Sombor.info

U Kuli se juče dogodila saobraćajna nezgoda, u kojoj je vozač putničkog vozila na pešačkom prelazu naleteo na trinaestogodišnju devojčicu, a zatim pobegao. Protiv njega će biti podneta krivična prijava nadležnom tužilaštvu, prenosi RTS.

Iz Policijske uprave u Somboru rečeno je da je devojčica zadobila lake telesne povrede.

Vozač (68) je brzom intervencijom identifikovan. Proverom je utvrđeno da su na vozilu "fiat" korišćene falsifikovane registarske tablice.

Vozač se tereti za ugrožavanje javnog saobraćaja, nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi i falsifikovanje isprave.

Dogradnja, adaptacija i rekonstrukcija fiskulturne sale Srednje tehničke škole u Somboru u punom je jeku. Nakon što je u potpunosti uklonjen deo objekta koji je bio izgrađen od azbestno – cementnih ploča, u toku je izgradnja fiskulturne sale sa svlačionicama, prostorijom za nastavnika i prostorija gde će se nalaziti sanitarni čvorovi, a u planu je da se postojeći suterenski deo rekonstruiše i adaptira tako da će se ovde nalaziti teretana i ostava za školsku opremu. Novi objekat fiskulturne sale biće povezan hodnikom sa centralnom školskom zgradom.

Radove na rekonstrukciji fiskulturne sale obišao je danas gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, zajedno sa stručnim saradnicima i rukovodstvom škole. Gradonačelnik je istakao da će zahvalјujući saradnji grada i Pokrajine uskoro biti rešen višegodišnji problem, te da će učenici ove škole uskoro dobiti adekvatne uslove za časove fizičke kulture.

„Nastavlјamo sa infrastrukturnim radovima i u 2023. godini, što je svakako pokazatelј razvoja jednog grada. Nalazimo se u Srednjoj tehničkoj školi koja ove godine obeležava i jedan veliki jubilej – 140 godina postojanja i moram da naglasim da ova škola obrazuje profile koji su potrebni našem gradu i jedan dobar model dualnog obrazovanja je upravo ovde u Srednjoj tehničkoj školi. Raduje me što radovi na izgradnji nove sale napreduju veoma dobro i što će biti završeni u predviđenom roku. Problem koji je star više godina i sala koja nije bila godinama korišćena u 2023. godini dobiće jedan lep i moderan izgled. Kompletnu izgradnju finansirali su Grad Sombor i Uprava za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine i vrednost radova iznosi oko 76 miliona dinara. Mi nastavlјamo dalјe sa velikim infrastrukturnim projektima u ovoj godini, a sve u cilјu kako bi pre svega naša deca, naši mladi imali adekvatne uslove u obrazovanju i u bavlјenju sportom“ poručio je gradonačelnik Ratković.

Zavičajno udruženje Srba "Korijeni" u saradnji sa Sportskim savezom i pod pokroviteljstvom Grada Sombora, organizovali su jubilarno, deseto plivanje za Časni krst.

Na gradskom kupalištu "Štrand" učesnici su plivali u kanalu 33 metra.

Ove godine prijavilo se više od 50 učesnika, a prvi do krsta doplivao je Aleksa Duduković.

Izvor: RTV

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru zaplenili su oko kilogram amfetamina i po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Somboru, uhapsili S. V. (44) iz Crvenke zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Policija je pretresom kuće osumnjičenog pronašla pet paketa sa amfetaminom, kao i vagu za precizno merenje.

S. V. je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden višem javnom tužiocu u Somboru.

Izvor: Blic.rs

Policija u Kuli trazi vozilo Fiat plave boje koje je udarilo dete u Kuli u ul. Veljka Vlahovića na pešačkom prelazu u blizini OŠ "Isa Bajić".

Ukoliko neko ima bilo kakve informacije neka javi najbližoj policijskoj stanici ili telefonom na 192.

