcionišete, onda predstavljate da je to normalno, da umesto argumenata i razgovora koristimo pesnice – takve primere imamo i kod funkcionera, u medijima, a plašim se da nemamo adekvatno rešenje”, kaže Markov.

On konstatuje da se verbalni napadi i pritisci na nastavnike dešavaju pred kraj školske godine, kada se zaključuju ocene.

“Roditelji projektuju ocenu, pa iskaljuju na nastavnicima frustracije kada njihovo dete tu ocenu ne može da ima. Nastavnici koji zaključe ocenu koja nije zadovoljavajuća za roditelje rizikuju da budu prebijeni, a ako počnu svima da zaključuju petice, onda ocenjivanje gubi smisao”, kaže Markov.

Sistem ocenjivanja

Prema njegovim rečima, ako je ocena okidač za nasilje, možda treba razmisliti o drugačijem sistemu, kakav se već sprovodi u svetu.

Kako kaže, u pitanju je eksterno ocenjivanje, koje u praksi izgleda tako što učenici nemaju klasične testove, već kvartalne ili polugodišnje testove koji bi bili isti za čitavu generaciju, a koje bi sastavljala, pa i ocenjivala posebna komisija.

Sagovornik našeg portala smatra da bi se tako sa nastavnika uklonio pritisak zbog ocena, jer u tom slučaju, oni ne bi donosili odluke o vrednovanju rada đaka.

“Nije dovoljno da šaljemo roditelje nasilnika u zatvore. Treći maj je bio prelomni momenat kada smo uvideli da ne postoji granica potonuća srpskog obrazovnog sistema”, kaže Markov.

On zaključuje da bi Ministarstvo prosvete moralo da se uključi i podrži nastavnike u tome da odlože zaključivanje ocena.

“Školska godina traje do 31. avgusta, ima vremena. Ministarstvo mora da stane iza našeg poziva, nastavnici moraju da znaju da imaju podršku kako bi se odazvali našem pozivu”, zaključuje Markov.

Izmene zakona na čekanju

Prosvetni sindikati dogovorili su, polovinom maja, sa Vladom da se promeni Krivični zakonik kako bi napad na prosvetare bio tretiran isto kao i napad na advokate, pa kažnjen i zatvorom. Ovaj dogovor postignut je nakon što je više hiljada nezadovoljnih prosvetnih radnika protestovalo ispred Skupštine, upravo povodom sve učestalijih napada na nastvanike. Međutim, do danas ta promena nije ispunjena.

Izvor: nova.rs

Sutra nas očekuje pretežno sunčano sa maksimalnim temperaturama od 29 do 32°C, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Posle podne na zapadu i jugozapadu uz lokalni razvoj oblačnosti ponegde sa kratkotrajnim pljuskom i grmljavinom, naveo je RHMZ u najavi.

Prolazni pljuskovi i grmljavine se ponovo očekuju u ponedeljak, 17. juna, u krajevima južno od Save i Dunava, dok će, kako navodi RHMZ, od utorka, 18. juna u celoj Srbiji biti pretežno sunčano i vrlo toplo sa dnevnim maksimumima od 31 do 35°C.

Oko 20. juna temperatura će biti malo iznad 35 stepeni. U urbanim sredinama tropske noći, upozorio je RHMZ.

U utorak, 18. juna, u celoj zemlji će biti na snazi žuti meteo-alarm zbog ekstremno visokih temperatura.

Za razliku od ljudi, mačke plaču bez suza.

Ljudi su stvorenja koja plaču kada ih nešto boli ili kada su nesrećni. Relativno je lako zaključiti šta druga osoba oseća kada je vidimo kako plače i suze joj teku niz lice.

Ako ste se ikada zapitali da li vaša mačka plače kada je tužna ili joj se nešto ne sviđa – odgovor je da.

Međutim, mačke ne plaču kao ljudi, što znači da nećete primetiti suze na njihovim obrazima. Nedostatak suza ih ne sprečava da glasno izraze tugu ili bol.

