Sombor.info

Sve je više znakova da se trend vožnje vraća na zadnje točkove. Dva su glavna razloga za to, sigurnosni sistemi i električni automobili

Tokom proteklih 40 godina, pogon na prednje točkove je postao dominantan u svakodnevnim automobilima. I sa dobrim razlogom. Za „civilni drumski automobil“ dizajniran za bezbednost i efikasnost, pogon na prednje točkove nudi dosta prednosti u odnosu na pogon na zadnje točkove. Za klasičan automobil sa prednjim motorom, pogon na prednje točkove znači da nema glomaznog pogonskog vratila koje smanjuje prostor u kabini, oduzima snagu na točkovima i dodaje težinu automobilu. Međutim, bezbednost i upravljivost na klizavim putevima su se pokazali kao najvažniji faktor koji je doneo pobedu na prednjim točkovima. Automobili sa prednjim pogonom su jednostavno lakši za vožnju.

Ako pritisnete previše gasa u automobilu sa pogonom na zadnje točkove u krivini, zadnje gume obično prve gube prianjanje, što može dovesti do ozbiljnog proklizavanja zadnjeg kraja. Ova pojava se naziva prekomerno upravljanje, a automobili sa zadnjim pogonom imaju jaku tendenciju ka tome. To može biti zabavno za iskusne vozače, ali manje iskusni vozači redovno gube kontrolu. Kod automobila sa prednjim pogonom, u identičnim uslovima, prednje gume gube prianjanje, a da bi se to ispravilo, dovoljno je samo ispustiti gas. Ovo čini automobile sa pogonom na prednje točkove predvidljivijim i lakšim za vožnju za vozače početnike.

Ali sada ima sve više znakova da se trend vožnje vraća na zadnje točkove. Dva su glavna razloga za to, savremeni sigurnosni sistemi koji sprečavaju proklizavanje zadnjeg dela automobila i električni automobili. Posebno električni automobili sve više imaju pogon na zadnje točkove. Na primer, svi Volksvagen ID modeli u osnovnim verzijama imaju pogon na zadnje točkove, isto važi i za Teslin model 3 i I, a Volvo je takođe prešao na zadnji pogon sa modelima KSC40 Recharge i EKS30... Očigledno, kada je dođe do mogućnosti i potencijala električnih platformi, pogon na zadnje točkove ponovo počinje da ima mnogo smisla.

Šta čini pogon na zadnje točkove boljim?

Fizika daje jasnu prednost zadnjem pogonu u odnosu na prednji. Laički rečeno, uvek je lakše gurati nego povlačiti poene. U automobilu je to malo komplikovanije, ali princip je isti. Prednje gume obavljaju sve zadatke u krivinama, dok zadnje gume podnose sva ubrzanja, što u teoriji znači bolje ukupne performanse.

Da biste pogledali jednu od primarnih prednosti pogona na zadnje točkove, morate uzeti u obzir neke osnovne fizike. Kada ubrzate, težina automobila se pomera unazad zbog inercije. Ovo stoga daje zadnjim gumama bolje prianjanje. Kada je većina automobila sa prednjim pogonom imala manje od 150 konjskih snaga, kao pre 10, 20 godina, to nije bila velika stvar. Ali današnja električna vozila su mnogo snažnija i stoga mnogo efikasnije prenose snagu na zadnje točkove. To se ne odražava samo na bolje performanse već i na potrošnju, jer bolje prianjanje točkova pri ubrzanju znači manji gubitak energije usled njihovog proklizavanja (ili intervencije sistema za kontrolu proklizavanja).

Ali fizika se ne može prevariti i činjenica da je automobil električni ne eliminiše sama po sebi opasnost od proklizavanja njegovog zadnjeg dela. Štaviše, zbog njihove velike snage i zamaha, to bi trebalo da bude još izraženije. Ovde na scenu stupa savremena tehnologija. Svaki novi automobil danas ima ESP sistem koji može da aktivira kočnice na pojedinačnim točkovima kako bi sprečio proklizavanje. ESP radi u kombinaciji sa kontrolom vuče koja pokreće točkove koji se okreću tokom ubrzanja.

Prelazak na elektrifikaciju čini sisteme kontrole proklizavanja pogonskih točkova još efikasnijim. Na klasičnim automobilima sa benzinskim ili dizel motorima, kontrola proklizavanja obično funkcioniše tako što automatski skida gas ili čak iseče varnicu na svećici. Oba rešenja su jednostavna i efikasna, ali nijedno ne nudi finoću i brz odgovor koji nude električni motori. Kod električnih motora, količina proizvedene energije nema nikakve veze sa fizičkim stvarima kao što su kablovi za gas ili varnice koje izazivaju eksploziju smeše u cilindru. Zbog toga, sistemi kontrole vuče i stabilnosti na električnim vozilima mogu mnogo brže da reaguju na probleme sa točkovima.

