DA LI STE ZNALI DA JE U FRANCUSKOJ ZABRANJENO JEDNO STARO SRPSKO IME: Ovako se zvala svaka druga baka, sad ima ružno značenje

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 26 septembar 2025

Zemlje širom sveta imaju liste zabranjenih imena, pa je tako u Francuskoj zabranjeno i jedno staro srpsko ime.

Širom sveta, vlade su uvele zakone koji ograničavaju izbor imena za bebe kako bi deca bila zaštićena od potencijalne sramote. Ali, dok neki zakoni zvuče razumno, drugi iznenađuju.

Ime za dete jedan je od prvih velikih zadataka za roditelje. Dok neki traže inspiraciju u tradiciji, drugi se odlučuju za kreativnost koja ponekad prelazi granice. Zbog bizarnih ili uvredljivih izbora imena deteta mnoge države uvele su posebne zakone i zabrane kako bi zaštitile decu od potencijalnih neprijatnosti i ismevanja. Tako je i na jedno staro srpsko ime za devojčice u Francuskoj stavljen veto, a razlog je bizaran - pišu Novosti.

Pravila o davanju imena deci širom sveta se razlikuju, a razlozi za zabranu određenih imena su brojni. Ime Adolf Hitler je zabranjeno u Nemačkoj, Maleziji, Meksiku i Novom Zelandu. U Japanu, ime Akuma ("đavo") je zabranjeno da bi se zaštitilo dete, dok je u Francuskoj zabranjeno deci dati ime Nutela, jer se smatra da je "suprotno najboljim interesima deteta".

U istoj zemlji je, takođe, bebama zabranjeno dati ime Fraise ("jagoda"), i to zbog kolokvijalnih asocijacija. Naime, u Francuskoj se "Fraise" često u slengu koristi kao "faca" i "njuška", te vlasti smatraju da je krajnje neprimereno i neprikladno dati detetu takvo ime.

Inače, ime Jagoda potiče iz 13. veka i osim u Srbiji, popularno je i u Hrvatskoj, Poljskoj i Severnoj Makedoniji. Nastalo je od naziva istoimenog voća i donedavno je bilo veoma često na prostorima Balkana, a u Poljskoj je i dalje aktuelno.

I u drugim evropskim zemljama postoje specifična pravila kad je reč o davanju imena detetu. Tako roditelji u Nemačkoj moraju da odaberu ime koje jasno označava pol, ne sme biti prezime ili naziv proizvoda, a svaki odbijeni predlog se plaća. Švedski zakon zabranjuje imena koja mogu da "izazovu uvredu ili nelagodu", tako da je pokušaj da se dete imenuje Brfxxccxxmnpcccclllmmnprxvclmnckssqlbb11116 (navodno "Albin") odbijen.

Island ima stroga pravila: imena smeju da imaju samo islandska slova i da gramatički odgovaraju jeziku, tako da Karolina ili Enrike nisu dozvoljeni. Danska ima listu od oko 7.000 odobrenih imena, a ostala zahtevaju posebno odobrenje.

U Saudijskoj Arabiji titule kao što je, na primer, Amir (princ) rezervisane su samo za plemstvo. Osim toga, u ovoj kraljevini na Bliskom istoku roditeljima nije dozvoljeno da deci daju imena kao što su Linda i Alis, jer je jasno da je reč o stranim imenima.

Portugal zahteva tradicionalna portugalska imena koja odgovaraju pravopisu, tako da su Ašanti, Tom ili Nirvana zabranjeni. U Maroku roditelji biraju imena sa vladine liste koja odgovaraju "marokanskom identitetu". Iz tog razloga hebrejsko ime Sara(h) nije dozvoljeno davati bebama.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 25 septembar 2025

Već neko vreme svi pričaju o ašvagandi, ali dok se jedni kunu u nju, drugi pominju zabranu korišćenja iste u Danskoj. O čemu se zapravo radi?

Adaptogeni su poslednjih godina postali vrlo popularna tema, a ašvaganda je jedan od najspominjanijih. Kao što i samo ime sugeriše, adaptogeni navodno pomažu telu da se prilagodi stresu. Zato nije iznenađenje što njihova popularnost naglo raste među ljudima. Ipak, ovi „zen“ favoriti nisu naročito novi.

Ašvaganda se u ajurvedskoj medicini koristi već stotinama godina zbog navodnih brojnih zdravstvenih benefita – od povećanja nivoa energije, regulacije nervnog sistema, poboljšanja sna i odmora, prevencije ili zaustavljanja opadanja kose izazvanog stresom, pa čak i podizanja libida. Neki je preporučuju i za zdravlje creva.

Sve što nam može pomoći da se bolje izborimo sa stresom privlači našu pažnju, ali ne možemo, a da ovakvim stvarima ne pristupimo sa zdravom dozom skepticizma. Šta ašvaganda zaista može da učini i da li postoje neželjeni efekti na koje treba obratiti pažnju? Pre tog dela, hajde da razjasnimo zašto je Danska zabranila ašvagandu 2023.

Zašto je Danska zabranila ašvagandu

Danska je zabranila ašvagandu u dodacima ishrani u aprilu 2023. godine zbog izveštaja Danskog tehničkog univerziteta (DTU) iz 2020, koji je ukazao na rizike, uključujući moguće negativne efekte na hormone štitne žlezde i polne hormone, plodnost, kao i potencijalna abortivna svojstva, zbog čega nije bilo moguće odrediti bezbednu dozu.

