Sombor.info

Narodna medicina orahe svrstava u hranu koja čuva srce i daje energiju, a novija istraživanja pokazala su da je ovo domaće koštunjavo voće odlično za mentalno zdravlje, zdravlje creva, pa čak i za održavanje optimalne težine, iako je veoma kalorično.

Antioksidansi prisutni u orasima boljeg su kvaliteta u odnosu na one koji se nalaze u bademima i lešnicima i samim tim efikasniji su u sprečavanju oštećenja ćelija organizma.

- Samo jedna šaka oraha ili tri kašike orahovog ulja četiri dana u nedelji može znatno da smanji rizik od srčanih bolesti. Orasi su i prirodni afrodizijak, sadrže vitamine B1 i B2, koji telu daju energiju i vitalne elemente koji su važni za razvoj polnih žlezda. Bogati su cinkom, koji je važan za normalnu seksualnu aktivnost i dobru funkciju prostate - kaže dr Peni Kris-Eterton, autor istraživanja.

Šaka oraha svakog drugog dana savetuje se i tokom držanja dijete jer će nadoknaditi vredne sastojke organizmu, a u toj količini neće uticati na povećanje kilaže.

Ako želite da smanjite količinu mesa u jelovniku, zamenite ga mlevenim orasima i napravite vegetarijanske ćufte. U blenderu izmiksajte jedan pečeni patlidžan, šaku mlevenih oraha, malo soli, bibera i kašiku maslinovog ulja. Formirajte ćufte i servirajte ih u sosu od paradajza.

Kompanija Vanarama sprovela je zanimljivo istraživanje u kojem su, koristeći matematiku, nauku i zlatni rez, pokušali da otkriju koji automobil je najmanje estetski dizajniran.

Svaki automobil ocenjen je na osnovu dva ključna faktora dizajna: ukupnih dimenzija vozila i vizuelnih proporcija, odnosno kako našim očima izgledaju oblici i linije automobila, piše Vanaraama.

Istraživanje je analiziralo odnose kod 50 automobilskih modela, uzimajući u obzir dimenzije kao što su međuosovinsko rastojanje, dužina, ali i ključne dizajnerske karakteristike – raspored svetala, oznake i detalje karoserije.

Naravno, nisu zaboravili ni zlatni rez, proporciju koju naše oči nesvesno prepoznaju kao najlepšu i najharmoničniju. Automobili koji su bili najbliži zlatnom rezu u procentima dobili su najviše ocene.

Najlepši automobili za svakodnevne upotrebu

„audi A3“ – 83 boda
Ovaj model je ocenjen kao najlepši svakodnevni automobil, sa visokim brojem bodova koji odražavaju njegovu estetsku usklađenost.

„volkswagen golf“ i „vauxhall mokka“ – 80 bodova
Oba modela dele drugo mesto, sa sličnim ocenama koje ukazuju na njihov privlačan dizajn.

„BMW Serija 1“ – 78 bodova
Ovaj model se ističe svojim prepoznatljivim izgledom i visokim ocenama u istraživanju.

„mercedes-benz A-klasa“ – 77 bodova
Elegantan i sofisticiran dizajn ovog modela doprinosi njegovoj visokoj poziciji na listi.

„opel astra“ – 76 bodova
Ovaj model nudi balans između funkcionalnosti i estetskog izgleda, što ga čini popularnim izborom.

U proseku, nemački brendovi dominiraju u kategoriji najlepših automobila svakodnevne upotrebe, sa prosečnom ocenom od 77 bodova.

Koji su automobili prošli najlošije?

Najruži automobili svakodnevne upotrebe

„kia picanto“ – 7 bodova
Ovaj model je ocenjen kao najruži, sa značajno nižim brojem bodova u poređenju sa konkurencijom.

„citroën C1“ – 12 bodova
Iako popularan, ovaj model se nije istakao u estetskom smislu prema istraživanju.

„kia sportage“ – 15 bodova
Ovaj SUV je ocenjen kao treći najruži, uprkos svojoj funkcionalnosti i popularnosti.

Na dnu liste našla se kia picanto, koja je dobila samo 7 od 100 poena, jer je, prema analizi, „svetlosne godine“ udaljena od zlatnog reza i samim tim manje prijatna oku. Ipak, podaci o prodaji pokazuju da kupci imaju drugačije mišljenje.