Da li pogon na prednje točkove i dalje ima adute?

Ali fizika bi ponovo mogla da se umeša u bitku između pogona i ponovo favorizuje pogon na prednje točkove. Naime, kod električnih automobila je važno regenerativno kočenje koje vraća automobil nazad

deo energije usporavanja u bateriju. Automobil koji usporava nema najveću težinu pozadi već napred, zbog čega skoro svaki automobil na putu ima veće i jače prednje kočnice. Ali regeneracija za sada nije problem, jer baterija ionako nije u stanju da apsorbuje toliku količinu energije koja se generiše jačim kočenjem, pa je dovoljna energija koja će se proizvoditi na zadnjem delu automobila. Takođe, 99 procenata kočenja je nežno i to je mesto gde regenerativno kočenje pozadi može da obavi sav posao usporavanja "pokupi" svu energiju. Međutim, kako se razvijaju baterije i motori, povećavaće se i snaga regenerativnog kočenja, pa bi pogon na prednje točkove ponovo mogao da dođe u centar pažnje zbog efikasnosti.

Najbolje rešenje, kao i kod automobila na benzin i električnih automobila, je pogon na sva četiri točka. Kod električnih automobila to se postiže ugradnjom motora napred i pozadi i teoretski maksimalno koristi prianjanje sve četiri gume tokom ubrzanja i obezbeđuje poboljšanu regeneraciju.

Izvor: jutarnji.hr

Ovo prolećno povrće bogato je vitaminima, mineralima i vlaknima, neophodnim za održavanje zdravlja.

Njegova raznolikost i svežina čine ga neizostavnim delom uravnotežene ishrane. Zbog toga je nutricionista Džesika Šand, istražujući nutritivne vrednosti, otkrila da špargle nude zdravstvene prednosti koje često prevazilaze nutritivne vrednosti multivitaminskih suplemenata, prenosi City Magazine.

„Špargle su jedan od najboljih prolećnih darova kada je u pitanju smanjenje upale u telu. Sadrže vitamin C koji podržava imuni sistem, vitamin A za zdravlje imuniteta i vitamin K za zdravlje kostiju. Takođe su izvor vlakana koja promoviše zdravlje creva“, rekla je ona.

Prepune zdravstvenih prednosti, od folne kiseline do vitamina E, ovo sezonsko povrće može izgledati jednostavno, ali je daleko od toga.

„Špargle sadrže velike količine biljnih pigmenata zvanih ‘antocijanini’, koji su odgovorni za njihovu boju i imaju snažno antioksidativno dejstvo na organizam. Ovo je važno jer antioksidansi sprečavaju nakupljanje štetnih slobodnih radikala i mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti“, kaže nutricionista.

U svakom slučaju, koju god vrstu špargle da jedete – belu, zelenu, roze ili ljubičastu – ovo prolećno povrće ima mnoge zdravstvene prednosti.

Zanimljivo je da je špargle obožavao i Nikola Tesla. Veliku pažnju posvetio je svom zdravlju, a jelovnik koji je specijalno za njega kreiran 1899. godine u Hotelskoj Auditorijumu uključivao je, između ostalog, i ovo povrće.

Izvor: n1info.rs

Šta je to što žene odbija kod muškaraca, pa požele nekog drugog?

Većina žena koje varaju to čine jer osećaju da im njihovi partneri ne pomažu u dnevnim obavezama, pokazalo je veliko istraživanje sprovedeno u Francuskoj. Anketa s višestrukim odgovorima u kojoj je učestvovalo 10.000 žena otkrila je da je 73 odsto žena od onih koje su bile neverne partneru to učinilo delom i jer je njihova druga polovina bila nezainteresovana u pomaganju oko kućnih i ostalih poslova koji se tiču zajedničkog života.

Anketu je sproveo Gleedon, veb stranica fokusirana na žene koje su u vezama. Na pitanja su odgovarale isključivo korisnice stranice. One su u anketi mogle dati više razloga šta ih je podstaklo na aferu, a najviše njih je među te odgovore uvrstilo – nebrigu partnera o kućnim poslovima.