Detaljnim pregledom izveštaja uočeno je da nisu predstavljeni novi podaci, već samo sažetak ranijih naučnih eksperimenata. Jedna studija na glodarima pokazala je da ašvaganda smanjuje kvalitet i količinu sperme, dok je jedno ispitivanje na ljudima pokazalo da ašvaganda može povećati nivo hormona štitne žlezde. Ako se hormoni štitne žlezde previše povećaju, to može dovesti do retkog stanja koje se zove tireotoksikoza. Iako su ovi neželjeni efekti zabrinjavajući, izveštaj ne daje jasan dokaz o uticaju ašvagande na hormone i plodnost. Slučajevi koje autori pominju retki su, a u mnogim studijama nije pronađen nikakav dokaz o problemima sa štitnom žlezdom.

Što se tiče abortusa, izveštaj ne predstavlja nikakav klinički dokaz da je ašvaganda abortiv. Navodi se preporuka Svetske zdravstvene organizacije da ljudi ne bi trebalo da konzumiraju ašvagandu tokom trudnoće ili dojenja jer „postoje informacije da se koren koristio kao abortiv“. Poreklo tih informacija nije jasno, ali je verovatno preneto u okviru ajurvedskog medicinskog sistema. S druge strane, neki naučni članci navode da je ašvaganda bezbedna za upotrebu tokom trudnoće i da se čak koristila za jačanje zdravlja pre i posle porođaja. Bez jasnih dokaza, Danska je odabrala najoprezniju opciju i potpuno zabranila ašvagandu.

Šta je ašvaganda

Ašvaganda – poznata i kao Withania somnifera ili „indijski ženšen“ – koren je koji se široko koristi u ajurvedskoj medicini.

„Jedno od glavnih svojstava ašvagande su njena adaptogena dejstva“, kaže akupunkturolog i naturopatski lekar Ellie Heintze. „Može pomoći u balansiranju nivoa stresa, podizanju raspoloženja, kao i u poboljšanju mentalne jasnoće i fokusa. Postoje i studije koje pokazuju da ašvaganda može pomoći kod upala i smanjenja bola.“

Mnoge studije o adaptogenima male su i ograničenog obima, pa nema mnogo kliničkih podataka koji potvrđuju sve potencijalne koristi adaptogena za telo.

Za i protiv ašvagande

Sajt Healthline navodi potencijalne benefite ašvagande među kojima su: smanjenje stresa i anksioznosti, bolje sportske performanse, ublažavanje simptoma nekih mentalnih stanja, moguće podizanje nivoa testosterona i povećanje plodnosti kod muškaraca, smanjenje upalnih stanja, bolje funkcionisanje mozga i pobošljšanje memorije, bolji kvalitet sna.

Ašvaganda je verovatno bezbedna za većinu ljudi kada se koristi do 3 meseca, iako njeni dugoročni efekti nisu poznati.

Međutim, ašvaganda možda nije bezbedna ako je osoba:

trudna
doji
ima hormonski osetljiv rak prostate
uzima određene lekove, poput benzodiazepina, antikonvulzanata ili barbiturata
treba da ide na operaciju
ima autoimuno ili oboljenje štitne žlezde
ima probleme sa jetrom

Neki ljudi koji koriste suplemente sa ašvagandom prijavili su sledeće neželjene efekte:

nelagodnost u gornjem delu gastrointestinalnog trakta
pospanost
dijareju
povraćanje

Efekti ašvagande možda neće biti trenutni i može biti potrebno uzimati je nekoliko meseci pre nego što se primete rezultati.

Uvek se posavetujte sa lekarom kako biste bili sigurni da je upotreba ašvagande ili drugih suplemenata bezbedna za vas.

Ideje koje ti mogu pomoći da smanjiš stres

• Provedi vreme u prirodi.
• Potrudi se da dovoljno spavaš.
• Pokreni svoje telo kroz aktivnosti u kojima uživaš.
• Provedi vreme sa voljenim osobama.
• Postavi granice kako bi zaštitio/la i stavio/la u prioritet svoje fizičko i mentalno zdravlje.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 25 septembar 2025

Naučnici koji su posmatrali ajkule kod obale Nove Kaledonije ostali su iznenađeni kada su uočili tri ajkule koje se pare uzajamno.

Tokom ovog neobičnog susreta, dva mužjaka leopard ajkule parila su se sa jednom ženkom u brzom nizu koji je trajao je svega 110 sekundi.

"Sve se završilo brzo za oba mužjaka, jedan za drugim. Prvi je trajao 63 sekunde, drugi 47", objasnio je dr Hugo Lasos koji je snimio susret, piše Dejli Mejl.

Nakon toga, mužjaci su "izgubili svu energiju" i ostali nepomični na dnu mora. Nasuprot njima, ženka je "aktivno otplivala".

Veruje se da je ovo prvi put da je zabeleženo kako se dva mužjaka iste vrste pare sa jednom ženkom.

Međutim, ajkule nisu jedine životinje koje učestvuju u parenju u troje. Bonobo majmuni, delfini, sivi kitovi, pegave hijene i lemuri su među životinjama kod kojih je takođe primećeno ovakvo ponašanje.

Dr Lasos, morski biolog sa Univerziteta Sunčane Obale (University of the Sunshine Coast), ronio je na oko 15 km od obale Nove Kaledonije kada je uočio nešto neuobičajeno.

"Ranije sam viđao mužjake kako brzo plivaju za ženkama i često bih stigao odmah nakon što bi se mužjak i ženka razdvojili, ali nikada nisam video celu sekvencu", objasnio je.

"Rekao sam kolegi da odmakne čamac kako ne bismo uznemirili ajkule, a ja sam ostao da čekam na površini, gledajući dole kako gotovo nepomične ajkule leže na morskom dnu."

U svom radu objavljenom u časopisu Journal of Ethology, istraživači su napisali:

"Ponašanje tokom parenja sledilo je strukturisanu sekvencu, uključujući produženo pozicioniranje pre parenja, držanje ženke za peraja i rep, uočljive sifonske kesice, kopulacione potiske i upotrebu klaspera (reproduktivnog organa mužjaka), što je u skladu sa ranijim izveštajima iz kontrolisanih uslova."