Drugo mesto zauzeo je „citroën C1“ sa 12 poena, dok je treće mesto pripalo još jednom modelu Kije – „kia sportage“, sa svega 15 poena. Ipak, „sportage „spada među najpopularnije automobile u Evropi, što potvrđuje pogled na evropske ulice.

Dakle, Kia je odnesla „titulu“ najružnijeg proizvođača u ovom istraživanju.

Brend Kia se ističe kao najlošiji u pogledu dizajna, sa prosečnom ocenom od 19 bodova, dok su Citroën i Fiat takođe među najslabijima sa prosečnim ocenama od 22 boda.

Automobili južnokorejskog proizvođača u proseku su dobili samo 11 poena, dok je Land Rover sa prosečnih 18 poena zauzeo drugo mesto, a Fiat sa 22 poena treće.

Najlošiju ocenu kod italijanskog brenda dobio je fiat 500, iako je ovaj model i dalje jedan od najpopularnijih automobila i kod nas.

S druge strane, najbolje su prošli audi A3, VW golf i opel mokka, koji su prema ovom istraživanju najprijatniji za oko.

Povećanje minimalne zarade najpre od 1. oktobra ove godine na 500 evra, a zatim od 1. januara 2026. godine na 551 evro preti da dovede do kompresije zarada, naročito u javnom sektoru.

Kompresija zarada označava situaciju kada su razlike u platama među zaposlenima male, bez obzira na razlike u iskustvu, obrazovanju, odgovornostima ili učinku - piše Danas.

Drugim rečima, razlike u zaradama se „kompresuju“ tako da zaposleni sa značajno različitim kvalifikacijama i pozicijama primaju slične ili gotovo iste plate.

Upravo iz tog razloga su zaposleni u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u petak stupili u štrajk, a od početka najave povećanja minimalca na ovaj problem ukazuju i sindikati.

Koji su zahtevi zaposlenih u Institutu?

Oni traže pravičan raspon koeficijenata i veće zarade, odnosno povratak na raniji raspon koeficijenata i povećanje cene rada.

Njihov zahtev je da osnovna zarada za najniži koeficijent iznosi najmanje 120 odsto minimalne zarade koja stupa na snagu u oktobru 2025. godine, uz predviđeno novo usaglašavanje od januara 2026. godine.

Ukazuju da problem kompresije zarada, gde su zarade zaposlenih sa višim stepenom stručne spreme svedene na nivo minimalne zarade, nije usamljen slučaj.

„On pogađa čitav javni sektor i biće naročito izražen od 1. oktobra 2025. godine, kada stupa na snagu povećanje minimalne zarade, a zatim i ponovo od 1. januara 2026. godine. Ako se ovakav trend nastavi, kompresija će pogoditi i radnike sa visokim diplomama, čime će se obesmisliti sistem koeficijenata i ugroziti dostojanstvo rada u nauci“, upozorili su.

Ističu da je rast minimalne zarade važan, ali da istovremeno mora biti praćen rastom svih plata – kako bi svaka struka i svaka odgovornost bile pravedno vrednovane.

Dragan Pantović iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže za Danas da je, kao i u mnogim drugim javnim preduzećima, i u njihovoj ustanovi problem isplate minimalne zarade rešavan povećanjem najnižeg koeficijenta u platnoj skali.

Time su plate, objašnjava, nekvalifikovanih radnika praktično izjednačene sa zaradama tehničara, dok su i visokoobrazovani kadrovi ostali vrlo blizu tog nivoa.

On navodi da razlika između najniže zarade i plate inženjera trenutno iznosi 0,85 puta 25.400 dinara, odnosno oko 21.600 dinara.

„Kompresija zarada moguća na mikro, ne na makro nivou“

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko ocenjuje da bi povećanje minimalne zarade u Srbiji moglo da dovede do kompresije zarada, ali prvenstveno u sektorima sa već niskim platama, gde nema velikih razlika u primanjima.

„Povećanje minimalne zarade u Srbiji nije ekstremno i teško da može da izazove ozbiljnije poremećaje. Možda jeste nešto veće, ali sigurno neće „spljeskati“ zarade u meri da bi se to smatralo velikim problemom“, kaže Arandarenko za Danas.

Arandarenko dodaje da će i posle najavljenih povećanja minimalna zarada ostati na nivou ispod polovine prosečne zarade, ili u tom nivou, što je i dalje, kako navodi, ispod evropskog proseka.