U istoj anketi gotovo devet od 10 ispitanica reklo je da ih nervira nedostatak pomoći u obavljanju kućnih poslova, dok je 84 odsto otkrilo da su se zbog toga već svađale sa svojim partnerima.

Ženi opada libido ako partner ne obavlja kućne poslove

Nedavno je takođe sprovedena studija čiji se rezultati naslanjaju na ovo istraživanje. Naime, istraživanje koje je objavljeno u Archives of Sexual Behavior pokazalo je da žene gube želju za vođenjem ljubavi s muškarcima koji odbijaju da obavljaju kućne poslove, piše Index.hr.

Psiholozi Emili A. Haris, Aki Gormezano i Sari van Anders intervjuisali su više od 1.000 žena koje žive s partnerima i imaju decu, a postavljena su im pitanja o nivou seksualne želje, podeli kućnih poslova s ​​muškim partnerima i kako se osećaju u vezi te podele.

Žene koje su obavljale veći deo kućnih poslova imale su značajno manju želju za seksom sa svojim partnerom u poređenju sa ženama u vezama u kojima su muškarci bili više uključeni u obavljanje kućnih poslova. Drugim rečima, žene su znatno više seksualno uzbuđivali muškarci koji su kuvali, čistili i brinuli o deci.

„Moj muž je jedina osoba s kojom sam bila u vezi“: Kako godinama kasnije izgleda brak sa prvom ljubavi

Zašto sam se razvela: Iskreni razlozi zbog kojih su ove stvarne žene iz Srbije stavile tačku na brak – i nijedan nije prevara
Ali najzanimljiviji deo otkrića bio je razlog: nije samo ženski libido oslabio kao odgovor na obavljanje hrpe kućnih poslova, i nije to bilo samo zato što su žene bile zaposlene i iscrpljene od svega toga. Naime, istraživači su pronašli dva specifična posrednička faktora koji tačno objašnjavaju zašto je nejednaka podela kućnih poslova imala toliki uticaj na želju žena.

Žena ne želi da partneru bude majka

Prvo, studija je otkrila da su žene koje na sebe preuzimaju veći deo kućnih poslova verovatno tu dinamiku doživele kao nepoštenu, a taj osećaj nepravednosti u vezi bio je deo onoga što je dovelo do manje želje za njihovim partnerom.

Ovo je važno, ističu istraživači u radu, jer pobija argument da žene preuzimaju više kućnih poslova jer to žele ili zato što jednostavno uživaju u brizi. Iako bi to moglo biti tačno za neke, ova je studija otkrila da su žene u neuravnoteženim partnerstvima zapravo često ogorčene zbog takve situacije.

Drugo, istraživači su otkrili da su žene koje se kod kuće suočavaju s neravnotežom verovatnije osećale da njihov partner zavisi od njih. Taj osećaj da se vaš muškarac oslanja na vas da se brinete za njega i obavljate osnovne životne zadatke umesto njega bio je drugi faktor povezan s manjom seksualnom željom.

Kao što Haris i tim ističu, pranje nečijeg veša, kuvanje za njih, pospremanje za njima i planiranje njihovog društvenog kalendara zadaci su koje ljudi obično obavljaju za decu. Dakle, kada žena mora da obavlja te zadatke za svog muža bez stvarnog reciprociteta ili priznanja, takav odnos odražava odnos majke i deteta što žene, očekivano, ne smatraju previše seksualno uzbudljivim.

Izvor: nova.rs

 Kako god to danas izgledalo, sa vremenske distance od 30, 40 i više godina, u bivšoj Jugoslaviji vozili su se različiti automobili.

Naravno, ni izbliza kao danas, ali je vozni park Jugoslovena svakako bio mnogo šareniji i bogatiji od onih njihovih najbližih suseda sa istočnih granica, u Rumuniji i Bugarskoj.

Najbrojniji deo voznog parka bili su, naravno, neprikosnoveni modeli kragujevačke Crvene zastave, koji su delom bili popularni i u susednoj Mađarskoj, ali je bilo dosta različitih marki i modela kako sa istoka tako i sa „istoka“. Zapada, kao i sa „pravog“ Zapada.

Lada 1300 i druge Škode i Vartburgi

Sovjetska Lada 1300, derivat italijanskog fijata 124 modifikovana, ojačana i prilagođena za ruske puteve i zime, bila je najrasprostranjeniji automobil iz istočnog bloka na jugoslovenskim putevima. Jednostavan i robustan, pokretan motorom od 1294 kubika sa 68 konjskih snaga, bio je relativno prostran i dovoljan da preveze porodicu gde god je potrebno.

