Ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je da će to ministarstvo ući u projekat reforme primarne zdravstvene zaštite, tako što će videti sa ekonomistima koliko pacijenata jedna zdravstvena stanica mora da ima da bi "bila isplativa". Ako se samo na ekonomskim osnovama spoje zdravstvene stanice, u manjim mestima bi ljudi mogli da ostanu bez državnih ambulanti, upozorava struka. Pitaju se i da li to otvara prostor da državne zamene privatni domovi zdravlja.
U okviru reforme zdravstvenog sistema, postoji tzv. institucionalno spajanje koje podrazumeva da se zbog viška kapaciteta i malog broja stanovnika, od više zdravstvenih ustanova napravi jedna. Postavlja se pitanje kakvu će onda zdravstvenu uslugu dobijati ljudi koji žive u tim mestima, i da li će zbog toga morati fizički da putuju u susedni grad.
“Skoro sam bila u Bojniku gde imate osam sela sa ukupno 206 stanovnika. S druge strane imate jedno selo koje ima tri hiljade stanovnika. Naravno da treba doći i do tih 206 ljudi. Videćemo da preko novog kredita svetske banke nabavimo pokretne ambulante”, kaže ministarka zdravlja Danica Grujučić.
Ministarka zdravlja je rekla da „ne treba bežati od integracije privatne zdravstvene zaštite, koja ima sigurno mesto u čitavom sistemu“, ali da se to neće dogoditi dok ne bude dobro organizovana državna zdravstvena zaštita.
Pneumofiziolog Aleksandar Radojević pre tri godine napustio je posao u bolnici u Čačku i otvorio privatnu ambulantu.
Kako je objasnio za N1, kaže da je neostvarljiva zamisao da se prebrajaju pacijenti, lekovi i lekari po ordinacijama, kako bi se videlo, kako je objasnio, “koliko i ko prepisuje tableta”.
“Lekari u opštoj praksi i sada rade u nemogućim uslovima. Oni imaju sistem kapitacije na osnovu kojeg se već broje usluge, tablete i ostalo. I na osnovu toga im se i kroji plata. Dakle, to je razlog zbog kojeg lekari neće da rade ni u provinciji ni u ambulantama, a ne zbog toga jer im se gadi provincija u Srbiji”, objašnjava Radojević.
Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kaže za N1 da je zamisao velikih farmacetskih kuća i onih kompanija koje dolaze sa zapada, da se u Srbiji sve privatizuje. I naglašava da je zdravstvo jako skupo, da će se u njemu uzimati veliki novac, ali da nema nikakvog razloga da se privatizuje.
“Ovo je osmi, deseti, petnaesti kredit ili bespovratna pomoć koja se dobija od EU i Evropske banke koja služi za reformu zdravstvenog sistema. Svi ti novci su otišli u privatne džepove. Ni dan danas nemamo informatički tim pri ministarstvu zdravlja. I dalje ne funkcionišu niti elektronski dosije ni elektronski karton”, rekao je Panić za N1.
Prema istraživanju BIRN-a, ugovor o izradi masterplana za reformu zdravstva bio je vredan 825.000 evra, a zaključen je 2019. godine. Trajanje ugovora je bilo dvanaest meseci, što znači da je za optimizaciju zdravstvene mreže svakog meseca izdvajano skoro 70.000 evra. A posao je poveren stranom konzorcijumu.
Izvor: n1info.rs
