Buđ, vlaga i kondenz kao skriveni neprijatelji doma i kako ih zauvek ukloniti

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 18 septembar 2025

Tamne fleke na zidovima, neprijatan miris u prostoriji i ljuštenje boje samo su vidljivi znaci problema koji se krije ispod površine, prekomerne vlage i nedostatka svežeg vazduha. Ove pojave nisu samo estetski nedostatak, već upozorenje da prostor u kojem živimo nije zdrav. Dolaskom hladnijih meseci, kada prozore držimo zatvorenim da sačuvamo toplotu, vlaga i kondenz postaju još izraženiji. Zato je ključno pitanje: kako obezbediti dom bez buđi i vlage, ne samo trenutno, već trajno? Uz pomoć decentralizovane ventilacije kompanije Provent MSL iz Subotice.

Odgovor je ventilacija, kao jedini način da se problem reši iz korena.

Mnogi vlasnici stanova i kuća pokušavaju da se izbore sa buđi na zidovima krečenjem, hemijskim sredstvima ili češćim provetravanjem. Ali sve to donosi samo kratkoročno olakšanje. Istina je da buđ i vlaga nestaju tek kada se obezbedi stalna razmena vazduha.

Sistemi ventilacije, posebno decentralizovani rekuperatori, dokazano pružaju trajno rešenje. Oni omogućavaju neprekidnu cirkulaciju i kontrolu vlage u prostoru. Zidovi se suše, mirisi nestaju, a buđ se više ne vraća. Naša praksa pokazuje da je upravo ovakav sistem doneo mir i zdrav vazduh u brojne domove širom Srbije.

Vlaga u stambenim objektima nastaje svakodnevnim aktivnostima, kuvanjem, pranjem sudova, tuširanjem, sušenjem veša pa čak i disanjem ukućana. U prostoru bez dovoljne ventilacije, para se taloži na hladnim površinama, prozorima i zidovima. Tu se stvara idealna podloga za razvoj plesni i buđi.

Situaciju dodatno pogoršavaju moderni PVC prozori i termoizolacija, iako čuvaju toplotu, oni onemogućavaju prirodan ulazak svežeg vazduha. Tako se u domu zadržava vlaga, a sa njom i rizik od pojave buđi i neprijatnog mirisa.

Zašto je važno reagovati na vreme? Buđ nije samo estetski problem, ona ugrožava zdravlje ukućana. Njene spore ulaze u disajne puteve i izazivaju alergije, kašalj, astmu i respiratorne infekcije. Deca, stariji i hronični bolesnici posebno su osetljivi. Istovremeno, vlaga nagriza zidove, malter, farbu i nameštaj, a vremenom može dovesti i do oštećenja parketa i instalacija.

Jesen i zima su periodi kada se buđ najčešće pojavljuje. Upravo tada mnogi pribegavaju krečenju da bi osvežili prostor i prekrili tragove vlage. Ali posle nekoliko nedelja ili meseci, iste mrlje ponovo izbijeju na zidovima, jer uzrok nije uklonjen.

Za razliku od privremenih rešenja, ventilacija donosi dugoročnu promenu. Jednom ugrađeni sistemi obezbeđuju stalno svež i suv vazduh bez potrebe za dodatnim intervencijama. To znači da nema više bacanja novca na krečenje svake jeseni, nema vlage koja uništava zidove i nema rizika za zdravlje ukućana.

Kada se eliminiše uzrok – višak vlage u prostoru – buđ jednostavno nema gde da se vrati. Zato ventilacija nije trošak, već ulaganje u mir, sigurnost i kvalitet života.

Buđ, vlaga i kondenz ne rešavaju se kanticom kreča, već sistemom koji obezbeđuje ono najvažnije, zdrav i svež vazduh. Ako želite da vaš dom ostane prijatan, siguran i dugovečan, pravo vreme da razmišljate o ventilaciji je sada, pre nego što jesen i zima donesu nove probleme.

📞 Javite se već danas: +381 64 88 43 927 | +381 66 80 38 221 ili pišite na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. 

Zapratite kompaniju PROVENT MSL i na Instagramu i Fejsbuku i budite u toku sa najnovijim rešenjima za zdraviji dom.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 18 septembar 2025

U Nacionalnom parku Tara, stručnim skupom „Koreni koji traju" obeleženo je 150 godina od otkrića Pančićeve omorike, 130 godina šumarstva i 120 godina turizma na Tari.

