Sombor.info

Zahvalјujući saradnji Grada Sombora i JVP „Vode Vojvodine“ Sombor je dobio novu oazu za pecaroše, ali i sve ostale lјubitelјe prirode. Reč je o novih 50 molova na obali Velikog bačkog kanala, koji su pre svega namenjeni za sportsko – rekreativni ribolov.

Novu pecarošku oazu danas je obišao član Gradskog veća Sava Dojić, zajedno sa predstavnicima USR „MAGIC FISH“, koji su istakli da Sombor sada ima odlične uslove da bude domaćin i organizator takmičenja u sportskom ribolovu, te da je u planu da prvo zvanično takmičenje ovde bude Prvenstvo Vojvodine.

Molovi su dužine 2m i širine 1,5m, na međusobnoj udalјenosti od 10m, što pogoduje organizaciji lokalnih, prijatelјskih i takmičenja na najvišim nivoima, poput pokrajinskih i državnih prvenstava. Grad je finansirao izgradnju 26 molova, sa 1.800.000 dinara.

Novi molovi nalaze se levo od starog Žarkovačkog železničkog mosta ka Sedmoj upravi i otvorena su pecaroška mesta za rekreativne ribolovce, kao i sve lјubitenje prirode.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 138. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 13 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće donelo je Odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji Grada Sombora. Ova Odluka doneta je radi usklađivanja sa Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravlјanju vanrednim situacijama i odredbama Zakona o dobrovolјnom vatrogastvu. Odlukom o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite se definišu načela zaštite i spasavanja, subjekti i snage sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravlјanja vanrednim situacijama na teritoriji Grada Sombora, kao i njihove nadležnosti. Takođe, odredbama ove Odluke utvrđuju se nadležnosti gradskog Štaba za vanredne situacije, pojam i mere Civilne zaštite, poverenici Civilne zaštite, jedinice civilne zaštite, funkcionosanje civilne zaštite u ratnom i vanrednom stanju i finansiranje sistema zaštite i spasavanja. Odlukom je regulisan i status Dobrovolјnog vatrogasnog društva, a sve u cilјu usklađivanja sa odredbama Zakona o dobrovolјnom vatrogastvu.

Gradsko veće prihvatilo je i nastavak učešća Sombora na festivalu „Srbija u ritmu Evrope“, najvećoj manifestaciji za decu i mlade u Srbiji. Manifestacija je osmišlјena u skladu sa Evropskom povelјom o učešću mladih u životu na lokalnom i regionalnom nivou, Belom knjigom EU o mladima, Nacionalnom strategijom za mlade Republike Srbije i Akcionim planom politike za mlade u Vojvodini. Kao i prethodnih godina, predstavnici Grada Sombora biće odabrani na audiciji, nakon čega će se pripremati za učešće na finalnom koncertu i predstavlјanje Sombora, kao i jedne od zemalјa Evrope koja im bude dodelјena od strane organizacije manifestacije „Srbija u ritmu Evrope”, te će imati priliku da steknu jedinstveno iskustvo pripreme i nastupa u živom prenosu na televizijskom programu. Finalni koncert će se održati u Zrenjaninu, gradu koji je 2022. godine bio pobednik manifestacije.

Članovi Gradskog veća prihvatili su ponudu JKP „Zelenilo“ za održavanje urbanog mobilijara i dečijih igrališta u gradu i naselјenim mestima za 2023. godinu, kao i ponudu i plan radova JKP „Prostor“ za uređenje i održavanje javnih površina u naselјenim mestima za 2023. godinu.

Na današnjoj sednici Gradsko veće prihvatilo je i predlog za utvrđivanje Programa rada i plana realizacije školskog sporta Sportskog saveza grada Sombora za 2023. godinu. Grad će nastavisi finansiranje programa poput besplatne školice sporta, rekreacije za žene, školskog sporta, a takođe i organizaciju sportskih takmičenja, promocije sporta, suplementaciju sportista grada Sombora, a za realizaciju će se pobrinuti gradski Sportski savez.

Konferencija „Inovacije u turizmu“ коју organizuje Inovacioni biznis centar Zlatibor u saradanji sa Opštinom Čajetina Turističkom organizacijom Zlatibor održaće se 27. i 28. januara.