„U EU postoji direktiva koja preporučuje da minimalna zarada bude oko 60 odsto medijalne zarade, jer je to prag ispod kojeg se ulazi u sferu radnog siromaštva. Srbija, čak i kada minimalac poraste na 550 evra, neće drastično preći tu granicu, već će se postepeno usklađivati sa evropskim standardima“, objašnjava Arandarenko.

Na pitanje da li će kompresija zarada biti više izraženija u javnom nego u privatnom sektoru, s obzirom na to da danas imamo štrajk u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo upravo iz tog razloga, Arandarenko odgovara da pitanje kompresije zavisi od ustanove do ustanove i da je to nešto o čemu država, kao poslodavac, mora da vodi računa kroz internu politiku zarada.

Upitan da li su i privatni poslodavci u obavezi da proporcionalno povećaju i ostale plate kada raste minimalac, odgovara da bi to moglo biti „opasno“.

Minimalna zarada, dodaje, ima jasnu ekonomsku i društvenu funkciju: ona treba da motiviše ljude da uđu na tržište rada (ekstenzivna ponuda rada), ali i da rade više kada već jesu zaposleni (intenzivna ponuda).

„Neko mora da se odrekne brige o deci, kućnih obaveza da bi počeo da radi… Da bi se to desilo, rad mora da im se isplati, zato minimalna zarada tu igra ključnu ulogu da privuče radnika. To je ta ekstenzivna ponuda rada. A intenzivna ponuda je, kada već radite, onda treba da budete stimulisani da radite i više sati i onda tu je važniji ovaj efekat plate. Istovremeno, ljudi su veoma osetljivi na pitanja pravičnosti, pa se efekti povećanja prenose i na druge slojeve radne snage, kroz određene distribucione posledice“, objašnjava Arandarenko.

Sa akutelnim povećanjima minimalne zarade, ponavlja, ne očekuje drastičnu kompresiju plata, ali ne isključuje da je neće biti u pojedinim sektorima ili firmama, kao što je sada slučaj u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

„Mada, to će više biti mikro tema. Na makro nivou, pre svega u privatnom sektoru, to neće biti toliko dramatično“, kaže naš sagovornik.

Smatra da naša privreda može da podnese veći minimalac, ali, ukazuje, da bi bilo pravednije da je poreski sistem drugačiji na način da su manje plate rasterećene velikih poreskih obaveza.

„Nikako da ukinemo te poreske obaveze, koje smo uveli 2001. godine i one su ostale nepromenjenje do danas“, zaključuje Arandarenko.

Čedanka Andrić, predsdednica UGS Nezavisnost slaže se da povećanje minimalne cene rada može dovesti do kompresija zarada posebno kod poslodavaca gde su osnovne zarade vezane za minimalnu cenu rada i kod poslodavaca koji imaju ograničenu masu sredstava za zarade, a deo njihovih zaposlenih trenutno ima osnovnu zaradu na nivou mininalne ili neznatno iznad nje.

„Ovaj efekat bi mogao da bude najizraženiji u javnom sektoru, gde postoji ograničena masa za zarade i gde je planirano povećanje zarada za narednu godinu 4 do 6 procenata sto je značajno ispod procentualnog rasta minimalne cene rada. U realnom, privatnom sektoru takođe postoji mogućnost kompresije zarada, jer povećanje minimalca ne znači automatsku obavezu poslodavca da i zarade koje su veće od minimalne povećava“, ističe ona.

Ovo je posledica cinjenice da je u poslednjih nekoliko godine minimalna cena rada postala osnova za određivanje zarada u mnogim preduzećima i nepostojanja kolektivnih ugovora u kojima će se zarade zaposlenih jasno regulisati u procesu pregovaranja predstavnika poslodavaca i sindikata, ističe Andrić.

Državni sekretar Uroš Kandić i gradonačelnik Sombora Antonije Ratković potpisali su Sporazum o realizaciji projekta "Izgradnja marine kod Bezdana" koji je prvi objekt ovog tipa u Srbiji.

Marina u Bezdanu imaće ključnu ulogu za razvoj nautičkog turizma i ekonomije ovog dela Srbije. Početak izgradnje očekuje se do jeseni naredne godine.

Potpisivanjem sporazuma Sombor i Bezdan dobijaju novu priliku da postanu prepoznatljiva destinacija na turističkoj mapi Srbije i regiona, saopštilo je Ministarstvo - piše eKapija.