Zbog velikog prtljažnika, karavan verzija je bila veoma popularna kod onih koji su svoje domaće proizvode sa sela prevozili do gradskih pijaca.

Po domaćim putevima su se vozili i drugi modeli istočnoevropskih proizvođača, ali ni približno kao Lade. Bili su istočnonemački trabanati i vartburgi, poznati po karakterističnom zvuku svojih dvotaktnih motora, Moskvić – omiljeni automobil „balkanskog špijuna” Ilije Čvorovića, ali su među najboljima bile čehoslovačke Škode 100 i 120.

Reno 4 – „cipela malog diva“

Automobil koji i danas ima ogroman broj obožavatelja širom sveta i mnogo prisutniji na putevima od većine na ovoj listi je legendarni Reno 4.

Ukupno ih je u svetu proizvedeno više od osam miliona, 575.960 „četvorki” stvoreno je u Jugoslaviji, u fabrici IMV u Novom Mestu.

Sa dužinom od samo 3663 milimetra, reklamiran je kao „Mali džin“, a zbog karakterističnog dizajna poznat je i kao „cipela“. Pokretan, prema današnjim uslovima, malim motorima od 750 do 1100 cc, sa rasponom snage (otprilike) između 25 i 45 KS, ovaj upečatljiv automobil bio je prilično prostran i izdržljiv, sposoban za nošenje i vuču. Svako ko ga je bar jednom vozio pamtiće ga po jednom veoma upečatljivom detalju – čuvenoj „ručici kišobrana” sa ručice menjača.

Zastava 101 - "Stojadin Kec", prvi moderni "hečbek"

Odbačeni projekat fijata 128 sa petoro vrata, za koji su u Torinu mislili da neće privući pažnju kupca pored već izuzetno uspešnog osnovnog modela, postaće legendarni automobil koji je, od svih proizvedenih Zastavinih modela, napustio kragujevačku fabriku godine. najveći broj – 1.045.458 primeraka (uz još 230.000 domaćih 128).

Zastava 101, popularni „stojadin” ili „kec”, kao derivat najaktuelnijeg modela Fijata svog vremena, bila je najsavremeniji domaći automobil i jedan od prvih „hečbek” automobila u istoriji, čija je proizvodnja počela 1971. godine. tri godine pre prvog VV Golfa, a završio se 2008. Tehnički moderan, živahan i prostran, brzo je prihvaćen širom Jugoslavije, a kupce je našao u Mađarskoj, Poljskoj, Grčkoj, pa čak i Nemačkoj.

Zastava 101, popularni "Stojadin"

Pogonjen motorima od 1116 i 1300 kubika sa 55 i 65 „konja“, osim što je za kratko vreme postao najpopularniji porodični automobil u Jugoslaviji, ostaće upamćen i po tome što se 1975. godine „popeo“ na najviši vrh u Africi i četvrti najviši vrh sveta u legendarnoj ekspediciji „Kragujevac – Kilimandžaro”.

Golf – kultni jugoslovenski dizel motor

Dvije godine nakon što je počeo da se proizvodi u Njemačkoj, Volksvagen Golf je 1976. godine stigao u Jugoslaviju, na proizvodne trake sarajevske Fabrike automobila – TAS, u Vogošći, gdje se proizvodio do 1992. godine. U prvih osam godina TAS je proizveo Golfa „keca“, a 1985. godine stigla je legendarna „dvoka“ – automobil posle kojeg više ništa nije bilo isto.

Najjeftiniji golf u Jugoslaviji bio je bar 30 odsto skuplji od najjeftinijeg "stojadina", zato je u početku bio auto za "guzonjine sinove", ali je polako "sišao u narod". Golf je jugoslovenskim vozačima predstavio moderne 1.6 dizel motore, moćne, izdržljive i veoma ekonomične. To se posebno odnosi na „dvojku”, automobil dizajniran tako da se bukvalno može popraviti samo „sa 3 ključa”.

Činjenica da su Golfovi u Jugoslaviji, za 15-ak godina proizvodnje, stekli kultni status najboljih "domaćih" automobila ikada, vidljivo je i danas, posebno širom Bosne i Hercegovine. Tamo je „dvojka” jedan od retkih tridesetogodišnjaka na četiri točka koji se i danas u velikom broju voze. U TAS-u za 16 godina ukupno

Proizvedeno je oko 150.000 Golfova.

Fića Nacional - nema dalje!

Automobil koji je motorizovao Jugoslaviju, uz koji su generacije stasale i u njemu sticale prve vozačke veštine i iskustva, definitivno najpopularniji automobil bivše Jugoslavije – Zastava 750, legendarni Fićo.

