Sombor vesti

Međuopštinsko udruženje paraplegičara i kvadriplegičara „Bačka“ iz Sombora danas je obeležilo jubilarnih 40 godina svog postojanja. Pored predstavnika MUPIК-a, događaju su prisustvovali i : Uroš Buzadžić, pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma, Marija Jerković Кadar i Mirela Ivanković, ispred Odeljenja za društvene delatnosti, Jelena Radojičić iz Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, te predstavnici udruženja paraplegičara sa teritorije Vojvodine.

Sekretarka u MUPIК-u „Bačka“, Dragana Nedeljković, poručila je da je ovo važan dan za njihovo Udruženje jer je iza njih dug put borbe, zajedništva, uspeha, kao i da su stvorili jaku zajednicu gde pomažu jedni drugima.
Jelena Radojčić ispred Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom istakla je da je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja kroz programske konkurse podržalo ovaj današnji događaj i čestitala jubilej MUPIК-u „Bačka“.
Nakon kratke prezentacije o Udruženju usledila je dodela zahvalnica predstavnicima resornog Ministarstva i lokalne samouprave.

Iako se na Svetskom prvenstvu u krosmintonu nije slušala srpska himna, somborski takmičari ostvarili su zapažen uspeh u Poljskoj.

Po navodi jedinog somborskog krosmintog kluba, Katarina Blažev je osvojila bronzu u kategoriji juniorki, dok su Josip Fratrić i Slobodan Jerković osvojili srebrnu medalju u kategoriji najstarijih veteranskih parova.

U Varšavi je od 27. do 31. maja održano osmo Svetsko prvenstvo u krosmintonu, na kojem je nastupilo preko petsto takmičara svih uzrasnih kategorija iz dvadesetak zemalja. Osmoro Somboraca predstavljalo je Srbiju na najvećem takmičenju u krosmintonu. Prvog takmičarskog dana, program takmičenja otvorili su parovi najstarijih veterana, preko sedamdeset godina, gde su učestvovali Slobodan Jerković i Josip Fratrić. U polufinalnom meču do pobede su došli bez borbe, zbog povrede rivala, dok su u finalu bolji bili domaći takmičari – Jan Vincenciak i Adam Gržegorevski. Katarina Blažev je još jednom dokazala da je izuzetan takmičar, osvojivši treću pojedinačnu medalju na isto toliko nastupa na svetskim prvenstvima. Osvajanjem prvog mesta u grupnoj fazi (sve tri ubedljive pobede), osigurala je direktan prolazak u polufinale turnira. Protivnica u tom meču je bila Japanka Karin Takahaši, jedina rivalka koju Katarina nije uspela da pobedi do sada. Japanka je bila preciznija i mirnija i rezultatom 2:0 (16:12, 16:12) savladala našu takmičarku, a zatim i odbranila titulu svetske prvakinje.

Najmlađa takmičarka na ovom SP bila je članica SBK „Speeder“ – osmogodišnja Milica Jerković, koja se takmičila u kategoriji devojčica do 12 godina. U svom prvom nastupu na najvećem takmičenju, ostvarila je tri poraza i jednu pobedu te u konačnom plasmanu podelila deveto mesto. U kategoriji do 16 godina nastupila je Jana Blažev. Odigrala je tri meča u grupnoj fazi, ali nije uspela da zabeleži pobedu, te nije izborila nastavak takmičenja.

Među juniorima nastupio je Uroš Lukač i sa dve pobede i jednim porazom u grupnoj fazi, izborio nastavak takmičenja u osmini finala. Na žalost, u četvrtfinalu je poražen od Nemca Frederika Kardorfa u tri neizvesna seta rezultatom 1:2 (11:16, 17:15, 11:16), te je u konačnom plasmanu podelio peto mesto. Alida i Boris Jerković, iako treći nosioci, poraženi su u prvom kolu mešovitih parova za veterane od japanskog para Akimoto/Širakura sa 1:2 (13:16, 17:15 i 11:16), koji su u nastavku takmičenja uspeli da osvoje bronzano odličje. Pojedinačno, Alida i Boris nisu uspeli da se domognu medalje. Alida nije uspela da prođe dalje iz grupne faze (dva poraza i jedna pobeda), dok je Boris zaustavljen u četvrtfinalu od višestrukog svetskog prvaka i branioca titule – Nemca Patrika Šuselera.