Prema poreklu imena Iskra, njegovo preneseno značenje može da se posmatra kao – „ona koja je sjajna“; „ona koja je puna energije“; „ona koja obasjava svetlošću i toplinom“; „ona koja svakom greje srce i dušu“; „ona koja ima i spoljnu i unutrašnju lepotu“; „vatrena“; „tajanstvena“, ali i „ona koja daje radost“; „ona koja donosi bolju budućnost“; „radosnica“; „srećnica“.

Pretpostavlja se da je vlastito ime Iskra poreklom od reči „iskra“ koja pak na slavenskim jezicima označava vatru; žar; „varnicu“ koja se stvara kada se vatra zapali.

Od davnina postoje verovanja da „varnice“ koje se stvaraju prilikom sagorevanja drveta u vatri, koje „iskriče“, nose neka bolja vremena i nova radovanja, bogatstvo, bolje zdravlje i dobar život i budućnost.

Ovo je jedno od retkih ženskih imena koje nema nadimak.

Izvor: blic.rs

Trebam li posetiti lekara? To je pitanje koje mnogi ljudi često postavljaju kada dožive neku promenu ili neobičan simptom, a ne znaju je li to nešto prolazno ili mnogo ozbiljnije.

Ali teška stanja ili nezgode nisu jedini razlozi za posetu lekaru, prenosi Methodist. Zapravo, prema poslednjim podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, najčešći razlog odlaska lekaru 2022. godine bio je kašalj, prenosi N1 Hrvatska.

Bez obzira na to kakva je vaša situacija, lekari naglašavaju da za većinu zdravstvenih stanja rano otkrivanje dovodi do boljih ishoda.

Usput su nabrojili i nekoliko promena na telu koje pokazuju da je vreme da odete lekaru jer mogu ukazivati na neku ozbiljniju pojavu koja zahteva lečenje, odnosno terapiju.

To su:

povišena temperatura koja duže vreme ne prolazi
kašalj koji traje duže od 14 dana
bolovi u grudima
kratkoća daha
neobjašnjiv gubitak kilograma
probavne smetnje
bleskanje pred očima
nagli gubitak pamćenja
neočekivani simptomi nakon operativnog zahvata ili uzimanja lekova.

Sve su to simptomi koje većina ljudi ignoriše, a često su indikacija da postoji određeni zdravstveni problem koji bi trebalo rešavati što pre. Naprimer, kašalj koji traje duže vreme mogao bi prerasti u upalu pluća i uzrokovati nedostatak kisika u plućima, neobjašnjiv gubitak kilograma često zna biti znak karcinoma ili neke autoimune bolesti, dok gubitak pamćenja zna ukazivati na mogućnost demencije, prenosi Index.

Jedini način da se posvetim pacijentu, da dobije neophodnu negu kakvu zaslužuje, da pregled traje pola sata, a ne 10 minuta, je u privatnom sektoru, gde su lekari i kompletno medicinsko osoblje, plaćeni duplo više nego u državnim ustanovama, da se ne stide svoje plate, da je njihov trud i požrtvovanje cenjeno, i da rade sa najsavremenijom opremom, koja se ne kvari, a jedino što smeta, je manje dana godišnjeg odmora, ali i na to se čovek lako navikne, pričaju u razgovoru za Nova.rs neki od najboljih srpskih lekara, koji su posle najtežih talasa pandemije Kovida 19, „digli ruke“ od državnog posla i otišli u privatnike.

Ne mogu se porediti uslovi rada u državnom i privatnom zdravstvu, kažu lekari, a finansijska razlika je ogromna, jer mesečna primanja, privatno, često premašuju 3.000, a negde i 4.000 evra.

“Uslovi za rad u privatnim ustanovama su daleko bolji, svi aparati su novi i moderni, a plate više nego duplo veće, i znate da radite u jednom uređenom sistemu. Postoji informacioni sistem u kojem tačno vidite koje pacijente pregledate, njihovu istoriju bolesti, terapije, tako je i kad se rade operacije. Obim posla je u privatnom sektoru ranije bio znatno manji, ali sada je sve približniji državnom, jer se sve više ljudi leči privatno, zbog brojnih osiguranja koja pokrivaju medicinsku negu. Jedino što je kod privatnika lošije, su kraći godišnji odmori”, priča za Nova.rs prof. dr Snežana Rakić, specijalista ginekologije i akušerstva, nekadašnja direktorka GAK Narodni front, koja već nekoliko godina radi samo u privatnom sektoru.