Dvodnevno okupljanje predstavnika iz oblasti turizma, lokalnih turističkih agencija, turističke privrede,  marketinga, ugostiteljstva skoncentrisaće se na inovacije u oblasti ponude, objekata i načina usluživanja.Uvod u konferenciju biće prezentacija postavke sa odabranim inovatnim projektima u Evropi koja će biti upriličena u prostorijama IBC Zlatibor.

Temaska celina koje se tiče inovacija ponude baviće se upravljanjem destinacijama čime se ističe neophodnost strategijskog pristupa turističkoj ponudi sa težištem na planiranje, integrisanu ponudu i osvrtom na potencijal u razvoju, kulturni turizam, seoski, eko turizam i glamping samo su deo široke oblasti koja se tiče novih destinacija, a govoriće se i o inovacijama u oblasti gastronomije .

Konferencija će posebnu pažnju posvetiti i obučavanju kadrova i pristupima upravljanja ljudskim resursima u cilju održavanja inovativne ponude.

Predstavljanje primera dobre prakse i uspešnih projekata u razvoju pružiće mogućnost za interaktivnu razmenu zaključaka, mišljenja i ideja.

Pozivamo sve zainteresovane da zauzmu učešće na konferenciji  i prijava je besplatna, a broj mesta je ograničen, prijave se vrše putem linka https://forms.gle/v9JTYriNA4DXWyJC8

Prijava treba da glasi:

1. Ime I prezime
2. Organizacija odakle dolazite
3. Kontakt telefon

Agendu možete pogledati na sledećem linku KLIKNI OVDE.

Pitanja i detaljnije informacije moguće je dobiti i u prostorijama IBC Zlatibor , takođe i putem mail-a.

Nikada Somborci nisu prestajali da se diče svojim statusom grada, koji su uz plaćanje tadašnjih ogromnih 150.000 zlatnih rajnskih forinti svojoj, do tada graničarskoj i militarnoj varoši ishodovali od aktuelne austrijske nadvojvotkinje i ugarske kralјice Marije Terezije.

Ipak, imali su svojevrsno zatišje u obeležavanju ovog poduhvata, koji je gotovo dva veka proslavlјan kao Dan grada. Kada je socijalistički sistem društvenog uređenja otišao u ropotarnicu istorije, vratio se i 17. februar, kao Dan grada, podsećajući da je upravo na taj dan davne 1749. godine omalena imperatorka Svetog rimskog carstva stavila svoje insignije na elibertacionu povelјu kojim je Sombor proglašen za slobodni kralјevski grad.

Ovim potezom donekle je umanjen značaj, do tada najvažnijeg varoškog praznika, 21. oktobra, kao podsećanja na oslobođenje od fašizma 1944. godine, pa su zaslužni građani somborski od to doba mogli da računaju da će njihovi sugrađani imati dve prilike da im se priznanjima oduže. Tako je, pored Oktobarske nagrade, koja je ujedno bila i jedina tokom perioda jednopartijskog sistema, u rang najvišeg gradskog priznanja stala i Povelјa grada Sombora, koja je se dodelјuje upravo 17. februara, na zvanični Dan grada. Tim povodom, ovih dana je Komisija za sprovođenje postupka za utvrđivanje javnih priznanja raspisala javni poziv za dodelu „Povelјe grada Sombora“, koja se dodelјuje pojedincu kao posebno priznanje za dostignuća u prethodnoj godini.

Od sportista do humanitaraca
Prošle, 2022. godine laureat najprestižnijeg gradskog priznanja je bio košarkaški as Nikola Jokić, dok je godinu pre toga, kao izuzetak, dobitnik ovog priznanja bila gradska organizacija Crvenog krsta. Grad je na taj način iskazao zahvalnosti za nesebičan angažman svih zaposlenih i volontera ove humanitarne organizacije tokom pandemije koronavirusa, ali i brojnih izazova nastalih usled višegodišnje migrantske krize.

Predloge za dodelu „Povelјe grada Sombora“ mogu podneti pojedinci, grupe građana i institucije, prijavom na javni poziv pri čemu se predlozi podnose Komisiji u pisanoj formi sa obrazloženjem koje sadrži biografske podatke o kandidatu i rezultate rada kandidata. Zatim se vrednuju rezultati u oblastima nauke, kulture i umetnosti, odnosno svih vidova stvaralaštva. Oblasti u kojima su se pojedinci isticali svojim rezultatima mogu biti planiranje i uređenje prostora i naselјa, arhitekture i graditelјstva, unapređenja i zaštite životne sredine, prosvete i razvoja školstva, sporta i postignutih sportskih rezultata, zdravstva i zdravstvene zaštite, socijalnog i humanitarnog rada, kao i privrednog razvoja i drugih oblasti od značaja za sam grad.