Leopard ajkule (Stegostoma tigrinum) su označene kao ugrožene od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), a do sada su uglavnom proučavane u zatočeništvu.

Dr Kristina Dažon (Christine Dudgeon), glavna autorka studije, rekla je: "Iznenađujuće je i fascinantno što su se dva mužjaka uključila uzastopno u ovom slučaju. Sa aspekta genetske raznovrsnosti, želimo da otkrijemo koliko očeva učestvuje u oplodnji jaja koje ženke polažu svake godine." - piše B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 24 septembar 2025

Kada seks počne da bledi, muškarci se obično pitaju – šta se zapravo dogodilo?

Veze i brakovi često izgledaju kao da su "uhodani" – sve dok odjednom ne prestane da funkcioniše ono najvažnije: intimnost.

Prema rečima dr Sare Hensli, doktorke socijalne psihologije i stručnjaka za dejting, glavni razlog zbog kog žene prestaju da imaju seks sa svojim muževima nema veze sa fizičkom privlačnošću ili godinama, već sa – emocionalnom sigurnošću.

"Primarni razlog zbog kojeg žene prestaju da imaju seks sa svojim muževima je to što se ne osećaju emotivno bezbedno", otkriva Hensli. "Kada potrebe za vezanošću i bliskošću nisu zadovoljene, žena se oseća neprivučeno i nesigurno da svoje telo daje partneru."

Drugim rečima – ako žena ne oseća podršku, ljubav, ili makar osnovno poštovanje, teško da će želeti intimnost. Umesto privlačnosti, pojavljuje se odbojnost.

Hensli dodaje da različiti tipovi ličnosti imaju i različite zahteve. Anksiozne i nesigurne žene traže stalnu potvrdu da su voljene i da je veza stabilna. Distancirane i "izbegavajuće" žene traže prostor, autonomiju i – mir bez kritika. Kada partner ne prepoznaje ili ignoriše te potrebe, nastaje raskorak. Žena se oseća neshvaćeno i emotivno napušteno, što direktno ubija želju za seksom.

Naravno, Hensli naglašava da su ovo dominantni psihološki obrasci, ali komentari drugih stručnjaka i parova pokazuju da ulogu igraju i hormonalne promene, poljuljano poverenje, kao i svakodnevni stres – od vikanja i rasprava do toga da žena oseća kako više liči na "majku" nego na partnerku.

Ako se pitate zašto vaša partnerka sve ređe inicira seks – odgovor nije u spavaćoj sobi, već u svakodnevnom odnosu. Kritika, nedostatak pažnje i nepoštovanje nagrizaju intimnost daleko pre nego što se ugasi fizička želja.

Rešenje? Više iskrenog razgovora, manje kritika i stvaranje osećaja da ste partner, a ne protivnik. Kada žena oseti emocionalnu sigurnost, strast se mnogo lakše vraća - piše B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 23 septembar 2025

Prema terapeutu, postoje dva straha koja oblikuju gotovo svaku ljubavnu vezu, a evo i objašnjenja.

Romantične veze često u sebi nose obrasce iz detinjstva. Dva osnovna straha koja unosimo u odrasle odnose prisutna su još pre nego što napustimo dom. Jedan od njih postaje primaran, dok drugi ostaje u pozadini, a upravo izbor partnera često odražava taj sekundarni strah.

Prema terapeutu, savetniku i psihologu Paulu Dunionu, dva straha koja oblikuju gotovo svaku ljubavnu vezu uključuju:

- Strah od napuštanja - gubitka voljene osobe.

- Strah od gubitka sebe - osećaj da nestaje sopstveni identitet.

"Ti strahovi se razvijaju u porodicama koje naginju ka prevelikoj povezanosti ili udaljenosti. U porodicama s preteranom povezanošću granice su tanke, naglasak je na zajedništvu i ugađanju drugima, pa deca kasnije u vezama često nose strah od gubitka sebe ili od napuštanja.

U udaljenim porodicama vrednosti se zasnivaju na samostalnosti i slobodi, a odrasla deca iz takvih okruženja u vezama mogu da nose bilo koji od ova dva straha - ili čežnju za povezanošću, ili strah od gubitka identiteta", objašnjava Dunion za Psychology Today.

Dodaje da u partnerskim odnosima ti strahovi mogu da se pojave u različitim kombinacijama - piše B92.

"Ponekad jedan partner teži stalnoj bliskosti, dok drugi naglašava granice. U drugim slučajevima oba partnera mogu deliti isti strah - bilo od napuštanja, što dovodi do spajanja i nedostatka individualnosti, ili od gubitka sebe, što rezultira velikom međusobnom udaljenošću", ističe terapeut.

Proces isceljenja uključuje učenje zdravih granica koje nisu ni preterano slabe ni rigidne.

"Oni koji nose strah od napuštanja treba da razviju odgovornost za sopstvenu sreću i stvore dodatne izvore podrške. Oni koji nose strah od gubitka sebe treba da uče kako da održe emocionalne granice bez udaljavanja i prihvate partnerovu potrebu za povezanošću. Ravnoteža se postiže kroz granice koje istovremeno pružaju sigurnost i dozvoljavaju iskrenu komunikaciju i ljubav", zaključuje Dunion.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 22 septembar 2025

Ručak bi trebalo da bude prilika da se osvežite i napunite energijom. U nekim zemljama ljudi čak napuštaju radno mesto i vraćaju se kući da jedu sa porodicom, a ponekad i da prilegnu na kratku dremku – što je za mnoge od nas tek san.

