Sombor.info

U Srbiji su registrovana dva slučaja obolevanja od groznice Zapadnog Nila koju prenose zaraženi komarci. Obolele osobe su iz Novog Sada i Sombora i njihovo stanje je stabilno. Ekipe Ciklonizacije nastaviće večeras tretmane protiv komaraca u Novom Sadu.

Na teritoriji Grada Novog Sada sprovodi se sistematska akcija zaštite zdravlja građana od komaraca. U ovom delu godine akcija suzbijanja komaraca usmerena je na urbane ili kućne komarce koji su prenosioci virusa Zapadnog Nila. Iz Novosadske „Ciklonizacije“ apeluju na građane da isprazne seksije od cveća, burad, kao i sva mesta na kojima voda može da se zadrži, jer su upravo ona izvorišta komaraca, kaže Dario Aćimović iz tog preduzeća.

Primarijus dr Snežana Medić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže da je virus Zapadnog Nila registrovan na našim prostorima od 2012. godine. Reč je o vektorskoj zaraznoj bolesti gde su rezervoari ptice a prenosioci domaći komarci Culex pipiens. Nakon uboda zaraženog komarca, u proseku od nedelju dana do dve nedelje u 20% slučajeva moguće je da dođe do pojave simptoma i znakova bolesti koje podsećaju na grip. Simptomi su povišena temperatura, bolovi u mišićima, glavobolja i u većini slučajeva prolaze nakon sedam dana, bez ikakvih posledica. Nažalost kod 1% zaraženih razvija se teži oblik bolesti.

Naša sagovornica kaže da se u slučaju pojave simptoma građani jave izabranom lekaru koji će ih uputiti kod infektologa na dalje ispitivanje. Preporuka za građane je da izbegavaju boravak u oblastima sa velikim brojem komaraca kao što su šume, bare, močvare, stajaće vode. Ukoliko moraju da budu na otvorenom, potrebno je da nanose repelente na kožu ili da nose odeću dugih rukava i nogavica.

Iz "Batuta" je precizirano da su obolele osobe sa teritorija Zapadnobačkog i Južnobačkog okruga i da su u pitanju podaci koji su do juče dostavljeni iz Nacionalne referentne laboratorije za ARBO viruse i hemoragične groznice Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

"Institut za javno zdravlje Vojvodine" saopštio je da je reč o pacijentima iz Sombora i Novog Sada. Kako se navodi, oni se nalaze na bolničkom lečenju i dobrog su opšteg stanja.

Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca, podseća "Batut".

Period od uboda inficiranog komarca do pojave bolesti traje od dva do 14 dana, a u najvećem broju slučajeva inficirana osoba nema nikakvih simptoma ni znakova bolesti.

Kod oko 20 odsto inficiranih javlja se blaga bolest, slična gripu uz povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, malaksalost, slabost, bolove u zglobovima i mišićima, koja prolazi bez posledica nakon pet do sedam dana.

Mogu se javiti i osip na trupu i ekstremitetima, uvećanje limfnih žlezda i proliv. Manje od jedan odsto inficiranih osoba razvija tešku formu bolesti, koja se može manifestovati kao upala mozga ili moždanica, navodi "Batut" i savetuje da se u slučaju pojave bilo kakvih simptoma treba javiti izabranom lekaru.

Kako navode, glavni vektor, odnosno prenosilac virusa Zapadnog Nila je Culex pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas. Sezona transmisije virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra meseca.

U cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, "Batut" preporučuje primenu mera lične zaštite od uboda komaraca, upotrebu repelenata na otkrivenim delovima tela, nošenje komotne odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje.

Institut savetuje i izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca - u sumrak i u zoru, izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.

Preporučuje se upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, ili boraviti u klimatizovanim prostorima.

Izvor: RTV

Meštani Bukovca blokirali su raskrsnicu sa Apatinskim putem u ovom naselju i zaustavili saobraćaj na deonici alternativnog pravca Sombor – Apatin. Nezadovoljni su što su više od mesec dana zajedno sa komšijama iz naselja Centrala odsečeni do sveta, otkada se rekonstuiše most preko kog su dolazili do Sombora.

Večeras su se okupili i blokirali put od 19 do 20 časova, ali i najavili kako će ujutro blokirati prevodnicu preko Velikog bačkog kanala od 5 časova ujutro.

