Sombor.info

Decenijama su dominantne svetske sile imale koristi od velikog broja radno sposobnog stanovništva koje pomaže u ekonomskom rastu. Međutim, svetska demografija se već promenila. Evropa se smanjuje, kao i Kina, a Indija, mnogo mlađa zemlja, ove godine je postala najmnogoljudnija država na svetu. Ali stručnjaci upozoravaju da je to samo početak. Projekcije su pouzdane i oštre - do 2050. godine ljudi stariji od 65 godina činiće skoro 40 odsto stanovništva u nekim delovima istočne Azije i Evrope.

U zabeleženoj istoriji, nijedna zemlja nikada nije bila toliko stara koliko se očekuje da će neke nacije biti.

Kao rezultat toga, predviđaju stručnjaci, za stvari koje mnoge bogate zemlje uzimaju zdravo za gotovo poput penzija, starosnih granica za odlazak u istu ili strogu imigracionu politiku, biće potreban remont da bi bile održive. A današnje bogate zemlje će činiti manji udeo u globalnom BDP-u, smatraju ekonomisti.

Ovo je velika promena za Evropu, Sjedinjene Države, Kinu i druge velike ekonomije, koje imaju najviše radno sposobnih ljudi na svetu. Kada je reč o Srbiji, ona već spada u zemlju sa „pretežno starijim stanovništvom“, piše Njujork tajms. Stoga, naša zemlja je jedna od onih u Evropi u kojoj se do 2050. godine očekuje drastično smanjenje broja radno sposobnog stanovništva, a veliki broj ljudi u penziji. Radne snage će i te kako nedostajati, a na državi je da se suoči sa ovim problemom.

Prema projekcijama UN, u budućnosti, najviše radne snage će biti u južnoj i jugoistočnoj Aziji, Africi i na Bliskom istoku. Stručnjaci smatraju da bi ta promena mogla da preoblikuje ekonomski rast i geopolitičku ravnotežu moći.

U mnogim aspektima, starenje sveta je trijumf razvoja. Ljudi žive duže, zdravije i, kako postaju bogatiji, imaju sve manje dece.

Mogućnosti za mnoge siromašnije zemlje su ogromne. Manje porodice imaju više slobodnog vremena za obrazovanje i ulaganje u svoju decu. Više žena ima tendenciju da uđe u radnu snagu, što doprinosi ekonomskom razvoju.

Bez poslova, puno radno sposobnih ljudi može pre dovesti do nestabilnosti, pre nego do rasta. Čak i kako stare, bogate zemlje će dugo uživati u ekonomskim prednostima i visokom životnom standardu.

„Sve ove promene nikoga ne bi trebale da iznenade“, rekao je Miko Mirskila, direktor Instituta za demografska istraživanja, piše Njujork tajms.

Zemlje sa velikim brojem dece, kao što su Afrika, Azija ili Okeanija, imaće više radnika do 2050. godine.

Kao i u mnogim mladim zemljama, stopa nataliteta u Keniji poslednjih godina je drastično opala. Žene su pre 50 godina rađale u proseku osmoro dece, a pošle godine nešto više od troje. Demografski, Kenija liči na Južnu Koreju sredinom 1970-ih, jer je njena ekonomija imala istorijski uspon, iako stopa nataliteta u toj zemlji opada nešto sporije. Veći deo Južne Azije i Afrike ima sličnu starosnu strukturu.

Međutim, predviđanja sa sobom nose i dozu neizvesnosti, a postoje dokazi da stope fertiliteta u subsaharskim afričkim zemljama opadaju čak i brže od predviđanja UN-a, što znači da bi te afričke zemlje mogle da budu u još boljem položaju 2050. godine.

Ali bez prave politike, ogromna populacija radno sposobnog stanovništva može i da nazaduje umesto da dovede do ekonomskog rasta. Ako veliki broj mladih nema pristup poslu ili obrazovanju, velika nezaposlenost može da ugrozi stabilnost, jer se mladi ljudi onda okreću kriminalnim grupama da bi bolje živeli.

Zemlje u 2050. godini

Na svake dve radno sposobne odrasle osobe u Japanu, trenutno postoji najmanje jedna osoba koja ima 65 godina ili više.