Dve decenije je Josif Pančić tragao za kraljicom četinara, koja je pre 20 miliona godina bila rasprostranjena u čitavoj Evropi, ali je preživela sve hirove geoloških epoha kao i ledeno doba, u kanjonu Drine.

Jedna od najvećih šumskih zajednica Pančićeve omorike na Tari je na lokalitetu Trenica u zaseoku Popovići; zaseoku koje je dobilo ime po svešteniku Đorđiju Đoku Đuriću, sa prozora čije kuće je Josif Pančić prvi put ugledao omoriku - piše RTS.

Danas 22000 vitkih stabala „ledene lepotice", kako ju je Pančić zvao, može se naći na 52 nalazišta Republike Srpske i Srbije.

“Mi smo uspeli da sa 111 stabala iz prirodnih lokaliteta i to onih za koje smo procenili da su najugroženiji i za koje verujemo da će brzo nestati ako ne preduzmemo nešto, sakupili seme, proizveli sadnice i na tri lokacije podigli semenske plantaže”, navodi prof. dr Milan Mataruga, sa Šumarskog fakulteta u Banja Luci.

Klimatske promene sve više ugrožavaju šumske ekosisteme, pa je nužno okrenuti se prirodi bliskom gazdovanju.

“Prirodi blisko gazdovanje ne znači ništa drugo nego da prenosimo iskustva ove omorike na njene naslednike, jer je ona živa, zdrava, jedra”, kaže prof.dr Milan Mederavić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

A početak turizma na Tari vezuje se za dolazak pisca Milovana Glišića u manastirske konake, pre 12 decenija da leči pluća i od tada do danas balansira se između zaštite prirode i turističkih poseta.

“Nama možda neki ključni dokument u narednom periodu jeste plan upravljanja posetiocima, koji će definisati, da kažem, koji broj posetilaca u kom periodu bi trebalo da bude na nekim lokalitetima”, navodi Ranko Milanović iz NP Tara.

Jasno je domaćinima da turizam jeste ekonomska šansa, ali i odgovornost tamo gde šume šapuću vekovima, gde svako drvo pamti više od jednog života i gde se miluju tradicija i prirodna lepota.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 18 septembar 2025

Prašina je neizbežan problem u svakom domu, ali kombinacija pet sastojaka u bočici sa raspršivačem može pomoći da se eliminiše i da ne vraća i do mesec dana.

Prašina u domovima je česta pojava i često vam se može učiniti da ste u neprekidnoj borbi protiv nje. Brisanje svake površine, ukrasa i ramova za slike ume da deluje kao beskrajan posao, jer se prašina pojavi ponovo posle samo nekoliko dana.

Nažalost, ne postoji način da se prašina zauvek ukloni. Ona je mešavina sićušnih čestica iz različitih izvora, uključujući mrtve ćelije kože, dlake, perut kućnih ljubimaca, polen, vlakna sa odeće i nameštaja, kao i druge zagađivače iz okoline. To znači da se prašina stvara samim tim što živite u svom domu. Ipak, postoji način da vaš dom duže ostane „bez prašine“ nego što je sada slučaj - piše Nova.rs.

Vlasnica profilma „Glam Home Cleaning“ na TikTok-u kaže da postoji „uradi sam“ sprej koji možete napraviti, a koji pomaže da očistite površine poput prozorskih dasaka i polica. Osim toga, on odbija prašinu, pa ne morate čistiti iste površine već sledeće nedelje.

Za pripremu mešavine biće vam potrebno:

2 šolje vode
1/4 šolje belog sirćeta
1 kašika maslinovog ulja
3 kapi deterdženta za sudove
3 kapi eteričnog ulja citrusa

Sve sastojke sipajte u bočicu sa raspršivačem i dobro protresite. Stručnjak savetuje da smesu nanesete na mikrofiber krpu pre nego što prebrišete prašnjave površine. Prema njenim rečima, ovaj sprej bi trebalo da „potpuno ukloni i odbije prašinu“ i da ga koristite „jednom mesečno“ kako bi vaš dom ostao „bez prašine“.

Korisnici u komentarima zahvalili su na ovom savetu. Mnogi su naveli da trenutno moraju da brišu prašinu „svake nedelje“, pa im ideja da to rade samo jednom mesečno zvuči odlično.

