Sombor.info

Dok se na gradskom području ekspeditivno privodi kraju ekspropirijacija zemljišta zarad sve bližeg početka gradnje „Vojvođanskog osmeha”, odnosno brze saobraćajnice Sombor-Kikinda, uveliko se radi i na drugim saobraćajnim projektima.

U tom smislu je i finansijska pomoć koja lokalnoj samoupravi pristiže iz pokrajinskog budžeta, a koja je kodifikovana pre nekoliko dana potpisivanjem ugovora grada Sombora i Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.

Naime, za finansiranje projekta „Rekonstrukcija lokalne saobraćajnice na odbrambenom nasipu od Bačkog Monoštora do atara Kupusine” somborska lokalna samouprava je dobila 300 miliona dinara od Uprave za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine, što je bio povod da gradonačelnik Antonio Ratković potpiše ugovor o ovoj finansijskoj podršci, prilikom čega je istakao da je reč o nastavku radova na ovoj deonici puta.

– Prošle godine završena je kompletna izgradnja 5,3 kilometra u opštini Apatin, a sada će se krenuti u realizaciju izgradnja druge deonice ovog veoma bitnog lokalnog puta. Veoma bitna saobraćajnica pre svega za stanovnike Bačkog Monoštora, kao i stanovnike Kupusine, ali i naravno za sve građane Sombora i građane opštine Apatin – okarakterisao je Ratković planirani nastavak radova na saobraćajnici koja prolazi kroz ili samim obodom Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje”, što će nesumnjivo doprineti daljem razvoju turizma koji je jedan od oslonaca razvoja Bačkog Monoštora, ali i Kupusine koja još uvek nije iskoristila ni delić svojih prirodnih potencijala u ovom pravcu.

Nastavak radova na ovom putnom pravcu neće biti i jedino novo „prokrvljivanje” saobraćajno zapuštenog Zapada Bačke, pošto se, prema Ratkovićevom uveravanju, ove godine očekuje i završetak puta regionalnog karaktera od Stapara ka Sivcu. Izgradnja saobraćajnice koja će povezati ova dva naseljena mesta somborske i kulske opštine započeta je 2019. godine, kao projekat takođe finansiran iz vojvođanskog buyeta, koji će približiti i žitelje apatinske opštine ne samo budućoj brzoj saobraćajnici „Osmeh Vojvodine”, već i postojećem auto-putu na Koridoru 10.

Svojevremenim otvaranjem novog graničnog prelaza između Srbije i Mađarske kod sela Rastine, donekle su izneverena očekivanja žitelja Riđice, sela koje je najudaljenije od gradskog sedišta, pošto su decenijama unazad upravo u ovom selu očekivali da će se u njemu otvoriti još jedan prelaz između dve zemlje. Ono što je dobra vest je da će se iz Riđice uskoro ipak jako brzo stizati do njoj prekogranične mađarske Gare, pošto bi uskoro trebala da se izgradi i saobraćajnica koja će povezati ovo selo i Rastina u kojoj je granični prelaz otvoren.

Izgradnja saobraćajnice koja će povezati ova dva naselja somborske i kulske opštine započeta je 2019. godine, kao projekat takođe finansiran iz vojvođanskog budžeta, koji će približiti i žitelje apatinske opštine budućoj brzoj saobraćajnici „Osmeh Vojvodine” i postojećem auto-putu na Koridoru 10
– Grad Sombor planira da u narednom periodu započne još jedan veliki projekat, onaj na izgradnji nove saobraćajnice od Riđice ka Rastini. Ovo će biti projekat koji će biti realizovan u više faza pa za 2023. godinu očekujemo početak izgradnje prve faze ovog novog lokalnog puta, koji će biti dužine 6,5 kilometara – najavio je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, uz uveravanja da će lokalna samouprava kojoj je na čelu nastaviti da ulaže u infrastrukturu lokalnih puteva.

Izvor: dnevnik.rs

Putujuća izložba „Ana Frank – istorija za sadašnjost“ na tridesetak izložbenih panela donosi brojne detalje iz života jevrejske devojčice i njene porodice sa kraja Drugog svetskog rata, ali i aktualizuje pitanje ponovne pojave nacističke ideologije u savremenom svetu. Izložba u Srbiji takođe sadrži šest panela koji se bave lokalnom istorijom.

