Sombor.info

Jetra je jedan od najvažnijih organa u telu jer je odgovorana za čišćenje i detoksikaciju. Ovaj organ treba što manje opteretiti, a to ćemo postići tako što ćemo piti što više tečnosti i jesti razno voće i povrće.

Jetra je jedan od važnijih organa u telu, odgovorna za čišćenje krvi, apsorpciju nutrijenta i proizvodnju hemikalije koja omogućava normalne telesne procese. Ako jetra ne funkcioniše pravilno, može doći do ozbiljnih, pa čak i fatalnih posledica za zdravlje.

Pa kako će jetra dati do znanja da nije dobro? Prema izvešćima sa klinike „Cleveland“, zadržavanje vode u telu je najčešći signal bolesti jetre. Doživeće ga barem 50 posto osoba s cirozom, najopasnijim oblikom bolesti, kada oštećeno tkivo zameni ono zdravo. Zadržavanje vode se može otkriti tako što će noge biti natečene, ali i stomak.

Do toga dolazi kada jetra više ne može proizvoditi albumin, protein koji sprečava curenje tekućine iz krvnih žila u tkiva.

Simptomi bolesne jetre

Žutica, poznata i kao žutilo beonjače ili kože. Nastaje kada jetra više nije u mogućnosti proizvoditi bilirubin, prirodnu hemikaliju koju proizvode crvena krvna zrnca, pa se ona nakuplja u očima i na koži. Ovo je simptom ozbiljnije bolesti jetre, a može doći i do zatajenja.

Krvarenje, uzrokovano kada ozleđeno tkivo jetre sprečava procesuiranje dovoljne količine krvi. Tada krv odlazi u mesta poput probavnog sastava i jednjaka, pa se može dogoditi da povraćate krv ili se ona pojavi u stolici.

Bleda stolica, što može upućivati da jetra ima problema s procesuiranjem bilirubina. Svrbež kože, uzrokovan viškom soli (bilirubina) koja se nakuplja ispod kože.

Kako zaštiti jetru?

Jetra se najbolje čuva ako redovno vežbate, barem 30 minuta u toku dana, jedete zdravo i raznovrsno i izbegavate upotpunosti alkohol ili u jako malim količinama. Ciroza se može usporiti ali nikako zaustaviti, pa je važno preventirati stanje.

Znakovi da jetra sporo radi

Postoji nekoliko simptoma koji nastaju usporenim radom jetre

Često dolazi do umora čak i kod minimalnog fizičkog napora
Pojavljuju se glavobolje koje se manifestuju u pozadini oka
Bolovi u zglobovima i mišićima
Dolazi do pojačanog znojenja jer telo izbacuje toksine koje jetra ne može procesuirati
Nastaju problemi s kožom u obliku akni i ekcema jer dolazi do nakupljanja toksičnih spojeva koje jetra nije procesuirala i izbacila
Često se borite s alergijama jer se susrećete s toksinima kojih imate i previše u organizmu
Borite se sa zatvorom ili prolivom, a to je popraćeno s boli u abdomenu, kao i što dolazi do napuhnutosti
Gojite se iako ne jedete puno
Problemi s procesuiranjem masnoće, pogotovo nakon konzumacije nekih masnijih namirnica te imate teške probavne smetnje
Ne možete se rešiti lošeg zadaha!
Dolazi do hormonske neuravnoteženosti jer jetra ne može eliminisati višak hormona
Teže se koncentrišete, a mentalni zadatci stvaraju vam veliki napor
Osećate se depresivno iako niste bili izloženi traumi ili događaju koji bi mogao biti uzrok iste
Osećate se teskobno jer imate osećaj da će se nešto loše dogoditi

Navedeni simptomi mogu biti i simptomi drugih bolesti, a kako biste eliminisalli probleme s jetrom važno je posetiti lekara, kao i iz dana u dan se kvalitetno hraniti, prenosi „Story.hr„.

Margo Mačol Bisnau je za svoju knjigu "Odgajanje preduzetnika", intervjuisala 70 roditelja koji su podigli veoma uspešne ljude. Nju je zanimalo kako su oni pomogli deci da ostvare svoje snove. Bila je to raznolika grupa različitih rasa, religija, prihoda, porodičnih struktura i obrazovanja.

Iako mnogi od ovih mladih ljudi nisu bili sjajni đaci, mnogi od njih su procvetali kad su našli svoje sfere interesovanja i ljude koji su ih stimulisali. Evo šta piše Margo o svemu tome.

