Sombor vesti

Roditeljstvo nikada nije bio lak zadatak i možda zato sve više ljudi šeta svoje pse po parkovima umesto da gura kolica.

Novo istraživanje je potvrdilo ono na šta se sumnjalo već neko vreme. Postoji korelacija između porasta broja pasa u domaćinstvima i pada nataliteta. Ukratko, mnogi parovi sve više biraju pse umesto dece.

„Samo jedna strana priče“

Naučnici sa Univerziteta Etvoš Lorand u Mađarskoj ističu da razlog nije samo to što je roditeljstvo „teže“.

Profesor Adam Miklosi Kubinii objašnjava da neka istraživanja pokazuju da vlasnici pasa često imaju negativniji pogled na majčinstvo, a žene koje već imaju psa doživljavaju roditeljstvo kao dodatni teret, što ih može obeshrabriti da imaju više dece.

Ali, kako kaže, to je samo jedna strana medalje. On dodaje da je broj pasa u SAD od 1996. godine porastao za čak 37 miliona, što je znatno više od rasta broja dece u istom periodu.

Australijanci su takođe ludi za kućnim ljubimcima. Prema podacima koje je RSPCA objavila 2023. godine, u Australiji živi oko 28,7 miliona kućnih ljubimaca, a najčešći su psi, prisutni u čak 48 odsto domaćinstava.

Australijske porodice troše u proseku skoro 2.000 evra po psu godišnje. U Hrvatskoj 29 odsto domaćinstava ima psa, što je u skladu sa prosečnim evropskim trendovima.

Volimo pse, ali više od beba?

Pa da li smo zaista toliko zaljubljeni u pse da ih biramo umesto dece? Kubinji kaže da se iza ovog fenomena krije dublji problem, a to je sve manja društvena i porodična podrška roditeljima, prenosi Index.rs.

„U zapadnim društvima ljudi sve više osećaju nedostatak brige i podrške u porodici, pa to pokušavaju da nadoknade psima, a verovatno i mačkama“, kaže on.

Upravo taj nedostatak osećaja zajedništva i nestanak „sela koje odgaja dete” mnoge odvraća od roditeljstva, smatra profesor. Pad nataliteta, koji zabrinjava vlade širom sveta, tako ide ruku pod ruku sa povećanjem broja kućnih ljubimaca.

„Moramo da ojačamo društvenu podršku zasnovanu na porodici i smanjimo društvenu izolaciju. Vlasništvo psa je divna stvar – posebno kada spaja ljude“, rekao je Kubinji.

Visoke cene u prodavnicama mnogima zadaju glavobolju, a stručnjaci predviđaju da će još više rasti.

Imajući to na umu, pravo je vreme da preispitate svoje navike i potražite načine za uštedu na svakom koraku, bilo da se radi o svakodnevnim kupovinama ili onim na nedeljnom nivou.

Bivši radnik supermarketa Al Bejker primetio je nekoliko uobičajenih grešaka koje kupci često prave prilikom kupovine, a koje na kraju rezultiraju većim računom.

Korisni načini da uštedite novac prilikom kupovine

Da biste izbegli ove uobičajene greške i smanjili nepotrebne troškove, sledeći put kada odete u kupovinu, imajte na umu ovih pet korisnih saveta koji će vam pomoći da uštedite:

Napravite listu za kupovinu

Jedan od najboljih načina da izbegnete nepotrebne troškove je da napravite listu stvari koje treba da kupite unapred.

Bez jasnog plana, lako možete završiti sa proizvodima koji vam zaista nisu potrebni ili zaboravite na osnovne stvari koje već treba da imate kod kuće.

Takođe, ljudi često zaborave da provere svoju ostavu pre nego što krenu u prodavnicu, što može dovesti do toga da kupuju stvari koje već imaju.

„Možete potrošiti mnogo novca kupujući stvari koje vam nisu potrebne ili vam ne trebaju odmah, ako to ne proverite“, objašnjava Bejker.