Izložba je ostvarena u sklopu projekta Historija, istorija, povijest, a organizatori su Otvorena komunikacija iz Srbije i Kuća Anne Frank iz Amsterdama.

Devojčica, Ana Frank u celom svetu prepoznata kao simbol dečije žrtve holokausta, rođena je u Frankfurtu na Majni 1929. godine. Četiri godine kasnije sa porodicom se seli u Amsterdam, nakon što u Nemačkoj na snagu stupaju antijevrejski zakoni. Početkom okupacije Hitlerovih nacista, Frankovi se sele u tajno skrovište, gde Ana tokom dve godine piše dnevnik. U avgustu 1944. je zabeležen poslednji zapis u dnevniku. Otkriveno je skrovište u kojem se sa porodicom skrivala, petnaestogodišnja Ana umire u logoru, a jedini preživeli član porodice je Otto Frank, njen otac, koji je i objavio dnevnik.

Posetioce će kroz izložbu voditi posebno obučeni učenici, volonteri na izložbi.

Izložba je već obišla četrdesetak zemalja, a u Srbiji je bila u Beogradu, Kovačici, Šapcu, Valjevu, Vrbasu, Pivnicama, Bečeju, Kragujevcu, Sremskoj Mitrovici, Užicu, Požarevcu, Ubu, Aranđelovcu, Somboru, Gornjem Milanovcu, Guči i Loznici. U Srbiju je dovedena u sklopu projekta „Historija, istorija, povijest“ koji je finansirala Evropska unija. Izložba trenutno nastavlja da putuje po Srbiji uz pomoć lokalnih donacija.

Izložba Ana Frank – istorija za sadašnjost je besplatna i otvorena za javnost od 27. marta do 22. aprila, u prostorijama Ekonomsko-trgovinske škole Kula, Maršala Tita 113, gde će biti održavane i organizovane grupne posete za srednje i osnovne škole.

Otvaranje izložbe će biti upriličeno u ponedeljak, 27. marta u 14 časova u holu škole.

Možete posetiti izložbu radnim danima od 9:30 do 16 časova u skladu sa radnim vremenom škole.

Za zakazivanje grupnih poseta obratite se pedagogu škole Mirjani Bojanić – 064/41-57-934, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Za više informacija o izložbi kontaktirajte Aleksandru Sekulić – 064/189-38-41, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Rukometaši Sombora konačno su uspeli da ostvare pobedu u prvenstvu Druge rukometne lige Vojvodine.

Somborci su večeras na domaćem parketu savladali ekipu iz Dolova sa 35:24 (20:9). Ovo je prva pobeda fenjeraša u ovoj godini. Da podsetimo, poslednji trijumf ekipa Sombora zabeležila je početkom decembra prošle godine kada su pobedili Budućnost iz Alibunara.

Domaćin je od starta susreta krenuo silovito, što je rezultiralo brzim vođstvom 7:2 već posle desetak minuta utakmice. Do odmora prednost je udvostručena. S obzirom da do kraja meča nije bilo promena, bodovi su zasluženo ostali u Somboru. U dresu domaćeg tima istakao se kapiten Dušan Gajin sa šest pogodaka. Miloš Braun je postigao gol manje, dok su Luka Jokić i Marko Gardijan utakmicu završili sa po četiri pogotka. Na drugoj strani kapiten Miloš Petrović sa osam i Nikola Živojković sa golom manje bili su najefikasniji igrači gostujućeg tima.

Rukometni klub Sombor je uprskos pobedi ostao na poslednjem mestu sa osam bodova, dva manje od ekipe Putinaca kojima sledi meč sa vodećom Crvenom Zvezdom. Fenjeraš lige narednog vikenda u derbiju začelja gostuje ekipi Zrenjanina.

Izveštaj sa utakmice:

Sedmerci: 1/2 (Sombor). 3/6 (Dolovo).

Isključenja: 2 minuta (Sombor). 6 minuta (Dolovo).

Sombor: Marjanac, Braun 5, Gajin 6, Rakinić 2, Kelić, Rožić 1, Neškovski, Jokić 4, Stokuća, Todorović 2, Gardijan 4, Narančić 3, V. Pavlović 3, Veselovski 2, Plećaš 1, S. Pavlović 2.