U najstarijoj pojedinačnoj kategoriji (preko 70 godina) igrao je Slobodan Jerković i takođe bio na korak od medalje. Sa dve pobede i dva poraza u grupnoj fazi je bio trećeplasiran u grupi, a za prolazak u polufinale bio mu je potreban još samo jedan osvojen set. U konačnom plasmanu zauzeo je peto mesto.

Somborski takmičari nastavili su sa osvajanjem medalja na najvećim takmičenjima. Iako je ovaj put osvojeno manje medalja nego prošle godine na EP, sad već postoji niz uspešnih nastupa na svetskim i evropskim prvenstvima kao rezultat kvalitetnog dugogodišnjeg rada u Somboru. Ceremonija otvaranja je ostala u najlepšem sećanju našim takmičarima, jer je organizovana dodela priznanja za najbolje takmičare za prethodnu godinu. Alida Jerković i Katarina Blažev su proglašene za najbolju veteranku i juniorku u 2024. godini.

Izvor: somborsport.org

Svečano otvaranje izložbe „Ispit zrelosti — maturanti vojvođanskih gimnazija od polovine 19. veka do 60–ih godina 20. veka” je u utorak, 10. juna u 18 sati.

Gradski Muzej Sombor će tokom meseca juna i jula 2025. godine biti domaćin tematskoj postavci Muzeja Vojvodine Ispit zrelosti — maturanti vojvođanskih gimnazija od polovine 19. veka do 60–ih godina 20. veka.

Postavka hronološki prati period razvoja gimnazija na prostoru Vojvodine koje su i dalje aktuelne, od druge polovine 19. veka (kada se pojavljuju prvi ispiti zrelosti u srpskim gimnazijama) do 60–ih godina 20. veka (kada počinje novi način i pristup proslave mature prepoznatljiv i današnjim đacima). Posetioci mogu videti rekonstrukciju učionice sa kraja 19. i početka 20. veka, istorijske zapise komisija sa polaganja ispita zrelosti, đačka svedočanstva i knjižice, školske izveštaje, sačuvane maturske tabloe, nastavna sredstva, udžbenike, odeću koja oslikava određeni vremenski period, aktuelnu muziku i fotografske ateljee.

Autorke postavke su istoričarke Čarna Milinković, muzejska savetnica Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, i Ljubica Otić, muzejska savetnica u penziji, a domaćin izložbe u Gradskom muzeju je Milka Ljuboja, muzejska savetnica istoričarka.

Svečano otvaranje izložbe u Gradskom muzeju Sombor je 10. juna 2025. godine u 18 sati. Dobro nam došli!

U sklopu 19. turneje filmskog festivala Slobodna zona, od 9. do 11. juna u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki će biti prikazana najnovija dokumentarna i igrana ostvarenja koja su bila izuzetno zapažena na globalnoj angažovanoj filmskoj sceni.

Ljubitelji sedme umetnosti imaće priliku da besplatno pogledaju tri filma.

Na repertoaru ovogodišnje turneje naći će se film „Mi nemamo drugu zemlju” koji je osvojio ovogodišnjeg Oskara za najbolji dokumentarac, veliki hit Berlinskog festivala „Moj najdraži kolač” i eksperimentalni dokumentarni film „Maga 1909“.

Sve projekcije počinju u 20.45 časova, a ulaz je slobodan. Dvorište Gradske biblioteke na Glavnoj ulici.