Obratite pažnju na cenu po jedinici

To je nešto što mnogi ljudi često zanemaruju ili jednostavno ne razmišljaju dovoljno dok su u prodavnici, a može ih skupo koštati na duge staze.

„Možda izgleda privlačno uzeti proizvod koji ima najnižu cenu, ali ako pogledate cenu po kilogramu ili litru, moglo bi se ispostaviti da je ponuda zapravo skuplja jer je količina manja. Iako ćete platiti nižu cenu, dobićete manju količinu proizvoda i uskoro ćete morati da je ponovo kupite, što znači da na kraju niste baš uštedeli“, kaže Bejker.

Kombinujte različite brendove

Prema Bejkeru, kupovina proizvoda različitih brendova može vam pomoći da uštedite mnogo novca.

„Ako želite da uštedite novac i imate kvalitetan proizvod, pokušajte da kombinujete jedan poznati brend sa drugim proizvodom iz lanca prodavnica u kojima kupujete. Tako će stvari trajati duže“, savetuje Bejker, koji ovu taktiku koristi kada sprema večeru za svoju porodicu, piše New York Post.

Ignorišite promocije na kraju prolaza

„Počeo sam potpuno da ignorišem promocije na krajevima prolaza jer znam da su tu samo da bi ih ljudi kupovali“, priznaje otac četvoro dece, prenosi Net.hr.

Bejker objašnjava da skuplji proizvodi obično završe na višim policama kako bi kupci lakše došli do njih.

„Jeftiniji proizvodi se stavljaju na donje police. Kada sam pre nekoliko godina radio u supermarketu, rečeno mi je da jeftiniji proizvodi idu na donje police jer ljudi ne vole da kleče u prodavnicama“, kaže Bejker.

Ljudsko srce otkuca oko 100.000 puta dnevno. Nekada kuca brže, nekada sporije, u zavisnosti od aktivnosti i emocionalnog stanja. Zbog toga su povremeni poremećaji u ritmu rada srca sasvim normalna pojava.

Međutim, ako vam srce hronično kuca prebrzo, presporo ili nepravilno, to može ukazivati na ozbiljno oboljenje. Uobičajeni srčani ritam iznosi između 60 i 100 otkucaja u minuti.

„Aritmije su u osnovi nepravilnosti u normalnom ritmu rada srca“, objašnjava dr Džulijan Čun, načelnik odeljenja kardiologije u bolnici Agaplezijon Markus u Frankfurtu i član naučnog savetodavnog odbora nemačke fondacije za srce.

Nisu sve aritmije opasne, dodaje Čun, ali naglašava da bi ih svakako trebalo ispitati kod lekara, uz obavezan elektrokardiogram (EKG), posebno ako se javljaju simptomi poput slabosti, nesvestice ili bola u grudima.

Najčešća aritmija je fibrilacija pretkomora, koju je Čun opisao kao „potpuni električni haos u pretkomorama“ – gornjim delovima srca – što može dovesti do srčane slabosti ili moždanog udara. Tada pretkomore ne kucaju usklađeno s donjim srčanim komorama (komorama), što izaziva epizode nepravilnih i često ubrzanih otkucaja.

Poremećaj ritma srca može se ispoljiti kao ubrzano kucanje, lupanje, treperenje ili preskakanje srca. Ponekad se ništa ne oseća, pa se dijagnoza postavlja tek nakon moždanog udara. Zbog toga je korisno pratiti svoj puls.

„Svako može lako opipati svoj puls u bilo kom trenutku“, kaže Čun. Dovoljno je da kažiprst i srednji prst leve ruke stavite na unutrašnju stranu desnog ručnog zgloba ispod palca i lagano pritisnete dok ne osetite puls. Tada možete brojati otkucaje.

Ako primetite bilo kakve nepravilnosti – veoma brze, veoma spore ili neujednačene otkucaje – to može pomoći lekaru u postavljanju dijagnoze pomoću EKG-a.