S obzirom na užurbanost radnog dana, sastanke sa kolegama u različitim vremenskim zonama ili brigu o porodici, pronalaženje optimalnog trenutka za ručak često zavisi od više faktora, ne samo od gladi.

Prema istraživanjima i savetima nutricionista, evo šta stručnjaci preporučuju kao idealno vreme za ručak.

Najbolje vreme zavisi od doručka

„Određivanje najboljeg vremena za ručak počinje razumevanjem važnosti doručka u vašoj dnevnoj rutini“, objašnjava Odra Vilson, registrovani nutricionista iz Northwestern Medicine. Bez obzira da li pokušavate da smršate ili samo želite više energije tokom dana, doručak je ključan za stabilizaciju apetita i raspoloženja. Jesti doručak odmah nakon buđenja pomaže da telo dobije energiju i promoviše zdravije navike ishrane.

Da bi se bez problema dočekao ručak, važno je izbegavati grickanje nakon doručka. Ako niste gladni ujutro, počnite sa malim, proteinima bogatim doručkom – na primer, jaje sa belancetom, jogurt sa voćem ili tost sa puterom od kikirikija. Ovo pomaže telu da razvije prirodne signale gladi i postavi temelje za uravnotežene obroke tokom dana.

Idealno vreme za ručak

Preporuka je da ručak bude četiri do pet sati nakon doručka kako bi se održao stabilan nivo šećera u krvi. „Ako ste doručkovali u 7 sati ujutro, ciljajte na ručak između 11 i 12 sati“, savetuje Vilson. Ako vaš raspored nalaže kasniji ručak, mali, zdrav obrok može vas održati do tada – idealni su kombinacija proteina, ugljenih hidrata i zdravih masti, poput jabuke sa šakom orašastih plodova ili povrća sa humusom.

Glavni obrok za ručak treba da bude bogat istim nutritijentima kako biste izdržali do večere. To može biti salata sa proteinom, posuda sa kinoom i povrćem ili tortilja sa ćuretinom i avokadom. Sve ove opcije nude balansiran nutritivni profil.

Ručak utiče i na večeru

Slično pravilo važi i za večeru: jedite četiri do pet sati nakon ručka. Ovo pomaže da se izbegne prejedanje uveče. Ako rana večera nije moguća, lagani i hranljivi užina popodne može kontrolisati glad. Neki stručnjaci preporučuju da završite obrok tri sata pre spavanja, što pomaže u održavanju zdrave telesne težine i stabilnog šećera u krvi.

Da li vreme ručka zaista znači?

Da. Studije potvrđuju značaj pravilnog tajminga obroka. Istraživanje Northwestern University iz 2023. godine pokazalo je da ograničeno vremensko jedenje može biti podjednako efikasno kao i brojanje kalorija u kontroli ishrane. Ova metoda podrazumeva da se svi obroci unesu u određenom vremenskom okviru, obično osam do 12 sati dnevno.

Šejna Aleksandrija, doktor nauka i saradnica istraživanja, ističe da brojanje kalorija često vodi u zamor dijetom, dok vremenski ograničena ishrana olakšava rutinu jer se fokusira na vreme jela, a ne na broj kalorija.

Praćenje sata i planiranje obroka može biti strategija koja vam pomaže da imate zadovoljnije i zdravije dane.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 22 septembar 2025

Hodanje 7.000 koraka dnevno može biti dovoljno da poboljša moždane funkcije i pomogne u zaštiti od raznih bolesti, pokazuje velika studija.

Možda je to realniji cilj od 10.000 koraka, što se često smatra standardom koji treba dostići.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Lancet Public Health, pokazalo je da je ta brojka povezana sa smanjenim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući rak, demenciju i srčane bolesti, piše BBC.

Nalazi bi mogli da podstaknu više ljudi da prate broj koraka kao praktičan način za poboljšanje zdravlja, kažu istraživači.

„Imamo percepciju da treba da pređemo 10.000 koraka dnevno“, kaže glavna autorka dr Melodi Ding, „ali to nije zasnovano na dokazima“.

Deset hiljada koraka odgovara otprilike pet milja ili osam kilometara. Tačna udaljenost varira kod svakog pojedinca, u zavisnosti od dužine koraka, koja zavisi od visine, pola i brzine hodanja – brži hodači imaju duže korake.

Broj od 10.000 koraka potiče iz marketinške kampanje iz Japana 1960-ih. Uoči Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, lansiran je pedometar pod nazivom manpo-kei, što se prevodi kao „brojač od 10.000 koraka“.

Dr Ding kaže da je ta brojka „izvučena iz konteksta“ i postala neformalna smernica koju mnogi fitnes uređaji i aplikacije i dalje preporučuju.

Studija objavljena u Lancetu analizirala je prethodna istraživanja i podatke o zdravlju i aktivnostima više od 160.000 odraslih osoba širom sveta.

U poređenju sa onima koji su hodali 2.000 koraka dnevno, utvrđeno je da 7.000 koraka dnevno dovodi do smanjenog rizika od:

kardiovaskularnih bolesti – za 25%
raka – za 6%
demencije – za 38%
depresije – za 22%

Međutim, istraživači navode da neke brojke možda nisu sasvim precizne jer potiču iz ograničenog broja studija.

Generalno, pregled sugeriše da čak i skromne količine hodanja – oko 4.000 koraka dnevno – donose bolje zdravlje u poređenju sa vrlo niskom aktivnošću od samo 2.000 koraka.

Kod većine zdravstvenih stanja, korist se stabilizuje nakon 7.000 koraka, iako dodatna korist za srce postoji kod većeg broja koraka.

„Radi se o izlasku i kretanju“

Jon Strajd, koji često pređe i 16.000 koraka dnevno, rekao je za BBC da ne bi trebalo da se fokusiramo samo na brojke.