I pored toga što su ga pokretali mali motori zapremine 633, 767 i 843 kubika, sa sitnih 21, 25, 29,5 ili 31,5 konjskih snaga, Fića je bio auto koji je mogao sve!

I za prevoz na posao ili na vikend putovanje, ali kada je potrebno i za prevoz sofe ili garderobe. A leti je vozio celu porodicu preko pola zemlje na letovanje.

I to bez klime!

A kada je 70-ih došao „Stojadin” i kada su na tržištu počeli da se pojavljuju noviji i bolji automobili, Fićo se prilično dobro prodavao. Pre svega, zahvaljujući činjenici da je godinama postao veoma popularan, ali i zato što je pred kraj svoje „karijere“ bio najpristupačniji automobil na tržištu, za koji je početkom 80-ih bilo potrebno izdvojiti „ samo“ između 15 i 20 prosečnih plata.

Ukupno 923.487 primeraka Zastave 750 u različitim verzijama sišlo je sa proizvodnih traka u kragujevačkom pogonu Crvene Zastave, tokom 30 godina proizvodnje, od 1955. do 1985. godine. Danas se kao polovno vozilo, zavisno od stanja, prodaje za svega 200-300 i do 15 hiljada evra.

Izvor: bjelovar.live

Za vreme provedeno na bolovanju radnik će dobiti platu u iznosu od 65 odsto svoje zarade. Ovo, međutim, ne važi ako radnik radi za minimalac - u tom slučaju, po zakonu mu sleduje njegova cela (minimalna) zarada i tokom bolovanja. Postoji samo jedan izuzetak, ali on nikako ne podrazumeva da poslodavac "preko noći" odluči da radniku isplati manje od minimalca. Naprotiv.

Redakciji N1 javila se čitateljka koja je, na ime plate za januar proveden na bolovanju, dobila jedva 40.000 dinara. Iako ima ugovor na neodređeno, iako radi puno radno vreme, pa i preko toga, umesto 49.864 dinara, koliko iznosi zakonski minimalac za januar 2024. koji podrazumeva 23 radna dana i ukupno 184 radna sata – dobila je gotovo deset hiljada dinara manje.

I nije jedina.

U praksi se, naime, dešava da ljudi koji rade redovno radno vreme, primaju naknadu ispod minimalca tokom bolovanja.

Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, za portal N1 kaže da su takve isplate – ispod minimalne zarade – veoma sporne.

Svaki takav obračun je, kako objašnjava – nezakonit „ako imaju ugovor o radu sa punim radnim vremenom, bili na bolovanju ili ne“.

„Naime, niko ne može da prima naknadu manju od minimalne zarade, kada je na bolovanju“, ističe Reljanović.

Od podseća na član 115 Zakona o radu, koji kaže da „zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to: 1) najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno“…

„Dakle, jasno je da naknada za vreme bolovanja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se isplaćuje“, objašnjava on.

Izuzetak – ugovor na nepuno radno vreme

Izuzetak, međutim, ipak postoji ali samo u jednom slučaju.

„Plata zaposlenog sme da bude niža od minimalne zarade samo u jednom slučaju – ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom. Dakle, ako zaposleni radi sa (na primer) polovinom radnog vremena, može mu ukupna zarada (za 100 odsto radnog vremena) biti viša od minimalne zarade, ali budući da radi samo 50 odsto radnog vremena primaće manje od minimalne zarade. Na primer, neko ima zaradu od 70.000 dinara za puno radno vreme, ako radi polovinu radnog vremena imaće 35.000 dinara što je niže od minimalne zarade. U svim ostalim slučajevima zaposleni mora imati zaradu koja je bar jednaka minimalnoj zaradi“, navodi Reljanović.

On ukazuje na još jednu bitnu stvar.

„Važno je reći da nepuno radno vreme mora biti ugovoreno – dakle, ne može poslodavac da ga uvede kada mu odgovara, nego mora tako da stoji u ugovoru o radu koji zaključe poslodavac i zaposleni – da se zasniva radni odnos sa nepunim radnim vremenom, kao i procenat radnog vremena koji je radnik dužan da radi“, navodi Reljanović.

Radnici „na lizing“

Česta forma angažovanja radnika u Srbiji je i putem „lizinga“, odnosno, „iznajmljivanjem“ od agencija za privremeno zapošljavanje, koje radnika ustupaju konkretnoj kompaniji.