Dolovo: Lepedat, Živojnov 7, Kalajdžija, Anđelković 2, Drljača, Marković, Puja, Petrović 8, Rakidžić 4, Mitić 1, Đurašin 1, Hajdukov 1.

Izvor: somborsport.org

Da objasnimo prvo osnove: vi svoj DIZEL auto (ne benzinac) predate na reciklažu, bez obzira na njegovu vrednost - samo je važno da je EURO 1, EURO 2 ili EURO 3 standard.

U zamenu dobijete subvenciju od 2.100 evra za kupovinu novog ILI polovnog EURO 6 automobila, bez obzira na starost i vrednost.

Ova „akcija“ trebalo bi da krene od 2024. godine. Međutim, još uvek se sve organizuje i sprema, tako da se za sada ne zna tačan datum kada će početi prijave ili isplate subvencija.

Uglavnom, subvencije će biti date za zamenu 140.000 dizel vozila, ali to uključuje i subvencije za laka teretna vozila i autobuse, za koje se dobija 2.500 i 2.900 evra.

Od kada važi Euro 6?

Bacimo se nakratko u istoriju. EURO 1 je uveden 1993, EURO 2 1996, a EURO 3 2000. godine.

EURO 4 standard je u zemljama Evropske unije stupio na snagu 2005, ali je tada bio obavezujući samo za homologaciju novih tipova automobila. Za sve postojeće tipove, ovaj standard postaje obavezujući tek od 1. januara 2006. godine.

Međutim, isto kao što je bio slučaj sa EURO 3 standardom, neki proizvođači su počeli određene modele ili neke njihove verzije da proizvode sa EURO 4 standardom i pre obavezujućih rokova. Na primer, prvi EURO 4 dizelaši pojavili su se na proleće 2003. godine.

Recimo da EURO 6 važi od 2015. godine, ali isto kao što je slučaj sa prethodnim EURO standardima, neki proizvođači su i pre zvaničnog uvođenja određenog standarda proizvodili automobile sa tim standardom.

Tako je moguće da postoje Euro 6 automobili proizvedeni pre 2015. godine.

Za koliko para može da se kupi EURO 6 auto?

EURO 6 auto može da se kupi za oko 5.000-6.000 evra. Naravno, ukoliko želite malo veći, snažniji i auto sa boljom opremom, cena može značajno da skoči. 

U Agenciji za bezbednost saobraćaja kažu da, po pitanju toga na osnovu čega će se određivati koje vozilo ispunjava uslove, odgovaraju da će subvencije važiti za sva Euro 6 vozila, bez obzira na datum proizvodnje ili prve registracije.

Ceo proces bi trebalo da bude vezan sa bazom ispitanih vozila prilikom uvoza, tako da će informacije dobijene od prethodno ispitanih vozila biti deo baze informacija.

U svakom slučaju, od prodavca možete da zatražite „UVERENJE O ISPITIVANJU VOZILA - kontrolisanje vozila koje se uvozi kao upotrebljavano“, pošto u tom Uverenju piše koji EURO standard automobil ispunjava. Naravno, ukoliko je auto kupljen kao nov u Srbiji, EURO standard može da se dokaže i na drugi način.

Kada kompletna procedura bude objavljena, znaćemo konkretno šta i kako će zainteresovani morati da podnesu od dokumentacije.

Da li se ova subvencija svima isplati?

Naravno da se ne isplati svakome – to zavisi od vrednosti automobila koji trenutno imaju, koji auto planiraju da kupe i koliko novca mogu da dodaju na subvenciju. Pošto je subvencija 2.100 evra, svako mora da napravi sopstvenu računicu.

Izvor: polovniautomobili.com

Predlog ministarke zdravlja Danice Grujičić da se pušenje zabrani u svim zatvorenim javnim prostorima naišao je na različite reakcije među građanima. Dok jedni podržavaju odluku, drugi u slučaju zabrane planiraju da se odreknu kafića i restorana, a ugostitelji su na mukama jer im pomisao na manji promet uliva strepnju.

Ipak, kako navode iz Ministarstva zdravlja, zatvoreni prostori nisu jedina mesta u kojima bi pušenje moglo da bude zabranjeno. Na spisku se nalaze i visoko frekventni delovi gradova.