Četiri stvari koje su roditelji najuspešnijih ljudi uvek radili kada su njihova deca bila mala

Podržavali su strast svoje dece

Svaka uspešna odrasla osoba sa kojom sam razgovarala imala je neku strast tokom odrastanja. Sa izuzetkom umetnika, koji su zadržali svoju praksu kad su odrasli, mnogi od ovih lidera su imali karijere koje nemaju nikakve veze sa onim što su voleli kao deca.

Pa zašto je bilo toliko važno da roditelji podstiču bilo koju strast koju imaju njihova deca?

Pošto je određena aktivnost bila nešto što su sami izabrali, bili su uzbuđeni što će naporno raditi na njoj. Naučili su šta je hrabrost i upornost i postajali su prilično vešti. Ova iskustva su ih naučila da veruju u svoju sposobnost da će uspeti, i to kad budu uložili celog sebe u nešto.

Iako mnogi roditelji nisu razumeli strast svog deteta, podržali su ih, jer su videli koliko njihovu decu to raduje. Najuspešniji ljudi su znali da će njihovi roditelji uvek biti tu za njih, bez obzira na to čime se bave.

Učili su svoju decu da prihvate neuspeh

Najuspešniji preduzetnici koje sam profilisala u svojoj knjizi su oni koji preuzimaju rizik.

U svom istraživanju otkrila sam da su ljudi koji su najspremniji da rizikuju, oni koji nisu bili kažnjavani ili učeni da se plaše neuspeha kada su bili mali. Ovaj pristup me podseća na citat Bili Džin King koji volim: „Mi to ne zovemo neuspehom, mi to zovemo povratnom spregom.“

Roditelji su ih uvek učili da je dobro takmičiti se, boriti se za uspeh i pobediti, ali je dobro i izgubiti. Nedostaci su prilika za učenje, rast i razvoj osećaja otpornosti.

Roditelji koje sam intervjuisala uvek su navijali za napore svoje dece, a ne samo na njihova dostignuća, piše cnbc.com.

Podsticali su radoznalost i autonomiju

Deca koja su motivisana da budu radoznala uče da će, ako nastave da istražuju, smisliti način da poboljšaju, prošire ili ponovo izmisle nešto što vole i o čemu mnogo znaju.

Roditelji su buduće preduzetnike u mojoj knjizi učili da pitaju: „Zar mora biti ovako? Kako da to učinim boljim?“ Uz ova pitanja su često počinjale najuspešnije kompanije.

Mnogi roditelji su mi rekli da ne žele da njihova deca budu zadovoljna nečim „jer je to tako“.

Kako su njihova deca postajala sposobnija, roditelji su se odupirali iskušenju da učine ili poprave stvari umesto njih. Umesto toga, davali su svojoj deci alate da sami rešavaju probleme.

Podsticali su kod dece empatiju i saosećanje

Većina preduzetnika u mojoj knjizi rano su naučili da saosećaju sa drugima i odrasli su u želji da rešavaju brige i probleme ljudi oko njih i u njihovim zajednicama.

Odgajani su sa iskrenom željom da poboljšaju živote ljudi. Roditelji im nikada nisu govorili da je cilj da zarade što više novca, iako je to često bio rezultat.

Ovaj osećaj saosećanja je ono što ih je navelo da žele da stvore umetničko delo, proizvod ili uslugu koja bi ljudima mogla doneti osećaj lakoće i radosti. Baš ta osnova im je pomogla da izgrade uspešne karijere i živote.“

Izvor: nova.rs

Ježevi su stvorenja koja često možemo sresti u našim baštama i dvorištima. Iako su to pretežno noćne životinje, najaktivnije u sumrak, povremeno ih možete naći i tokom dana. Ako se to dogodi, ne bi škodilo da znate koja je hrana bezbedna da im se ponudi.

Ježevi (Erinaceidae) su prepoznatljivi po bodljikavim iglicama koje služe kao odbrana od predatora. Najpoznatiji članovi ove porodice u Evropi su tamnoprsi (lat. Erinaceus europaeus) i beloprsi ježevi (lat. Erinaceus concolor).

Ova porodica obuhvata ukupno 25 vrsta, podeljenih u dve potfamilije – pravi jež i gimnura, koji su poznati i kao pacovske rovke i nemaju bodlje.