Jedna osoba je napisala: „Kod mene se prašina skuplja svake nedelje. Ako bi ovo pomoglo da je brišem samo jednom mesečno, bila bih presrećna, jer nemam vremena da čistim toliko često.“

Kako održati dom bez prašine

1. Redovno čišćenje

Brišite površine jednom nedeljno: koristite vlažnu mikrofiber krpu koja zadržava prašinu umesto da je širi.
Usisavajte podove i tepihe: barem jednom do dva puta nedeljno. Najbolji efekat postiže se usisivačem sa HEPA filterom.
Perite podove: nakon usisavanja, prebrišite ih vlažnom krpom ili mopom da pokupite ostatke prašine.

2. Kontrola izvora prašine

Izuvajte se pri ulasku: tako sprečavate unošenje prljavštine i prašine.
Koristite otirače: postavite ih ispred svih ulaza i redovno ih čistite.
Smanjite nered: manje predmeta znači manje površina na kojima se prašina taloži.

3. Uklanjanje skupljača prašine

Perite posteljinu jednom nedeljno: grinje uspevaju u posteljini.
Očistite zavese i roletne: redovno ih perite ili usisavajte.
Izbegavajte teške zavese i nameštaj od tkanine: kožni ili vinil nameštaj i žaluzine skupljaju znatno manje prašine.

4. Rešavanje dlaka i peruti kućnih ljubimaca

Redovno četkajte ljubimce: najbolje je napolju.
Perite njihovu posteljinu često: tako smanjujete nakupljanje dlake i peruti.

5. Čišćenje skrivenih i visokih površina

Brišite ventilatore, lustere i otvore za ventilaciju: tu se prašina lako taloži.
Pomerajte nameštaj i čistite ispod: prašina se nakuplja ispod kreveta, sofa i velikih aparata.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 17 septembar 2025

Pošto je danas dostupno toliko muzike i toliko podkasta za slušanje, nije ni čudo što su slušalice toliko popularne.

Bežične slušalice su postale posebno tražene. Dok ih mnogi korisnici obožavaju, na društvenim mrežama pojavile su se i zabrinutosti zbog njihovih potencijalnih zdravstvenih rizika. BBC Bitesize Other Side of the Story pobliže je istražio te brige kako bi razdvojio činjenice od neistina - prenosi N1.

Da li su bežične slušalice bezbedne?

Bežične slušalice (i one koje idu preko ušiju i one koje idu u uši) koriste Bluetooth tehnologiju da bi se povezale s našim telefonima. To uključuje elektromagnetno polje, što je neke navelo da poveruju da bi to moglo da našteti našem mozgu.

Postojala su naučna istraživanja o bežičnim slušalicama i njihovim potencijalnim rizicima. One emituju vrstu zračenja koja se zove radiofrekventno zračenje, koje funkcioniše na mnogo nižoj frekvenciji od vrste zračenja koje može da našteti ljudima.

Godine 2019, Cancer Research UK je izjavio da nema dovoljno dokaza da bi Bluetooth slušalice mogle da izazovu štetu i da istraživanja sprovedena na velikim grupama ljudi nisu pronašla vezu s povećanim rizikom od raka. Međutim, do 2025. istraživanje o efektima bežičnih slušalica na naše zdravlje i dalje traje.

Da li su skupe slušalice bolje?

Slušalice koje poništavaju buku (noise-cancelling) relativno su nov izum. One sadrže poseban softver koji eliminiše spoljašnju buku, poput televizora ili laveža psa, omogućavajući korisniku da se usredsredi isključivo na jedan zvuk.

Časopis Which?, gde tim stručnjaka testira različite modele i brendove proizvoda, otkrio je da je moguće dobiti dobar kvalitet funkcija za poništavanje buke i kod slušalica koje koštaju oko 50 funti, tako da nije uvek neophodno potrošiti mnogo novca – ali na kraju, koliko će neko potrošiti u potpunosti zavisi od njega.

Da li slušalice koje poništavaju buku štite naš sluh?

Other Side of the Story razgovarao je sa Kler Benton, predsednicom Britanske akademije za audiologiju, da bi saznao više o slušalicama koje poništavaju buku. Kler je objasnila da one mogu da pomognu u zaštiti sluha jer fokusiranje na jedan zvuk, dok su svi drugi eliminisani, znači da ne mora da se sluša na visokom nivou jačine.