„Konzumiranje duvanskog dima i elektronskih cigareta biće zabranjeno na autobuskim stajalištima, dečijim igralištima i sportskim manifestacijama“, potvrdila je za Telegraf.rs pomoćnica ministarke zdravlja Jelena Janković.

S obzirom na to da je veliki broj Beograđana naveo da će radije ostati kod kuće nego sedeti u kafiću, velike su šanse da ova odluka naiđe na veliko neodobravanje javnosti, nakon što su ugostitelji već nekoliko puta osudili i predlog zabrane pušenja u zatvorenim prostorima. Kao ključni razlog za ovo navode koronavirus koji im je prepolovio primanja i ostavio dugove kao i činjenicu da pušači čine oko 70 odsto posetilaca noćnih klubova.

Kako je naveo predsednik Udruženja barova i noćnih klubova Miša Relić, dve godine ugostiteljima je rad bio onemogućen, a za sve to vreme plaćali su račune, doprinose i rente. Većina vlasnika još uvek nije uspela da izmiri dugove iz tog perioda, te smatra da bi ovakav zakon doveo do novog udara na njihov džep.

„Ako se izglasa taj i takav zakon o potpunoj zabrani pušenja, kojem se protivi 95% ugostitelja i ne podržava ga javno mnjenje, makar onaj deo koji ide u restorane, klubove i kafiće, onda bi trebalo da se limitira na sve osim upravo na restorane, barove i klubove kao što je to učinjeno u većem broju država prilikom inicajalnog donošenja zakona. 2010. godine za samo par dana 80.000 građana potpisalo je inicijativu da se dozvoli odvajanje pušačkih i nepušačkih zona u ugostiteljskim objektima, odnosno izbor između (ne)pušačkog lokala za ugostitelje. Noćni klubovi i barovi, restorani, pa i kafići nisu nužnost. Kod nas dolaze punoletni ljudi i većinski pušači. 70% naših gostiju u klubovima puši. Ovo se posebno odnosi na nas, noćne barove i klubove koji radimo posle 21 sat“, objasnio je sagovornik Telegrafa.

On dodaje da bi umesto potpune zabrane bolja opcija bila edukacija maloletnika ili čak potpuna zabrana prodaje duvanskih proizvoda za one koji imaju manje od 18 godina.

„Deca mojih prijatelja mi kažu da se po školama puše elektronske cigarete, popularni vejp. Šta radimo tim povodom? Zašto energiju i novac ne usmerimo na edukaciju dece, da se zabrani prodaja njima, nije eksplicitno zabranjena prodaja e-cigareta deci, a ne da odrasle osobe, koje su svesne štetnih posledica svojih navika, bilo da je to alkohol ili pušenje, prisiljavate i ograničavate im njihova prava i slobodu izbora. Na trafikama se kupuju cigare. Znači legalan su proizvod“, kaže Relić.

Mišljenja građana podeljena

Kako su Beograđani naveli za Telegraf.rs, i dalje sumnjaju da će ovaj zakon uopšte stupiti na snagu, a pojedinci kažu da će pre prošetati nego sedeti unutar kafića u kom im pušenje nije dozvoljeno.

„Neću posećivati kafiće ako se usvoji takav zakon, pre ću ostati kod kuće ili šetati“, rekao je jedan stariji sugrađanin.

Ipak, ima i onih koji će nastaviti da posećuju zatvorene prostore i konzumaciju duvanskog dima smanjiti.

„Moram, šta ću. Izaći ću napolje da pušim. Nisam za taj zakon, ali šta drugo preostaje“, navodi Beograđanka, dok drugi dodaju da će odlaziti teška srca.

Izvor: nova.rs

Veliki asteroid proći će danas između Zemlje i Meseca, a taj fenomen inače bezopasan za stanovništvo, dešava se jednom u deset godina, saznaje agencija Frans pres iz izvora bliskih Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA).

Prema procenama, asteroid nazvan „2023 DZ2“ ima prečnik između 40 i 70 metara, što je dovoljno da uništi neki veliki grad ako bi pogodio Zemlju.

Asteroid će u 19.49 po srednjoevropskom vremenu biti najbliži Zemlji, manje od trećine udaljenosti koja deli Zemlju od Meseca.

Izvori bliski ESA-i naveli su da nema nikakvih razloga za brigu i dodali da je asteroid prvi put uočen 27. februara.

