Sombor.info

Građani Sombora potpisuju peticiju kojom se traži obnavljanje železničke stanice u tom gradu.

Na portalu "Ide glas" objavljena je peticija kojom se traži renoviranje železničke stanice u Somboru, a peticija će biti upućena gradonačelniku Antoniju Ratkoviću.

Građani peticijom traže "bezbedno mesto za čekanje i mesto sačuvano od hladnoće u kom bi mogli tokom čekanja da sednu".

Železnička stanica u Somboru nema uređenu i ugrejanu čekaonicu.

Stanična zgrada izgrađena je 1869. godine.

Na početku 20. veka iz ove železničke stanice vozovi su se kretali u sedam pravaca.

Danas su ostala aktivna dva - prema Subotici i prema Bogojevu.

Izvor: 021.rs

Španski grad Oropesa Del Mar, proteklog vikenda od 3. do 5. februara 2023. godine, ugostio je najbolje evropske atletske klubove iz 22 evropskih zemalja koji su nastupili na najprestižnijem klupskom kros takmičenju Kupu Evropskih šampiona u krosu.

Republiku Srbiju i Srpski atletski Savez na Kupu Evropskih šampiona krosu drugu godinu za redom (posle prošlogodišnjeg učešća u Portugaliji) predstavljali su muške seniorske ekipe Atletskog kluba Apatin i Atletskog kluba Leposavić i ženska seniorska ekipa Atletskog kluba Srem Sremska Mitrovica.

Takmičenje je realizovanp po sunčanom vremenu, temepratura je bila 16 stepeni, uz povremeni mestimično jak vetar- staza je bila izuzetno zahtevna celom dužinom je bila sapuno zaokreta. Podloga je bila kombinacija peska i mekane trave, na pojedinim mestima je teren bio tvrd.

U trci seniora na 8.750 metara na izuzetno zahtevnoj stazi i u odličnoj konkurenciji ekipa koje su angažovala pojačanja sa takmičarima iz Kenije, Etiopije, ekipa Atletskog kluba Apatin u ekipnom plasmanu zauzela je 25. mesto. U pojedinačanoj konkurenciji u kojoj je nastupio 101 takmičar, Đuro Borbelj osvojio je 75. mesto sa rezultatom (27 minuta i 44 sekunde), Dušan Krstić zauzeo je 92. mesto (30:23), Miroslav Pešić (31.08) i Aleksandar Stajić (32:15) osvojili su 95. i 96. mesto. Atletski klub Leposavić zauzeo je 26. mesto u ekipnom plasmanu.

U seniorskoj muškoj ekipnoj konkurenciji trijumfovala je ekipa Kasteljona sa 12 bodova, ispred Sportinga iz Lisabona 30 bodova i ekipe iz Italije Kasone Noceto 32 boda. U pojedinačnoj konkurenciji slavio je Kvizera Rodrigo (Kasteljon) 23:55, drugoplasirani je Oskar Čelimo (Kasone Noceto) 24:03, dok je trećeplasirani Longosiva Reuben (Benfika) 24:18.

Ponosan sam na seniorsku ekipu Atletskog kluba Apatin koja je drugu godinu za redom predstavljala Opštinu Apatin, Srpski atletski Savez, AP Vojvodina I republiku Srbiju na ovom najjačem evropskom klupskom takmičenju, na koje se plasirala osvajanjem šampionske titule prvaka Srbije na Prvenstvu Srbije u krosu koje je održano u oktobru 2022. godine u Novom Sadu. Kup evropskih šampiona je jedno od najstarijih takmičenja iz kalendara Evropske atletske federacije, u muškoj seniorskoj konkurenciji bilo je 58. izdanje. Naša ekipa iako nije imala uslove za obavljanje adekvatnih priprema, dostojno je reprezentovala svoju svoj grad i svoju zemlju i hrabro se upustila u borbu sa sjajnim ekipama iz cele Evrope koje su se uz pojačanja specijalno pripremale za nastup. Želeo bih se zahvaliti kolegama iz druga dva srpska kluba Bojanu Komleniću i Aleksandru Neševskom i njihovim timovima na izuzetnoj saradnji tokom pripreme i realizacije naših aktivnosti, izjavio je Goran Čegar, predsednik kluba.