„Radi se o izlasku i kretanju, i koristima za mentalno zdravlje koje su opipljive, iako ih nije lako kvantifikovati kao broj koraka.“

Strajd, star 64 godine, počeo je svakodnevno da hoda nakon što je 2022. godine doživeo srčani udar – inspirisan tastom koji je imao srčani udar u istim godinama.

„Živim u ruralnom mestu u Dorsetu, i obično šetam sat vremena ujutro. Jedini sam koji šeta bez psa.“

Jon kaže da mu brojanje koraka na telefonu pruža izazov, ali i zdravstvene koristi: „Kad dostigneš određeni broj, pomisliš – mogu još malo da hodam.“

Većina smernica za fizičku aktivnost fokusira se na vreme provedeno u vežbanju, a ne na broj koraka.

Na primer, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja ili 75 minuta intenzivne aerobne aktivnosti nedeljno.

Dr Ding kaže da ovakve preporuke ponekad ljudima mogu biti teške za razumevanje, ali da su i dalje važne.

„Ima ljudi koji plivaju, voze bicikl ili imaju fizičke invaliditete koji im ne dozvoljavaju da prave korake“, objašnjava ona.

Ali dodaje da bi preporuka u vezi sa brojem koraka mogla biti uključena kao „dodatak“.

Dr Danijel Bejli, stručnjak za sedentarno ponašanje i zdravlje sa Univerziteta Brunel u Londonu, kaže da ova studija osporava „mit“ da je 10.000 koraka dnevno neophodno.

Dok je 10.000 koraka dobar cilj za one koji su aktivniji, on kaže da bi cilj od 5.000 do 7.000 mogao biti „realniji i dostižniji“ za ostale.

Dr Endrju Skot, viši predavač kliničke fiziologije vežbanja na Univerzitetu u Portsmutu, slaže se da tačan broj nije važan.

On kaže da je „više uvek bolje“ i da ljudi ne treba da brinu ako ne dostignu određeni cilj, naročito onim danima kada su manje aktivni.

Azeem Madžid, lekar opšte prakse i profesor na Imperijal koledžu u Londonu, kaže da bi i manji broj koraka bio koristan za starije ljude ili one sa hroničnim bolestima.

Iako kaže da je „hodanje generalno fizički laka aktivnost“, osobe sa srčanim oboljenjima, artritisom ili hroničnim plućnim bolestima mogu imati poteškoće.

Ali dodaje da i kućni poslovi „kao što su usisavanje ili baštovanstvo“ mogu doprineti dnevnoj fizičkoj aktivnosti.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 21 septembar 2025

Sve više ljudi danas poseže za proteinskim suplementima jer ubrzani način života često ne ostavlja dovoljno vremena za pripremu balansiranih obroka bogatih proteinima. Oni olakšavaju unos potrebnih nutrijenata za rast i regeneraciju mišića, naročito kod onih koji redovno treniraju.

Društvene mreže su pune saveta da jedete više proteina, uključujući suplemente poput proteinskih šejkova. Proizvođači hrane takođe ističu sadržaj proteina na pakovanjima kako bi povećali prodaju.

Pored sportista, koriste ih i osobe koje žele da kontrolišu telesnu težinu jer proteini pružaju duži osećaj sitosti.

Ali da li nam sve to dodatno proteina zaista donosi korist – i da li može da bude previše?

Proteini su važni, ali mnogi jedu više nego što im treba.

Proteini su neophodni za formiranje mišićnog tkiva, enzima i hormona, a igraju i važnu ulogu u imunom sistemu. Takođe, pružaju energiju, piše Yahoo.

Prema australijskim smernicama za zdravu ishranu, koje su napisali stručnjaci i podržane od strane vlade, trebalo bi da unosimo 15–25% dnevnih kalorija iz proteina.

Preporučeni dnevni unos proteina za odrasle je:
0,84 g po kilogramu telesne težine za muškarce
0,75 g po kilogramu telesne težine za žene
To znači oko 76 g dnevno za muškarca od 90 kg ili 53 g za ženu od 70 kg.

Za one koji žele povećati mišićnu masu kroz vežbe otpora (npr. dizanje tegova), unos proteina do 1,6 g po kilogramu telesne težine dnevno može pomoći u povećanju snage i mišićne mase. Ipak, istraživanja pokazuju da dodatni unos iznad toga ne donosi dodatni efekat.

Za većinu nas nema koristi od unosa proteina preko preporučenog nivoa. Naprotiv – previše proteina može izazvati probleme.

Šta se dešava kada jedete previše proteina?

Višak proteina se ne izbacuje jednostavno kroz urin ili stolicu – on ostaje u telu i može izazvati različite efekte.

Proteini su izvor energije, pa previše proteina znači unos dodatne energije. Kada unosimo više energije nego što nam je potrebno, telo višak pretvara u masno tkivo za skladištenje.

Postoje i zdravstvena stanja kod kojih treba izbegavati prekomerni unos proteina. Na primer, osobe sa hroničnom bolesti bubrega treba da prate unos proteina pod nadzorom nutricioniste kako bi zaštitile bubrege.

Postoji i stanje poznato kao “otrov od proteina”, kada se unosi previše proteina bez dovoljno masti, ugljenih hidrata i drugih nutrijenata. Ovo je poznato i kao „zajednička glad kunića“ – termin iz ranog 20. veka, kada su istraživači koji su se hranili uglavnom zečetinom brzo obolevali jer je to meso veoma nemasno.

Odakle dolazi protein je važno

Proteine možemo unositi iz biljnih izvora (pasulj, sočivo, integralne žitarice) i životinjskih izvora (jaja, mlečni proizvodi, meso, riba).