- Ovo će biti jedan od najreprezentativnijih objekata nautičkog turizma u Srbiji i prilika da Sombor postane lider nautike u regionu - poručio je Uroš Kandić.

Zvaničnici su obišli i radove na novom sportskom kompleksu u Rokovačkoj šumi, gde je zahvaljujući sredstvima od 80 miliona dinara u toku izgradnja moderne trim staze, terena za mali fudbal, teretane na otvorenom i dečijeg igrališta.

Podsetimo, buduća marina će imati kapacite za prihvat 20 plovila, a nedavno je završen tender za izrada projektno tehničke dokumentacije za izgradnju, ali pobednici još nisu izabrani.

Ovde pročitajte detaljnije o urbanističkom projektu izgradnje marine u Bezdanu.

Košarkaški klub „Džoker“ odigrao je prijateljsku utakmicu protiv rivala iz mađarskog grada Debrecin. Somborski klub savladao je košarkaše „Debrecina“ rezultatom 96:78.

Ovom prilikom, KK „Džoker“ je ostvario veliki trijumf i vrednu pobedu protiv ozbiljnog mađarskog superligaša koji je prošlu sezonu završio na četvrtom mestu.

Kako se navodi u saopštenju, ubedljiv rezultat pokazuje da rad i sistem Kluba daju rezultate, ali još važnije – da se tim podiže iz utakmice u utakmicu i da se ne plaši jakih rivala.

„Ova pobeda je dokaz da „Džoker“, osim što ulaže u razvoj mladih, ume da se nadmeće i sa ekipama koje imaju ozbiljno iskustvo i kvalitet na međunarodnom nivou. Sombor može da bude ponosan – naš klub ide hrabro napred“, navodi se na kraju objave.

Sportsko-rekreativni događaj pod nazivom „ARK70 Liberland cycling tour“ biće upriličen u nedelju, 5. oktobra. Polazak je planiran sa jezera „Ark“ kod Apatina, a okupljanje je zakazano za 11 časova. Svečano otvaranje prvog izdanja biciklističke ture oko „Liberlanda“ počeće u 12 časova, dok će pola časa kasnije biciklistički karavan krenuti na trasu.

Prijave za učešće su obavezne i otvorene su do petka, 3. oktobra, do 18 časova, a za dodatne informacije zainteresovani se mogu obratiti na broj telefona: 063/7767611.

Ako vam deluje da je telefon preko noći postao trom kao stari računar - aplikacije se otvaraju sporo, skrolovanje ide u grčevima, a ekran kasni na dodir - verovatno ste pomislili da je vreme za novi uređaj. Ali pre nego što bacite stotine evra na novi model, proverite jednu stvar: možda je vaš pametni telefon zapravo previše pametan za svoje dobro.

Na gotovo svakom Android uređaju, postoji tihi saboter performansi - režim za uštedu baterije, poznat i kao Battery Saver ili Adaptive Battery. I što je najgore - često se aktivira automatski, a da vi to ne primetite.

Ovaj režim je dizajniran da štedi energiju tako što smanjuje rad procesora i ograničava aktivnosti aplikacija u pozadini. Iako ima dobre namere, često usporava telefonviše nego što je potrebno. Zato je važno redovno proveravati da li je uključena ova funkcija i po potrebi je isključiti.

Kako vas telefon sam usporava u ime "uštede"

Ova funkcija dizajnirana je da vam produži trajanje baterije, ali po cenu brzine. Kada je uključena, telefon:

- Gasi aplikacije u pozadini
- Smanjuje osvežavanje ekrana
- Usporava procesor
- Ograničava osvežavanje sadržaja (kao što su obaveštenja i sinhronizacija)

Rezultat? Uređaj namerno radi na pola snage - i to ne samo kad je baterija ispod 10%, već često tokom celog dana, čak i dok imate 80% punjenja. Tehnički - vaš telefon se sam sapliće, sve zarad nekoliko dodatnih procenata baterije.

Evo kako da vratite brzinu u nekoliko sekundi

Dobra vest je da se sve ovo rešava u nekoliko dodira:

1. Otvorite Podešavanja

2. Idite na sekciju Baterija ili Baterija i performanse

3. Onemogućite sledeće opcije:

- Battery Saver (Štednja baterije)
- Adaptive Battery (Pametno upravljanje baterijom)
- Ograničavanje aplikacija u pozadini

4. Ako postoji opcija izbora režima (npr. Uravnotežen vs Performanse) - izaberite Performanse.

Kada ima smisla ostaviti štednju baterije uključenu?