Atletski klub Apatin jedini nije imao službeno lice na takmičenju iz razloga što je kompletan finansijski trošak učešća finansiran iz sopstvenih sredstava, tako da je prioritet dat na učešće takmičara, i donesena je odluka da Goran Čegar kao službeni predstavnik kluba ostane u Srbiji.

Izvor: apatinskenovine.rs

Zbog havarije JKP "Energana" će u utorak na ceo dan obustaviti grejanje somborskim stanovima, a prognozirana najniža temepratura za utorak iznosi -5C.

Saopštenje JKP energana prenosimo u celosti:

"Poštovani,

Obaveštavamo Vas da je za utorak 07.02.2023.godine planirano izvođenje radova na havarijskoj sanaciji gasovoda RG-04-15 kod Vrbasa, usled čega će doći do privremenog prekida snabdevanja prirodnim gasom napodručju grada Sombora.

Privremeni prekid isporuke prirodnog gasa trajaće u intervalu od 06.00 do 22.00 časova.

JKP „Energana“ će grejati u ponedeljak uveče, 06.02.2023. godine i u utorak 07.02.2023. godine, odmah po normalizovanju isporuke, celu noć.

Kotlarnice koje koriste mazut kao energent (Radišićeva i Nike Maksimovića) će raditi normalno.

Hvala na razumevanju."

Jak vetar, koji od noćas duva na području naše opštine, u momentima i preko 70 km na sat, srušio je banderu na putu ka marini i dva drveta u gradu što je izazvalo probleme u saobraćaju i dovelo do njegovog prekida u pojedinim ulicama.

Nezvanično saznajemo, vozači koji su naišli neposredno posle pada bandere su se odmah organizovali, pomerili je sa puta i time ga ponovo osposobili za saobraćaj.

Policija je odmah obezbedila sva problematična mesta, a komunalne ekipe odmah izašle na teren kako bi što pre uklonili palo drveće i uspostavili normalan saobraćaj.

Ovogodišnje izdanje gastronomske manifestacije „Čvarak fest“ i ovoga puta ispunilo je sva očekivanja takmičara, sudija i posetilaca. Ni jak vetar koji je uporno duvao čitavo vreme nije uspeo da pokvari sam koncept događaja, a nije manjkalo druženja, pozitivne energije i, na kraju krajeva, dobrih čvaraka. Pokrovitelј „Čvarak festa“ je opština Kula, a predsednik opštine, Damjan Milјanić, rekao je da ova manifestacija ima ogroman značaj za opštinu Kula, a, iz godine u godinu, sve veći broj takmičara i posetilaca govore u prilog toj činjenici:

„Ova manifestacija je posebno značajna za našu opštinu, a u spremanju tradicionalnog specijaliteta, čvaraka, nadmetalo se rekordnih 75 ekipa. Svake godine je sve više i više ekipa, tako da to sve ide u dobrom smeru i veoma smo zadovolјni tom činjenicom. Vreme jeste nešto lošije nego prošle godine, ali, jednostavno, to su vremenske prilike koje nisu klјučne za ovakav događaj. Posebno mi je drago da vidim da ova manifestacija živi i raste, pošto je ovu manifestaciju osmislio i organizovao sada, nažalost, pokojni Boban Damjanović, nekadašnji predsednik Skupštine opštine Kula i onda to ima neku posebnu i dodatnu dimenziju. Uveren sam da će iz godine u godinu rasti i sada je već prepoznatlјiva i posetioci i takmičari su iz raznih krajeva Vojvodine, a ne samo iz naše opštine. Veoma sam zadovolјan kako je ova manifestacija protekla, kako je proticala u prethodnim izdanjima, a ne sumnjam da će tako biti i u budućnosti.“