U Južnoj Koreji će 2050. godine biti tri odrasle osobe starosti 65 godina ili više na svaka četiri radno sposobna odrasla lica. Većina najstarijih biće u Aziji i Evropi.

Današnje mlade zemlje nisu jedine u kritičnom trenutku. Transformacija bogatih zemalja tek je počela. Ako te zemlje ne uspeju da se pripreme za sve manji broj radnika, suočiće se sa postepenim padom blagostanja i ekonomske moći.

Predviđa se da će se broj radno sposobnih ljudi u Južnoj Koreji i Italiji, dvema zemljama koje će biti među najstarijim na svetu, do 2050. godine smanjiti za između 10 i 13 miliona. Kina će imati 200 miliona manje radno sposobnih stanovnika.

Velike zemlje sa najvećim udelom stanovništva od 65 ili više godina do 2050. godine biće Južna Koreja, Japan, Italija i Španija.

Da bi se izborile, smatraju stručnjaci, stare bogate zemlje moraće da preispitaju penzije, imigracionu politiku i da isprate kako funkcioniše život starih ljudi.

Ipak, kako piše Njujork Tajms, promena neće doći lako. Više od milion ljudi nedavno je protestovalo u Francuskoj zbog podizanja starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, naglašavajući time tešku politiku prilagođavanja. Strahovi od imigracije podstakli su podršku desničarskim kandidatima širom zapadne i istočne Azije.

„Neka mesta imaju previše starih ljudi, a neka previše mladih ljudi. Naravno, imalo bi smisla da se granice mnogo više otvaraju. A u isto vreme vidimo da je to teško zbog porasta desničarskih pokreta“, rekao je Mirskila.

Problematična tačka su i penzijski sistemi – zemlje sa nižim prihodima teže se nose sa starim stanovništvom.

„U većini zemalja sa nižim prihodima, radnici nisu zaštićeni penzionim sistemom“, rekao je Piter O’Kif, koji vodi Centar za istraživanje starenja Azije. On smatra da ta činjenica nije društveno održiva, „jer ćete za 20 godina imati mnogo veći udeo starijeg stanovništva“.

Zemlje će morati da vide kakav im je model penzionog sistema potreban da bi obezbedile neku vrstu adekvatne finansijske podrške u starosti.

Ipak, neke bogate zemlje se neće suočiti sa tako dubokim promenama, uključujući Sjedinjene Države.

Nešto veće stope fertiliteta i imigracije znače da će Sjedinjene Države i Australija, na primer, biti mlađe od većine drugih bogatih zemalja 2050. godine. Prema projekcijama UN, u Sjedinjenim Državama i u Australiji nešto manje od 24 odsto stanovništva će imati 65 ili više godina 2050. godine, što je daleko više nego danas, ali niže nego u Evropi i istočnoj Aziji, koje će dostići 30 odsto.

Starenje je ogromno dostignuće uprkos svim problemima.

„Uspeli smo da produžimo dužinu života. Smanjili smo preranu smrtnost i došli do stanja u kojem je rađanje dece izbor koji ljudi donose umesto da budu na neki način prisiljeni, odnosno naterani od strane društvenih struktura“, kaže Mirskila.

Ljudi ne samo da žive duže, oni takođe žive zdravije, a visok nivo razvoja starijih zemalja znači da će one još dugo uživati u prosperitetu.

Ali važan je i izbor koji donesu vlade i politike određenih zemalja.

„Kako će društvo izgledati umnogome zavisi od izbora politike i promene ponašanja“, rekao je O’Kif.

Izvor: nova.rs

GRADSKO veće Sombora prihvatilo je Predlog rešenja o obrazovanju Komisije za procenu štete i potreba na građevinskim objektima i poljoprivrednim zemljištima nakon elementarnih i drugih nepogoda, u danima 13. i 21. jula.

Svi građani koji su pretrpeli štete nastale usled vremenkih neprilika, informacije mogu priložiti u mesnim zajednicama, u zgradi Županije, Trg cara Uroša 1, u kancelariji br. 154, kao putem kontakt telefona 066/833-1-202, 025/468-130 ili mejl adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Izvor: novosti.rs

U toku prethodne nedelјe na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je 10 saobraćajnih nezgoda, u kojima je jedna osoba zadobila teške, a sedam lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 12 vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i pet lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je pet vozača, a jedan je vozio pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Na području opštine Apatin zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Kula evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

U pomenutom periodu napisano je 133 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 433 prekršajnih naloga.