Ovde se dešava da radnik za mesec dana rada u kompaniji nema pun fond radnih rati pa, na primer, ima ostvarenih 150 radnih sati umesto 168 sati, koliko je puno radno vreme za februar.

„Zaposleni ne može da dobije zaradu nižu od minimalne zarade, ako radi puno radno vreme. Ako neko radi 150 sati u toku jednog meseca, nema puno radno vreme već radi sa određenim procentom radnog vremena (150 sati je oko 90 odsto ali nije 100 odsto). Ako taj neko ima ugovor o radu na puno radno vreme (100%), onda je poslodavac dužan da mu isplati minimalnu zaradu za taj mesec bez obzira na to koliko je sati radio. Nije, niti može da bude, odgovornost zaposlenog što poslodavac nije obezbedio uslove za puno radno vreme – važno je samo ono što piše u ugovoru. To važi za sve radnike u radnom odnosu, pa i one koji su ustupljeni, odnosno rade putem agencija za privremeno zapošljavanje“, upozorava Reljanović.

Ovo važi za sve radnike u radnom odnosu, nebitno je da li su na određeno ili neodređeno vreme, samo je, dodaje – važno da li rade sa punim ili nepunim radnim vremenom.

„Za sve vreme koje zaposleni provede na bolovanju računa se minimalna zarada, ako bi prema onoj opštoj računici (65% od proseka osnovne zarade koju je primao u prethodnih 12 meseci) naknada bila niža od minimalne zarade. Ako je u toku jednog meseca proveo nekoliko dana na radu, za te dane dobija zaradu (onako kako je ugovorena, po radnom danu, radnom satu, sve se to lako izračuna) a za ostatak dobija naknadu u visini minimalne zarade“, zaključuje Mario Reljanović.

Izvor: n1info.rs

Pet kola ostalo je do kraja šampionata somborskog područja. Tri tima su ponovo u igri za prvo mesto.

Ovog vikenda došlo je do smene na liderskoj poziciji. Ekipa Kulpina neočekivano je poražena na gostovanju u Karavukovu. Ilija Spasić je načeo mrežu gostuju u 10. minutu, da bi Marko Cvetković pogotkom u nadoknadi vremena prvog poluvremena postavio konačan rezultat meča.

Kiks dojučerašnjeg lidera iskoristila je ekipa iz Gložana koja je slavila nad ŽAK-om i sa nova ri boda preuzela prvo mesto na tabeli. Vladimir Tasić je zatresao mrežu gostiju u 5. i 14. minutu, dok je Petar Drvar u nadoknadi vremena ublažio poraz Somboraca. Budućnost iz Paraga je lako izašla na kraj sa Liparom i trenutno ih tri boda dele od lidera.

Važan trijumf na gostovanju u Mladenovu ostvarila je ekipa Crvenke. Iako je domaćin poveo početkom drugog poluvremena, to nije poremetilo goste koji su golovima Milenka Babića i Milana Subotića došli do tri boda. Veliko iznenađenje je pobela (5:3) Kule nad Radničkim 1918 iz Ratkova. Dejan Davidović je bio četvorostruki strelac za Kuljane.

U derbiju začelja BSK je poražen nagostovanju u Čelarevu. Jedini pogodak za goste postigao je Jovan Korać. Narednog vikenda očekuje nas još jedan derbi, sastaće se dva prvoplasirana tima lige, koji može rešiti pitanje prvaka, ali može i dodatno zakomlikovati situaciju u vrhu. Somborski „crno – beli“ ugostiće ekipu iz Mladenova, dok će BSK ugostiti sastava Kule.

Rezultati i izveštaji sa mečeva ovog kola: Budućnost (G) – Žak 2:1, Polet – Kulpin 2:0, Budućnost (P) – Lipar 6:0, Kula – Radnički 1918 – 5:3, ČSK – BSK 3:1, Borac 46 – Krila Krajine 2:1, Rusin – Soko 4:2, Budućnost (M) – Crvenka 1:2.

Tabela: Budućnost (G) 61, Kulpin 60, Budućnost (P) 58, Radnički 1918 – 43, Žak 43, Borac 46 – 38, Budućnost (M) 35, Rusin 31, Krila Krajine 30, Lipar 30, Crvenka 28, BSK 28, ČSK 27, Kula 25, Polet (K) 24, Soko 6.

Parovi narednog (26) kola: Žak – Budućnost (M), Crvenka – Rusin, Soko – Borac 46, Krila Krajine – ČSK, BSK – Kula, Radnički 1918 – Budućnost (P), Lipar – Polet, Kulpin – Budućnost (G).