Proći će oko 175.000 kilometara od Zemlje, brzinom od 28.000 kilometara na čas.

Mali asteroidi prolaze iznad naših glava svakog dana, ali prolazak tako velikog i tako blizu Zemlje dešava se tek svakih deset godina, navela je ESA.

Međunarodna mreža za upozoravanje na asteroide odlučila je da iskoristi takvu bliskost da analizira asteroid pomoću niza instrumenata kao što su spektrometri i radari.

Prema proračunima astronoma, asteroid će ponovo proći pored Zemlje 2026. godine, ali na većoj udaljenosti.

Izvor: nova.rs

Osnovna ideja iza uvođenja letnjeg računanja vremena, koje počinje u noći subotu na nedelju, jeste ušteda energije, ali u praksi ta zamisao nije u potpunosti ispunila očekivanja, pa se u Evropi sve više vodi rasprava da li i dalje treba svake godine dva puta podešavati satove.

Istraživanje agencije Jugov u sedam zapadnoevropskih država, koje je danas objavljeno, pokazalo je da se za napuštanje sistema dvostrukog računanja vremena najviše zalažu Nemci, dok su za to da ostane letnje računanje vremena najviše Italijani.

Ideja da se uvođenjem letnjeg vremena bolje iskoristi dnevna svetlost nije nova. Još je 1784. godine američki naučnik i državnik Bendžamin Frenklin predlagao da se ranijim odlaskom na spavanje i ranijim ustajanjem uštedi potrošnja sveća u domaćinstvima. Njegov predlog na šaljiv način objašnjava osnovnu zamisao iza uvođenja letnjeg računanja vremena, a to je da se aktivnost bolje prilagodi raspoloživom dnevnom svetlu i na taj način uštedi energija.

Letnje vreme prvi put su zbog nestašice uglja u vreme Prvog svetskog rata 1916. uvele Nemačka i Austrougarska, a pridružila im se i Velika Britanija. Posle tog rata to je napušteno, a eksperiment sa pomeranjem kazaljke na satu krajem zime i početkom jeseni u mnogim je zemljama ponovljen u Drugom svetskom ratu.

Ozbiljnija rasprava o uvođenju letnjeg vremena počela je da se vodi 1970-ih u vreme naftne krize. U tada još dve, odvojene Nemačke, kazaljke na satu se pomeraju od 1980, a od 1996. godine zimsko i letnje vreme postoji u celoj Evropskoj uniji. Jugoslavija, a time i sve države koje su bile njen deo, letnje su vreme uvele 1983. godine.

U praksi se, međutim, pokazalo da letnje vreme sa jedne strane pomaže u uštedi, na primer za osvetljenje, ali sa druge strane i znatno povećava potrošnju, na primer za dogrevanje u prohladnim jutrima. Istraživanje agencije Jugov pokazalo je da čak 75 odsto Nemaca smatra da treba ukinuti dvostruko računanje vremena. To misli i 58 odsto Šveđana i 56 odsto Danaca.

U Francuskoj je za sadašnji sistem 49 odsto, a za povratak na prirodno, stalno „zimsko računanje“ je 36 odsto građana. Prilično podeljeni su Španci, pošto 46 odsto njih misli da treba da ostane zimsko i letnje vreme, a 42 odsto je za to da se ta podela ukine. U Velikoj Britaniji je za sadašnji sistem prelaska na letnje vreme 45 odsto, a za povratak na staro 39 odsto.

Jedino je ubedljiva većina Italijana za to da ostane podela na zimsko i letnje računanje vremena: 56 odsto u odnosu na 32 odsto. Međutim, u slučaju da se ukine sadašnji sistem boljeg korišćenja dnevne svetlosti podešavanjem satova, šest od sedam država obuhvaćenih anketom bi bilo za to da se sačuva isključivo letnje vreme.

To vreme karakterišu kasniji zalasci sunca, posebno leti, i kasniji jutarnji izlasci sunca, posebno zimi. Jedini koji smatraju da se treba vratiti astronomskom računanju vremena, zimskom, su Šveđani.

Autor: Beta

Nacionalna služba za zapošlјavanje Filijala Sombor 31. marta 2023. organizuje Sajam zapošalјavanja, koji će biti održan od 11 do 13 časova u zgradi Sportskog centra „Soko“ u Somboru (bivši “Partizan”).

