Prelistavali ste telefonski imenik? Premotavali VHS kasete? To je bio život pre pametnih telefona. Danas je to teško čak i zamisliti. Ali 80-ih i 90-ih, to su bili svakodnevne navike koje smo uzimali zdravo za gotovo.
I dok se može činiti kao vreme koje bi mnogi radije zaboravili, postoji nešto nesumnjivo nostalgično u svemu tome.
Hajde da krenemo na put niz stazu sećanja, hoćemo li? Obećavamo, isplatiće se. Kako je izgledao život pre nego što su zavladali pametni telefoni.
1) Umetnost čitanja mapa
Čitanje mapa je veština, čak i umetnička forma. Sećate se gigantskih, sklopivih mapa koje su bile vaš jedini vodič na putovanjima?
Ili onih pozamašnih atlase koji su zauzimali pola prostora u rancu? To je bio vaš GPS.
Ima nešto u navigaciji kroz ukrštene linije i sitne fontove na prevelikom komadu papira koji sada izgleda tako strano.
Ali tada, to je bila samo norma.
Izgubili biste se, pogrešno skrenuli i završili na putevima koji nisu bili ni na mapi. Ali sve je to bio deo avanture.
I nemojmo zaboraviti zadovoljstvo da konačno pronađete svoje odredište nakon sati žmirkanja na detalje na mapi.
Pametni telefoni su možda napravili navigaciju, ali su takođe oduzeli uzbuđenje i šarm starog školskog čitanja mapa.
To vam nedostaje, zar ne? Možda i jugoplastika sandale, vožnja zastavom do morac letovanja u Jugoslaviji koja danas bude nostalgiju”?
2) Čekajući da se fotografije razviju
Živo se sećamo iščekivanja i uzbuđenja koje smo osećali dok smo čekalo da se fotografije razviju. Snimanje slike tada nije bio samo klik na ekranu. Bio je to čitav proces.
Uzbuđenje učitavanja filma u kameru, pažljivo biranje snimaka jer ste imali samo ograničen broj, i neizvesnost da ne znate kako su vaše fotografije ispale dok nisu razvijene.
Jedan poseban primer sa 16. rođendana. Slikanje sa svojim prijateljima, smejanje i poziranje ispred kamere. Uzbuđenje da se vide te fotografije.
Ali to je bilo nedelju dana čekanja. Nedelja ispunjena iščekivanjem i nestrpljivošću.
Kada konačno držite te sjajne otiske u rukama, osećate se kao da otvarate poklon. Svaka fotografija je bila iznenađenje, sećanje zauvek zarobljeno.
U svetu instant selfija i digitalnih albuma, magija čekanja da se vaše fotografije razviju je nešto što današnja generacija nikada neće razumeti.
3) Snimanje muzike na kasete
Pre Spotifaja i Apple Music, bile su kasete i snimanje svojih omiljenih pesama.
Stvaranje savršenog “mikstejpa” bio je čin ljubavi. To je uključivalo sate slušanja radija, spremnosti da se pritisne dugme "snimanje" (REC) kada je vaša omiljena pesma na redu.
A ako ste imali sreće, uspeli biste da ga snimite bez glasa DJ-a na početku ili na kraju.
Ali evo nešto što možda ne znate: ove domaće kompilacije nisu bile samo slušanje omiljenih melodija.
One su bili oblik samoizražavanja i način komunikacije. Dobro nasnimljena kaseta mogla bi reći više o vašim osećanjima nego što bi bilo koje pismo ili razgovor ikada mogao.
U eri u kojoj možemo da kreiramo plejliste sa nekoliko dodira na ekranu, umetnost i strpljenje su nešto što smo ostavili iza sebe u prošlosti.
4) Dial-up Internet iskustvo
Internet je bio drugačija zver 80-ih i 90-ih. A pod drugačijim, mislimo sporije. Mnogo sporije.
Sećate se škripavog zvuka dial-up veze? To je bio soundtrack za vaše strpljenje dok ste čekali da se vaša omiljena veb stranica učita.
Zaboravite na streaming video zapise ili preuzimanje muzike, samo otvaranje e-pošte bilo je dostignuće.
A onda je bila tu i delikatna ravnoteža vremena na internetu i telefonskog vremena. Niste mogli da koristite telefon i internet u isto vreme. Izbor između ćaskanja sa prijateljima ili surfovanje internetom bilo je prava dilema.
Uprkos ovim izazovima, bilo je nešto neobično zadovoljavajuće u celom tom procesu.
To je učinilo da se pristup informacijama oseća kao velika potraga, putovanje vredno truda.
U našem sadašnjem dobu brzog interneta i trenutnog zadovoljenja, lako je zaboraviti koliko je truda nekada bilo potrebno da se povežemo sa digitalnim svetom.