„Srušili su nam i rasturili most koji se sada renovira, a obećanje da će napraviti pontonski preko kog ćemo moći da prelazimo, nisu ispunili. Do grada imamo nekoliko kilometara, od moje kuće do centra je inače šest kilometara, a sada bi alternativnim pravcem trebao da idem oko nekoliko sela do Sombora“, rekao je Goran Petrović, jedan od meštana.

Zvanični alternativni put od Apatina do Sombora sada je preko sela Prigrevice i Lugova u dužini od četrdesetak kilometara.

Međutim, kako nevolja nikada ne ide sama, većina vozača ne koristi ovaj put, nego idu kroz Centralu i Bukovac pa atarskim putem preko prevodnice do Sombora. Kako bi skratili okolno putovanje.

Ne treba napominjati kako je ovaj put apsolutno neadekvatan za ovoliku frekvenciju saobraćaja.

Već rasturene ulice u ovom naselju, ogromna količina automobila i kamiona dodatno uništava, a kako kaže Petrović, pravo je čudo da niko još nije stradao. Čukanja vozila i saobraćajne nedaće dešavaju se svaki dan.

„Obećali su nam ponton. Pa su nas iz nedelje u nedelju lagali, ništa nije bilo od toga. Normalno bi bilo da su prvo napravili alternativni most, pa krenuli u rekonstrukciju starog. Narod je revoltiran, nemaju kako da idu kod lekara, ljudi plaćaju taksi po nekoliko puta većoj ceni da bi stigli do grada. Načelnik Zapadnobačkog okruga Goran Nonković kada smo krenuli u blokade, obećao nam je u telefonskom razgovoru ponton, ali je otišao na godišnji i ništa od toga“, nastavio je naš sagovornik.

Meštani Bukovca blokirali alternativni pravac od Sombora do Apatina: "Odsečeni smo od sveta, obećali su nam pontonski most ali nas danima lažu" 2

Svakog dana u proteklih mesec dana održavaju se protesti i blokade. Protest je radikalizovan kada su krenule blokade prevodnice, a meštani Bukovca i Centrale najavljuju da će ako se „ovaj bezobrazluk nastavi“ na kraju morati blokirati ovaj pravac 24 časa. Sve dok ne vide pontonski most.

„Prevodnica inače može da izdrži terete do 10 tona, ali ovuda uredno prolaze kamioni koji su teški 40 tona. Sem što smo odsečeni od sveta, uništili su nam ulice, ali što je najgore i bezbednost. Prvo su nam postavili neku skelu, samo za pešake i bicikliste, kao da smo u Srednjem veku. Predstavnike grada takođe ne zanima naš problem, kažu da je to republički put“, dodaje Petrović.

Kako nastavlja, izvođač radova su „Putevi Srbije“, a rok za završetak rekonstrukcije mosta je 31. decembar.

Izvor: danas.rs

Grad Sombor i Sportski centar „Soko“ Sombor, uz tehničku podršku Odbojkaškog saveza Srbije i Odbojkaškog kluba „Sombor“, organizuju turnir u odbojci na pesku. Ovo je deveti put da se u našem gradu organizuje turnir najbolјih „beach volley“ igrača i igračica.

Profesionalni turnir održaće se u periodu od 28. do 30. jula, na Trgu Svetog Trojstva u Somboru, a mečevi će se igrati u toku dana, kao i pod reflektorima, po čemu je ovaj turnir jedinstven u Srbiji.
Zbog najvećeg broja prijavlјenih ekipa do sada, kako navodi Miloš Aleksić, ispred organizatora, u petak, 28. jula, sa početkom u 19.00 časova održaće se kvalifikacioni mečevi, dok će se u naredna dva dana celodnevno održavati mečevi, sa početkom u 10.00 časova.

Finalni mečevi predviđeni su trećeg dana turnira, u nedelјu, 30. jula, te će se od 20.00 časova odigrati meč u ženskoj kategoriji, dok nas od 21.00 čas očekuje finale u muškoj kategoriji, nakon čega sledi proglašenje pobednika, te dodela trofeja.

Takođe, u periodu od 31. jula do 3. avgusta, održaće se i Međunarodni rekreativni turnir koji iz godine u godinu okuplјa veliki broj lјubitelјa odbojke na pesku. Pored domaćih ekipa, na turniru će učestvovati ekipe iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Ovom prilikom pozivamo naše sugrađane da dođu, navijaju i budu deo ove sada već tradicionalne sportske manifestacije, koja je svage godine sve više u ekspanziji.