Masovna „selidba“ lekara iz državnog u privatni sektor krenula je od 2018. godine.

„Hiljade zdravstvenih radnika napustilo je primarne, sekundarne i tercijarne ustanove. Ono što mene boli je što Medicinski fakultet ne odobrava lekarima koji rade privatno da budu profesori. Morala sam da odustanem od fakulteta kada sam otišla iz Fronta, jer nas uslovljavaju da moramo da radimo državno da bismo predavali studentima. Ipak, nikada se nisam pokajala što sam otišla da radim privatno, a da bih se vratila u državnu službu, morali bi da mi vrate status i osećaj poštovanja. Iz državne ustanove otišla sam pre svega zbog mog statusa koji je tamo bio urušen. Finansijski razlozi za odlazak iz državne ustanove su najređi, a najčešći su urušavanje statusa lekara, koji su poniženi i ne mogu da napreduju, niti da rade svoj posao kako treba”, kaže prof. dr Rakić.

Rad u privatnoj ordinaciji pruža slobodu.

“Od kako sam otvorio privatnu ordinaciju osećam se kao slobodan čovek. Nekada sam, u domu zdravlja, pregledao oko 40 pacijenata dnevno, a sada maksimalno sedam do 10 ljudi. Svakom pacijentu se posvetim 100 odsto, dobiju dobru anamnezu, ostvarujemo lep odnos, oni se vraćaju, ne menjaju lekara, jer su zadovoljni i zdravi. Mogu da organizujem život sa porodicom, sa prijateljima, nisam rob ustanove u kojoj radim. Najviše radim preventivne preglede za brojne firme i ljudi dobijaju skrininge i kontrole, koje ne dozvoljavaju da, ako se dijagnostikuje bolest, napreduje, ode dalje, već se odmah u korenu saseca“, objašnjava za Nova.rs dr Dragan Miljković, specijalista Opšte medicine, koji je do pre sedam godina radio u Domu zdravlja Palilula.

Nekada je rad u domovima zdravlja bio organizovan i koristan, a danas lekari u primarnoj ustanovi služe samo da daju upute za dalje.

„Punih 15 godina radio sam u državnoj ustanovi. Nažalost, dom zdravlja je izgubio smisao. Lekari uglavnom služe da izdaju upute, kao usputna stanica, a kod mene pacijenti sada reše i 80 odsto zdravstvenih problema. Iz doma zdravlja sam otišao zbog vremena i politike. Načelnici su bili politički postavljeni ljudi, a to me je psihički ubijalo. U domu zdravlja sam tada pregledao obolelog 10 minuta, a 20 sam popunjavao papirologiju i naravno da su i pacijenti bili nezadovoljni, baš kao i mi. Sad punih pola sata imam za pregled, a to je dovoljno”, naglašava dr Miljković.

Osnovni preduslov za funkcionisanje zdravstvenog sistema je da državno i privatno zdravstvo budu komplementarni, smatra prof. dr Milovan Dimitrijević, maksilofacijalni hirurg, koji je nekada radio u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS).

„Potrebno je definisati nove i različite modalitete zdravstvenog osiguranja, da pacijenti mogu da se leče i u privatnom sektoru o trošku Fonda i prema cenama Fonda. Takođe sa precizno definisanim obimom usluga prema ekonomskim cenama, posebno u oblastima u kojima postoje liste čekanja. Plate u državnom sektoru treba da budu regulisane tako da zdravstveni radnici nemaju veliki motiv za prelazak u privatni sektor ili dopunski rad“, kaže za Nova.rs prof. dr Dimitrijević, koji je posle duge karijere u UKCS, ipak prešao u privatni sektor.