5) Uzbuđenje televizije uživo
U eri Netfliksa teško je zapamtiti vreme kada niste mogli samo pauzirati, premotati ili preskočiti emisiju.
Morali ste da budete ispred televizora u pravo vreme ili biste rizikovali da propustite svoj omiljeni program.
Sećate se da smo žurili kući iz škole samo da bismo gledali crtani, “Dinastiju” ili “Bolji život”?
Ako propustimo, morali smo da sačekamo reprizu ili da nam neko prepriča epizodu sledećeg dana.
Zatim je bilo onih trenutaka koji zaustavljaju srce tokom finala sezone ili sportskih utakmica.
Morali ste da gledate uživo da biste iskusili neizvesnost sa svima ostalima. Nema spojlera, nema sneak peeks. Samo čisto nepatvoreno uzbuđenje.
Dok današnje streaming platforme nude praktičnost i kontrolu, oni ne mogu baš ponoviti zajedničko uzbuđenje koje je išlo sa gledanjem televizije uživo.
6) Radost nedostupnosti
U današnjem hiper-povezanom svetu, to može zvučati čudno, ali bilo je vreme kada je biti nedostupan bilo normalno, čak i oslobađajuće.
Pre nego što su mobilni telefoni postali naši stalni pratioci, napuštanje kuće značilo je ostavljanje sveta iza sebe.
Nije bilo e-pošte za proveru, nema obaveštenja na društvenim mrežama na koje treba odgovoriti i nema poziva koji bi vam prekinuli dan. Zaista ste mogli da se isključite i uronite u trenutak.
Bilo da je to mirna šetnja parkom, duga vožnja ili čak samo mirno veče kod kuće sa knjigom.
To je ironično, zar ne? Tehnologija je učinila komunikaciju tako lakom, ali luksuz isključivanja je nešto za čime sada žudimo.
To je povratak u jednostavnija vremena kada biti nedostupan nije bio razlog za zabrinutost, već dobrodošao predah od sveta.
7) Rukom pisana pisma i kartice
Postoji nešto neverovatno lično i iskreno u rukom pisanim pismima i karticama koje digitalna komunikacija ne može sasvim ponoviti.
Pre nego što su e-mailovi i tekstualne poruke postali naši načini korespondencije, ljudi su odvojili vreme da stave olovku na papir. Svako slovo je bilo pažljivo napisano, svaka reč izabrana sa mišlju i namerom.
Rođendani i praznici obeležavanj su prilivom šarenih čestitki u poštanskom sandučetu, od kojih je svaka nosila ličnu poruku od voljene osobe.
Radost otvaranja ovih kartica i čitanja beleški bila je nemerljiva.
U doba u kojem emotikoni i skraćenice dominiraju našim razgovorima, elegancija i intima rukom pisanih pisama čine ih negovanim reliktom ere pre pametnih telefona.
8) Vrednost strpljenja
Pre ere trenutnog zadovoljstva koje su doneli pametni telefoni i internet, život je zahtevao malo više strpljenja. Morali ste da sačekate svoju omiljenu pesmu na radiju, da se fotografije razviju, da stignu pisma, da se emisije emituju.
Ovo bi moglo izgledati nezgodno u našem brzom svetu danas, ali nas je naučilo da cenimo stvari koje imamo i trenutke koje doživljavamo. Bio je to podsetnik da je za dobre stvari često potrebno vreme i da čekanje može biti deo radosti.
U našoj žurbi da sve dobijemo sada, važno je zapamtiti da ponekad, čekanje nije samo neophodno, već je korisno.
9) Prihvatanje jednostavne prošlosti
Ako ste došli dovde u našem putovanju niz stazu sećanja, shvatićete da su osamdesete i devedesete ponudile jedinstvenu mešavinu jednostavnosti i avanture koju je danas teško pronaći u našem hiperpovezanom svetu.
Život pre pametnih telefona nije bio samo čekanje da se fotografije razviju ili navigacija sa papirnim mapama. Radilo se o prihvatanju radosti iščekivanja, vrednovanju ličnih veza i uvažavanju jednostavnih zadovoljstava koja život može da ponudi.
Postoji izreka koja kaže: "Prošlost je strana zemlja; oni tamo rade stvari drugačije."
I dok možda ne želimo da se vratimo u potpunosti, nema štete biti u povremenoj poseti.
Odvojite trenutak da razmislite o ovim prošlim "luksuzima".
U našem brzom svetu, oni služe kao nežni podsetnici da usporimo, ponovo se povežemo sa svetom oko nas i cenimo jednostavne radosti koje život može da ponudi.
Izvor: zena.blic.rs