Rok za podnošenje kanidatura je 27. januar, a predlozi se mogu predati lično u Uslužnom centru Gradske uprave grada Sombora, ili putem pošte na adresu: Trg Cara Uroša 1. Odelјenje za društvene delatnosti, Komisija za sprovođenje postupka za utvrđivanje predloga za dodelu povelјe i nagrade, 25101 Sombor, u zatvorenoj koverti, sa naznakom „Predlog za Povelјu grada Sombora – ne otvarati“.

 Izvor: Dnevnik.rs

Kućni ljubimci osim što nam pružaju ljubav i čine naš život bogatijim, imaju i brojne benefite na razvoj dece. Naime, neka istraživanja su pokazala da deca koja odrastaju uz kućne ljubimce imaju priliku da mnogo više razviju svoju emocionalnu inteligenciju.

Emocionalna inteligencija (EQ) podrazumeva skup sposobnosti koje nam pomažu da identifikujemo svoje i tuđe emocije, i da te informacije koristimo u snalaženju i odnosima prema drugim ljudima. Ova vrsta inteligencije razvija empatiju, koja nam pomaže da bolje razumemo osećanja drugih ljudi i samim tim predvidimo njihovo ponašanje.

Suživot sa kućnim ljubimcima deci pomaže da identifikuju, procene i regulišu emocije, što dalje pomaže u formiranju odnosa sa ljudima oko sebe i brigu o drugima. Što je emocionalna inteligencija razvijenija, lakše se formiraju čvrste veze sa drugim ljudima i bolje se tumači svet oko nas, što olakšava postizanje raznih ciljeva u životu. Emocionalna inteligencija se razvija sa detetom kako ono raste, a kućni ljubimac, mali ili veliki, psi, mačke, pa čak i sitne životinje, pospešuju taj razvoj na više različitih načina.

Uče decu da razmišljaju o drugima

Deca su po svojoj prirodi fokusirana na sebe i svoje potrebe, pa im briga o kućnom ljubimcu pomaže da uvide i tuđe potrebe.

Briga o drugom živom biću je velika odgovornost i deca kroz nju uče o potrebama svojih ljubimaca. Bilo da je u pitanju pas, mačka, papagaj ili hrčak, potrebno je hraniti i čistiti životinje. Čak i najmanji zadaci kao što je npr. briga da pas ima u činiji uvek sveže vode, razvija empatiju kod dece.

Briga o drugom živom biću ih uči da i životinje i drugi ljudi imaju svoje potrebe i uči ih da prepoznaju te potrebe kod drugih.

Uče decu komunikaciji

Komunikacija sa ljubimicima je neverbalnog tipa, ali često zaboravljamo je komunikacija među ljudima takođe većim delom neverbalna. U međuljudskim odnosima, mi se dobrim delom oslanjamo na neverbalne znakove, facijalne ekspresije, jezik tela i gestikulacije, kojim dopunjavamo ono što je verbalno izrečeno.

Kroz brigu o ljubimcima deca prepoznaju važnost ovog vida komunikacije i uče da identifikuju emocije i potrebe kroz govor tela, kao što je npr. mahanje repom kod pasa ili spuštene uši kod mačaka. Neverbalna komunikacija je nešto što se uči, a ne nešto sa čim se rađamo.

Uče decu odgovornosti

Koji god ljubimac da je u pitanju mali ili veliki, on zahteva odgovornost. Deca od najranijeg uzrasta uče kroz brigu o ljubimcima da budu odgovorni.

Od jednostavnijih zadataka, kao što je sipanje hrane i vode u činije, do komplikovanijih kao što je održavanje higijene ljubimca, svaki zadatak zahteva, da se dete seti svaki dan da ga obavi, čak iako mu nekim danima nije do toga. Kroz ovo, dete od malih nogu do starije dobi, od jednostavnijih do kompikovanijih zadataka, uči da brine o svom ljubimcu.

Osećaj odgovornosti im pomaže i u društvenom životu, u odnosima prema drugim ljudima i odnosu prema školi i drugim obavezama.