U kompleks Javnog preduzeća “Dunavska obala” u Apatinu juče je uplovila Međunarodna dunavska - TID regata, najveća i najduža rečna regata na svetu, koja startuje svake godine iz nemačkog grada Ingolštata, poslednje nedelje juna, a završava se 6. septembra u rumunskom mestu Sveti Đorđe.

Učesnici ove regate prenoćili su u Apatinu, te danas nastavili svoju plovidbu.

TID regatta, promovišući zdrave stilove života i zaštitu životne sredine, traje 73 dana, na deonici od 2.455 kilometra rekom Dunav. Regata se održava pod pokroviteljstvom Evropske kajakaške asocijacije, dok je organizator kroz Srbiju Odbor za turizam Кajakaškog saveza Srbije. Ovaj Odbor već godinama uspešno sarađuje sa turističkim organizacijama i opštinama u kojima regata staje i kroz koje prolazi, a sve to uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.

Izvor: Radio Apatin

Nije prošlo dugo od najave radova na ulici Apatinski put u Prigrevici do trenutka kada se govori o završetku radova. Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać danas se zahvalila i pohvalila izvođače koji su se potrudili da umesto planiranih 35 dana za završetak, već petnaesti dan pričamo o asfaltiranoj ulici.

„Posao je pri kraju, asfaltiranje očekujemo da bude gotovo već u toku sutrašnjeg dana, a nakon toga i da se postavi horizontalna i vertikalna signalizacija“, rekla je Dubravka Korać.

Predsednica naše opštine je najavila i da će po završetku radova u Prigrevici, početi i izgradnja biciklističke staze od Svilojeva do Banje Junaković, a da se do kraja godine očekuje i asfaltiranje puta od ulice Nova do deponije u Apatinu.

Konobara i kuvara u Nemačkoj već godinama nema dovoljno, a situacija je sada postala ekstremno alarmantna, pa su pojedini objekti prinuđeni i da skraćuju radno vreme, zatvaraju određenim danima ili ograničavaju ponudu u jelovniku. Ni srpskom ugostiteljstvu ne cvetaju ruže, pa po svemu sudeći, ni kod nas nije isključen "nemački scenario" - nećete moći da odete u omiljeni kafić ili restoran baš kad god vam se prohte. I ovdašnji ugostitelji muku muče sa radnom snagom, pa su i ovdašnji lanci kafića i restorana bili prinuđeni da zatvaraju pojedine lokale.

Nemačkim restoranima i hotelima trenutno nedostaje više od 65.000 radnika, saopštilo je udruženje ugostitelja Dehoga. Prema istraživanjima koja se sprovodi na mesečnom nivou, manjak zaposlenih je konstantan.

„Savezna agencija za rad prijavila je 33.160 slobodnih radnih mesta u ugostiteljstvu za jun mesec. Međutim, pretpostavljamo da je stvarna potražnja najmanje dvostruko veća, jer mnoge firme više ne prijavljuju svoja slobodna radna mesta“, izjavila je Sandra Varden, stručnjak za tržište rada iz udruženja Dehoga, piše Poslovni dnevnik, a prenosi Telegraf.rs.

Vardenova je ukazala na brojke iz juna 2019. kada je prijavljeno skoro 40.000 slobodnih radnih mesta, dodajući da se gastronomski biznis nosio se sa situacijom kako je umeo.

„Ima objekata koji su zbog manjka zaposlenih prinuđeni da skrate svoje radno vreme, zatvore određenim danima ili ograniče ponudu u jelovniku“, priča ona.

Neki restorani počeli su, navodi, da uvode samoposluživanje.

Dehoga se nada da će se brzo osetiti efekti zakona o stručnoj radnoj snazi iz inostranstva i da će stranci moći lakše do dođu do posla.

Kakvo je stanje u Srbiji?

Kako je Nova.rs ranije pisala, veliki broj ugostitelja tokom letnje sezone odlazi u inostranstvo na rad.

Miloš Turinski iz kompanije Infostud poslovi ispričao nam je da je u Beogradu velika tražnja ugostitelja, a posebno konobara. Istakao je da Srbija ne može da bude konkurentna sa zemljama u susedstvu koje izlaze na more, poput Crne Gore i Hrvatske – gde odlazi najveći broj srpskih ugostitelja.

Za rad na sezoni, ugostitelji zarade „čist“ novac, jer su im obezbeđeni i smeštaj i hrana. „Srbija jednostavno ne može biti konkurentna, jer nemamo da ponudimo takve uslove“, priča Turinski.