Naravno, ovaj režim nije potpuno beskoristan. Ako ste na putu, bez punjača i sa starom baterijom - onda svakako može pomoći da izvučete još sat-dva života iz telefona. Ali u svakodnevnom korišćenju, posebno kada vam je baterija preko 30%, Battery Saver vam češće pravi štetu nego korist.

Ipak, za većinu korisnika koji telefon koriste u normalnim uslovima, stalno uključena štednja baterije može biti prepreka brzom i glatkom radu. Zato je najbolje da ovu opciju aktivirate samo kada vam zaista treba, a ne kao podrazumevanu postavku. Tako ćete sačuvati i performanse i dugovečnost baterije.

Zaključak

Ne brzajte sa zaključkom da vam treba novi telefon - prvo pogledajte da li vas softver sabotira iznutra. Ugasite "pametne" režime za štednju i otključajte punu brzinu svog uređaja. Nema troška, nema dodatnih aplikacija - samo čist, neometan rad.

U mnogim slučajevima, brzina vam je već u džepu. Samo je neko pritisnuo kočnicu a da to niste znali. Isključite režim štednje i pustite telefon da radi punom snagom.

Postoji jaka veza između bolesti štitne žlezde i atrijalne fibrilacije (AFiB), poremećaja srčanog ritma koji može ozbiljno uticati na zdravlje srca

Mnogi ljudi ne razmišljaju o svojoj štitnoj žlezdi dok nešto ne krene po zlu. Međutim, postoji jaka veza između bolesti štitne žlezde i atrijalne fibrilacije (AFiB), poremećaja srčanog ritma koji može ozbiljno uticati na zdravlje srca.

Razumevanje simptoma i blagovremena dijagnoza su ključni za očuvanje zdravlja - piše N1.

Štitna žlezda i srce - kako su povezani?

Štitna žlezda je mala žlezda koja se nalazi na prednjem delu vrata. Obavlja naizgled jednostavan zadatak - proizvodi hormone - ali ima snažan uticaj na celo telo.

Ona kontroliše koliko brzo vaše telo radi, uključujući i vaš srčani ritam.

Preaktivna štitna žlezda (hipertireoza) znači da vaše telo proizvodi više hormona nego što mu je potrebno. To je kao da vam je unutrašnja papučica gasa pritisnuta – srce vam brže kuca, metabolizam se ubrzava, a telo je stalno na ivici.

Ako uzimate hormonsku terapiju za smanjenu aktivnost štitne žlezde ili nakon što vam je štitna žlezda uklonjena, previše uzimanja takođe može ubrzati vaš puls.

Brz puls može dovesti do fibrilacije predsrčane fibrilacije (AFiB), stanja u kojem gornje komore srca drhte, smanjujući sposobnost srca da pumpa krv. AFiB povećava rizik od moždanog udara, zbog čega je važno da ga ne ignorišete.

Koliko su česti AFiB i bolesti štitne žlezde?

Iako hipertireoza nije najčešći uzrok AFiB, ljudi sa preaktivnom štitnom žlezdom imaju znatno veći rizik.

Ovaj rizik se povećava sa godinama, posebno nakon 60. godine. AFiB je najčešći srčani problem kod ljudi sa hipertireozom.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

Hipertireoza može izazvati:

nervozu, anksioznost, razdražljivost
ubrzan ili nepravilan rad srca
povećano znojenje
nesanicu
tremor u rukama i prstima
oticanje vrata
umor
slabost mišića
nagli gubitak težine
promene u menstrualnim ciklusima.

Kod starijih osoba, simptomi mogu biti manje očigledni i više ličiti na depresiju.

Simptomi AFiB mogu uključivati:

nepravilan, ubrzan ili ubrzan rad srca
bol u grudima
konfuziju
vrtoglavicu
umor i slabost
kratkoća daha
teškoće sa fizičkom aktivnošću
povećano znojenje.

Kada posetiti lekara?

Ako primetite simptome AFiB ili hipertireoze, obratite se svom lekaru. Ako imate jake bolove u grudima, odmah idite u hitnu pomoć, jer to može biti znak srčanog udara.

Koji su testovi potrebni?