Visok unos proteina iz životinjskih izvora povezan je sa povećanim rizikom od prevremene smrti kod starijih osoba, naročito od raka, kao i sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2.

S druge strane, veći unos proteina iz biljnih izvora povezan je sa:

manjim rizikom od smrti od raka
smanjenim rizikom od dijabetesa tipa 2
poboljšanjem nivoa holesterola u krvi.

Mnogi životinjski izvori proteina su takođe bogati zasićenim mastima, koje povećavaju rizik od hroničnih bolesti, poput bolesti srca. Većina ljudi unosi više zasićenih masti nego što im je potrebno.

Biljni izvori proteina, pored proteina, obično sadrže i dijetetska vlakna, koja većini ljudi nedostaju. Više vlakana pomaže u smanjenju rizika od hroničnih bolesti i podržava zdravlje creva.

Ključ je u balansu

Gde dolazi protein – i balans između životinjskih i biljnih izvora – važnije je od stalnog povećavanja unosa proteina.

Proteini, masti i ugljeni hidrati rade zajedno da održe telo zdravim i energičnim. Svi makronutrijenti, zajedno sa vitaminima i mineralima, potrebni su u pravim proporcijama za optimalno zdravlje.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 21 septembar 2025

Čuli ste to hiljadu puta - onaj ritmični, ponekad iritantno glasan zvuk koji dolazi od vašeg partnera dok spava. Ili možda vi budite ukućane svojim hrkanjem?

Bilo da ste vi taj koji hrče ili živite sa nekim ko to radi, znate koliko ova naizgled bezazlena navika može narušiti kvalitet sna i odnosa. Ali, da li ste se ikada zapitali šta zapravo uzrokuje hrkanje i kako ga možete zaustaviti?

Hrkanje nije samo neprijatna smetnja. Često može biti signal ozbiljnijih poremećaja spavanja koji zahtevaju pažnju. Srećom, postoji niz efikasnih metoda i strategija koje možete primeniti kako biste se rešili ovog problema - piše N1.

Razumevanje uzroka hrkanja

Pre nego što krenemo u borbu protiv hrkanja, važno je razumeti šta ga zapravo izaziva. Hrkanje se javlja kada vazduh teško prolazi kroz disajne puteve tokom sna. Taj otežani prolazak stvara vibracije mekog tkiva u grlu, što rezultira onim prepoznatljivim zvukom.

Ali, šta dovodi do tog otežanog prolaska vazduha? Najčešći uzroci uključuju:

Blokirane disajne puteve usled alergija ili sinusitisa
Opuštene mišiće grla (što je često posledica starenja ili konzumiranja alkohola)
Anatomske anomalije poput devijacije septuma
Prekomerna telesna težina
Položaj spavanja (posebno na leđima)
Upotreba tableta za spavanje ili sedativa
Konzumiranje alkohola pre spavanja

Znate li koji je vaš okidač? Možda je kombinacija nekoliko faktora? Prepoznavanje osnovnog uzroka je prvi korak ka efikasnom rešenju.

Efikasne metode za zaustavljanje hrkanja

Dobra vest je da postoji niz jednostavnih i pristupačnih metoda koje možete odmah primeniti. Da li ste spremni da isprobate neke od njih već večeras?

Podizanje uzglavlja kreveta

Verovali ili ne, nešto tako jednostavno kao što je podizanje uzglavlja vašeg kreveta za oko deset centimetara može napraviti značajnu razliku. Kada spavate pod blagim nagibom, gravitacija radi u vašu korist, smanjujući pritisak na disajne puteve i olakšavajući prolazak vazduha.

Kako to postići? Možete koristiti posebne podupirače za krevet, ali i improvizovati sa čvrstim predmetima poput drvenih blokova ili čak starih, debelih knjiga ispod okvira kreveta na strani uzglavlja. Mnogi koji su probali ovu metodu prijavljuju trenutno olakšanje.

Specijalizovani jastuci protiv hrkanja

Jeste li znali da postoje jastuci dizajnirani specifično za borbu protiv hrkanja? Ovi jastuci podržavaju pravilno poravnanje vrata i glave, omogućavajući dublje opuštanje mišića vrata i grla bez blokiranja disajnih puteva.

Kada su disajni putevi otvoreni, vazduh prolazi slobodnije kroz traheju, značajno smanjujući ili čak potpuno eliminišući hrkanje. Ovi jastuci se mogu pronaći u specijalizovanim prodavnicama ortopedskih proizvoda.

Promena položaja spavanja

Da li ste oduvek spavali na leđima? Možda je vreme za promenu. Spavanje na leđima često pogoršava hrkanje jer u tom položaju jezik ima tendenciju da pada prema zadnjem delu grla, delimično blokirajući protok vazduha.

Pokušajte sa spavanjem na boku. Ovaj položaj omogućava vratu da ostane u prirodnom, pravom položaju, što olakšava prolazak vazduha kroz grlo. Ako se tokom noći nesvesno vraćate na leđa, postoji jednostavan trik: prišijte tenisku lopticu na zadnji deo pidžame. Nelagoda će vas podsvesno podsticati da se okrenete na bok.

Bradne trake - jednostavno ali efikasno rešenje

Zvuči neobično, ali bradne trake mogu biti iznenađujuće efikasne u borbi protiv hrkanja. Ove trake pomažu da usta ostanu zatvorena tokom sna, sprečavajući opuštanje vilice koje često dovodi do hrkanja.

Kada je vilica podržana, smanjuje se pritisak na disajne puteve, što rezultira boljim protokom vazduha i tišim snom. Bradne trake su pristupačne i mogu se nabaviti u većini apoteka i drogerija.

Nazalne trake za lakše disanje

Ako je vaš problem u nosu, nazalne trake mogu biti pravo rešenje za vas. Ove jednostavne lepljive trake se postavljaju preko gornjeg dela nosa i deluju kao mali klip, otvarajući prostor u nozdrvama i olakšavajući disanje.