„I dalje morate da se pridržavate pravila dobre higijene slušanja“, rekla je Kler. „Pravite pauze za uši, držite nivo jačine na bezbednom nivou bez obzira na to, jer i dalje postoji iskušenje da ga pojačate. Neki ljudi zaista uživaju u glasnoj muzici i znamo da je to zaista opasno ako to radite predugo. Osamdeset pet decibela (dB) tokom osam sati je ono što (zvanični) propisi kažu da je bezbedno, bez ikakve zaštite sluha.“

Osamdeset pet decibela je ekvivalent buci koju pravi gust saobraćaj ili blender za hranu. Ako biste nešto slušali samo tri decibela glasnije, rekla je Kler, vreme tokom kojeg biste mogli bezbedno da slušate odjednom bi se prepolovilo sa osam sati na četiri.

Kler je dodala: „Ako ste osoba koja se lako dekoncentriše zbog spoljašnje buke ili joj smeta pozadinska buka, slušalice koje poništavaju buku mogu biti od pomoći da se osećate smirenije na tim bučnim mestima.

Počela su da se postavljaju pitanja da, ako previše koristite slušalice koje poništavaju buku, to možda može da promeni vaše veštine obrade zvuka. Postoji mogućnost da nošenje slušalica koje poništavaju buku predugo ometa vašu sposobnost da obrađujete govor u buci kada ih ne nosite, ali to je za sada čisto anegdotalno.“

Koja je razlika između slušalica i čepića za uši?

Slušalice koje poništavaju buku su jedan način da se smanji nivo zvuka, ali nisu praktične za događaje uživo kao što su koncerti ili muzički festivali. Međutim, upravo su to tipovi okruženja u kojima vredi brinuti o svojim ušima – a čepići za uši mogu biti opcija.

Istraživanje Kraljevskog nacionalnog instituta za gluve osobe (RNID) otkrilo je da je 58 odsto ljudi starosti između 18 i 28 godina iskusilo neki oblik gubitka sluha ili problem vezan za sluh nakon izloženosti glasnoj muzici. Većinu vremena efekti ne traju dugo, ali kontinuirano izlaganje naših ušiju tako glasnim okruženjima može da izazove trajna oštećenja. Novi stil čepića, koji postaje popularan na festivalima, dozvoljava prolazak zvuka, ali na smanjenom nivou, što može da olakša prisustvovanje ovakvim događajima ako vam smetaju visoki nivoi buke.

Da li čepići za uši rade?

Čepići za uši zaista rade. Čak i najjeftiniji penušavi čepići stvaraju barijeru između spoljašnjeg zvuka i ušnog kanala – iako je potreban oprez prilikom stavljanja i vađenja.

Prosečan muzički festival ima nivo zvuka između 90 dB i 100 dB, dok ljudsko uvo može bezbedno da podnese produženo slušanje zvuka do najviše 80 dB.

Saira Husein je audiolog, koja je za BBC Sounds Sliced Bread podkast iznela svoje mišljenje o čepićima za uši: „Iz ugla zdravstvene zaštite, drago mi je što sada postoji svest, ili veća svest, o zaštiti sluha od buke. Dakle, svakako, kada idete na festival… obavezno imajte nešto da zaštitite svoje uši.“

Trevor Koks, koji se takođe pojavio u Sliced Bread, profesor je akustičkog inženjeringa na Univerzitetu u Salfordu. Rekao je da bi, kada bi kupovao čepiće, tražio one za koje se oglašava specifično smanjenje decibela. Međutim, dodao je: „Ne bih im verovao da ih kupim jer ne bih znao šta rade dok ne stignu.“

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 17 septembar 2025

Koliko mudri moraju da budu pri odabiru lozinki, mnogi saznaju tek kada otkriju da im je neko pristupio nekom nalogu.

Pažljivo su postupali sa svojim podacima, tako da ne mogu da shvate šta je pošlo po zlu. Česta greška možda da bude korišćenje dela lozinke u više naloga i na različitim platformama, prenosi RTS.

Ponovna upotreba iste reči u lozinkama – čak i ako je izmenjena tako da uključuje brojeve ili simbole – pruža kriminalcima način da pristupe vašim nalozima, upozoravaju stručnjaci za sajber bezbednost, piše britanski Gardijan.

