Bronhijalna astma je hronično oboljenje disajnih puteva koje pogađa milione ljudi širom sveta. Procene pokazuju da 5–10% globalne populacije živi sa ovim stanjem.
U osnovi bolesti nalazi se trajno zapaljenje disajnih puteva, povećana osetljivost bronhija i povremene epizode otežanog disanja usled suženja disajnih kanala.
Astma može imati alergijsku ili nealergijsku osnovu, a simptomi variraju u zavisnosti od stepena kontrole bolesti – mogu biti povremeni ili prisutni svakodnevno, piše za Stetoskop.info prof. dr Branislava Milenković je specijalista interne medicine, pulmolog.
Koji su najčešći simptomi bronhijalne astme?
Osobe koje imaju astmu često se žale na:
- otežano disanje - naročito tokom fizičke aktivnosti ili noću,
- uporan kašalj,
- sviranje ili pištanje u grudima,
- osećaj zamaranja i slabiju toleranciju napora.
Simptomi se obično javljaju u talasima i mogu biti izraženiji u određenim godišnjim dobima, pri kontaktu s alergenima ili u stresnim situacijama.
Kako se dijagnostikuje bronhijalna astma?
Dijagnoza se postavlja na osnovu:
- detaljnog razgovora s pacijentom o tegobama,
- kliničkog pregleda pluća - gde se mogu čuti karakteristični zvuci (wheezing),
- funkcionalnih testova pluća - pre svega spirometrije kojom se meri protok vazduha i kapacitet pluća, uz praćenje promena nakon primene bronhodilatatora (tzv. "Ventolinski test")
Uzroci nastanka bronhijalne astme
Najčešći uzrok bronhijalne astme je alergija na supstance prisutne u okruženju poput:
- kućne prašine,
- polena,
- buđi ili dlaka kućnih ljubimaca.
Iako nije uvek jasno zbog čega dolazi do trajnog zapaljenja i preosetljivosti disajnih puteva, zna se da određene osobe imaju genetsku predispoziciju (atopiju) za razvoj bolesti.
Način lečenja bronhijalne astme
Terapija se temelji na upotrebi lekova za inhalaciju – takozvanih pumpica. Prvi korak je kontrola zapaljenskog procesa u disajnim putevima pomoću inhalacionih kortikosteroida. U zavisnosti od težine simptoma, mogu se dodavati i:
- bronhodilatatori,
- lekovi protiv upale,
- biološka terapija (kod težih oblika).
„Pravovremena i redovna terapija značajno poboljšava kvalitet života”, naglašava prof. dr Milenković.
Šta se dešava, ako se astma ne leči?
Kod blažih oblika, terapija se primenjuje po potrebi. Međutim, kod umerenih i težih formi bolesti, svakodnevna terapija je ključna za normalno funkcionisanje.
Bez odgovarajućeg lečenja, astma može ozbiljno narušiti sposobnost disanja, ograničiti svakodnevne aktivnosti i, u retkim slučajevima, dovesti do teških komplikacija pa čak i smrtnog ishoda.
Da li se astma može sprečiti?
„Trenutno ne postoji način da se pojava astme u potpunosti spreči, posebno kod osoba sa genetskom predispozicijom. Ipak, izbegavanje poznatih okidača i dosledna primena terapije mogu omogućiti potpunu kontrolu bolesti – tako da simptomi budu minimalni ili potpuno odsutni”, ističe prof. dr Milenković.