Testovi potrebni za štitnu žlezdu:

testovi krvi za TSH, T3 i T4
dodatni testovi ili snimanje po potrebi.

Testovi potrebni za atrijalnu fibrilaciju:

EKG
ehokardiogram
test opterećenja
rendgenski snimak grudnog koša.

Lečenje

Cilj atrijalne fibrilacije je kontrola srčanog ritma i sprečavanje moždanog udara.

Mogući tretmani uključuju beta blokatore, blokatore kalcijumovih kanala, digoksin i lekove za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka kao što su varfarin, apiksaban, dabigatran ili rivaroksaban.

Lečenje hipertireoze je dvostepeno:

Antitiroidni lekovi smanjuju proizvodnju hormona i obično donose poboljšanje u roku od dve nedelje.
Ablacija štitne žlezde – jedna doza radioaktivnog joda uništava žlezdu, nakon čega sledi terapija zamene hormona; kod nekih ljudi, uklanjanje štitne žlezde može sprečiti atrijalnu fibrilaciju.

Rak grlića materice jedina je maligna bolest koja se može sprečiti jednostavnom imunizacijom, ali je obuhvat vakcinacije protiv HPV u Srbiji i dalje zabrinjavajuće nizak – samo 8,5 odsto dece uzrasta od devet do 19 godina primilo je prvu dozu vakcine.

Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, od juna 2022. do kraja avgusta 2025. godine dato je ukupno 133.940 doza vakcine protiv HPV. Prvu dozu primilo je 55.880 dece, od kojih su tri četvrtine devojčice (73 odsto), a svega četvrtina dečaci (23 odsto).

Potpuno vakcinisano, u skladu sa uzrastom i preporučenim brojem doza, do sada je 41.688 mališana i adolescenata - piše N1.

Najviši obuhvat vakcinacijom (11–12,2 odsto) beleži se u Južnobačkom okrugu, Beogradu i Moravičkom okrugu, dok je najniži (0,6–2,1 odsto) u Novom Pazaru, Pčinjskom i Jablaničkom okrugu. Iako broj vakcinisanih raste, ovakav tempo nije dovoljan da se u dogledno vreme eliminiše rak grlića materice, bolest koja svake godine u Srbiji odnese živote više od 700 žena.

Upravo zato Udruženje pacijentkinja obolelih od raka grlića materice i jajnika „Progovori“, u saradnji sa Domom zdravlja Voždovac i Osnovnom školom „Karađorđe“, su izabrali školu kao najznačajnije mestu odakle treba da se pošalju poruke o HPV infekciji i značaju vakcinacije.

Škola je prostor gde se roditelji i mladi najdirektnije mogu informisati o ovoj temi, odnosno dobiti pravovremene i tačne poruke o prevenciji.

Udruženje pacijenata obolelih od raka grlića materice i jajnika “Progovori” od početka snažno podržava imunizaciju protiv HPV i kroz različite aktivnosti nastojimo da informišemo roditelje i mlade o značaju zaštite.

Ipak, obuhvat je i dalje zabrinjavajuće nizak, samo oko osam odsto dece je vakcinisano. Razlog vidimo u nedovoljnoj informisanosti roditelja, ali i u činjenici da HPV vakcina još uvek nije postala obavezna, pa mnogi i ne znaju da im je dostupna.

"Upravo zato smo, zajedno sa pedijatrima, ginekolozima i onkolozima, pokrenuli inicijativu da se njen status izjednači sa ostalim vakcinama u kalendaru obavezne imunizacije. To bi značajno povećalo obuhvat i spaslo brojne živote. Naša poruka roditeljima je jasna, ova vakcina je bezbedna, efikasna i predstavlja najvažniji korak u zaštiti zdravlja dece i budućih generacija". istakla je Gorica Đokić, iz Udruženja „Progovori“.

Kako bi se postigli bolji rezultati u praksi, ključnu ulogu imaju pedijatri koji su u svakodnevnom kontaktu sa roditeljima i decom. Njihova iskustva sa terena pokazuju koliko sistemski alati i dostupnost informacija mogu da doprinesu većem obuhvatu vakcinacije.