Ježevi su životinje koje jedu bilo šta, ali više vole da biraju insekte

Puževi, stonoge, kišne gliste, gusenice, cvrčci, bubašvabe i slične životinje deo su njihove ishrane u divljini. Ali osim toga, ono što možda niste znali je da se hrane i paucima. S obzirom da se radi o životinjama koje će svoj jelovnik prilagoditi dostupnoj hrani, ne čudi što će se na njihovom jelovniku ponekad naći i mali kičmenjaci poput žaba i guštera.

Možete im ponuditi voće

Naravno, malo je verovatno da ćete ovog malog posetioca moći da počastite cvrčkom ili sličnom životinjom, osim ako sami nemate kućne ljubimce koji se njima hrane. Dobra vest je da ježevi vole voće. Ponekad će se desiti da jež želi da jede iz vaše ruke.

Oni će vrlo rado jesti jabuke, bobice i banane. Kada žive u zatočeništvu, čak jedu suvu hranu za mačke na bazi mesa, pa će u slučaju da nemate šta drugo da im ponudite i to biti dobra opcija. Ali ono što ne smete da im dajete je obično mleko ili bilo koja začinjena hrana.

S obzirom na trenutne letnje vrućine, savet je da zalutalog ježa ponudite svežom vodom i pre nego što ga nahranite. Lako se može desiti da sami ne mogu da pronađu izvor vode, što bi na kraju moglo biti kobno.

Izvor: n1info.rs

Uprava granične policije zaplenila je više od 28 kilograma marihuane koje je pronašla prilikom provere teretnog vozila na ulazu u Srbiju na graničnom prelazu Bogojevo.

Policija je na prelazu Bogojevo, na ulazu u zemlju, prilikom provere u tovarnom delu priključnog vozila na kamionu kojim je upravljao osumnjičeni N. Đ, pronašla sasušenu biljnu masu nalik na marihuanu, upakovanu u 25 najlonskih pakovanja, saopštio je MUP.

Pripadnici MUP-a Uprave granične policije i u saradnji sa Policijskom upravom u Somboru i Višim javnim tužilaštvom u ovom gradu, uhapsili su N. Đ. (1977) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu, navodi se u saopštenju.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. jul

I ove godine, u okviru Međunarodnog dana mladih, u Somboru će biti organizovano Somborsko omladinsko leto. Manifestacija je zakazana za ponedeljak, 12. avgust, a ulaz na sve nastupe je besplatan.

Program Međunarodnog dana mladih, u Somboru:

19:00h - Plato ispred Županije - Muzika na točkovima - Bokun, Vladimir Tucakov & Daba nastupiće na pokretnoj sceni/kamion

21:00h - Letnji kabare (prostor između pozorišta i biblioteke) nastupaju bendovi: Dirty Frequency, Ida Prester & Lollobrigida, Six Pack

Podsećamo, manifestacija Somborsko omladinsko leto je nastala kao inicijativa somborskih organizacija za mlade u saradnji sa Kancelarijom za mlade Grada Sombora, a iz želje da se obogati letnji kulturno zabavni i edukativni program u Somboru, sa naglaskom na ciljnu grupu mladih.

Od 2009. godine je održavana svake godine sa pauzom Muzike na točkovima koja nije održana samo 2014. i 2016. godine. Osim centralne manifestacije obeležavanja Međunarodnog dana mladih 12. avgusta, tokom avgusta meseca obično se organizuju i druge kulturno-zabavne i edukativne aktivnosti od strane udruženja za mlade koja deluju u Somboru, kao što su radionice, izložbe, igre bez granica, tribine, projekcije

Udruženje regata „Gornje Podunavlje“ i „Podunavska moto – nautička regata“, održali su skup na Tromeđi Velikog bačkog kanala povodom druge po redu zajedničke regate.

Više od 30 plovila i preko 80 učesnika, započeli su svoje putovanje kod Apatina, nakon čega su došli do Bogojeva i stigli do Sombora. Nakon obilaska Sombora, regata ide do Bačkog Monoštora, a zatim, ponovo nazad do Apatina. Rečima organizatora zajedničke regate, cilj je da se okupe zaljubljenici u prirodu, a takođe, da podstaknu i mlade koji u velikom broju plove sa njima, da nauče nešto novo o prirodi i vodotokovima koji nas okružuju.

Filip Krajinović uspešno je prebrodio prvo kolo čelendžera u Veroni. Somborac je slavio protiv domaćeg kvalifikanta Andrea Picchione u dva seta (6:4, 6:4).