Organizatori „Čvarak festa“ su Mesna zajednica Sivac i Turistička organizacija opštine Kula, a Milenko Rajić, sekretar Mesne zajednice Sivac, izrazio je zadovolјstvo rekordnim brojem ekipa. Takođe, istakao je da Sivac ima čime da se ponosi i ima šta da ponudi kada su u pitanju čvarci, jedni od najpoznatijih specijaliteta u ovim krajevima naše zemlјe:

„Mogu slobodno reći da su se svi takmičari odazvali koji su se prijavili i da, kao što je najavlјeno, imamo rekordnih 75 ekipa. Takođe, mogu reći još da, ako se neko pita gde se tope danas najbolјi čvarci, oni su definitivno u Sivcu. Što se tiče samih kriterijuma, sudije su najavile da gledaju boju i hrskavost čvarka i, po tom njihovom kriterijumu, imamo ekipu koja je prošle i 2020. godine uzela treće mesto. Znači, ipak ima nešto u tom našem čvarku. Iskoristio bih ovu priliku da pozovem sve zainteresovane da se i naredne godine prijave za učešće na „Čvarak festu“.

Jedno nezvanično pravilo uvrstilo se među ekipama na „Čvarak festu“, a to je da su svi pobednici. Ipak, kada su u pitanju glavna reč i, vrlo često, nijanse, za rešavanje istih i donošenje konačne odluke zadužene su sudije, a glavni sudija, Tomislav Subotički, detalјnije je pojasnio koji su to kriterijumi koje čvarci moraju da zadovolјe kako bi našli svoje mesto među prva tri plasirana:

„Čvarak mora da ima lepu i rumenu boju, da je pržen iznutra i da je hrskav kada se zagrize, da je posolјen i ništa više. Najvažniji posao, kada je domaćin u pitanju, jeste postavlјanje dobre temperature prženja čvarka. On mora da vri i ne sme da se kuva, a to domaćini znaju i zato ih je ovde sve više i više. Ja sam ovde od prve manifestacije zahvalјujući organizatorima i, eto, do danas nismo bili samo kada je bila korona. Znači, zahvalјujući domaćinima, mi jesmo ovde i bićemo i ubuduće. Takmičari kažu da smo realni i to je, između ostalog, jedan od razloga za povećanje broja takmičara, jer smatraju da će biti realno ocenjeni u onome što oni rade. “

Tokom pripreme čvaraka, organizovan je bogat muzički i zabavni program, te su tako nastupili sivački tamburaši i bend „Banda drvena“ iz Srbobrana. Takođe, održana su i takmičenja za posetioce sa vrednim nagradama, a prateći program vodio je Vuk Rosandić, poznati muzičar i nekadašnji frontmen grupe „Ruž.“ Na kraju, usledilo je proglašenje pobednika, a proglašenju je prethodilo detalјno većanje, s obzirom da broj takmičara, a samim tim i uzoraka, nikada nije bio veći. Kada je reč o trećem mestu, ono je pripalo ekipi „Tri musketara“, kojoj su uručeni bronzani pehar i zahvalnica. Sportskim rečnikom rečeno, srebrna medalјa pripala je ekipi Kinološko društvo „Sivac“, dok je pobednik ovogodišnjeg „Čvarak festa“ ekipa „Halid i momci“. U okviru manifestacije bila je prisutan i humanitarni momenat, pošto je ekipa Moto klub „Orlovi“ iz Sivca prodala svoje čvarke i sav prihod uputila za lečenje Maše Pleskonjić, a bila je i postavlјena kutija za prikuplјanje dobrotvornih priloga. Kako se moglo čuti, sudije su imale veoma težak zadatak i veoma su se pohvalno izrazile o kvalitetu ovogodišnjih čvaraka svih ekipa, ali, na kraju, odluka je donesena. Ovogodišnji „Čvarak fest“ je opravdao sva očekivanja i pomerio mnoge granice. Takođe, postavlјen je i domaći zadatak za narednu godinu, a to je još bolјe, brojnije i kvalitetnije takmičenje. Nema razloga da tako ne bude, a Sivac je još jednom potvrdio nezvaničnu titulu prestonice čvaraka i gastronomske destinacije koja iz godine u godinu privlači sve više turista i gurmana želјnih dobre hrane, tradicije i prijatelјske atmosfere.

