Sombor.info

Monstruozni morski toplotni talas razvio se 2013. kod obale Aljaske i ubrzo se proširio sve do Meksika duž pacifičke obale Severne Amerike, piše Science Alert, a prenosi N1.

Zadržao se mnogo duže nego što je iko očekivao, izazivajući pustoš u ribarstvu, izazivajući toksično cvetanje algi i gladne morske ptice koje su imale problema sa pronalaženjem hrane.

U jednom trenutku, bova za merenje temperature mora, koja se ljuljala u okeanu u blizini Oregona, otkrila je zastrašujuće skokove temperature do sedam stepeni Celzijusa za manje od sat vremena. Međutim, naučnici nisu imali pojma šta se dešava u dubinama.

Novo modeliranje koje predvode naučnici iz američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) pokazuje da se morski toplotni talasi mogu razviti duboko ispod mora – ponekad u kombinaciji sa toplotnim talasima koji se talasaju preko površine okeana ili kada nema vidljivog signala zagrevanja iznad površina.

Nova analiza mora epikontinentalnog pojasa koji okružuju Severnu Ameriku takođe otkriva da ovi takozvani morski talasi toplote mogu biti intenzivniji i da traju duže od vrućih perioda na površini okeana, iako to varira od obale do obale, piše Science Alert.

„Naučnici istražuju morske toplotne talase na površini mora više od jedne decenije“, rekao je vodeći autor studije Dilon Amaja, klimatolog iz NOAA laboratorije. Ali oni su bili ograničeni na podatke o ekstremnim temperaturama na površini okeana, snimljene plutačama, brodovima ili satelitima.

Neki podaci o dubini postoje, ali naučnici koji stoje iza ove najnovije studije uglavnom su morali da izvlače zaključke iz posmatranja površine okeana, unoseći te podatke u kompjuterske modele kako bi simulirali okeanske struje koje dolaze iz dubina. „Ovo je prvi put da smo bili u mogućnosti da zaista zaronimo dublje i procenimo kako se ovi ekstremni događaji odvijaju duž morskog dna“, kaže Amaja.

Značaj praćenja okeana

Analiza se fokusirala na zapadnu i istočnu obalu Severne Amerike, koristeći podatke koji obuhvataju tri decenije, od 1993. do 2019. godine, da bi se proizvele simulacije sa rezolucijom od osam kilometara, dovoljno fino da se ocrta kako vruće tačke pokrivaju karakteristike morskog dna.

„Ne samo da toplotni talasi na dnu mora traju duže od onih na površini“, pišu istraživači u svom radu, „već postoji mnogo regiona u kojima intenzitet toplotnog talasa na dnu mora premašuje intenzitet toplotni talas na površini mora za istu lokaciju.“

Ova dva tipa morskih toplotnih talasa obično se javljaju u isto vreme u plitkim oblastima gde se mešaju površinske i duboke vode, pokazalo je istraživanje. Temperaturni skokovi duž morskog dna kretali su se od pola stepena Celzijusa do pet stepeni.

Međutim, u dubljim delovima epikontinentalnog pojasa, toplotni talasi se mogu razviti na dnu mora bez ikakvih naznaka zagrevanja na površini. „To znači da se to može dogoditi a da to niko ne shvati sve dok posledice ne počnu da se vide“, kaže Amaja.

Naučnici kažu da njihovi rezultati naglašavaju važnost održavanja dugoročnih sistema za praćenje okeana, posebno jer tek počinju da shvataju uticaj toplotnih talasa na morsko dno. Razvijanje novih sposobnosti za upozoravanje na uslove zagrevanja dna takođe bi nam moglo pomoći da bolje razumemo šta se desilo u prošlosti — i da budemo spremni za ono što dolazi u budućnosti.

Posledice po ekosistem

Neuobičajeno tople podzemne temperature okeana povezane su sa prilivom invazivne ribe paunova u nova obalna područja duž jugoistočne obale SAD i dovele su do skoro kolapsa višemilionskog pecanja jastoga jer je oslabljen imuni sistem jastoga izložen riziku od parazita .

„Jasno je da moramo da posvetimo više pažnje dnu okeana gde žive neke od najvrednijih vrsta i mogu da dožive toplotne talase veoma drugačije od onih na površini“, rekao je okeanograf NOAA Majkl Džejkoks, koautor studije.