9. jun - Mi nemamo drugu zemlju, 95’

10. jun - Moj najdraži kolač, 97’

11. jun - Maga 1909, 60’

Radove na putnom pravcu između Prigrevice i Stapara juče je obišla predsednica opštine Apatin Dubravka Korać sa saradnicima. Reč je o deonici dugoj 6,5 kilometara čija je revitalizacija, kako je istakla predsednica, od izuzetnog značaja za opštinu Apatin.

„Već duže vreme smo kod „Puteva Srbije“ insistirali da se ova deonica uvrsti u planove rekonstrukcije, jer je put bio u jako lošem stanju i nebezbedan za saobraćaj. Sada, kada su radovi konačno u toku, možemo sa zadovoljstvom reći da dobijamo još jednu kvalitetno uređenu deonicu, poput one prema Somboru“, rekla je Dubravka Korać.

U toku je kompletna rekonstrukcija puta, a vrednost radova iznosi 220 miliona dinara. Finansijeri projekta su Vlada Republike Srbije i „Putevi Srbije“, kojima je predsednica opštine uputila zahvalnost na razumevanju i podršci.

Trenutno se saobraćaj na pomenutoj deonici reguliše semaforima i odvija se naizmenično jednom trakom. Taj režim će, prema rečima Srđana Miljevića, tehničkog direktora kompanije „Vojput“, trajati još sedam do deset dana, nakon čega će put biti zatvaran u periodu od 7 do 17 časova radi bržeg asfaltiranja u dva sloja, s planom da radovi budu završeni do kraja juna.

Ova rekonstrukcija nadovezuje se na nedavno uređeni Apatinski put u Prigrevici, kao i na novi pravac od Stapara do Sivca, čime se značajno unapređuje bezbednost i omogućava brži pristup autoputu ka Novom Sadu i Beogradu. Sve navedeno deo je šire strategije ulaganja u putnu infrastrukturu, koja će u narednom periodu ostaviti vidljiv trag na teritoriji opštine Apatin.

Predsednica naše opštine je najavila i početak dodatnih infrastrukturnih zahvata u narednim danima. „Vrlo brzo počinju radovi na potpunoj rekonstrukciji biciklističke staze do Banje Junaković, a krajem ove nedelje kreće i izgradnja nove biciklističke staze uz Omladinski put, koji svakodnevno koristi veliki broj naših sugrađana, posebno tokom toplijih meseci kada se ide ka Dunavu“, navela je Korać.

Svet vašeg psa je pun signala koje mi ne primećujemo. Iako ne govori, komunicira svakim pogledom, pokretom i držanjem.

Da li ste ikada primetili da vaš pas"ne voli" osobu, iako vam nije jasno zašto? Može se povući, postati nemiran ili čak zarežati — a vi ne primetite ništa neobično, piše City Magazine. Ali šta ako njegova reakcija nije slučajna? Šta ako vaš pas reaguje na nešto što prevazilazi ljudsku percepciju?

Psi nisu samo naši verni saputnici – oni su prirodni detektori emocija. Njihova tela su dizajnirana da percipiraju ne samo zvukove i pokrete, već i emocije, napetosti i energije koje mi ljudi često ignorišemo, prenosi Večernji.hr.

Pas je više od kućnog ljubimca - on je sofisticirani čitač vaših raspoloženja. Njegovo čulo mirisa, mnogo puta osetljivije od ljudskog, detektuje hemijske promene u telu koje nastaju kada je osoba nervozna, ljuta ili nepoštena.

Kada neko laže ili potiskuje svoje emocije, pas to neće doživljavati kao „laž“, već će osetiti neslaganje. Ovo neslaganje označava potencijalnu opasnost za njih. Reakcije poput povlačenja, lajanja ili buljenja iz daljine su zapravo upozorenja - njihova verzija alarma.