"Novina je da sada u elektronskom kartonu imamo podsetnik za HPV vakcinu, što nam je značajno olakšalo rad. Ranije smo ručno unosili beleške, a sada postoji posebna ikonica sa oznakom HPV – ako dete nije primilo vakcinu, ili treba da primi sledeću dozu, pojavi se crveni kružić. Kada dete primi dozu, kružić postaje zelen, a kada dođe vreme za sledeću, ponovo se oboji u crveno. Na taj način uvek imamo jasan pregled ko je vakcinisan i kada treba da primi narednu dozu", kaže dr Aleksandra Sekulić Frković, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja Voždovac.

Što se tiče odziva, dodaje ona, možemo reći da smo zadovoljni, iako uvek može bolje.

"Roditelji često, kada dete dovedu na redovnu ili obaveznu vakcinaciju, dobiju i informaciju o vakcini protiv HPV i tada se većina odluči da je dete primi. Za nas kao pedijatre, mnogo bi značilo kada bi HPV vakcina bila obavezna. To bi olakšalo organizaciju, povećalo obuhvat i stvorilo svest kod roditelja da postoji još jedna važna vakcina koja štiti zdravlje dece - naglasila je doktorka.

Sin Milice Marković iz Beograda jedan je od 41.688 dece, koja su u Srbiji potpuno vakcinisana protiv HPV preporučenim brojem doza.

"Od samog početka sam želela da mu obezbedim zaštitu, jer HPV može izazvati ne samo rak grlića materice, već i polne bradavice, karcinom penisa i drugih organa. Za mene je bilo važno da preduzmemo sve što je moguće kako bi zaštitili njegovo zdravlje i smanjili rizik od bolesti u budućnosti. Kao roditelj, smatram da je veoma važno da se informišemo i donesemo odluke zasnovane na činjenicama i stručnim preporukama", kaže Marković.

Ona dalje dodaje da vakcina pruža priliku da se deca zaštite i da se rizik od ozbiljnih bolesti značajno smanji, a istovremeno doprinosi i zaštiti drugih u zajednici.

"Nadam se da će što više roditelja imati priliku da se upozna sa ovim informacijama i da se odluče da zaštite svoje dete, jer prevencija je uvek bolja od lečenja, i to je prilika koju ne treba propustiti", zaključuje Marković.

Mnogo je tvrdnji o tome u kom položaju bi trebalo da spavamo. Na primer, često se veruje da spavanje na levoj strani pomaže varenju.

Ova ideja, da je spavanje na levoj strani idealan položaj, potiče iz osnovne anatomije: želudac se nalazi sa leve strane, a njegov izlaz blago je nagnut udesno i povezan sa tankim crevom.

Zbog toga postoji određeni dokaz da spavanje na levoj strani može da smanji gorušicu i refluks, jer želudac zauzima položaj u kojem je manja verovatnoća da će se kiselina vraćati u jednjak. Ako patite od refluksa ili žgaravice, svakako vredi pokušati da spavate na ovoj strani, objašnjava dr Niš Manek, lekar opšte prakse iz Londona za Science Focus.

Međutim, varenje se dešava bez obzira na položaj, tako da – osim ako nemate konkretan problem – to neće praviti veliku razliku - prenosi danas.rs.

Naravno, spavanje nije samo pitanje varenja. Ležanje na leđima (supinacija) često se preporučuje jer smanjuje pritisak na vrat i donji deo leđa. Ipak, može pogoršati hrkanje ili apneju u snu, pošto jezik u tom položaju lako „pada unazad“ i delimično zatvara disajne puteve.

Spavanje na boku je najčešće i može pomoći kod hrkanja i apneje jer disajni putevi ostaju otvoreniji. Trudnicama se posebno savetuje da spavaju na levoj strani, jer to poboljšava protok krvi ka bebi i smanjuje pritisak na jetru – iako je spavanje na desnoj strani takođe bezbedno.

Ako imate bolove u leđima ili karlici (što je čest slučaj u trudnoći), spavanje na boku uz jastuk između kolena može dodatno rasteretiti kičmu.

Dakle, postoji li univerzalno „najbolji“ položaj za spavanje?

Ne baš. Za većinu ljudi ključ je u udobnosti, pravilnoj potpori kičme i kvalitetnom snu – bez obzira na to da li spavate na leđima, boku ili stomaku. Spavanje na levoj strani može biti korisno kod refluksa i u trudnoći, ali najvažnije je da nađete položaj u kojem ćete se probuditi odmorni.

I, budimo iskreni – koliko god se trudili da zaspite u „idealnom“ položaju, većina nas se probudi potpuno uvrnutih i sa malo pljuvačke na jastuku!