Uče decu kontroli sopstvenih emocija

Kada se npr. ljubimac uznemiri ili uplaši usled jake buke, dete mora da nauči da kontroliše svoje ponašanje kako bi mu pomoglo da nežnije mazi ljubimca ili da mu priča nežnijim tonom kako bi ga utešilo, što detetu pomaže da shvati da njegovo ili njeno ponašanje i postupci utiču na druge.

Kućni ljubimci smanjuju stres kod dece

Nekada je deci dovoljno da ih njihovi ljubimci samo saslušaju. Ljubimci ih neće osuđivati kada sa njima podele svoje tajne.

Za decu koja razvijaju svoju emocionalnu inteligenciju, prisustvo ljubimca je i zato izvor zdrave i stabilne veze. Kako dete raste i susreće se sa sve više faktora stresa u svom okruženju, ljubimac kao stabilni faktor u dečjem životu pomaže da dete nađe orijentir za svoje emocije. Životinje tako pružaju posebnu emotivnu podršku i pomažu u smanjenju stresa.

Pomažu da deca razviju samopouzdanje

Briga o drugom živom biću predstavlja važnu obavezu, koja deci pruža osećaj ispunjenosti i podiže nivo samopouzdanja.

Kroz brigu o ljubimcu, deca razvijaju svoje sposobnosti, koje im pomažu da više brinu i sami o sebi, što sve doprinosi razvoju samostalnosti kod dece.

Imaju ulogu u dečijem razumevanju ciklusa života

Priča o rađanju i umiranju živih bića sa decom može biti teška za roditelje. Učenje o ovome kroz život ljubimaca može da bude lakše za obe strane.

Iako je saznanje o smrti ljubimca teško i bolno, ono je važno životno iskustvo, jer nas o uči o činjenicama života. Takođe, priča o rađanju i nastanku života može biti mnogo jednostavnija kroz primer ljubimca i prikladnija za decu. Život ljubimca, njegovo rađanje, razmnožavanje i umiranje, pruža roditeljima dobru priliku da razgovaraju sa decom o ovim osetljivim temema i da pokažu deci kako da se nose i sa srećnim i sa tužnim emocijama.

Činjenica je da se emocionalna inteligencija razvija kroz ceo život, ali sazrevanje je najbrže u dobu adolescencije. Nije iznenađujuće da emotivne veštine i mehanizmi koje naučimo u mladosti ostaju kao fundamentalni mehanizmi ključni do kraja života.

Bilo da dete zaista brine samo o ljubimcu ili ne, ono svakako uči od njega, pa ljubimac predstavlja zaista efikasan katalizator razvoja emocionalne inteligencije. Što više razvijamo ovaj vid inteligencije, to bolje komuniciramo, borimo se sa stresom, navigavamo konflikte i održavamo veze sa drugima. Zbog toga ljubimci mogu da budu dragoceni u našem razvoju i da nas nauče puno toga ključnog za ceo život od malena.

Izvor: n1info.rs

Takmičenje u pravljenju čvaraka i zabavni program Čvarak fest, održaće se 4. februara u Sivcu.
Kako se navodi na Fejsbuk stranici Turističke organizacije Kula, takmičare očekuje bogat nagradni fond, a posetioce zabavni program uz degustaciju i prodaju vrhunskih vojvođanskih čvaraka i suhomesnatih proizvoda.

Takmičari plaćaju kotizaciju u iznosu od 2.000 dinara, a dobijaju 20 kilograma slanine za spremanje specijaliteta.

Organizatori festivala su i ove godine opština Kula, TO Kula i MZ Sivac.

Neverovatnih 70 procenata ljudi kaže da su iskusili osećaj da su zaspali kada su konačno zaspali, ali malo njih razume šta je to i zašto se to dešava.

Bezopasan i relativno uobičajen osećaj poznat je kao hipnični trzaj ili početak sna. To se dešava kada telo doživi iznenadne kontrakcije mišića, slično kao kada skoči kada je uplašeno.

Istraživači zapravo ne znaju sa sigurnošću šta uzrokuje hipničke trzaje, ali imaju nekoliko teorija.

„Istraživači sumnjaju da kada zaspimo, ponekad dođe do sloma između nerava u retikularnom moždanom stablu, što stvara odgovor koji dovodi do hipničnog trzanja“, piše Sleep Foundation.