Psi ne razumeju moral kao ljudi, ali su često bolji u prepoznavanju istine. Ako osoba izgleda prijateljski, ali njen govor tela, ton glasa ili obrazac disanja govore drugačije, pas to odmah oseti. Oni „gledaju nosom i slušaju srcem“.

Na najmanji znak napetosti ili neiskrenosti, pas može promeniti svoje ponašanje. Ne zato što razumeju situaciju, već zato što instinktivno osećaju da nešto nije u redu. Ovo nije neposlušnost - ovo je preživljavanje.

Psi takođe posmatraju kako se drugi ponašaju prema vama. Ako vam neko pokaže nepoštovanje, pas to može protumačiti kao pretnju.

Često će odbijati hranu iz ruke takve osobe ili pokazati nelagodu. Ove reakcije ne dolaze od treninga, već od duboke instinktivne inteligencije. Pas pamti izraze lica, ton glasa, pokrete - i pravi asocijacije na osnovu iskustva.

Posebno su osetljivi psi koji su doživeli traumu. Miris, pokret ili ton glasa mogu u njima probuditi neprijatne uspomene, čak i ako toga nisu svesni. Njihovo telo reaguje brzo - pre njihovog razuma. To nije mržnja, već osećaj nelagode koji i dalje živi u njima.

Vaš pas vas nikada neće lagati. Njegove reakcije su iskrene, čak i ako vam se ne čine racionalnim. Umesto panike, posmatrajte. Zapitajte se: da li je ovo reakcija na prošlu traumu, trenutni osećaj opasnosti ili samo nelagodnost?

Svet vašeg psa je pun signala koje ne primećujemo. Iako ne govori, komunicira svakim pogledom, pokretom i držanjem. Umesto da odbacujete ove signale, pokušajte da ih razumete – jer oni često vide ono što vi ne možete

Iako je pandemija kovida-19 usporila, virus nastavlja da mutira.

Od početka pandemije pojavilo se na hiljade varijanti, a najnovija koja privlači pažnju zdravstvenih stručnjaka je NB.1.8.1, prenosi N1 Sarajevo.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je nedavno počela da prati varijantu NB.1.8.1 zbog naglog porasta slučajeva zaraze, posebno u Kini i Hong Kongu, gde se takođe povećava broj hospitalizacija.

Prema poslednjim dostupnim podacima iz 22 zemlje, udeo ove varijante među testiranim uzorcima porastao je sa 2,5 odsto na 10,7 odsto za samo četiri nedelje, prenosi portal Kreni zdravo.

U SAD, NB.1.8.1 je već otkriven na nekoliko aerodroma. Doktorka Ejmi Edvards, specijalista za pedijatrijske zarazne bolesti, rekla je za Everyday Health da postoji mogućnost da ova varijanta izazove novi talas infekcija tokom kasnog proleća ili leta.

Međutim, dobra vest je da za sada nema dokaza da NB.1.8.1 izaziva teže oblike bolesti od prethodnih varijanti. SZO navodi da nema povećanja broja pacijenata na intenzivnoj nezi niti povećanja mortaliteta povezanog sa ovom varijantom.

Da li vakcina štiti od NB.1.8.1?

Prema dosadašnjim informacijama, vakcine i dalje pružaju zaštitu od težih oblika bolesti, čak i ako je nova varijanta zaraznija. Dr Mark Rup sa Univerziteta Nebraska objašnjava da je NB.1.8.1 iz omikron linije i da je dovoljno slična postojećim varijantama obuhvaćenim vakcinom.

Redovna vakcinacija, dodaje dr Rup, može pomoći u smanjenju širenja infekcije i ublažavanju simptoma kod onih koji se zaraze.

Posebno je važno da vakcine budu lako dostupne osobama sa povećanim rizikom, kao što su starije osobe i oni sa hroničnim bolestima.

Koji su simptomi varijante NB.1.8.1?

