Osnovna ideja iza uvođenja letnjeg računanja vremena, koje počinje u noći subotu na nedelju, jeste ušteda energije, ali u praksi ta zamisao nije u potpunosti ispunila očekivanja, pa se u Evropi sve više vodi rasprava da li i dalje treba svake godine dva puta podešavati satove.
Istraživanje agencije Jugov u sedam zapadnoevropskih država, koje je danas objavljeno, pokazalo je da se za napuštanje sistema dvostrukog računanja vremena najviše zalažu Nemci, dok su za to da ostane letnje računanje vremena najviše Italijani.
Ideja da se uvođenjem letnjeg vremena bolje iskoristi dnevna svetlost nije nova. Još je 1784. godine američki naučnik i državnik Bendžamin Frenklin predlagao da se ranijim odlaskom na spavanje i ranijim ustajanjem uštedi potrošnja sveća u domaćinstvima. Njegov predlog na šaljiv način objašnjava osnovnu zamisao iza uvođenja letnjeg računanja vremena, a to je da se aktivnost bolje prilagodi raspoloživom dnevnom svetlu i na taj način uštedi energija.
Letnje vreme prvi put su zbog nestašice uglja u vreme Prvog svetskog rata 1916. uvele Nemačka i Austrougarska, a pridružila im se i Velika Britanija. Posle tog rata to je napušteno, a eksperiment sa pomeranjem kazaljke na satu krajem zime i početkom jeseni u mnogim je zemljama ponovljen u Drugom svetskom ratu.
Ozbiljnija rasprava o uvođenju letnjeg vremena počela je da se vodi 1970-ih u vreme naftne krize. U tada još dve, odvojene Nemačke, kazaljke na satu se pomeraju od 1980, a od 1996. godine zimsko i letnje vreme postoji u celoj Evropskoj uniji. Jugoslavija, a time i sve države koje su bile njen deo, letnje su vreme uvele 1983. godine.
U praksi se, međutim, pokazalo da letnje vreme sa jedne strane pomaže u uštedi, na primer za osvetljenje, ali sa druge strane i znatno povećava potrošnju, na primer za dogrevanje u prohladnim jutrima. Istraživanje agencije Jugov pokazalo je da čak 75 odsto Nemaca smatra da treba ukinuti dvostruko računanje vremena. To misli i 58 odsto Šveđana i 56 odsto Danaca.
U Francuskoj je za sadašnji sistem 49 odsto, a za povratak na prirodno, stalno „zimsko računanje“ je 36 odsto građana. Prilično podeljeni su Španci, pošto 46 odsto njih misli da treba da ostane zimsko i letnje vreme, a 42 odsto je za to da se ta podela ukine. U Velikoj Britaniji je za sadašnji sistem prelaska na letnje vreme 45 odsto, a za povratak na staro 39 odsto.
Jedino je ubedljiva većina Italijana za to da ostane podela na zimsko i letnje računanje vremena: 56 odsto u odnosu na 32 odsto. Međutim, u slučaju da se ukine sadašnji sistem boljeg korišćenja dnevne svetlosti podešavanjem satova, šest od sedam država obuhvaćenih anketom bi bilo za to da se sačuva isključivo letnje vreme.
To vreme karakterišu kasniji zalasci sunca, posebno leti, i kasniji jutarnji izlasci sunca, posebno zimi. Jedini koji smatraju da se treba vratiti astronomskom računanju vremena, zimskom, su Šveđani.
Autor: Beta