„Na primer, može se desiti da kada se vaši mišići potpuno opuste, iako je to normalan deo uspavljivanja, vaš mozak pogrešno pretpostavlja da zapravo padate i reaguje trzajima mišića. Takođe je moguće da su hipnični trzaji fizički reakcija na slike poput snova koje ih prate“, objašnjavaju oni, piše IndexHR.

Stručnjaci za spavanje sugerišu da prekomerna konzumacija kofeina, konzumacija stimulansa, snažna vežba pre spavanja, emocionalni stres i nedostatak sna mogu povećati verovatnoću hipničkih trzaja.

Do kraja godine mogao bi da zaživi sporazum po kojem bi građani EU i zemalja Zapadnog Balkana plaćali iste cene rominga kao u svojim nacionalnim tarifama, navodi N1 Zagreb.

„Možda do kraja godine zaživi taj roming u kojem bi građani EU i zemalja Zapadnog Balkana plaćali iste cene kao u njihovoj nacionalnoj tarifi“, rekao je za N1 Zagreb hrvatski narodni poslanik Bojan Glavašević.

Tačka o kojoj se razgovaralo na Komitetu za evropske poslove su, prema njegovim rečima – izveštaji premijera sa sastanaka Evropskog saveta prošle godine.

„U tom izveštaju, između ostalog, piše da je sa teleoperaterima na nivou Evropskog saveta postignut dogovor da stvar bude pokrenuta ove godine“, potvrdio je Glavašević.

Ovaj sporazum bi, kako se navodi, obuhvatio sve zemlje Zapadnog Balkana koje su trenutno u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, uključujući Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju…

„To je dobra poruka tim zemljama, podsticaj za dalje reforme, koje će pratiti dalje koristi“, ocenio je Glavašević.

Međunarodni turnir u ženskom boksu „Kup nacija“ po 12. put okupio je takmičarke ove plemenite veštine u Sombor.

Ove godine na turniru će se boriti 108 takmičarki iz 14 zemalјa: Alžira, Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Belorusije, Hrvatske, Engleske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Kazahstana, Holandije, Rumunije, Srbije i Slovačke.
Reprezentacija Srbije predstaviće se sa 25 takmičarki od kojih četiri dolaze iz Bokserskog kluba Sombor.

12. „Kup nacija“ je danas u Gradskoj hali „Mostonga“ svečano otvoren, a prisutne su pozdravili direktor Bokserskog kluba Sombor Slobodan Stanić, generalni sekretar Sportskog saveza Vojvodine Mladen Stojšić, kao i članica Gradskog veća za oblast omladine, dece, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović koja je zvanično označila početak takmičenja.

„Kup nacija“, nalazi se u „A“ kalendaru Svetske bokserske federacije, a takmičenje se održava u organizaciji Bokserskog kluba „Sombor“, Grada Sombora i uz podršku Bokserskog saveza Srbije.

Nadmetanje će trajati sve do nedelјe, 22. januara, za kada su zakazane finalne borbe.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od 31. decembra prošle godine do 15. januara ove godine, tokom akcije pojačane kontrole koja je sprovedena u cilјu očuvanja bezbednosti saobraćaja tokom praznika, kontrolisali su više od 145.000 vozila i otkrili ukupno 39.401 prekršaj

Iz saobraćaja su isklјučena 2.622 vozača koji su upravlјali vozilom pod dejstvom alkohola i 135 vozača koji su upravlјali vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

U službenim prostorijama policije zadržana su 462 vozača koji su upravlјali vozilom sa više od 1,20 promila alkohola u organizmu, a čak 105 vozača upravlјalo je vozilom u stanju potpune alkoholisanosti, sa više od 2 promila alkohola u organizmu.

Osim navedenih prekršaja, 504 vozača sankcionisana su zbog nepropisnog preticanja, 1.618 vozača zbog nepropisnog korišćenja mobilnog telefona za vreme vožnje, 5.232 vozača, odnosno putnika zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa i čak 17.058 vozača zbog prekoračenja dozvolјene brzine kretanja vozila.

Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava da je od početka 2023. godine u saobraćajnim nezgodama poginulo 12 osoba i povređeno 335 učesnika u saobraćaju i ujedno apeluje na sve učesnike u saobraćaju da poštovanjem propisa i odgovornim ponašanjem daju doprinos unapređenju bezbednosti saobraćaja na putevima.