Trenutno su svi putevi ka Kopaoniku neprohodni zbog oborenih drveća i većih smetova snega, saopštio je MUP.

Navode da su pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a angažovani na otklanjanju posledica vremenskih nepogoda koje su danas zahvatile Srbiju.

Ukupno 90 vatrogasaca-spasilaca sa 38 vozila iz Beograda, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Pančeva, Niša, Sombora, Valjeva, Jagodine, Užica i Smedereva do sada su bili angažovani na 41 intervenciji - asistenciji ekipama Hitne pomoći, izvlačenju vozila koja su sletela sa puta ili su zavejana, kao i na uklanjanju palih stabala i delova krovova.

Vatrogasci-spasioci angažovani su na evakuaciji osoba na putu Sjenica - Novi Pazar u mestu Brnjica, kao i na pružanju pomoći putnim preduzećima pri uklanjanju palog drveća radi što bržeg uspostavljanja saobraćaja na tom putu.

Iz MUP-a mole građane da ne kreću na put, posebno ka putnim pravcima koji su neprohodni i to su:

Aljinovići - Sjenica - Novi Pazar,
Novi Pazar - Deževa - Šaronje - Odvraćenica,
Brzeće - Kopaonik (Jaram),
Kumanica - Preko Brdo - Duga Poljana,
Odvraćenica - Preko Brdo,
Raška - Kuti – Odvraćenica,
Vrbnica - granica Srbije sa Crnom Gorom (Vrbnica),
Sjenica - Raždaginja - Buđevo - Karajukića Bunari - Suvi Do - Leskova - Velje Polje – Tutin
Srasla Bukva - Srezojevci - Trbušani (Komuna).

Bez električne energije su dalekovodi Štavalj i Bare, na teritoriji Novog Pazara, u Čačku, u selu Donja Trepča, selu Kačulice, u selu Ježevica i Banjica, kao i na teritoriji opštine Lučani u sela Dljin, Guberevci, Goračići, Veles i Grab.

Ekipe elektrodistribucije su na terenu i otklanjaju kvarove.

Izvor: 021.rs

Tri su stvari koje svaki posetilac uoči već prilikom prve posete Somboru - legendarno bujno zelenilo, nesrazmerno velik broj biciklista na njegovim ulicama i čistoća ulica Ravangrada Velјka Petrovića, koja se dobrano može meriti sa onima u najrazvijenijim zemlјama Evrope.

Mada su skloni da na svoj vlastiti grad gledaju kroz izuzetno kritičke naočare, percipirajući ga daleko lošijim nego što to stvarno jeste, najnovija istraživanja javnog mnjenja govore da su i sami Somborci svesni toga da žive u sredini koja se ipak može pohvaliti komunalnom čistoćom, bez obzira što ima puno prostora za pozitivne pomake.

Nedavno istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pokazalo je da je čak 82 odsto ispitanika u Somboru zadovolјno načinom prikuplјanja i odnošenja otpada. Ovo istraživanje koje je obuhvatilo nekoliko srpskih lokalnih samouprava je pokazalo da je prema stavovima stanovnika Kragujevca, Niša, Sombora i Varvarina, koji su bili uklјučeni u projekat „Upravlјanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” više od 60 odsto građana zadovolјno radom službi gradske čistoće u svojim sredinama, a da najbolјe mišlјenje vlada u Somboru u kojem, za razliku od Niša gde pozitivno mišlјenje o radu svojih komunalaca ima tek
polovina ispitanika, čak 82 odsto pitanih u Somboru pozitivno ocenjuje ove usluge.