U utorak, 1. 08. 2023. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Mala retrospektiva u Maloj galeriji” autora Igora Šetera, s početkom u 19.00 časova.
Postavka izložbe će trajati do 18. 08. 2023.

Biografija: Igor Šeter (1951, Ljubljana)

Interesovanje za slikarstvo i vajarstvo ga je inspirisalo da iznova stvara i nalazi nove izazove. Njegovi radovi predstavljaju veliku raznolikost likova, njihovih psiholoških momenata, zaustavljenog pokreta u nekoj akciji i vremenu, a svaki rad za sebe ima nešto da vam kaže. Jednostavno, možete uspostaviti neki kontakt sa njima.

Skulpture u javnom prostoru:
Sombor: “Laza Kostić”, “Ernest Bošnjak”, ”Veljko Petrović”, „Teniser“ (prirodna veličina);
”Kosta Trifković”,” Milka Grgurova Aleksić”, ”Nikola Peca Petrović” (biste);
Subotica: „Klošar“, „Posmatrač“, „Saksofonista 1“ (prirodna veličina);
Kulpin: biste u parku ispred dvorca Dunđerski: “Lenka Dunđerski” i “Laza Kostić”;
Bački Petrovac: “Jan Kolar” (Gimnazija “Jan Kolar”, prirodna veličina); bista “Zuska Medvedova” (Muzej Slovaka i Gradski park Bački Petrovac koji nosi njeno ime).

Dobitnik je:
Druge nagrade za skulpturu u prirodnoj veličini “Saksofonista 2” /”Sax Man 2”/ u okviru “AMERICAN ART AWARDS CATEGORY 49. SCULPTURE” (2014). U istoj kategoriji, iste godine zauzima i peto mesto za skulpturu u prirodnoj veličini “Kinematograf Ernest Bošnjak” /”Moviemaker Ernest Bosnjak”/;
Prve nagrade za bistu “Devojka sa naušnicama “ /“The Girl With The Earrings”/ u okviru “AMERICAN ART AWARDS CATEGORY 49. SCULPTURE” (2022);
2022 Winning Art – Artist Contacts Cats 41-50 – World Art Awards & American Art AwardsWorld Art Awards & American Art Awards
Nagrade publike za skulpturu, “Hrt-1” (“Skok”), Somborski Salon (2022);
Četvrte nagrade za skulpturu u prirodnoj veličini “Hrt-1” (“Skok”) /”Greyhound”/ u okviru “AMERICAN ART AWARDS CATEGORY 49. SCULPTURE” (2023).
2023 WAA Winning Art – Artist Contacts Cats 41-50 – World Art Awards & American Art AwardsWorld Art Awards & American Art Awards

Kolektivne izložbe:
„Savremena skulptura u javnom prostoru“, „Cvijeta Zuzorić“ (Beograd, 2014) , skulptura „Saksofonista 2“;
“Umetnost sporta”, Velika Galerija Doma Vojske Srbije (Beograd, 2021), skulptura „Trka“;
Međunarodna likovna izložba “Ribnica 2019” (Ribnica, 2019), skulptura „Vojvoda Živojin Mišić“.

Živi i radi u Somboru.

U subotu, 29. jula, sa početkom od 18 sati, u Somboru će biti održan još jedan Festival uličnih svirača. Ovaj atraktivni muzički događaj odvijaće se u ulici Kralja Petra i ispred somborske Županije.

“Nastup Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane “Stanislav Binički” sa horom, muzika sa balkona i dečiji program na ulicama upotpuniće ovogodišnje Veče uličnih svirača. Dođite u 18 sati ispred Županije, jer će ovogodišnji događaj otvoriti gudački kvartet Rapsodija”, poručili su organizatori.

U školama je sve veća potražnja za učiteljima, a maturanti se sve ređe biraju učiteljski poziv, pišu danas Novosti.

Ovaj list precizira da je na Pedagoškom fakultetu u Somboru za drugi upisni rok ostalo još 36 slobodnih mesta, uprkos činjenici da ova ustanova školuje učiteljski kadar za područje cele Vojvodine.
Dekan Saša Marković objašnjava da se maturanti sve teže odlučuju za ovaj poziv, jer posle pet godina studiranja primaju platu ispod svakog proseka.