I ne samo to, moramo priznati da fosilna goriva guraju okeanske ekosisteme do svojih granica. Budući da su Zemljini okeani sada apsorbovali oko 90 odsto viška toplote izazvane globalnim zagrevanjem, verovatnoća da će se pojaviti morski toplotni talasi poput onog iz 2013. je 20 puta veća.

Međutim, za razliku od mračnih dubina okeana, mi vrlo dobro znamo šta treba da uradimo da zaustavimo globalno zagrevanje: prestanite da se oslanjate na fosilna goriva i smanjite ugljenik iz atmosfere. Okeani ne mogu da apsorbuju više od toga.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.

Izvor: danas.rs

Ovogodišnji sajam automobila biće "normalniji" od prošlogodišnjeg. Šta ćemo sve moći da vidimo, da li će biti popusta, koliko koštaju ulaznice, i na kraju - vredi li dolaziti? Naša ekipa je juče bila na licu mesta, odnosno na novinarskom danu, pa donosimo prve utiske.

Prošle godine na sajmu automobila preveliki je akcenat bio na električnim automobilima, pa su posetioci otišli kućama pognutih glava jer su cene takvih vozila bile previsoke za prosečnog kupca u Srbiji.

Ove godine neće biti tako, jer će 55. Međunarodni salon automobila prikazati sve novitete bez akcenta na „zelene“ i skupe. Ali… uvek ima to ali.

Većina noviteta jeste „zelena“, odnosno elektrifikovana, tako da poseban akcenat nije ni potreban. Samim tim i skupa. Dodajte tome i da su godinu za nama obeležili brojni problemi u automobilskoj industriji, od čega je za kupce bio najgori – neverovatan skok cena automobila, a potom i predugi rokovi isporuke.

Ipak, od sutra 22.03. pa do utorka 28.03. na salonu u Beogradu imaće svašta da se vidi, ali ne po popularnim cenama, pogađate – popusta neće biti, jer, prema rečima koordinatora projekta Zorana Lupšića, ove godine neće biti velikih lagera za brzu isporuku vozila, i izostaće popusti jer politiku cena „diktira odnos ponude i tražnje“.

Istini za volju, pitanje je koliko bi danas ozbiljnih kupaca i bilo, kada se sve životne nedaće uzmu u obzir. Tako da, ovo će biti sajam koji vredi da poseti svako kome su automobili važni, ko želi da vidi napredak u automobilkoj industriji, nove generacije ili redizajnirane verzije svojih omiljenih automobila, da izbliza pogleda sve ono što prati na internetu i doživi najzad jedan salon automobila kakav dugo nismo imali, pa makar samo prošetao sa „rukama u džepovima“ – značiće mu u kulturno-tehnološkom smislu.

Biće oko 40 noviteta, a najvažnije i najzanimljvije automobile koje vredi videti, pogledajte ovde. Istovremeno biće održan i Motopassion, sa takođe puno noviteta na dva točka, a biće i kvadova, kao i puno opreme i delova iz prateće industrije.

Radno vreme sajma automobila je od 10 do 20 časova, a cena pojedinačne ulaznice 450 dinara, grupne 350, dok je za organizovane posete studenata i đaka 250 dinara. Cena parkinga u krugu Sajma je 150 dinara po satu, maksimalno 750 dinara po danu.

Izvor: nova.rs

Jedna osoba je stradala, a jedna povređena u požaru koji je izbio u porodičnoj kući u selu Kljajićevo kod Sombora.

Na lice mesta izašli su pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice Sombor, kao i Hitna pomoć.

Kako RTS saznaje, vatrogasci su pronašli muškarca koji je podlegao povredama, dok je druga osoba sa opekotinama prevezena u bolnicu.

Istraga će utvrditi uzrok požara.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima je osmoro lica zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je sedmoro vozača, jedan vozač zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i jedan zbog nasilničke vožnje

Na teritoriji Grada Sombora evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedno lice zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je dvoje vozača.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Dvoje lica je zadobilo lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola i jedan zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Na području opštine Odžaci evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je troje lica zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je dvoje vozača.

Na području opštine Kula evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima je dvoje lica zadobilo lake telesne povrede. Dvoje vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola i jedan zbog nasilničke vožnje.

Napisano je 90 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 292 prekršajna naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina kretanja i neustupanje prava prvenstva prolaza.