Brendin Mertag, „beli haker“ to jest haker koji poštuje etičke norme, kaže da informacije dobijene kada su ukradeni podaci na sajtovima kao što su DropBox i Tumblr, kao i druge sajber napade, kruže internetom već neko vreme.

Hakeri dobijaju lozinke i testiraju ih na drugim veb-lokacijama, što je metoda poznata kao credential stuffing, kako bi videli da li mogu da provale u naloge na različitim platformama.

Ono što predstavlja problem je što u nekim slučajevima hakeri ne pokušavaju samo sa tačnim lozinkama iz baze podataka već pokušavaju da pristupe nalozima koristeći izvedene lozinke.

Istraživanje kompanije "Virgin Media O2" pokazalo je da 80 odsto ljudi koristi iste ili skoro identične lozinke za različite onlajn naloge.

„Korišćenje neznatno izmenjenih lozinki – kao što je Guardian1 umesto Guardian – otvara vrata hakerima da kompromituju više naloga“, objasnio je Martag u izjavi za britanski Gardijan.

Radeći sa stručnjacima kompanije Virgin Media O2, pokazao je volonterima koliko je lako doći do njihove lozinke kada navedu svoju imejl adresu. Lozinka je otkrivena u roku od nekoliko minuta u više slučajeva.

„Ljudsko ponašanje je prilično lako imitirati. Kriminalci znaju, na primer, da možete koristiti jednu lozinku, a zatim joj u nalogu na drugom sajtu samo dodati tačku ili uzvičnik na kraju“, objašnjava portparol "Virgin Media O2".

Kako izgleda put do slične lozinke

Kriminalci koriste skripte – automatizovane skupove instrukcija za računar – da bi prošli kroz varijacije lozinki i tako pokušali da pristupe drugim nalozima. Ovo se može desiti u industrijskim razmerama, upozorava Martag.

„Veoma je retko da ste meta kao pojedinac. Obično ste u grupi od više hiljada ljudi koji su meta. Ovi procesi se skaliraju na isti način kao što se to radi u legalnom poslovanju“, ističe Martag.

Upozorenje da neko pokušava da otkrije vaše lozinke može stići u vidu poruka u kojima se navodi da ste pokušavali da promenite imejl adresu ili druge detalje u vezi sa nalogom.

Šta uraditi

Promenite sve lozinke koje su varijacije iste reči. Murtag savetuje da počnete sa četiri najvažnija seta naloga: za banke, imejl, poslovni nalozi i na mobilnom telefonu.

Koristite menadžere za lozinke – oni su često integrisani u veb-pregledače. „Epl“ ima iCloud Keychain, dok Android uređaji imaju Google Password Manager, a oba imaju opciju da predlažu i čuvaju komplikovane lozinke.

Napravite dvofaktorsku ili višefaktorsku autentifikaciju (2FA ili MFA), što znači da imate dva (ili više) koraka za prijavu na sajt.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 16 septembar 2025

Sve više dece u Evropi postaje kratkovido. Procenjuje se da će do 2050. čak 70 odsto mališana imati miopiju, a glavni krivci su telefoni, tableti i računari. Suve i umorne oči, peckanje, glavobolje, sve slabiji vid, posledice su prekomernog gledanja u ekran.

Kako je navela dr Marija Trifunović, oftalmolog, koja tokom cele godine radi sistematske preglede za upis dece u prvi razred osnovne škole, većina dece ima stopostotnu vidnu oštrinu, piše rts.rs.

„Ono što je primećeno u Evropi da je sve veći procenat dece koje imaju miopiju, odnosno dece koja nose minus dioptriju. Međutim, i u azijskim zemljama, Japan, Kina, Južna Koreja i tako dalje, kao i u Americi, veliki je porast miopije. Dosta dece gleda u ekran, ne trepću, ali akt treptanja je toliko bitan, zato što ne samo da kapci, gornji i donji, štite naše oči, već ih hidriraju pomoću suznog filma“, naglašava dr Trifunović.

Kada gledamo previše u ekrane, povijemo se, a samim tim je i naša postura lošija i vid je lošiji, objašnjava oftalmolog, i dodaje da se tada oči brže suše i umaraju.