Čun preporučuje redovno proveravanje pulsa, naročito ako imate više od 75 godina, ako imate preko 65 godina i faktore rizika poput dijabetesa ili povišenog krvnog pritiska, ili ako ste već pretrpeli moždani udar ili bolujete od koronarne bolesti srca nakon infarkta.

Većina kratkotrajnih nepravilnosti koje primetite najčešće su bezopasne, kaže Čun. Ipak, preporučuje se odlazak kod lekara, posebno ako osećate bol u grudima, vrtoglavicu ili umor.

Zdrav način života može doprineti pravilnom radu srca. Alkohol je jedan od poznatih faktora rizika – „pravi okidač za aritmije i fibrilaciju pretkomora“, kaže Čun i savetuje ograničenje na najviše tri alkoholna pića nedeljno.

Kafa je, umereno konzumirana, bezbedna, iako može privremeno ubrzati rad srca. „Dve do tri šolje raspoređene tokom dana nisu problem“, potvrđuje kardiolog.

Goјaznost je takođe faktor rizika, pa je preporučljivo smršati i pridržavati se zdrave ishrane. Redovna fizička aktivnost, posebno aerobna, veoma je korisna, ali ne treba preterivati. „Ekstremni sportisti, poput triatlonaca i maratonaca, imaju povećan rizik od fibrilacije pretkomora“, zaključuje dr Čun.

Izvor: n1info.rs

Insulinska rezistencija, stanje u kojem ćelije ne reaguju pravilno na insulin, često prethodi razvoju dijabetesa tipa 2. Posebno zabrinjava to što osobe s predijabetesom imaju znatno veći rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.

Ali ima i dobrih vesti – insulinska rezistencija može da se preokrene. Promenom ishrane i načina života moguće je sprečiti razvoj dijabetesa. A jedan od najboljih koraka za početak jeste – doručak.

Kako ishranom preokrenuti insulinsku rezistenciju?

Prema rečima dr Grejema Simpsona, ishrana igra ključnu ulogu u kontroli insulinske rezistencije. Iako su fizička aktivnost, dodaci ishrani, san i upravljanje stresom takođe važni, ono što jedemo – posebno ugljeni hidrati – ima najveći uticaj na lučenje insulina, prenosi Index.

Ne postoji univerzalna dijeta. Mediteranska, keto, veganska, vegetarijanska ili ishrana s niskim unosom ugljenih hidrata – sve mogu pomoći, sve dok omogućavaju stabilan nivo šećera i insulina u krvi. Ključno je izbegavati zaslađene napitke, beli hleb, peciva, beli pirinač i testeninu, piše Parade.

Šta doručkovati?

Nutricionistkinja Tobi Smitson iz Američke dijabetološke asocijacije savetuje doručak koji kombinuje:

Proteine s malo masti (npr. jaja, posni sir, tofu)

Zdrave masti (npr. avokado, orašasti plodovi)

Ugljene hidrate bogate vlaknima (npr. integralni tost, sveže voće, pasulj)

Vlakna usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata i pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi.

Za one koji žele minimalan unos ugljenih hidrata za doručak, dobar izbor je omlet punjen povrćem, poput pečene paprike.

Dr Simpson dodaje da su za jutro najbolji izbor namirnice s niskim glikemijskim indeksom: jaja, avokado, običan jogurt, sveži sir, orašasti plodovi, semenke i meso poput slanine i kobasica – jer minimalno podižu nivo insulina.

S druge strane, savetuje izbegavanje žitarica za doručak (osim onih s vrlo niskim udelom ugljenih hidrata), mafina, sokova i zaslađenih kafa.

Demi Mur, ikona holivudske scene, šokirala je fanove drastičnom promenom imidža, rešivši se svojih prepoznatljivih crnih, dugih pramenova u korist moderne lob frizure.