Za finansiranje projekta „Rekonstrukcija lokalne saobraćajnice na odbrambenom nasipu od Bačkog Monoštora do atara Kupusine“ Grad Sombor dobio je 300 miliona dinara od Uprave za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine. Tim povodom, gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković danas je, ispred Grada, u Pokrajinskoj vladi potpisao ugovor o ovoj finansijskoj podršci, prilikom čega je istakao da je reč o nastavku radova na ovoj deonici puta.

„U prošloj godini završena je kompletna izgradnja 5,3 km u opštini Apatin, a sada će krenuti u realizaciju izgradnja druge deonice ovog veoma bitnog lokalnog puta. Veoma bitna saobraćajnica pre svega za stanovnike Bačkog Monoštora, kao i stanovnike Kupusine, ali i naravno za sve građane Sombora i građane opštine Apatin“, rekao je Ratković.

Dodao je da ovo samo jedna u nizu izgradnje novih lokalnih saobraćajnica, s obzirom da se ove godine očekuje i završetak puta koji ima regionalni karakter od Stapara ka Sivcu, dok se za predstojeći period planira još jedan projekat.
„Grad Sombor planira da u narednom periodu započne još jedan veliki projekat na izgradnji nove saobraćajnice od Riđice ka Rastini. Ovo će biti projekat koji će biti realizovan u više faza i za 2023. godinu očekujemo početak izgradnje prve faze ovog novog lokalnog puta, koji će biti dužine 6,5km“, zaklјučio je gradonačelnik Sombora.

Ratković je napomenuo da Grad Sombor nastavlјa da ulaže u infrastrukturu puteva i da će ovo biti tri veoma značajne kompletno novoizgrađene lokalne saobraćajnice.

U utorak, 21.03.2023. godine, na inicijativu ministarke Ministarstva životne sredine održan je sastanak u sedištu Zapadnobačkog upravnog okruga u cilјu realizacije aktivnosti u okviru „Programa čvrstog otpada u Srbiji“.
Sastanak je imao za cilј da se svi zainteresovani subjekti upoznaju sa projektom i narednim koracima koji će omogućiti nadgradnju postojećeg regionalnog centra i unaprediti sistem upravlјanja otpadom u jedinicama lokalnih samouprava.

U okviru održanog sastanka prisutni su obišli i lokaciju regionalnog centra za upravlјanje otpadom Zapadnobačkog upravnog okruga. Predstavnici regionalnog centra pripremili su i svu dokumentaciju neophodnu za analizu trenutnog stanja.

Mada na slovenskom jugu nema onaj značaj koji je imao stotinama godina kao grad, bilo da je u pitanju privreda ili kultura i umetnost, Sombor gotovo nikada nije zanemarivao svoj komunalni napredak bez obzira koja je vlast u pitanju, što se pogotovo vidi u snabdevanju ovdašnjeg stanovništva vodom, ali i brigom o otpadnim vodama.

Tako je, mada pesmama opevana arteška voda iz kopanih bunara, zamenjena buštinama na Jarošu, na kojem je iznikla i fabrika vode. Pride se ovaj grad može pohvaliti da se, zahvalјujući vizionarima sa sredine druge polovine 20 veka, nalazi među svega tri srpske lokalne samouprave koje svoje otpadne, kanalizacione vode, tretiraju u pravom i efikasnom Uređaju za otpadne vode (UPOV), koji je podignut u nekada salaškom, a sada prigradskom naselјu Rokovci.