Poslodavci koji imaju potrebe za zapošlјavanjem novih kadrova mogu da prijave svoje učešće na sajmu i na taj način ostvare direktan kontakt sa kandidatima za zapošlјavanje.

Ova manifestacija se realizuje kao klasičan sajam, tako da poslodavci imaju svoje štandove koje obezbeđuje organizator, a predstavnici poslodavaca obavlјaju razgovore sa kandidatima i ujedno prezentuju firmu sa pratećim reklamnim materijalom. Očekuje se da će sajmu prisustvovati tražioci zaposlenja svih profila, zanimanja i stepena stručne spreme. Učešće na sajmu je besplatno i ovo je jedinstvena prilika susreta ponude i potražnje na tržištu rada.

Prijave za učešće poslodavaca na sajmu mogu se dostaviti do 27. marta 2023. godine putem telefona 025/464-013; 025-464-000, ili putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Na Sajmu zapošlјavanja biće prisutni predstavnici Nacionalne službe za zapošlјavanje koji će prezentovati usluge Nacionalne službe, kao i socijalni partneri koji će posetiocima sajma pružiti informacije o mogućnostima ostvarivanja zdravstvenog osiguranja, penzijskog osiguranja i drugih bitnih pitanja vezanih za rad institucija sa područja grada.

Poslodavci koji su do sada predali prijave za učešće na sajmu iskazali su potrebu za preko 200 radnih pozicija, tako da su u ponudi poslovi magacionera, vilјuškarista, prodavaca, kasira, mesara, zavarivača, operatera u proizvodnji, operateri kontrole kvaliteta, stočarski radnici, traktoristi, mašinski tehničari, CNC operateri, stolari, plastičari, krojači, diplomirani pravnici, mašinski inženjeri, agenti prodaje i drugi radnici.

Sajam je otvorenog tipa i na sajam zapošlјavanja mogu doći ne samo nezaposlena lica. već i svi oni koji traže novi ili neki dodatni posao. Poželјno je da tražioci zaposlenja na sajam ponesu nekoliko primeraka radnih biografija.

U petak, 31. 3. 2023. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Crteži i slike“, autora Miraša Vuksanovića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 22. 4. 2023. godine

Ponesi umetnost

Apstraktna poetika umetnika Miraša Vuksanovića u isto vreme računa i na lirski, intiman zapis sveta oko nas koji se uglavnom obraća netaknutoj, esencijalnoj strani bića. Za umetnikov rad potrebno je nekoliko komponenata: a) igra – koja nikada ne prestaje i prerasta u b) maštu koja opet složenim mehanizmima vodi do c) vremena i d) kreativnosti.

Ako imamo na umu tekući kontekst, umetnik operiše onim elementima koje su, na izgled, u posustajanju u vremenu sve veće eksploatacije instant posttehnoloških rešenja. Iz tog razloga Vuksanović ne odustaje od elemenata igre u bukvalnom smislu dok izvodi svoja dela. Pokret – kao osnovni element igre je vrlo važan za umetnikov potpis, a onda u tom potpisu se razotkrije i oblik simboličke pojavnosti među bogatim teksturama pigmenta i peska. Dalje, pokret predstavlja i egzistencijalistički potpis ovog umetnika u momentu permanentne statičnosti u prividnoj dostupnosti kojima smo svakodnevno izloženi putem pametnih uređaja. U svemu tome ima izvesnog istoricizma (apstraktni ekspresionizam) kada umetnih ne/namerno insistira na gestualnim slikarskim rešenjima čiji krajnji produkt nije mimezis, već umetničko delo usled pokreta kao takvog.

Ako govorimo o istorijskom kontekstu Vuksanovićevi radovi se nadovezuju za asocijativne enformelističke senzacije na kojima svako posebno doživljava realne odbleske u skladu sa intenzitetom sopstvene mašte i krativnosti. Čini se da to i jeste jedan od ciljeva umetnikovog potpisa – da iskoristi maksimalne mogućnosti tehnike ne bi li izrazio tananost sopstva, te dubinu ličnog iskustva. Crteži i slike umetnika Miraša Vuksanovića zasigurno tvore jedan magičan krug koji je nedodirljiv trivijalnosti, prijemčiv duši, te postojan u razigranosti.

Slađana Dragičević Trošić

Miraš Vuksanović (Sombor, 1975.)

