U Srbiji je tokom prva četiri meseca 2025. godine zabeležen blagi rast prodaje polovnih automobila iz uvoza od 6,5%. Ipak, povećano interesovanje kupaca prati i rast cena, a sudeći prema informacijama koje stižu iz Evrope, isti trend prisutan je gotovo na svim najvećim tržištima. Zbog čega dolazi do poskupljenja polovnjaka u Evropskoj uniji, koji su modeli najinteresantniji kupcima i kakva su očekivanja za naredni period, istraživao je sajt Polovni automobili.
Najnoviji podaci iz relevantnih evropskih izveštaja ukazuju na to da je tržište polovnjaka u EU, kad je reč o prodajnim rezultatima, na gotovo istom nivou kao i 2024. godine. Konkretno, prema podacima poznatog sajta Autovista24 u prvom kvartalu 2025. godine broj prodatih polovnjaka porastao je za 0,6% u odnosu na prvo tromesečje prošle godine, što je oko 1,64 miliona jedinica. Kupci se i dalje većinski opredeljuju za modele sa benzinskim ili dizelmotorima, dok električni polovnjaci beleže osetan pad vrednosti i prodaju se znatno sporije.
Polovnjaci sve traženiji – rast cena širom Evrope
Istovremeno, prema podacima AUTO1 Group i njihovom indeksu cena, u aprilu ove godine prosečna vrednost polovnih vozila porasla je za 2,8% u poređenju sa istim mesecom prošle godine, što predstavlja najviši mesečni skok još od juna 2023. godine. Od početka godine, prema njihovim podacimacene polovnjaka u Evropi su porasle u proseku za oko 5%.
Kako se dodaje u analizi Auto1 Grupe, rast cena polovnjaka posledica je nekoliko faktora. Pre svega, kao jedan od glavnih razloga navodi se poskupljenje novih vozila, ali i kontinuirana tražnjaza polovnim automobilima.Najveći rast cena zabeležen je kod ekonomičnih modela kompaktne klase, dok je kod SUV modela situacija nešto stabilnija. Električna vozila, sa druge strane, iako sve brojnija u ponudi, i dalje beleže blaži rast cena zbog slabije potražnje i sumnji kupaca u njihovu dugoročnu vrednost.
Pad vrednosti vozila u aprilu
Važno je napomenuti da prema izveštaju portala Autovista24 za april 2025. rezidualne vrednosti polovnih vozila – odnosno,vrednost automobilaposle tri godine upotrebe – nastavljaju da opadaju širom Evrope. U Austriji je, primera radi pala na 47,7%, u Nemačkoj na 47,6%, dok je u Švajcarskoj iznosila samo 43,7%.Posebno su interesantni podaci oelektričnim polovnjacima: u Švajcarskoj su polovni automobilina struju do tri godine starosti zadržali svega 38,2% početne vrednosti, a u Nemačkoj 37,3%. Nasuprot tome, hibridna vozila pokazuju veću otpornost, sa vrednostima oko 49% u obe navedenedržave.
Stari automobili i dalje dominiraju
Detaljno istraživanje o tržištu polovnjaka u EU sproveo je nedavno i Zajednički istraživački centar Evropske komisije (JRC). Dobijeni podaci ukazuju na to da je većina polovnih vozila koja menjaju vlasnika u EU stara između 8 i 15 godina. I ovo istraživanje potvrdilo je da su starija dizel vozila i dalje najzastupljenija u prometu, naročito u zemljama Centralne i Istočne Evrope.
Zapad izvozi – istok kupuje
Takođe, jedan od ključnih trendova u 2025. godini, prema istraživanju Evropske komisije jeste snažno prisustvo prekogranične trgovine polovnim vozilima. Naime, veliki broj automobila i dalje se izvozi iz Zapadne Evrope, pre svega Nemačke, Francuske i Belgije, ka zemljama kao što su Rumunija, Poljska, Bugarska i Mađarska, ali i dalje ka tržištima Balkana, među kojima je naravno i naša zemlja.U tom lancu, automobili koji više ne zadovoljavaju ekološke ili tehničke standarde u zemljama izvoznicama nalaze „drugi život“ na tržištima gde je kupovna moć stanovništva manja.Podsetimo, svake godine u Srbiju se uveze preko 130.000 polovnih automobila.
Očekivanja za naredni period
Tržište polovnih automobila u EU ostaje ključno za milione građana. I dok nove tehnologije, stroži propisi i napori da se smanji emisija štetnih gasova od saobraćaja oblikuju budućnost automobilizma, stari dobri polovnjaci još dugo neće sići sa evropskih drumova.
Za domaće tržište, ovi trendovi znače i nove izazove – jer realno je očekivati da ako se u Evropi nastavi trend rasta cena i naši kupci osete te negativne efekte, pogotovu ako se u obzir uzmu i ostali troškovi prilikom uvoza polovnjaka, poput troškova transporta, špediterskih usluga i „unutrašnjih“ dažbina (ekološka taksa, ispitivanje vozila…).Ipak, jedno ostaje sigurno: potražnja za pouzdanim polovnim vozilima ne jenjava.