Da ne bi samo stanovnici grada bili privilegovani, još početkom ovog milenijuma ušlo se u dogradnju fabrike vode na Jarošu, koja je nakon završenih radova i opremanja 2014. godine, sa 200 sekundnih litara udvostručila svoj prerađivački kapacitet na 400, što je stvorilo preduslove da „gradsku vodu” dobiju i žitelјi okolnih sela. Tako je u samo nekoliko poslednjih godina, na varoški vodovod već priklјučeno Klјajićevo, Čonoplјa i Svetozar Miletić, ubrzano se postavlјa dovodnik ka Stanišiću sa planom proširenja ka Riđici, a koliko ove godine, kvalitetnu i hemijsko – biološki besprekornu vodu iz fabrike vode trebali bi da dobiju i stanovnici Stapara i Doroslova. Upravo tim povodom je somborski gradočelnik Antonio Ratković, zajedno sa direktorkom JKP „Vodokanal” Jasminom Bobić obišao takozvanu buster stanicu u Staparu, svojevrsni potiskivač u vodovodnoj mreži, gde su u toku završne provere pred puštanje ovog postrojenja za pijaću vodu u rad.
Prilikom obilaska tog objekta, gradonačelnik je istakao da je pogotovo od 2016. godine vodosnabdevanje visoko na listi prioriteta lokalne samouprave, te da će izgradnja ovog rezervoara i crpne stanice u Staparu omogućiti da uskoro stanovnici Stapara i Doroslova dobiju pijaću vodu.
– Da bismo došli do ove faze izgradnje buster stanice bilo je, pre svega, potrebno proširiti kapacitete fabrike vode Jaroš u Somboru, odakle će i pijaća voda dolaziti dovodnicima do Stapara – rekao je Ratković, navodeći kao bitnu činjenicu i to da je kompletna nova vodovodna mreža postavlјena u Doroslovu. – Takođe, u proteklim godinama urađen je dovodnik od Sombora do Stapara, do ove buster stanice, a od ove buster stanice dovodnik ide ka Doroslovu.

Značaj ovakvog ništa manje zamašnog projekta, izgradnje nove seoske mreže, ogleda se u tome da su upravo poodavno dotrajale sekundarne vodovodne mreže bivale uzročnik svojevrsne kontaminacije netretirane vode iz, ionako plitkih i neodgovarajućih seoskih bunara, zbog čega je u gotovo celoj Vojvodini neretko dolazilo do zabrane korištenja vode za piće i pripremu hrane.

Bezdan snabdeva i komšije
Kada su u pitanju udalјena severoistočna somborska sela, rešenje vodosnabdevanja je pronađeno u modernizaciji fabrike vode u Bezdanu, te izgradnji nove u Bačkom Monoštoru, koje posluju u okviru najmlađeg komunalnog preduzeća u somborskoj lokalnoj samoupravi JKP „Vodovod“ Bezdan. Iz bezdanske fabrike vode se, pored žitelјa tog sela, kvalitetnom pijaćom vodom snabdevaju i u Kolutu i Bačkom Bregu.

– Analize su završene, probni radovi su takođe završeni i očekujemo da u narednom periodu bude puštena pijaća voda – poručio je gradonačelnik Ratković. – Stanovnici Stapara će u maju početi da dobijaju vodu iz fabrike vode Jaroš iz Sombora, dok bi stanovnici Doroslova došli u takvu priliku početkom leta.
Gradonačelnik je podsetio da je izgradnja staparske buster stanice finansirana iz buyeta Grada Sombora i iz buyeta Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor: dnevnik.rs

Na osnovu dva konkursa koja je raspisala Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, apatinskoj opštini su odobrena sredstva u visini od 209.887.953,21 dinara.

Prvi konkurs je bio za sufinansiranje projekata u oblasti lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, a dobijenim sredstvima u iznosu od 59.887.953,21 biće rekonstruisana druga strana ulice Srpskih vladara, od ulice Srednja do ulice Marka Oreškovića. Drugi konkurs je bio za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti saobraćajne infrastrukture i tu smo za projekat rehabilitacije, izgradnje i sanacije saobraćajnica na teritoriji opštine Apatin dobili 150.000.000,00 dinara. U pitanju je dvogodišnji projekat u sklopu kojeg će biti izgrađena biciklistička staza od Svilojeva do Banje Junaković, dok će novi asfalt dobiti ulica Adi Endrea u Svilojevu, Apatinski put u Prigrevici i put od Nove ulice do gradske deponije u Apatinu, rekla je predsednica opštine Apatin Dubravka Korać.

Predsednica opštine Apatin juče je u zgradi AP Vojvodine potpisala ugovore za oba projekta, te izrazila zahvalnost Pokrajinskoj Vladi, predsedniku Pokrajinske Vlade Igoru Miroviću, kao i direktoru Uprave za kapitalna ulaganja mr Milošu Maletiću, koji su prepoznali značaj realizacije ovih investicija u opštini Apatin.

Građani kojima se penzija približava se često nalaze u zbunjujućoj situaciji kada treba da krenu u računanje svojih primanja u starosti.