Završio je Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu odsek Scenografija/Slikarstvo.

Nakon toga odlazi u pozorište u Kapošvar na specijalizaciju u oblasti Scenografije.

Posle dve godine života i rada u Mađarskoj vraća se u Beograd i započinje rad najpre kao asistent scenografa a zatim i kao scenograf u Narodnom pozorištu u Beogradu. Paralelno sarađuje i sa drugim pozorištima.

Uporedo sa radom u pozorištu bavi se i slikarstvom kao i ilustracijom dečijih knjiga i časopisa (“Politikin zabavnik”).

Imao je četiri samostalne izložbe i učestvovao na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Dobitnikje Nagrade za scenografiju u okviru festivala ,,Dani komedije” u Jagodini.

Dobitnik je Prve nagrade ,,Somborski salon“ 2021. godine.

U Somboru je održana državna ceremonija obeležavanja 24. godišnjice početka bombardovanja, uz prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, patrijarha srpskog Porfirija i članova Vlade. Vučić je poručio da je "pre 24 godine konačno umrlo savremeno međunarodno pravo", ali da se mora čuvati mir i da Srbija neće nikakve sukobe, ali da se ne treba igrati sa crvenim linijama i dalje pritiskati, jer će onaj ko to radi dobiti odgovor ponosite, dostojanstvene i junačke Srbije.

Na današnji dan 1999. godine u 19 časova i 41 minut pale su prve bombe NATO pakta na ciljeve u okolini Prištine čime je počelo bombardovanje 19 zemalja na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Patrijarh srpski Porfirije održao je pomen žrtvama NATO bombardovanja, nakon čega je rekao da je bila reč o „najnesrazmernijem sukobu otkad je sveta i veka“.

Vučić je rekao da Srbija danas nije lak plen, kakav je bila 1999. godine, ali da vidi kakva bi sila krenula na Srbiju, zbog čega zemlja mora dalje se razvija, a vojska da bude faktor odvraćanja.

Kako je naveo, video je danas kako su predstavnici Kvinte i kosovsko rukovodstvo saglasni „kako su divne i pravedne stvari radili“ i pitao kako to da „ovaj mali narod ne vidi da je bio kriv“. Opširnije čitajte u posebnoj vesti.

Marijana Paskaš, ćerka zastavnika Radovana Medića iz Sombora, prve žrtve NATO bombardovanja SR Jugoslavije, poručila je na komemorativnom skupu u Somboru da je njen otac voleo svoju porodicu, svoj narod i slobodu i zahvalila državi što se seća stradalih i čini da oni ne budu zaboravljeni.

Ona je naglasila da je prošlo tačno 8.760 dana od pogibije njenog oca, a da su zvuk sirena i njegove poslednje reči na rastanku – „voli vas tata“, obeležili njeno i odrastanje njenog brata.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da ideja o ujedinjenu srpskog naroda mora da živi, bez obzira na one koji su bombardovali Srbiju i Republiku Srpsku.

„I ujedinićemo se. Uradićemo to na miran način i bez obzira što mnogi kažu da nećemo, ja kažem – baš hoćemo“, poručio je Dodik.

Precizan broj poginulih do danas nije utvrđen, a procene idu od 1.500 pa do nekoliko hiljada. Bombardovanje je završeno 78 dana kasnije, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma. Poslednje bombe na SR Jugoslaviju pale su 10. juna 1999. godine, oko 13 časova i 30 minuta, na teritoriju sela Kololeč, u opštini Kosovska Kamenica.

Tokom dva i po meseca, bombardovani su vojni ciljevi, kasarne, postrojenja, ali i civilni objekti – bolnice, fabrike, mostovi, pruge, ostala infrastruktura, medijske kuće i predajnici, skladišta energenata i energetska infrastruktura.

Sombor je bio grad gde su pale prve bombe i ljudski životi

Jedna od prvih ispaljenih krstarećih raketa na SR Jugoslaviju pogodila je, u večernjim časovima 24. marta, u 19.55 somborski vojni aerodrom, pet minuta pre službeno određenog vremena početka napada NATO-saveza na SRJ. Napad na aerodrom ponovljen je još jednom iste večeri i tom prilikom poginuo je zastavnik jugoslovenske vojske Radovan Medić.

Izvor: n1info.rs