U prvom setu oba tenisera su bila sigurna na servisu. Filip je u petom gemu iskoristio manjeg koncentracije dvadesetšestogodišnjeg Italijana, došao je brejka, što je bilo dovoljno da osvoji prvi set. Drugi set je bio dosta zanimljiviji. U prva dva gema teniseri su razmenili po brejk, potom je Filip ponovo u petom gemu oduzeo servis svom rivalu za vođstvo od 3:2, koje je odmah i potvrdio. Italijan je u desetom gemu bio nadomak povratka, imao je dve brejk prilike koje je propustio. Filip je iskoristio treću meč loptu za konačnu pobedi i plasman u osminu finalu.

Naredni rival biće mu peti favorit turnira Hugo Delien iz Bolivije koji je pobedio Italijana Stefana Travalju u tri seta (6:7, 7:5, 6:1). Po sadašnjem rasporedu, ovaj duel na programu je u četvrtak, 25. jula od 10 časova.

Izvor: somborsport.org

Lokalna samouprava opštine Apatin raspisala je konkurs za dodelu besovratnih sredstava građanima za smanjenje zagađenje vazduha poreklom iz individualnih izvora u 2024. godini.

Maksimalna visina sredstava sufinansiranja za nabavku kotlova na prirodni gas za porodične kuće iznosi 150.000 dinara, odnosno do 80% ukupne vrednosti sa PDV-om, dok maksimalan iznos sredstava za nabavku kotlova na biomasu za porodične kuće iznosi 200.000 dinara, odnosno do 80% ukupne vrednosti sa PDV-om.

Planirana sredstva iz budžeta opštine Apatin za nabavku kotlova na prirodni gas su 7.000.000 dinara, odnosno 1.750.000 za nabavku kotlova na biomasu.

Konkurs je otvoren do 9. avgusta tekuće godine, a više informacija zainteresovani mogu pronaći OVDE.

Izvor: Radio Apatin

Istraživači sugerišu da je 120 do 180 minuta sedenja prag predugog sedenja i upozoravaju da dugo sedenje može izazvati probleme sa srcem, ali i brojne druge zdravstvene probleme, javlja danas Bi-Bi-Si, prenosi FoNet.

Epidemiolog Džeremi Moris je još 1953. godine otkrio da vozači autobusa u Londonu imaju više nego dvostruko veće šanse da razviju bolest srca nego kondukteri.

Razlog je što se od konduktera zahtevalo da budu na nogama i da se redovno penju uz stepenice londonskih autobusa na sprat prodajući karte putnicima, dok su vozači dugo sedeli.

Njegova značajna studija postavila je osnovu za istraživanje veza između fizičke aktivnosti i koronarnog zdravlja.

Iako su kondukteri londonskih autobusa sada stvar prošlosti, Morisovi rezultati su relevantniji nego ikada, piše Bi-Bi-Si.

Od početka pandemije virusa korona sve više se ide ka modelu rada od kuće, što će verovatno povećati kolektivno vreme sedenja.

Produženo sedenje je oblik sedentarnog ponašanja, koje karakteriše veoma smanjena potrošnja energije u sedećem ili ležećem položaju, što je povezano sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i preranog mortaliteta, pa je vreme koje provodimo sedeći identifikovano kao nezavisni faktor rizika u nizu zdravstvenih stanja.

Svetska zdravstvena organizacija je 2020. godine predložila mere za smanjenje sedentarnog ponašanja.

Od 2010. godine istraživači su želeli da ukažu da se sedentarno ponašanje razlikuje od nedostatka fizičke aktivnosti i ukazivali su da može da se ima dovoljno vežbanja dnevno, a da se ipak predugo sedi, ali je rizik od sedentarnog ponašanja svakako povećan kod onih koji ne vežbaju dovoljno.

Primarna hipoteza zašto je predugo sedenje povezano sa kardiovaskularnim bolestima jeste da je povećana vaskularna disfunkcija, naročito u nogama.

Vaskularni sistem je odgovoran za održavanje krvi i limfne tečnosti, koja je deo imunog sistema, a kreće se kroz krvne sudove.

Fiziolog sa Instituta za fizičku aktivnost i ishranu Univerziteta Deakin u Melburnu David Dunstan opsežno je istraživao efekte dugotrajnog sedenja, tvrdeći da je ono dovodi do smanjenja mišićne aktivnosti.

Kombinovani efekat smanjene mišićne aktivnosti, niže metaboličke potražnje i gravitacionih sila smanjuje periferni protok krvi do mišića nogu, što može dovesti do nakupljanja krvi u listovima.

Biomehanika sedenja, sa obično savijenim nogama, takođe, može da smanji protok krvi.

Izvor: danas.rs