Zapošljavaju se ljudi bez ikakvog iskustva

Udruženja ugostitelja ističu da se sve više ugostiteljskih objekata okreće zapošljavanju ljudi bez ikakvog iskustva u poslu.

Iz udruženja Ugostitelji Beograda pričaju da mladima posao konobara odgovara dok se školuju i studiraju, te da se veliki broj kafića oslanja na mlade.

Sa restoranima je, dodaju, drugačija priča.

„Sve manje kuvara pristaje na uslove koji se nude“, pričaju iz udruženja i dodaju da mladi kuvari već nakon jedne odrađene sezone na primorju traže značajno veće plate.

„Znaju koliko su naučili i znaju koliko mogu da zarade. A nemaju veliku frku za novac – jer im je ostalo od sezone“, kaže predstavnica jednog od udruženja.

„Radne snage nema ni za lek“

„Dva lokala smo prodali, a u jednom koji još uvek nekako izdržava i radi morali smo da zatvorimo kuhinju, pa sada samo služimo piće“, priča Sanja Božić, menadžerka jednog od lanaca ugostiteljskih objekata u Beogradu.

„Radne snage nema ni za lek, plate u ugostiteljsvu nisu dovoljno primamljive, pa mi, a i ostale kolege, zapošljavamo bukvalno koga stignemo“, iskrena je naša sagovornica.

Ona dodaje da se sada masovno zapošljavaju konobari ili kuvari bez ikakvog iskustva.

„Postoje i agencije koje zapošljavaju kuvare i konobare iz Kube ili Šrilanke. Oni su voljni da rade, ali problem je u tome što ne znaju dovoljno jezik“, priča Sanja.

Ona dodaje da je manjak radne snage naročito izražen sada u jeku sezone, kada mladi masovno odlaze da konobarišu na moru, gde svakako mogu da zarade više novca u kraćem vremenskom periodu. Ipak, ovaj problem nije samo sezonski, potiče još iz vremena korone, kada je ugostiteljsvo postalo nesiguran biznis.

„Dugo nismo mogli da radimo punim kapacitetom, pa su se u vreme pandemije mnogi preorijentisali na neke druge stvari i više se ne vraćaju u kafiće ili restorane“, zaključuje Sanja.

Izvor: nova.rs

Pas Kiki koji je pre šest dana srpskoj porodici nestao u Nea Plagiji u Grčkoj, uspešno je pronađen. Međutim šta se krilo iza misterioznog nestanka ovog psa zaprepastilo je mnoge Srbe.

Unutar grupe "Live from Greece", Ivana je pre šest dana objavila da joj je nestao pas. Tragajući danima za njim po Grčkoj, sa svojom uplakanom decom, polako gubeći nadu da će psa ikada više videti, on je danas pronađen. Međutim, ne u Grčkoj, već u Srbiji.

"Možda te vrate kada vide koliko nedostajemo jedno drugom... Videće ti to u očima": Cela Srbija traga za Ljubičinim psom, neki bi njenu muku da učine još većom, ali je dobrih ljudi ipak mnogo više

"Pronađen Kiki posle šest dana traganja. Hvala svima na pomoći. Svima koji su delili i pomagali u traženju. I na kraju inspektorima u Somboru. Pozdrav od Kikija!", napisala je Ivana u opisu fotografije na kojoj se nalazi ona i pas Kiki.

Potraga za ovim psom nije bila laka. Porodica je objasnila da je Kiki izašao iz dvorišta i u sekundi nestao. Odmah nakon nestanka obišli su celu Plagiju i Flogitu uzduž i popreko, ali od psa nije bilo ni traga ni glasa.

Potraga za psom

Nakon pet dana traganja za njim, uz pomoć raznih grupa na Fejsbuku, azila ali i sopstvenog obilaženja plaža i ulica, Ivana i njena deca počeli su polako da gube nadu, jer im je bilo neverovatno da je pas tek tako nestao i da ga nema baš nigde.

A onda, šestog dana, Ivana je na ovoj Fejsbuk grupi objavila fotografiju sa Kikijem u naručju - bila je to fotografija koja je mnoge oduševila.

Kiki je konačno pronađen. Ako se pitate gde tačno, odgovor je u Srbiji.

Kako je Kiki dospeo iz Grčke u Sombor?

Kako je Ivana objasnila, pas je pronađen, ali u Somboru. Turisti iz Srbije, naišli su na psa, uzeli ga i odveli nazad sa sobom.

Kako je dodala plan turista iz Sombora bio je jeziv.