Marković se pita šta će ostati od obrazovanja u Srbiji, ako profesija učitelja i dalje bude zavisila samo od entuzijazma.

"Materijalni status prosvetnih radnika hitno treba popraviti", poručio je on i naglasio da je neophodno raditi na unapređenju prosvete, jer ćemo "učitelje praviti od blata" ukoliko se ovaj trend nastavi.

Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, danas je, zajedno sa članom Gradskog veća za oblast finansija i privrede, Savom Dojićem, obišao radove na rekonstrukciji fasade zgrade Srpske čitaonice „Laza Kostić“ u Somboru. Predstavnike Grada Sombora dočekali su predsednik Upravnog odbora Srpske čitaonice, Borislav Avramović, kao i članovi Upravnog odbora.

Radovi na rekonstrukciji objekta čije osnivanje datira iz 1845. godine, podrazumevaju sanaciju i adaptaciju fasade zgrade, te zamenu i restauraciju stolarije, a predviđeni su i radovi na instalacija dekorativne rasvete.

Gradonačelnik je ovom prilikom istakao da je jedan od primarnih zadataka lokalne samouprave obnavlјanje zdanja od izuzetnog kulturno – istorijskog značaja za Grad Sombor, a upravo Srpska Čitaonica „Laza Kostić“ je jedna od najstarijih kulturnih institucija srpskog naroda.

Sredstava za realizaciju ovog projekta obezbedili su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine i Grad Sombor, u ukupnom iznosu od 35.569.266,60 dinara, dok je naručilac radova Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture.

Izvođači radova su „Somborelektro“ d.o.o. Sombor, „Granit-Liješće“ d.o.o. Sremska Mitrovica i „Premijus“ d.o.o. Beograd.

Gradsko veće Grada Sombora održalo je danas 163. sednicu na čijem dnevnom redu se našla 1 tačka.

Gradsko veće prihvatilo je Predlog rešenja o obrazovanju Komisije za procenu štete i potreba na građevinskim objektima i polјoprivrednim zemlјištima nakon elementarnih i drugih nepogoda, u danima 13. i 21. jula 2023. godine, na teritoriji grada Sombora, kao i imenovanju predsednika i članova iste. Svi građani koji su pretrpeli štete nastale usled vremenkih neprilika, informacije mogu priložiti u mesnim zajednicama, u zgradi Županije, Trg cara Uroša 1, 25000 Sombor, u kancelariju br. 154, putem kontakt telefona 066/833-1-202, 025/468-130 ili mejl adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

U utorak, 25.7.2023. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “INGRÁVIDO”, umetnika Milana Zulića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 18.8.2023. godine.

Na putu povratka ka izvornom stanju duše, U dubinama bezvremene tišine svetlost svesnosti pronalazim, Mesto gde univerzum beskrajni sjaj svoj daruje, I u čijem zagrljaju ponovo sebe susrećem. U plesu harmonije, u kosmičkom ritmu pulsa stvaranja, Iluzija o odvojenosti bledi, U mir i sveprisutnu milost stapam se, Kao što se talas sa okeanom sjedinjuje. U prepuštanju gubim sebe, a pronalazim sve, Nestajem od zadovoljstva postojanjem u večnosti, Blaženstvo i beskonačna dubina svesti postaju mi dom, Ujedinjen u univerzalnoj ljubavi, pesma tišine postajem. Da li je čuješ?

Milan Zulić

Biografija: Milan Zulić (Sombor, 1972)