Pored smanjenja hrkanja, mnogi korisnici prijavljuju i olakšanje kod nazalne kongestije uzrokovane alergijama ili prehladama, što takođe može doprineti hrkanju. I ove trake su lako dostupne u apotekama.

Nazalni sprejevi protiv suvoće i zapušenosti

Suvoća disajnih puteva može značajno doprineti hrkanju. Nazalni sprejevi vlaže i podmazuju nos i grlo, smanjujući vibracije i olakšavajući prolazak vazduha.

Posebno su korisni za osobe koje pate od alergija, prehlade, gripa ili sinusitisa, stanja koja često pogoršavaju hrkanje. Većina ovih sprejeva je dostupna bez recepta, što ih čini praktičnim rešenjem koje možete odmah isprobati.

Oprez sa tabletama za spavanje

Da li koristite tablete za spavanje poput alprazolama ili diazepama? Možda upravo one doprinose vašem problemu sa hrkanjem. Ovi lekovi često uzrokuju prekomerno opuštanje mišića grla, što povećava rizik od hrkanja.

Umesto tableta, razmislite o prirodnim alternativama za bolji san. Šolja umirujućeg čaja od kamilice ili matičnjaka pre spavanja može imati sličan opuštajući efekat bez negativnog uticaja na vaše disanje tokom sna.

Prirodni načini za prevenciju hrkanja

Pored specifičnih metoda za zaustavljanje hrkanja, postoje i životne navike koje mogu značajno smanjiti verovatnoću da ćete hrkati. Implementacijom ovih promena načina života ne samo da ćete se boriti protiv hrkanja, već ćete poboljšati svoje opšte zdravlje.

Prestanak pušenja

Ako ste pušač, evo još jednog razloga da razmislite o prestanku. Duvan iritira disajne puteve i može uzrokovati oticanje grla, što direktno doprinosi hrkanju. Studije pokazuju da pušači imaju znatno veće šanse da hrču u odnosu na nepušače.

Prestanak pušenja je jedna od najefektivnijih promena koje možete napraviti ne samo za smanjenje hrkanja, već i za poboljšanje celokupnog zdravlja disajnih puteva.

Ograničenje alkohola pre spavanja

Čaša vina uz večeru možda vam pomaže da zaspite, ali paradoksalno, može značajno narušiti kvalitet vašeg sna. Alkohol opušta mišiće grla više nego što je poželjno, što često rezultira intenzivnijim hrkanjem.

Pokušajte da izbegavate alkohol najmanje četiri sata pre spavanja. Primetićete razliku ne samo u smanjenom hrkanju, već i u kvalitetu sna i jutarnjem osećaju odmorenosti.

Pametno planiranje obroka

Da li ste primetili da više hrčete nakon obilne večere? Teški obroci pre spavanja mogu izazvati refluks i iritaciju grla, što direktno doprinosi hrkanju. Dodatno, pun stomak pritiska dijafragmu, što može otežati normalno disanje tokom sna.

Pokušajte da večerate najmanje tri sata pre odlaska na spavanje i birajte lakše obroke za večeru. Vaše grlo (i vaš partner) će vam biti zahvalni.

Održavanje zdrave telesne težine

Višak kilograma, posebno oko vrata i grla, može značajno povećati rizik od hrkanja. Masno tkivo se nakuplja u zadnjem delu grla, sužavajući disajne puteve i otežavajući prolazak vazduha.

Čak i umeren gubitak težine može dovesti do značajnog smanjenja hrkanja. Kombinacija redovne fizičke aktivnosti i balansirane ishrane je ključna za održavanje zdrave telesne težine i, posredno, za smanjenje hrkanja.

Vežbe za jačanje mišića grla

Jeste li znali da možete vežbati mišiće grla kako biste smanjili hrkanje? Baš kao što vežbate druge mišiće, možete jačati i one koji su odgovorni za držanje disajnih puteva otvorenim tokom sna.

Jednostavne vežbe poput izgovaranja samoglasnika naglas nekoliko minuta dnevno ili držanja olovke između zuba na 10 minuta pre spavanja mogu značajno ojačati ove mišiće. Konsultujte se sa vašim lekarom o specifičnim vežbama koje bi vama najviše odgovarale.

Kada potražiti stručnu pomoć

Iako su kućne metode efikasne za mnoge, ponekad je potrebna stručna intervencija. Ako ste isprobali više različitih pristupa bez značajnog poboljšanja, vreme je da posetite lekara.

Ovo je posebno važno ako je vaše hrkanje praćeno drugim simptomima poput:

Zastoja disanja tokom sna (apneja)
Prekomernog umora tokom dana uprkos dovoljnom snu
Jutarnjih glavobolja
Visokog krvnog pritiska
Problema sa koncentracijom

Specijalista otorinolaringolog može identifikovati specifične anatomske uzroke vašeg hrkanja, poput devijacije septuma ili uvećanih krajnika, i preporučiti odgovarajući tretman. U nekim slučajevima, može biti potrebna i hirurška intervencija da bi se problem trajno rešio.

Hrkanje nije samo stvar neprijatnosti – to je zdravstveno pitanje koje zaslužuje vašu pažnju. Sa pravim pristupom i istrajavanjem, većina ljudi može značajno smanjiti ili čak potpuno eliminisati hrkanje.

Započnite sa jednostavnim promenama poput podizanja uzglavlja kreveta ili korišćenja nazalnih traka večeras. Pratite efekte i postepeno uvodite druge metode dok ne pronađete kombinaciju koja vama najbolje odgovara. Vaš partner, ukućani, a najviše vaše sopstveno zdravlje, biće vam zahvalni na trudu koji ulažete u rešavanje ovog problema.