Demi je novu frizuru otkrila u najnovijem postu na svom Instagramu, gde je podelila trenutak sa snimanja serije Landman. Na fotografiji Demi pozira sa svojim ljubimcem, mikro čivavom Pilafom, dok ponosno pokazuje svoju kosu dužine do ramena. Uz sliku je napisala: „@landmanpplus je zvanično ponovo u produkciji za drugu sezonu!“

Demi Mur, koja ima 62 godine, oduvek je bila uzor ženama koje se protive očekivanjima industrije i društva.

Tokom ovogodišnje dodele Zlatnih globusa, gde je osvojila nagradu za najbolju glumicu u mjuziklu/komediji, glumica je podelila emotivnu priču o tome kako su je pre trideset godina nazivali „popkorn glumicom“, što je duboko uticalo na njeno samopouzdanje. Međutim, ona je to iskustvo iskoristila kao podstrek za širenje poruke samoprihvatanja, ističući kako nije dovoljno biti “lepa, mršava, pametna ili uspešna” prema merilima javnosti, piše Grazia.rs.

Javno komunalno preduzeće "Parking servis Sombor" Sombor obaveštava građane da za vreme Uskršnjih praznika neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja od petka 18. aprila do
ponedeljka 21. aprila 2025. godine.

JКP "Parking servis Sombor" sa redovnom kontrolom i naplatom parkiranja počinje u utorak 22. aprila 2025. godine.

U organizaciji Crvenog krsta Apatin i Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 23. aprila, u našem gradu će biti održana još jedna akcija dobrovoljnog davanja krvi.

Ova akcija realizovaće se u periodu od 9 do 12 sati, u Društvenoj sali Doma zdravlja Apatin.

„Pridruži nam se. Budi i ti davalac krvi“, poručuju iz apatinskog Crvenog krsta, te pozivaju sve dobrovoljne davaoce, kao i ostale građane koji to žele da postanu, da se odazovu u što većem broju.

Izvor: radioapatin.com

Proteklog vikenda u Beogradu je održano prvo nacionalno kontrolno takmičenje u kajaku, kao i Prvenstvo Srbije na pet kilometara.

Na kontrolnom takmičenju, bezdanski Kajak klub Dunav predstavljali su Žofi Horvat u ženskoj, te Nikolas Andrić u muškoj konkurenciji.

Žofi je nastupila u disciplini K1 na 500m gde je na kraju zauzela drugo mesto.

Nikolas je nastupio na duplo dužoj deonici, a u konačnom plasmanu zauzeo je šestu poziciju.

Što se Prvenstva Srbije tiče, Bezdanci su izdominirali. Osvojili su prva mesta i zlatne medalje u sve četiri uzrasne kategorije (K1). Daniel Kantor je trijumfovao u kategoriji pionira. Anja Loknar je pobedila u kadetskom uzrastu, a Žofi Horvat u juniorskom.

Nikolas Andrić je u bio najbrži kod mlađih seniora. Što se ostalih plasmana tiče, Vuk Perović je u juniorskoj konkurenciji zauzeo sedmo, a Vladimir Čapo 11. mesto. U dvosedu (K2) kadet Sebastian Štaub bio je dvanaesti, a Luka Kolar petnaesti.

izvor: somborsport.org

Seniori Кošarkaškog kluba “Apatin” su u doigravanju za titulu Druge regionalne lige sever kao gosti pobedili КК “Sombor” rezultatom 65:79 (17:20, 17:19, 14:24, 17:16) čime su ostali u trci za prvo mesto i plasman u viši rang.

Apatinci će odlučujuću utakmicu odigrati u hali “Rade Ratko Vejin” gde će gostovati trenutni lider prvenstva, ekipa “Velika Кikinda”.

Iako na zvaničnom sajtu Кošarkašog saveza Vojvodine stoji da se utakmica u kojoj će biti odlučen prvak biti odigrana u subotu, 19. aprila iz КК “Apatin” kažu da će meč biti odigran u četvrtak, 17. aprila od 19 časova.

Izvor: radiodunav.com