Kreativno polje delovanja umetnika obuhvata spoj digitalne tehnologije i klasičnih likovnih disciplina, istražujući višedimenzionalne mogućnosti materijalizacije duhovnosti kroz jezik jedinstvene estetike i univerzalne lepote. Ovakav kreativni pristup rezultirao je brojnim međunarodnim nagradama i priznanjima u oblastima crteža, skulpture, fotografije, videa i dizajna. U proteklih 30 godina njegova umetnička dela prikazana su na 35 samostalnih i preko 300 grupnih izložbi u nekim od najznačajnijih galerija, muzeja i festivala širom sveta, u gradovima kao što su: Beograd, Novi Sad, Zagreb, Ljubljana, Sofija, Atina, Skoplje, Barselona, Valensija, Malaga, Marsej, Lugano, Cirih, Bazel, Varšava, Buenos Ajres, Sao Paolo, Rio de Žaneiro, Vankuver, Long Ajlend Siti, Majami, Sijetl, Tuluz, Štutgart, Berlin, Antverpen, Luksemburg, Moskva, Teheran, Kairo, Taos, La Paz, Gvadalahara, Meksiko Siti, Palma de Majorka, Rim, Milano, Madrid, Lisabon, Njujork, London, Seul, Kuala Lumpur itd. Umetnost Milana Zulića pronašla je svoje mesto u galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta, doprinoseći bogatstvu kulturne baštine i umetničkog nasleđa. Živi i radi u Cirihu, Švajcarska

HTELI DA ZATRPAJU POLUOTVOREN SANDUK, ISKOŠEN NA GOMILI ZEMLJE, OBRUŠENE PRILIKOM NJEGOVOG SPUŠTANJA!

Odlazak najdražih je velika tuga i trauma za najbliže srodnike. Sam čin sahrane, obred koji zahteva dostojanstvenost i pijetet, više nego bilo koji drugi. U tim momentima svi su osetljivi na svaki detalj. Od načina obraćanja zaposlenih, primanja informacije, saveta kojim redom šta treba da obave, dogovora o vremenu prenošenja tela u kapelu... upoznavanja sa korišćenjem kuhinje i toaleta, određivanja ljudi za nošenje krsta i guranje kolica, pa do samog zatrpavanja kovčega...
Puno je obaveza ali i izražene potrebe da se sve organizuje što bolje i protekne u redu. Ako tu nešto krene po zlu, posledice su vidljivije i bolnije nego na bilo kom drugom mestu. Popravke, uglavnom, nema.

Znajući sve to, Damir i Đorđe Petrović su pažljivo i sa puno emocija pripremali sahranu svoje majke, pok. Smilje, vodeći računa o svim detaljima. Na vreme su, kažu, znajući da je majčino telo dosta teško, obezbedili četvoricu jačih prijatelja da guraju kolica sa sandukom (čak se i dogovorili koji će na koju stranu da stane, kako bi adekvatnije raspodelili težinu prilikom spuštanja u raku), pripemili su i ikebanu za poklopac sanduka (koja se negde zagubila među vencima), uredili kako navode, dosta zapuštenu kuhinju, kao i toalet, mada su smatrali da to ne bi trebalo da bude njihova obaveza ali, kako kažu, nisu imali izbora...

Međutim, i pored vođenja računa o svim detaljima, dosta toga je, tvrde, tokom čina sahrane krenulo naopako, što im je, uz svu tugu koju su osećali zbog gubitka majke, donelo dodatni stres.

-Uz nekoliko propusta neposredno pre i za vreme sahrane, dogodilo se i nešto preko čega ne možemo da pređemo i zbog čega smo se i odlučili za tužbu. Naime, iako smo, zbog težine tela pokojnice, pripremili za spuštanje kovčega u raku četvoricu naših prijatelja, dvojica radnika JKP-a su insistirali da im je dovoljna pomoć samo jednog od njih. Prilikom spuštanja, kovčeg se zanosi, kači deo zemlje, usled čega dolazi do njenog obrušavanja. Pri tom, poklopac udara o betonsku ivicu spomenika, toliko jako da smo pomislili da je telo pokojnice ispalo iz sanduka, na šta je jedan od radnika, na zaprepašćenje prisutnih, glasno prokomentarisao: „E, sada je pala na dedu!“ Došlo je i do pucanja šrafa na poklopcu, što su radnici ignorisali i sanduk ostavili tako ukošen na odronuloj zemlji, na dnu rake. Odmah sam zamolio brata da prijatelje uputi u restoran gde se održava podušje, kako to ne bi gledali, a ja sam, sa nekolicinom rođaka i prijatelja ostao, pokušavši da ubedim radnike da sanduk ne može tako da ostane. Uz negodovanje izvadili su sanduk, stavili ga sa strane, jedan od njih je ušao u raku i iz nje izbacio na desetine lopata zemlje, nakon čega je sanduk opet spušten u raku u redovan, vodoravan položaj, prepričava nemio događaj sa sahrane majke, još vidno potresen Damir Petrović.