To je rezultat istraživanja u lokalnim samoupravama koje su dobile više od 600 novih kontejnera za odlaganje flaša i drugih pakovanja od stakla. Polovina tih kontejnera, koji su odmah po postavlјanju dobila naziv „zvona“, dodelјena je Nišu, Somboru je pripalo 150, dok su ostali postavlјeni u Kragujevcu (120) i Varvarinu (30). Prema navodima iz izveštaja NALED i nemačke razvojne agencije GIZ, koji su osmislili i proveli ovaj pilot projekat u „zvona” je odloženo oko 600 tona staklenog otpada za godinu dana, a rekordna količina od 252 tone, u periodu maj 2021 - maj 2022. prikuplјena je upravo na teritoriji Sombora, iako su ovdašnji stanovnici imali dvostruko manje kontejnera za prikuplјanje staklene ambalaže od Nišlija. Ono što posebno ohrabruje je podatak da je godinu ranije, na isti broj „zvona“ na somborskim ulicama prikuplјeno nešto preko 165 tona staklenog otpada, pa se može reći da se razvija svest o potrebi separacije otpada i njegove reciklaže.

Prezentujući rezultate ove akcije i njen ođek u javnosti Sanela Mandić Velјkovski, projektna menayerka u GIZ-u je naglasila da nakon plastike, staklo predstavlјa vrstu ambalaže koja se najčešće razvrstava u domaćinstvima, kao i da potom slede papir i kartonska pakovanja, limenke i upotreblјena tetrapak ambalaža, te da je zahvalјujući nabavci kontejnera za staklo, u ove četiri jedinice lokalne samouprave prikuplјeno čak 60 odsto više staklene ambalaže nego 2019., čemu su ponajviše doprineli upravo Somborci.

Ona je iznela i stav da bi za uspostavlјanje efikasnog sistema reciklaže stakla u celoj Srbiji bilo neophodno ponovo pokrenuti pogone fabrike za preradu stakla u našoj zemlјi koji su prestali sa radom, te nastaviti sa razvijanjem primarne selekcije na nivou domaćinstava i opština koja je tek u začetku. Kako kaže, od skoro tri miliona tona komunalnog otpada godišnje, u Srbiji se reciklira svega 15 odsto, što je višestruko manje u poređenju sa prosekom od 60 odsto u Evropskoj uniji.

Regionalni centar u Rančevu
Nedavno je Sombor, u skladu sa državnom strategijom, formirao novo javno komunalno preduzeće „Regionalni centar za upravlјanje otpadom Rančevo“. Poslednje dostupne informacije govore da je Evropska banka za obnovu i razvoj, kao finansijer ovog projekta vrednog 34 miliona evra, angažovala konsultanta čiji je zadatak da pripremi dokumentaciju za javnu nabavku za izvođača radova, koja bi uskoro trebalo da bude obelodanjena, kako bi sa radovima moglo da se otpočne u toku aprila ili maja. Ovaj regionalni centar, u okviru prve faze razvoja sličnih, bio bi jedan od ukupno četiri, pošto se planira izgradnja centara i u Valјevu, Užicu i Novoj Varoši.

- Ako govorimo isklјučivo o staklenoj ambalaži, EU je kao cilј postavila da se do 2030. reciklira 75 odsto stakla, a u Srbiji se reciklira oko 46 odsto što je u skladu sa nacionalnim cilјevima. U Srbiji, cene usluga odnošenja smeća još su na minimalnom nivou - oko pet evra, što je četiri puta manje nego u Sloveniji i gotovo deset puta manje od onoga što plaćaju građani Austrije - rekla je Sanela Mandić Velјkovski. Projekat „Upravlјanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” pokrenula je Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Pored projekta koji je NALED implementirao u Srbiji, on je je pokrenut i u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Izvor: dnevnik.rs

Iako vam „pojas“ oko stomaka može smetati zbog vizuelnog efekta, najopasnije masne naslage su one koje ne možete „uštinuti“.