Tako se Blicu javio jedan čitalac koji je pitao kolika će mu biti penzija, s obzirom na to da će pred penziju imati samo 20 godina radnog staža, koje je proveo prijavljen na platu jednaku ovogodišnjem minimalcu.

Prema zvaničnoj računici ako je neko radio „crno na belo“ 20 godina, prijavljen na platu u visini ovogodišnje minimalne zarade, u starosti ga očekuje nešto više od 100 evra mesečno, tj. da budemo precizni tačno 11.862 dinara.

Formula

Formula za izračunavanje nije nimalo jednostavna ali je suština u tome da što je veća plata tokom radnog staža, to je veća i penzija. Visina penzije, praktično, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda.

Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.

Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2023. iznosi 1.111,25 dinara.

Visina ostalih penzija

Prema računici koju je Fiskalni savet uradio za Blic, svi koji su 40 godina radili za minimalac (koji se od 1. januara popeo na nešto više od 40.000 dinara) danas mogu da računaju na penziju od 23.596 dinara.

Za one koji su 40 godina zarađivali više od minimalne zarade i platu od oko 50.000 dinara mesečno penzija bi bila 29.495 dinara. One koji su zarađivali 70.000 dinara sledovala bi penzija od 41.290 dinara, dok za zaradu od 90.000 dinara može da se očekuje penzija od oko 53.000 (53.090 dinara).

„Nakon poslednjih povećanja penzija, primanja za penzionisane radnike sa 40 godina staža iznose u ovoj godini oko 58 do 59 odsto njihove zarade. To je relevantniji pokazatelj nego li odnos prosečne penzije i prosečne plate (koji se razumljivo u široj javnosti najčešće citira), jer u prosečnu penziju ulaze i porodične penzije, i invalidske penzije (koje su godinama bile podložne malverzacijama), kao i poljoprivredne penzije – što umnogome obara prosečan iznos penzije“, rekao je član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov.

Još jedno povećanje do kraja godine

Nedavno su naši zvaničnici obelodanili da najstariji građani treba da očekuju nove povišice i da će rast biti dvocifren, ali veći od 10 odsto.

„Veoma veliko povećanje penzija će biti ponovo. Svakako dvocifreno, pre kraja godine, u junu ćemo moći da sagledamo i da vidimo da li ćemo moći od oktobra, novembra ili decembra, u zavisnosti od situacije. I to neće biti 10 posto. Biće penzioneri vrlo zadovoljni. Do kraja 2025. godine prosečna penzija u Srbiji biće 450 evra“, naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor: nova.rs

Nevenka Ristović (70) iz Pule kažnjena je sa 132 evra jer je hranila mačke ispred svoje zgrade. Kaznu su joj napisali komunalni redari Grada Pule jer je kako kažu, hranila životinje bacanjem hrane na javnu površinu.

„Nije istina to što su napisali, da bacam hranu. Pojavili su se ovde jedno jutro u 9 sati u januaru, zaskočili me i slikali telefonom i onda sam za dva meseca dobila kaznu, tačno na 8. mart. Piše na njoj da sam okrivljena, kao neki zločinac. Nisu hteli da saslušaju da macama hranu dajem uredno. Stavim činije, napunim, pričekam da pojedu i onda sve odnesem kući i tako dva puta dnevno“, ispričala je Nevenka za portal „Istra24“.

Gospođa kaže kako oko zgrade nije bilo prljavih činija i ostataka hrane.

Žalila se na kaznu.

„Nemam kako da platim, primam socijalnu pomoć od 172 evra mesečno. Kako da preživim sa 40 evra koji mi ostanu?! I ovako gotovo pola dajem za hranu za mačke. Već kad nemaju dom, barem neka imaju hranu, da budu lepe i zdrave“, dodala je.

Nedavno je spasila mačiće.

„Zar da ih pustim da umru od gladi? Većinu sam uz pomoć udruženja i veterinarske ambulante Andar sterilisala i kastrirala i to kada je Grad Pula imao akciju besplatne kastracije. Znači Grad je to platio, a sada mi taj isti grad ne dozvoljava da im dam da jedu“, kaže ona.

Komšije kažu da im ne smeta da gospođa hrani mačke, već galebovi koji se skupljaju oko smeća, kao i ljudi koji svoje pse dovode na zelenu površinu ispred zgrade i sve je puno izmeta, prenosi „24 sata“.