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 7 - 9. maj

Prvi apatinski 3x3 turnir “Basket za sve” zakazan je za subotu, 15. jun, u dvorištu OŠ “Žarko Zrenjanin”. Organizatori turnira su Goran Vezmar, ispred Košarkaša u kolicima “Dunav 2016”, i Arsenije Medić, košarkaški sudija, od kojih saznajemo da će se basket igrati u 3 kategorije (seniori, kadeti -do 15 godina, basket u kolicima) i da su prijave otvorene do 1. juna.

Kotizacija za kategoriju kadeta do 15 godina iznosi 3.000 dinara po ekipi, a nagrada za prvo mesto 80% od kotizacija. Kada su u pitanju seniori, po ekipi se uplaćuje 5.000 dinara, a nagradni fond iznosi 500 evra za prvo, 200 za drugo i 100 evra za treće mesto.

Utakmice se igraju po oficijalnim FIBA 3x3 pravilima.

Turnir “Basket za sve”, osim sportskog, imaće i zabavno-muzički karakter, te će u tom smislu biti organizovan muzički program, uz gostujućeg di džeja, šank sa osveženjem, a najavljena su I neka iznenađenja.

“Molim sve ljubitelje sporta, dobrog druženja i muzike da isprate ovaj događaj koji se prvi put održava na ovakvom nivou u našem Apatinu”, poručili su organizatori.

Svi zainteresovani svoje prijave mogu podneti telefonski, na brojeve 069/215-0-115 (Arsenije Medić) ili 064/216-74-13(Goran Vezmar).

Izvor: radioapatin.com

Od maja, status energetski ugroženog kupca (koji imaju pravo na pomoć države kod plaćanja računa za struju) ostvaruju četvoročlana domaćinstava čiji ukupan mesečni prihod ne prelazi 65.261,92 dinara, objavljeno je u Službenom glasniku.

Što se tiče ostalih granica prihoda za ovu pomoć države, kako je navedeno u Pravilniku koje je donelo Ministarstvo rudarstva i energetike o utvrđivanju usklađenih iznosa ostvarenog ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva kao uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, taj status mogu ostvariti i tročlana domaćinstva čiji ukupni mesečni prihodi ne prelaze 51.404,63 dinara.

Mesečni prihod od 1. maja za domaćinstva sa jednim članom za status energetski ugroženog kupca ne sme da prelazi 23.690,05 dinara, a za domaćinstva sa dva člana 37.547,34 dinara.

Mesečni limit prihoda za domaćinstva sa pet članova, kako je objavljeno je 79.119,21 dinara, do 92.976,50 dinara za domaćinstva sa šest članova, a za domaćinstva sa više od šest članova za svakog dodatnog člana dodaje se 13.857,29 dinara.

Novim pravilnikom utvrđeni su usklađeni iznosi ostvarenog ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS), kao uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca.

Kriterijumi za sticanje statusa energetski ugroženog kupca su pored ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva i broj članova, kao i imovno stanje koje podrazumeva da domaćinstvo ne poseduje drugu stambenu jedinicu osim te u kojoj živi, a granica za jednočlano domaćinstvo je 40 kvadrata, za dvočlano do 58, za tročlano do 66, za četvoročlano do 74, za petočlano do 87, a za ono koje broje šest ili više članova do 96 kvadrata.

Procedura u vezi sa sticanjem statusa energetski ugroženog kupca sprovodi se u lokalnim samoupravama i one su dužne da u roku od mesec dana odgovore na zahtev.

Uredbom o energetski ugroženom kupcu jednočlano domaćinstvo ima pravo na umanjenje troškova za struju do 120 kilovat-časova (kWh) mesečno tokom cele godine, za dvočlano i tročlano domaćinstvo granica je 160, za četvoročlano i petočlano 200, a za šestočlano i veće domaćinstvo 250 kWh mesečno.

Domaćinstvo na osnovu zdravstvenog stanja stiče status energetski ugroženog kupca ako član domaćinstva koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, a kome bi obustavom struje mogao biti ugrožen život ili zdravlje.

Izvor: blic.rs

Xolo je jedinstvena rasa pasa, jedna od najstarijih na planeti. Pritom, za ovog vernog čuvara kažu da ima lekovite moći.

Xolo ili meksički bezdlaki pas je stara rasa, nastala verovatno genetskom mutacijom pre čak 3.000 godina.

Specifičnog izgleda i mirnog karaktera ovaj pas može postati odličan kućni ljubimac svima koji reše da ne sude na prvi pogled na osnovu izgleda o ovoj rasi.