To su dubinske, visceralne masti u stomaku oko vaših organa, uključujući i glavnu venu koja dovodi krv iz digestivnog sistema u jetru.

Šta je to viscelarna masnoća?

Masnoća koja se sladišti oko organa u stomaku. I ona je veliki neprijatelj vašeg zdravlja.

Prevelika količina ove masnoće može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Kako možete sami da proverite da li imate povećanu viscelarnu masnoću?

– Izmerite obim struka – za žene je 89 centimetara znak visceralne masnoće, a za muškarce oko 100 centimetara.

– Osobe koje imaju građu „jabuke“, tj. koje su sklonije taloženju sala u centralnoj regiji, obično imaju veći procenat masti u telu duboko u stomaku od „kruškastog’“ tipa, tj. onog koji se više goji u predelu zadnjice i butina.

Koje navike treba promeniti da biste krenuli u borbu sa viscelarnim mastima?

1. Rigorozne dijete -prva stvar koju morate izbegavati

Pomoći će vam samo zdrava ishrana na duže staze. Nikakve brzinske dijete ne mogu da skinu visceralnu mast. Naprotiv, ukoliko telo bude pod stresom zbog rigorozne dijete, braniće se upravo dodatnim pravljenjem rezervi visceralnih masti.

2. Ne izbacujte ugljene hidrate -kada se količina ugljenih hidrata drastično smanji, telo pravi strategiju za čuvanje energije – taloži visceralne masti. Ipak, pažljivo birajte ugljene hidrate

3. Hidrirajte svoje telo – telu je potrebna voda da prenosi i izbacuje višak, a mlaka voda dodatno ubrzava taj proces.

4. Pokrenite se – bilo da izaberete šetnju ili trening u teretani, bitno je da krenete sa vežbanjem.

Ne postoji magična formula koja će vam pomoći da se rešite viscelarnih masti, osim da krenete da menjate svoje navike.

Pre svega zbog vašeg zdravlja, a samim tim će i fizički izgled kojem težite doći na svoje.

Izvor: danas.rs

Dobro je poznato kako je prva polovina maja rezervisana za Evroviziju, prestižno takmičenje koje se sastoji od dve polufinalne večeri i finala i na kojem nastupaju brojne zemlje. Uz evropske predstavnike mogu se čuti i neke zemlje van Europe, kao što je Australija. No, neke zemlje ove godine neće biti deo ove popularne muzičke manifestacije.

Ove godine nastupiće samo 37 zemalja, a među onima koje će preskočiti takmičenje za najbolju pesmu su: Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Slovačka i Andora. Neke zemlje suspenovane su zbog neplaćenog duga Evropskoj radiodifuznoj uniji, jer već nekoliko godina nisu platile članarinu pa ne mogu učestvovati sve dok njihovi računi ne budu čisti.

Crna Gora i Severna Makedonija, pak, neće se takmičiti zbog prevelikih finansijskih troškova organizacije. Još je prošle godine objavljeno da Crna Gora odustaje od ovogodišnje Evrovizije zbog previsokih troškova boravka u Liverpulu, piše Večernji list.

Inače, najveće evropsko muzičko takmičenje ove godine održaće se 9,11. i 13. maja 2023. u Liverpulu. Nakon što je prošle godine pobedu odnela Ukrajina, zbog političke situacije domaćin ovogodišnjeg spektakla biće Velika Britanija.

Već je otkriveno i koje zemlje će nastupiti u kojem polufinalu. Žrebom je odlučeno je da će se Srbija takmičiti u prvom polufinalu, a iste te večeri za prolazak u finale boriće se još i: Hrvatska, Irska, Latenija, Malta, Norveška, Portugalija, Azerbajdžan, Češka Republika, Finska, Izrael, Moldavija, Holandija, Švedska i Švajcarska.