Kako da predupredimo probleme

„Deca uzrasta od druge do pete godine života treba da se ograniče na sat vremena dnevno, školski uzrast na dva sata dnevno, a kasnije, kako smo stariji, sami da nivelišemo to vreme“, savetuje dr Trifunović govoreći o vremenu koje provodimo uz ekrane.

Međutim, kako dodaje, to je u današnje vreme nemoguće, zato je dobro decu angažovati na neki drugi način – sportom, a važno je i da što više vremena provode napolju.

„Iz mog iskustva, roditelji su nas bukvalno molili da uđemo u kuću, a sada molimo decu da izađu napolje. Dakle, što više igre, što više slobode, što više sporta i što više boravka u prirodi“, naglašava doktorka.

Najbolja „aplikacija“ za naše oči je priroda

Priroda, dvorište, park, igralište, zelenilo, plavetnilo… sve to utiče na odmor naših očiju. Naše očne mišiće relaksira kada gledamo više u daljinu. „Nismo stvoreni da provedemo 24 sata izolovani u zatvorenim prostorijama", naglašava doktorka Trifunović.

„Postoji više studija koje kažu da i preko dva sata provođenja u prirodi svakodnevno može da anulira negativne efekte. Preporuka SZO je da na svakih 20 minuta rada na blizinu, ne samo gledanja u ekran, već sve koji rade na blizinu, da 20 sekundi pogledaju u daljinu kroz prozor, i da bi bilo dobro da to bude plavetnilo, zelenilo...“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Redovna poseta oftalmologu

Čak i u periodu od rođenja do šestog meseca deteta, pedijatar ili roditelj mogu da prepoznaju da li postoji neki problem sa vidom deteta.

„Može da se vidi, recimo, ukoliko postoji, skretanje oka ka unutra, ka spolja, ukoliko postoji neki drugi ozbiljniji problem. Kasnije, tokom starijeg uzrasta, kada dete ima tri do četiri godine, možemo da vidimo da li preterano žmirka ispred ekrana, ili da se previše udubi u ekran“, objašnjava dr Trifunović.

Ukoliko se previše udaljava ili previše približava, previše žmirka ili previše trlja oči, to takođe treba da bude signal roditeljima da ipak dete odvedu kod dečjeg oftalmologa: „Kada postoji genetska predispozicija, ipak treba dete da odvedemo kod oftalmologa. To nije pregled koji traje ceo dan. I apel je da uvek kada roditelji primete bilo šta kod deteta, neka se slobodno odmah obrate dečjem oftalmologu“, naglašava dr Marija Trifunović za RTS.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 septembar 2025

Kompanija Vanarama sprovela je zanimljivo istraživanje u kojem su, koristeći matematiku, nauku i zlatni rez, pokušali da otkriju koji automobil je najmanje estetski dizajniran.

Svaki automobil ocenjen je na osnovu dva ključna faktora dizajna: ukupnih dimenzija vozila i vizuelnih proporcija, odnosno kako našim očima izgledaju oblici i linije automobila, piše Vanaraama.

Istraživanje je analiziralo odnose kod 50 automobilskih modela, uzimajući u obzir dimenzije kao što su međuosovinsko rastojanje, dužina, ali i ključne dizajnerske karakteristike – raspored svetala, oznake i detalje karoserije.

Naravno, nisu zaboravili ni zlatni rez, proporciju koju naše oči nesvesno prepoznaju kao najlepšu i najharmoničniju. Automobili koji su bili najbliži zlatnom rezu u procentima dobili su najviše ocene.

Najlepši automobili za svakodnevne upotrebu

„audi A3“ – 83 boda
Ovaj model je ocenjen kao najlepši svakodnevni automobil, sa visokim brojem bodova koji odražavaju njegovu estetsku usklađenost.

„volkswagen golf“ i „vauxhall mokka“ – 80 bodova
Oba modela dele drugo mesto, sa sličnim ocenama koje ukazuju na njihov privlačan dizajn.

„BMW Serija 1“ – 78 bodova
Ovaj model se ističe svojim prepoznatljivim izgledom i visokim ocenama u istraživanju.

„mercedes-benz A-klasa“ – 77 bodova
Elegantan i sofisticiran dizajn ovog modela doprinosi njegovoj visokoj poziciji na listi.

„opel astra“ – 76 bodova
Ovaj model nudi balans između funkcionalnosti i estetskog izgleda, što ga čini popularnim izborom.