"Zahvaljujući policiji i inspektorima iz Sombora, Kiki je pronađen! Ljudi iz ovog grada su ga u Grčkoj 'uzeli' i odvezli do Sombora sa namerom da ga voze za Nemačku. Plan im uopšte nije bio da ga vrate. Verovatno su mislili da je grčki pas pa su ga zbog toga odveli u Srbiju kod veterinara a ne u Grčkoj, ali tu su se zeznuli. Mada smo mi i u Grčkoj prijavili, tako da bi se i tamo otkrilo da su ga odveli. Nije bio takmičarski, samo naš porodični što je nama najvrednije. Na kraju bitno je da im plan nije uspeo", rekla je Ivana te dodala da su Kikija proverili veterinari i da je u dobrom stanju.

Dok su se neki pitali, zašto bi jedan pas bio tek tako ukraden, mnogi su odgovorili da se verovatno radilo o kinološkoj mafiji.

Izvor: blic.rs

Obaveštavamo građane grada Sombora da će 28. jula 2023. godine, preduzeće „Oris“ d.o.o. Sombor i „Ciklonizacija“ AD Novi Sad sprovesti tretman suzbijanja odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlјe. Tretman iz vazduha i sa zemlјe sprovešće se na području naselјenih mesta Bački Monoštor, Kolut, Bački Breg i Bezdan sa vikend zonom. Tretman će se sprovoditi u skladu sa povolјnom meteorološkom situacijom. Iz vazduha, tretman će se sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije lambda-cihalotrin, dok će se tretman sa zemlјe sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije deltametrin.

Upozoravaju se pčelari da su preparati štetni za pčele, te da košnice zatvore ili udalјe najmanje pet kilometara od mesta tretiranja.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na fejsbuk i internet stranici preduzeća „Oris“ d.o.o. Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.

U SOMBORU je održan radni sastanak u okviru projekta „Pružanje psihološke i psihosocijalne podrške porodicama nestalih lica“.

Tema sastanka jeste realizacija izložbe posvećene porodicama nestalih lica, u saradnji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta – Regionalne delegacije u Beogradu, Crvenog krsta Vojvodine, Crvenog krsta Sombor i Grada Sombora, koja je predviđena za jesen.

- Pitanje nestalih osoba pitanje je produžene i nespecifične tuge koja traje već dugi niz godina. Porodice koje su suočene sa ovom situacijom nisu samo izgubile jednog ili više članova, izgubile su mnogo više. One ne mogu da završe proces tugovanja, nisu imale priliku da se oproste od svojih najmilijih, nisu uspele da sahrane posmrtne ostatke. One žive u beskonačno dugom danu žalosti koji traje blizu trideset godina. Žive u iščekivanju i nadi da će dobiti odgovore i da će moći da se oproste od majke, oca, supruga/supruge, sina, ćerke, unuka - ističe gradonačelnik Antonio Ratković.

Ova posebna izložba prikazaće radove članova porodica nestalih lica, koji će kroz oslikane satove simbolično izraziti svoje emocije. Kako su predstavnici Crvenog krsta naveli, oslikani satovi simbolizuju teško vreme čekanja i svojom sadržajnošću i lepotom ilustruju vrednosti vezane za ljudsko dostojanstvo, identitet i sećanje.

Izvor: novosti.rs

Grad Sombor u saradnji sa Javnim komunalnim preduzećem „Čistoća“, uspešno je sproveo akciju saniranja divlјih deponija u naselјenim mestima Kolut, Gakovo i Svetozar Miletić.

Ispred Grada Sombora, sprovedene radove obišao je član Gradskog veća za oblast zaštite životne sredine, Slobodan Stanić, te apelovao na sugrađane da za odlaganje otpada koriste usluge JKP „Čistoća“, kako ne bi stvarali divlјe deponije koje predstavlјaju opasnost, pre svega u pogledu uticaja na zdravlјe.

Polјoprivredna zemlјišta izložena stvaranju divlјih deponija na parcelama pomenutih naselјenih mesta, potpuno su očišćena i sada bezbedna. Član Gradskog veća je istakao da je u toku vršenje pojačanog nadzora na ovim, ali i drugim lokacijama, u cilјu održanja naše životne sredine čistom i bezbednom. Najugroženija mesta od nesavesnog stvaranja divlјih deponija su polјoprivredna zemlјišta, polјski putevi, kanali za navodnjavanje i odvodnjavanje, bunari, te ribnjaci.