Temelj zdravstvenog sistema, ističe doktor, predstavlja primarna zdravstvena zaštita.

„U toj oblasti potrebne su značajne promene da bi se sekundarni i tercijarni nivoi rasteretili i pružili maksimum. Državni zdravstveni sistem je neprikosnoven kada su u pitanju urgentna stanja i najteže bolesti, ali u privatnom sektoru se sve medicinske usluge mogu obaviti za značajno kraće vreme“, objašnjava profesor Dimitrijević.

Iz dana u dan zdravstvene ustanove u Srbiji ostaju bez najboljih lekara, koji odlaze da rade privatno.

“Prosto je došlo vreme da odem. Bio sam 15 godina vojno lice, oficir i otišao sam podignute glave sa Vojnomedicinske akademije. Teško mi je da pričam o VMA, to mi je jako bolna tema, jer sam tamo proveo i neke divne godine, kad god prođem pored te zgrade preplave me emocije, ali moralo je ovako da bude. Mnogo volim svoj posao i sada radim privatno, borim se i nadam se da će biti bolje“ kaže za Nova.rs dr Ognjen Gudelj, kardiolog, koji je još krajem 2021. dao otkaz na Vojnomedicinskoj akademiji.

Kroz pandemiju su prošli kao bosi po trnju i nisu smeli da dozvole da se isti scenario ponovi.

„Fizički više nisam mogla da izdržim, dala sam otkaz kada sam shvatila šta nas tek čeka. Od kada radim privatno, preporodila sam se. Psihofizički sam relaksirana, nema više stresa, rasprava, tenzija. Mnogo znači kad lekar ide relaksiran na posao. To znači lekaru, ali i pacijentu kojem je potrebna pomoć“, naglašava za Nova.rs dr Gorica Đokić, specijalista neurologije, koja od nedavno radi u privatnoj ambulanti.

Opština Apatin u saradnji sa Turističkom organizaijom i Sportskim savezom na praznik Bogojavlјenje, 19. januara organizuje plivanje za „Časni krst“. Ova tradicionalna manifestacija će biti održana na plaži kod restorana „Plava ruža“ od 11 časova, a učesnici će pre toga prisustvovati Liturgiji u hramu Sabor Svetih Apostola.

Plivači će u rukavcu Dunava do krsta plivati simbolična 33 metra, a kako smo saznali, do sada je prijavlјeno 19 osoba, dok je lekarski pregled prošlo njih 17. Organizatori očekuju da će biti još zainteresovanih do početka manifestacije, iako je prijavlјivanje zvanično završeno, ali praksa je pokazala da svake godine bude i onih koji žele da se prijave čak i na dan održavanja manifestacije.

Meteorolozi najavlјuju da će na Bogojavlјenje dnevna temperatura biti u plusu, a temperatura vode u Dunavu je danas 5,5 stepeni, tako da se može reći da vreme ove godine ide na ruku onima koji su se prijavili za plivanje, jer neće biti hladno kao nekih ranijih godina kada su temperature bile u debelom minusu a voda zaleđena. Ipak, organizatori će za sve koji 19. januara dođu na plažu da isprate ovaj događaj, pripremiti kuvano vino i čaj kako bi se ugrejali.

Izvor: Radio Dunav

Kako se nezvanično saznaje, stradao je taksista M.P. (42) iz Apatina.

Večeras se na putu između Apatina i Sombora dogodila teška saobraćajna nesreća u kojoj je jedna osoba izgubila život.

Policija, hitna pomoć i vatrogasci su brzo stigli na lice mesta, ali na žalost samo su mogli konstatovati da je taxista M.P. (42) koji se kretao iz pravca Sombora prema Apatinu, sletio s puta i poginuo udarivši u drvo.

Za vreme uviđaja, saobraćaj je bio obustavljen, a vozila su se preusmeravala na alternativni put, preko Kupusine.

Neprilagođena brzina, smanjena vidljivost i mokar kolovoz usled kiše su najverovatniji uzroci ove nesreće.