U proseku, nemački brendovi dominiraju u kategoriji najlepših automobila svakodnevne upotrebe, sa prosečnom ocenom od 77 bodova.

Koji su automobili prošli najlošije?

Najruži automobili svakodnevne upotrebe

„kia picanto“ – 7 bodova
Ovaj model je ocenjen kao najruži, sa značajno nižim brojem bodova u poređenju sa konkurencijom.

„citroën C1“ – 12 bodova
Iako popularan, ovaj model se nije istakao u estetskom smislu prema istraživanju.

„kia sportage“ – 15 bodova
Ovaj SUV je ocenjen kao treći najruži, uprkos svojoj funkcionalnosti i popularnosti.

Na dnu liste našla se kia picanto, koja je dobila samo 7 od 100 poena, jer je, prema analizi, „svetlosne godine“ udaljena od zlatnog reza i samim tim manje prijatna oku. Ipak, podaci o prodaji pokazuju da kupci imaju drugačije mišljenje.

Drugo mesto zauzeo je „citroën C1“ sa 12 poena, dok je treće mesto pripalo još jednom modelu Kije – „kia sportage“, sa svega 15 poena. Ipak, „sportage „spada među najpopularnije automobile u Evropi, što potvrđuje pogled na evropske ulice.

Dakle, Kia je odnesla „titulu“ najružnijeg proizvođača u ovom istraživanju.

Brend Kia se ističe kao najlošiji u pogledu dizajna, sa prosečnom ocenom od 19 bodova, dok su Citroën i Fiat takođe među najslabijima sa prosečnim ocenama od 22 boda.

Automobili južnokorejskog proizvođača u proseku su dobili samo 11 poena, dok je Land Rover sa prosečnih 18 poena zauzeo drugo mesto, a Fiat sa 22 poena treće.

Najlošiju ocenu kod italijanskog brenda dobio je fiat 500, iako je ovaj model i dalje jedan od najpopularnijih automobila i kod nas.

S druge strane, najbolje su prošli audi A3, VW golf i opel mokka, koji su prema ovom istraživanju najprijatniji za oko.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 14 septembar 2025

Ako vam deluje da je telefon preko noći postao trom kao stari računar - aplikacije se otvaraju sporo, skrolovanje ide u grčevima, a ekran kasni na dodir - verovatno ste pomislili da je vreme za novi uređaj. Ali pre nego što bacite stotine evra na novi model, proverite jednu stvar: možda je vaš pametni telefon zapravo previše pametan za svoje dobro.

Na gotovo svakom Android uređaju, postoji tihi saboter performansi - režim za uštedu baterije, poznat i kao Battery Saver ili Adaptive Battery. I što je najgore - često se aktivira automatski, a da vi to ne primetite.

Ovaj režim je dizajniran da štedi energiju tako što smanjuje rad procesora i ograničava aktivnosti aplikacija u pozadini. Iako ima dobre namere, često usporava telefonviše nego što je potrebno. Zato je važno redovno proveravati da li je uključena ova funkcija i po potrebi je isključiti.

Kako vas telefon sam usporava u ime "uštede"

Ova funkcija dizajnirana je da vam produži trajanje baterije, ali po cenu brzine. Kada je uključena, telefon:

- Gasi aplikacije u pozadini
- Smanjuje osvežavanje ekrana
- Usporava procesor
- Ograničava osvežavanje sadržaja (kao što su obaveštenja i sinhronizacija)

Rezultat? Uređaj namerno radi na pola snage - i to ne samo kad je baterija ispod 10%, već često tokom celog dana, čak i dok imate 80% punjenja. Tehnički - vaš telefon se sam sapliće, sve zarad nekoliko dodatnih procenata baterije.

Evo kako da vratite brzinu u nekoliko sekundi

Dobra vest je da se sve ovo rešava u nekoliko dodira:

1. Otvorite Podešavanja

2. Idite na sekciju Baterija ili Baterija i performanse

3. Onemogućite sledeće opcije:

- Battery Saver (Štednja baterije)
- Adaptive Battery (Pametno upravljanje baterijom)
- Ograničavanje aplikacija u pozadini

4. Ako postoji opcija izbora režima (npr. Uravnotežen vs Performanse) - izaberite Performanse.

Kada ima smisla ostaviti štednju baterije uključenu?