U drugom polufinalu takmiče se: Slovenija, Jermenija, Belgija, Kipar, Danska, Estonija, Grčka, Island, Rumunija, Albanija, Australija, Austrija, Gruzija, Litvanija, Poljska i San Marino.

Izvor: danas.rs

Vetar će u subotu duvati tokom celog dana, a najjači udari očekuju se sredinom dana

U toku večeri i noći u Srbiji se očekuje jače pogoršanje vremena, uz padavine i olujni vetar.

Jače naoblačenje sa kišom zahvatiće prvo severne i severoistočne predele Srbije, a tokom noći i jutra proširiće se i na ostale predele. U brdsko-planinskim predelima očekuje se sneg, a uslova za susnežicu i vlažan sneg biće i u nižim predelima južne, jugozapadne i jugoistočne Srbije. Temperatura tokom noći kretaće se od 2 do 6°C, na jugu Srbije oko 0°C, a na planinama ispod 0°C.

Prodor hladnog fronta biće propraćen veoma jakim severozapadnim vetrom, a zbog ogromne razlike u vazdušnom pritisku između istoka i zapada, očekuju se i olujni udari severozapadnog vetra. Širom Srbije očekuju se oluujni udari preko 70 km/h, a u delovima Srbije biće udara i preko 90 km/h. Kako je reč o olujnom i veoma opasnom vetrom, potreban je veliki oprez, jer vetar ovih udara može da uslovi materijalnu štetu.

Vetar će u subotu duvati tokom celog dana, a najjači udari očekuju se sredinom dana.

Inače, u subotu tokom dana biće oblačno sa kišom, na jugu i na jugoiostoku Srbije sa susnežicom i snegom, dok se u brdsko-planinskim predelima očekuju obilni sneg, vejavica i snežna mećava. Maksimalna temperatura biće od 3 do 7°C, u Beogradu do 5°C. U toku dana očekuje se dalji pad temperature, pa će kiša preći u susnežicu i sneg i u nižim predelima zapadne i centralne Srbije.

U predelima sa kišom očekuje se od 10 do 20 milimetara po kvadratnom metru, dok se u predelima sa snegom očekuje od 5 do 15 cm, a na planinama i preko 20 cm. Zbog olujnog vetra, u brdsko-planinskim predelima očekuju se snežni nanosi i smetovi. Kombinacija olujnog vetra i snega u brdsko-planinskim predelima može biti potencijalno opasna pojava u saobraćaju, jer može doći do nanosa, pa i do blokade saobraćaja usred neprohodnih puteva. Preporučuje se ogroman oprez i da se bez zimske opreme i lanaca ne kreće na put, naročito u južnim i jugozapadnim predelima Srbije i na planinama.

U toku večeri u severnim predelima Srbije očekuje se razvedravanje, pre svega u Vojvodini.

Na severu drugog dana vikenda biće suvo i uglavnom vedro, a u ostalim predelima Srbije oblačno sa slabim snegom, uz prestanak padavina do kraja dana. Dobra vest je da će veoma jak severozapadni vetar do kraja dana biti u postepenom slabljenju.

U nedelju se u većem delu Srbije očekuje ledeni dan. Jutarnja temperatura biće od -6 do -2°C, u Beogradu do -4°C, maksimalna dnevna od -4°C Srbije do 1°C na severu Vojvodine i u Negotinskoj Krajini, u Beogradu do -1°C.

Početkom sledeće sedmice u Srbiji se očekuju ledeni dani, što znači da maksimalna temperatura neće prelaziti 0°C. Tokom jutra se očekuje i do -10°C, lokalno i niže, u Beogradu i ispod -5°C, a na planinama i na Pešteru biće i niže od -15°C. Biće suvo i bez padavina.

Od sredine sledeće sedmice očekuje se porast temperatura i one će preći u ''plus''.

Izvor: telegraf.rs