Važi za odličnog čuvara, ne voli da bude usamljen i najčešće se vezuje samo za jednu osobu. Prema nekim verovanjima, poseduje isceliteljske moći. U Centralnoj Americi su poznati kao „psi lekari“ jer toplota njihovog tela pomaže ljudima u izlečenju artritisa i drugih bolesti, piše Mojljubimac.info.

POREKLO

Za razliku od mnogih drugih rasa, xolo se smatra prirodno napravljenom rasom, nastalom kao rezultat genetske mutacije. Prema nekim navodima, njihovi preci su bili psi koji su pratili migracijske narode preko teritorije Beringa – od Azije do Novog sveta, kao i da pripadaju civilizaciji pre Kolumba. Njihovo ime potiče od astečkog božanstva Xolotl (bog vatre i podzemnog sveta) i reči tzcuintli (astečka reč za psa). Verovalo se da imaju isceliteljske moći.

Poznato je da je Američki kinološki klub priznao prvog psa ove rase 1887. godine. Mnogi umetnici poput Fride Kalo su ih prikazivali u svojim umetničkim delima, ali su u jednom periodu postali toliko malobrojni da ih je AKC odjavio kao rasu 1959. godine. Bili su na granici izumiranja, a danas ih ima oko 30.000 u celom svetu i važe za nacionalno blago Meksika. AKC ih je 2011. godine vratio kao rasu i trenutno se ubrajaju među popularnije i skuplje štence. Cena šteneta se kreće od 2.000 do 2.500 dolara.

IZGLED

Prepoznatljiv pre svega zbog odsustva dlake, ovaj redak pas nikako ne može ostati neprimetan kada ga vidite. Postoje potpuno bezdlake jedinke, a postoje i jedinke koje imaju malo dlake na vrhu repa i glave. Na prvi pogled, njegov izgled nije baš najprivlačniji zbog naboranog čela, neobičnih očiju i repa. Međutim, kada se bolje zagledate, primećuje se da ga krasi dostojanstveno držanje i izvajano telo. Glava i vilica su izdužene, oči mogu varirati od žute do crne boje, dok uši nosi uspravno. Visina mužjaka se kreće od 51 do 76 cm, a težina od 11 do 27 kg, dok su ženke nešto niže i lakše. Ima ih u raznim bojama poput crne, tigraste, tamnobraon, bronzane i bakarno bele.

NARAV

Odrasli Xolo je veoma smiren pas, dosta nepoverljiv prema strancima. Veoma retko laje bez razloga, dobar je čuvar i jasno će upozoriti svog vlasnika na opasnost. Najčešće se vezuje za jednog člana porodice, tj. bira ga kao svog omiljenog, ali i ostalima će posvećivati dosta pažnje. Nikako ne voli da bude sam, voli da je okružen svojom ljudskom porodicom. Prema strancima je oprezan, ne sklapa lako prijateljstva. Može biti težak za dresuru neiskusnim vlasnicima i može postati agresivan ukoliko se ne socijalizuje pravilno. Štenci mogu postati destruktivni ukoliko im se ne posvećuje dovoljno pažnje, ali kako odrastaju, postaju zreliji i mirniji. Kada se ispravno dresira i socijalizuje, ovaj pas će odlično znati šta sme a šta ne sme da radi – dovoljan će biti samo pogled njegovog omiljenog člana porodice.

ZDRAVLJE I NEGA

Prosečni životni vek im je od 15 do 20 godina. Važe za generalno zdravu rasu i nije poznato da su skloni nekim genetskim oboljenjima. Bitno je ipak da se povede računa o nezi njihove kože, koja je zbog nedostatka dlake dosta osetljiva. Potrebno je zaštititi ga od sunca i izuzetno hladnog vremena. Nikako ga ne ostavljajte napolju dugo po sunčanom danu i obavezno mu nanesite zaštitno sredstvo od sunca po celom telu. Tokom zimskih meseci obavezno je obući mu džemper kako bi se zagrejao. Kada je u kući, ne oblačite mu ništa kako se ne bi pregrejao jer ova rasa ima prirodno veću telesnu temperaturu. Kod ove rase sigurno nećete imati posla oko četkanja dlake, ali redovno kupanje par puta godišnje i redovno pranje šapa su obavezni deo nege. Takođe, male su šanse da će ova rasa imati problem sa buvama, ali posebno treba povesti računa o krpeljima, jer se oni usled nedostatka dlake veoma lako mogu nakačiti na vašeg ljubimca.

Izvor: nova.rs