Naravno, ovaj režim nije potpuno beskoristan. Ako ste na putu, bez punjača i sa starom baterijom - onda svakako može pomoći da izvučete još sat-dva života iz telefona. Ali u svakodnevnom korišćenju, posebno kada vam je baterija preko 30%, Battery Saver vam češće pravi štetu nego korist.

Ipak, za većinu korisnika koji telefon koriste u normalnim uslovima, stalno uključena štednja baterije može biti prepreka brzom i glatkom radu. Zato je najbolje da ovu opciju aktivirate samo kada vam zaista treba, a ne kao podrazumevanu postavku. Tako ćete sačuvati i performanse i dugovečnost baterije.

Zaključak

Ne brzajte sa zaključkom da vam treba novi telefon - prvo pogledajte da li vas softver sabotira iznutra. Ugasite "pametne" režime za štednju i otključajte punu brzinu svog uređaja. Nema troška, nema dodatnih aplikacija - samo čist, neometan rad.

U mnogim slučajevima, brzina vam je već u džepu. Samo je neko pritisnuo kočnicu a da to niste znali. Isključite režim štednje i pustite telefon da radi punom snagom.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 13 septembar 2025

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 13 septembar 2025

Navesti malu decu i predškolce da slušaju ponekad se može činiti kao nemoguća misija. Ipak, rešenje je možda jednostavnije nego što mislite i ne leži u strogoj disciplini, već u stvaranju osećaja emocionalne sigurnosti, tvrdi dečja psihološkinja Rim Rauda, koja je svoja saznanja temeljila na proučavanju više od dvesta odnosa roditelja i dece.

Umesto fokusa na poslušnost, Rauda ističe da deca koja se osećaju sigurno, poštovano i saslušano prirodno postaju saradljivija. Ona je identifikovala šest jednostavnih fraza koje roditelji mogu isprobati već večeras pred spavanje ili tokom sledećeg napada besa, piše portal Mother.ly, a prenosi Index.hr.

„Verujem ti.“

Potvrđivanjem dečjih osećaja sprečavate odbrambeni stav i podstičete iskrenu komunikaciju. Na primer, ako dete insistira da nije namerno prosulo sok, odgovorom „Verujem ti. Hajde da to zajedno obrišemo“, rešavate problem bez eskalacije.

„Rešimo ovo zajedno.“

Uključite decu u rešavanje problema kako biste podstakli saradnju i smanjili borbu za moć. Umesto da zapovedate: „Pospremi svoje igračke“, pokušajte s pristupom: „Vidim da ne želiš sve da skloniš sada. Rešimo ovo zajedno. Koji je prvi korak?“.

„U redu je da se tako osećaš. Ja sam ovde.“

Kada su deca preplavljena emocijama, potvrđivanje njihovih osećaja i nuđenje vaše prisutnosti pomaže im da se smire. „Umesto da odbacite napad besa, recite: ‘U redu je da se tako osećaš. Ja sam ovde’“, savetuje ona.

„Slušam. Reci mi šta se dešava.“

Pre nego što očekujete saradnju od deteta, ono mora da se oseća saslušano. Na primer, ako dete kaže: „Nikad više neću da se igram s bratom!“, odgovorite: „Slušam. Reci mi šta se dešava“. Ovakav pristup otkriva stvarne emocije koje stoje iza ponašanja.

„Čujem te. Na tvojoj sam strani.“

Izražavanjem empatije i podrške smanjujete otpor i podstičete zajedničko traženje rešenja. Ako je dete frustrirano zbog domaćeg zadatka, recite mu: „Čujem te. Na tvojoj sam strani. Hajde da nađemo način da ovo olakšamo“.

„Uz tebe sam, bez obzira na sve.“

Pokažite deci da vaša ljubav nije uslovljena njihovim ponašanjem. To ih podstiče da preuzmu odgovornost bez straha od kazne. Ako dete slučajno nešto razbije, vaš odgovor može biti: „Uz tebe sam, bez obzira na sve. Zajedno ćemo to popraviti“.

„Ovih šest jednostavnih fraza roditeljima pružaju alat kojim svakodnevne sukobe mogu da pretvore u prilike za povezivanje“, ističe psihološkinja. Kroz empatiju, potvrđivanje osećaja i jednostavno prisustvo, deca se osećaju dovoljno sigurno da počnu da slušaju, sarađuju i grade snažnije odnose sa vama.