Konsultant za ponašanje mačaka, Linda Hol, objasnila je zašto i kada mačke plaču i kako im pomoći da se osećaju bolje, piše „Daily Paws“.

Mačke plaču bez suza, ali mogu da budu glasne

Iako mačji plač ne uključuje suze, zapravo ćete brzo znati kada se to dešava jer će mačka pokazati promene u ponašanju, koje uključuju stvaranje glasnih zvukova. U slučaju da mačka oseća fizički ili psihički bol, njen glas će trajati duže i imati drugačiju frekvenciju od uobičajene.

Savetnik naglašava da mačka tugu ispoljava na više načina, osim što pravi glasne zvukove. Moguće je da će se vaša tužna mačka manje tresti, jesti i kretati, više se skrivati i spavati, menjati svoje navike negovanja i možda biti agresivnija.

Da biste na vreme uočili ove probleme, svakog meseca pregledajte mačku od glave do pete. Ako je nešto zaboli, moguće je da će vam na to ukazati dok je pregledate jer ćete sigurno dodirnuti povređeno mesto.

Mačke mjaukanjem komuniciraju sa nama

Mačke međusobno komuniciraju putem mirisa, dodira i govora tela. Mjaukanje je rezervisano za ljude, a različite vrste mjaukanja bi trebalo da nam prenesu različite poruke. Ako primetite promenu u mjaukanju vaše mačke, to može biti anksioznost, žalost, kognitivna bolest, artritis ili neko drugo zdravstveno stanje.

Anksioznost kod mačaka može biti povezana sa strahom od odvajanja, što se najbolje vidi ako postavite kameru u kuću i snimite mačku kako plače dok je sama.

Takođe je moguće da je mačka uznemirena zbog neke velike promene u vašem domaćinstvu, kao što je dolazak novog člana porodice (čoveka ili životinje) ili preseljenje na novo mesto.

Da, mačke mogu oplakivati ljude i kućne ljubimce sa kojima su bile povezane. Ako je neko ko je provodio mnogo vremena sa vašom mačkom nedavno preminuo, pazite na ponašanje vaše mačke. Možda ćete primetiti znake žalosti, uključujući glasan plač.

Ako imate mačku stariju od deset godina, moguće je da je počela da razvija demencija i artritis. Mačke sa demencijom su posebno ranjive noću jer postaju zbunjene i izgubljene, glasno plačući da im ljudi pomognu.

Procenjuje se da preko 95 odsto starijih mačaka ima artritis koji im izaziva bol. Mačka sa artritisom će teže skakati, izbegavati stepenice i kretati se drugačije nego ranije, prenosi Index.hr.

Budite puni razumevanja i družite se sa mačkom

Ako primetite da je vaša mačka počela da plače, prvo je odnesite veterinaru da biste se uverili da nije zdravstveni problem. Ako je to slučaj, veterinar će se pozabaviti njenom tugom. Ali ako je sve u redu sa njenim zdravljem, uradite ono što biste radili da je to vaš ljudski prijatelj. Družite se sa mačkom.

Posvetite svojoj tužnoj mački puno pažnje, dajte joj stvari koje najviše voli – svoje vreme i njene omiljene poslastice ili igračke. Zapamtite da mačke komuniciraju mirisom, pa im dozvolite da uvek imaju nešto u blizini što će mirisati na vas. To će je smiriti.

Izvor: n1info.rs

Konjički klub Vojvođanin, danas od 15 časova, na Gradskom hipodromu u Somboru organizuje treći konjički dan ove esezone. Kako se navodi u pozivu organizatora, na programu će biti deset kasačkih trka, od kojih je glavna „Probni Derby“. Sve trke su u dužini od 2.2 kilimetra, nagradni fond se kreće od 100 do 180 hiljada dinara.

Više informacija o trkama možete pročitati u Propozicijama takmičenja. Predstavnici somborskog kluba uputili su poziv svim našim sugrađanima da dođu na hipodrom u što većem broju kako bi mogli uživati u čarima konjičkog sporta !

Izvor: somborsport.org