Zdrav san je temelj dobrog zdravlja, a život bez hrkanja je korak bliže ka tom cilju. Zar ne zaslužujete da se budite odmorni i puni energije, spremni za sve izazove koje dan donosi?

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 18 septembar 2025

Mali dnevni boravak nije samo ograničen prostor, već i test kreativnosti. Kada su kvadrati dragoceni, svaki komad mora biti pažljivo odabran, od rasvete i boja zidova do rasporeda sedenja. 

Cilj nije nagomilati što više elemenata, već stvoriti prostor koji je udoban, prozračan i dovoljno prilagodljiv za svakodnevni život.

Kako pametno birati nameštaj za dnevnu sobu

Većina kada bira nameštaj za dnevnu sobu instinktivno bira trosed ili ugaonu garnituru, ali to često pojede i ono malo slobodnog prostora. Umesto toga, kombinacija manjih sofa i fotelja, klupa ili stočića koji se mogu lako pomerati daje veću slobodu. 

Multifunkcionalni komadi kao što je sto koji se podiže u radnu površinu, klupa sa prostorom za odlaganje ili tabure koji može da posluži kao dodatno sedenje omogućavaju da prostor menja funkciju u zavisnosti od trenutne potrebe.

Bitno je i voditi računa o proporcijama. Veliki komad nameštaja u maloj sobi deluje još veće, dok manji komadi, čak i kada ih ima više, ostavljaju utisak prostranosti. Zato je bolja strategija povezati više manjih elemenata sličnog stila, nego uvući jedan dominantan komad koji blokira prostor.

Rasveta koja otvara prostor

Jedna centralna sijalica retko je dovoljna. Mali boravci profitiraju od slojevite rasvete: 

• Podna lampa uz fotelju za zonu čitanja,
• Zidne lampe koje oslobađaju pod, 
• LED trake diskretno postavljene iza polica ili TV-a. 

Ovakav raspored, pored toga što osvetljava prostor ravnomernije, i vizuelno širi granice sobe.

Još jedna stvar koju ljudi zanemaruju jeste boja svetla. Prejako hladno svetlo naglašava nedostatke i stvara osećaj skučenosti, dok topla bela boja (2700–3000K) čini prostor prijatnijim i dubljim.

Zidovi i boje koje rade u vašu korist

Svetle boje zaista otvaraju prostor, ali pravi efekat postiže se kontrastom. Ako je jedan zid iza sofe ili polica obojen jačom, akcentnom bojom, prostor dobija na dubini i dinamici. Uz to, vertikalni elementi poput polica koje idu do plafona ili galerije slika postavljene u visinu naglašavaju vertikalnu dimenziju sobe i skreću pažnju sa njene ograničene širine.

Ogledala su još jedan praktičan način da se soba “udvostruči“. Kada su postavljena naspram prozora ili lampe, reflektuju svetlost i vizuelno šire prostor. Najbolje izgledaju kada su integrisana u enterijer u okviru biblioteke, između polica ili kao deo kliznih vrata plakara jer tada ne deluju nametljivo, već prirodno u prostoru.

Prilagodljive zone umesto fiksnog rasporeda

Kod malih dnevnih soba česta greška je vezivanje rasporeda za jedno rešenje: TV na zidu, ugaona garnitura preko puta, stočić u sredini i eventualno polica iza. Takav raspored brzo zaguši prostor i ostavlja malo mesta za prilagođavanje.

Praktičniji pristup je kreiranje prilagodljivih zona koje mogu da menjaju funkciju. Lagani stočići na točkićima lako se pomeraju kada dođu gosti ili kada je potreban slobodan prostor za vežbanje. Manji sto uz zid može povremeno da posluži kao radna površina ili dodatna trpezarijska zona. Na ovaj način prostor ne diktira kako treba da se koristi, već se prilagođava ukućanima.

Zoniranje ne mora da znači postavljanje fizičkih barijera. Jedan tepih u drugačijoj teksturi ili boji može da definiše deo za sedenje, dok druga vrsta podne obloge ili manja prostirka može da obeleži kutak za rad. Rezultat je soba koja zadržava otvorenost, ali istovremeno funkcioniše kao više različitih celina u jednoj.

Zašto je doslednost važna

U malom prostoru svaka neusklađenost odmah postaje vidljiva. Ako je jedan komad prevelik ili ako se stilovi potpuno sudaraju, ceo ambijent deluje zbijeno i nesređeno. Zato je važno razmišljati o povezanosti svih elemenata koji čine dnevnu sobu.

Doslednost ne znači da sve mora da bude kupljeno u kompletu. Naprotiv, prostor može da bude zanimljiviji ako kombinuje različite elemente, ali bi trebalo da postoji zajednički vizuelni imenitelj. To može da bude isti ton drveta, metalna obrada u jednoj nijansi ili tekstil u srodnoj paleti. 

Na primer, ako se ista nijansa drveta ponavlja na stočiću, policama i okviru ogledala, soba izgleda povezana i promišljena. Kada su elementi potpuno različiti, prostor deluje fragmentisano i neudobno. Zato se preporučuje da svaki novi komad koji unosite u sobu uvezujete s postojećim detaljima, bilo kroz materijal, boju ili formu.

Zaključak

Mali dnevni boravak nije slabost stana, već prilika za dom u kojem svaki detalj ima smisla. Kada birate nameštaj i raspored, razmišljajte o tome kako soba može da se menja tokom dana: mesto za rad, prostor za druženje, ugao za odmor. 

Sa odgovarajućim rasporedom, slojevitom rasvetom i diskretnim rešenjima za odlaganje, mali dnevni boravak može da izgleda veće, urednije i udobnije nego što ste mogli i da očekujete.