On još dodaje da je pored humke, na koju su bili nabacani venci i buketi, ostala gomila zemlje, koja nije sklonjena ni narednog dana, te da su brat i on bili prinuđeni da sami urede grob svojih roditelja onako kako treba. Ističu i da im je, bez obzira na to, uredno ispostavljen račun i za usluge koje im nisu pružene ili nisu adekvatno odrađene, kao što su pomenute spuštanje posmrtnih ostataka, zatvaranje rake i izrada humke.

-Odredbom čl. 3 Zakona o sahranjivanju i grobljima je propisano da se sahranjivanje vrši u skladu sa odgovarajućim propisima, a na način koji odgovara pijetetu prema umrlom, dostojanstvu mesta na kojem on počiva i uz poštovanje osećanja srodnika umrlog i drugih osoba koje su bile bliske sa umrlim. Odlukom o sahranjivanju i grobljima na teritroriji opštine Apatin je delatnost održavanja groblja čistim i urednim povereno JKP „Naš dom“ Apatin, što je u konkretnom slučaju potpuno izostalo, naglašava Petrović.

On dodaje da je, tim povodom, u dva navarata pokušavao da dođe do direktora JKP „Naš dom“, ali nije uspeo. Primio ga je tehnički direktor koji mu je, kako kaže, rekao da je sve što može da dobije – izvinjenje, te da će se taj problem rešavati unutar firme „u smislu disciplinske odgovornosti zaposlenih“, te da je porodicu preminule zadesila „najgora kombinacija postupajućih radnika“.

Na upućenu opomenu pred tužbu, Petrovići su dobili odgovor JKP „Naš dom“, putem punomoćnika.

Uz ostalo, u odgovoru je navedeno da je učestvovanje samo dva radnika u postupku sahranjivanja „uobičajena praksa“ na apatinskom groblju:
-Uobičajena je praksa na mesnom groblju u Apatinu da dva radnika učestvuju u postupku sahranjivanja pokojnika, jer srodnici i poznanici pokojnog žele da učestvuju u tim radnjama i na taj način svojim ličnim učešćem odaju počast pokojniku koji se sahranjuje, pa otuda i razlog zašto su dvojica lica uz grobare učestvovala u postupku polaganja tela pokojnika u raku, stoji u odgovoru.

Još je detaljno i objašnjeno kako je došlo do problema sa spuštanjem sanduka u raku:
-Tip serklaža porodičnog groba je takav da izabrani sanduk ne može da prođe kroz otvor bez manevrisanja u raku, tako da je jedini način polaganja kovčega u raku da se taj postupak izvede konusno, odnosno tako što prvu u raku ulazi jedan deo kovčega, a potom drugi deo jer se samo tako kovčeg može položiti u vodoravan položaj, a postupak je uobičajen kod ove i sličnih situacija. Tom prilikom došlo je pod pritiskom težine kovečga do delimičnog odrona zemlje koja je nastala kopanjem rake u koju se kovčeg imao položiti što je i uslovilo delimično zakošivanje položenog kovčega u raki, a koja je zemlja po nalogu sina pokojnice naknadno izvađena a potom je kovčeg ponovo položen u vodoravan položaj i raku, stoji u odgovoru punomoćnika „Našeg doma“.

U odgovoru se (primereno ili ne) našla i opaska na račun radnika na groblju, odnosno nivoa njihovog obrazovanja i ophođenja, čime se (valjda) pokušavalo opravdati njihovo ponašanje.

-Nivo obrazovanja pojedinca uslovljava njegovo ponašanje, tako da je način međusobnog ophođenja grobara između sebe takav kakav je za njih međusobno prihvatljiv, bez namere da takvim svojim međusobnim ophođenjem oni vređaju ma koje treće lice, pa se i ne može očekivati da lica koja su visokoobrazovana i sa manirima te poslove obavljaju, navedeno je u odgovoru JKP „Naš dom“, uz zaključak da za zahtev za isplatu štete, nema osnova.

Nakon ovog odgovora braća Petrović su odlučili da protiv JKP „Naš dom“ podnesu tužbu i pravdu potraže na sudu.

Izvor: apatinskenovine.rs