Simptomi varijante NB.1.8.1 su slični onima iz prethodnih varijanti i uključuju:

• začepljen ili curenje iz nosa
• bol u grlu
• umor
• glavobolja
• kašalj
• bolovi u mišićima i telu
• groznica
• mučnina ili povraćanje
• dijareja
• gubitak ukusa i mirisa
• kratak dah ili otežano disanje.

Ukoliko primetite simptome, preporučuje se da ostanete kod kuće, nosite masku, izbegavate gužvu – posebno ako ste u kontaktu sa osobama koje su u većem riziku od težih posledica bolesti.

U čemu je tajna šestougaonika?

Da li ste se ikada zapitali zbog čega su olovke i drvene bojice najčešće šestougaonog oblika? Ispostavlja se da se iza tog naizgled jednostavnog
dizajna kriju veoma praktični razlozi. Više o tome otkrijte u nastavku.

Zašto su olovke i bojice šestougaone?

Iako su šestougaone olovke danas prilično česte, one u početku nisu bile takve, piše portal IFL Science, prenosi N1 Zagreb.

„U početku su olovke bile okrugle jer su se pravile ručno“, objašnjava vlasnica prodavnice olovki Kerolajn Viver u TED govoru.

„Amerikanci su bili ti koji su industrijalizovali proces. Mnogi zasluge pripisuju Džozefu Diksonu, koji je među prvima razvio mašine za sečenje drvenih pločica, sečenje žlebova i nanošenje lepka.“

Danas i dalje nalazimo okrugle, trouglaste, pa čak i pravougaone „stolarske“ olovke, ali su šestougaoni modeli postali standard. Zašto?

Manje otpada, više olovaka

„Otkrili su da je heksagonalni oblik lakši za proizvodnju i da je stvarao manje otpadnog materijala“, dodaje Viver. I to je jedan od ključnih razloga za dominaciju ove forme.

Čarls Berolchajmer, direktor kompanije California Cedar Products Company, objašnjava: „Od jednog standardnog komada drveta možemo dobiti devet šestougaonih olovaka, dok bismo dobili samo osam okruglih.

Ova razlika može zvučati zanemarljivo, ali u velikoj proizvodnji predstavlja značajnu uštedu.

Zašto ne pravougaone?

Na prvi pogled, pomislili biste da bi pravougaone olovke još bolje iskoristile drvenu podlogu. Ali ovaj format ima nekoliko nedostataka za korisnika.

„Problem sa pravougaonim olovkama je u tome što ih većina oštrača ne podržava“, objašnjava proizvođač olovaka Honeyoung.

„Budući da su oštrice dizajnirane za okrugle oblike, korisnici moraju da naoštre pravougaone olovke nožem ili drugim oštrim alatom.

Šestougao: prijatelj dlana i stola

Ali najbolji argumenti za heksagonalne olovke leže u ergonomiji i korisničkom iskustvu.

„Šestougaoni oblik najbolje pristaje ljudskoj ruci. Ima jasno definisane ivice koje omogućavaju dobro prianjanje u bilo kom položaju“, nastavlja Honeyoung.

„Pored toga, takva olovka ne klizi sa stola tako lako kao okrugli modeli. Lakše ju je uhvatiti čak i na nagnutoj površini.“

Kombinacija praktičnosti, ekonomičnosti i ergonomije

Ukratko: Heksagonalne olovke su postale standard zbog svoje kombinacije praktičnosti, ekonomičnosti i ergonomije.

Ne samo da ih je lakše napraviti i proizvesti više od iste količine drveta nego okrugle, već su i zgodnije za upotrebu, ne klize sa stola i potpuno su kompatibilne sa običnim oštračima.

Dakle, sada znate – tajna šest ivica je u promišljenoj efikasnosti.

Izvor: n1info.rs

Albanija, donedavno skriveni dragulj Evrope, suočava se s eksplozivnim rastom turizma, koji bi mogao ozbiljno da ugrozi održivost lokalnih zajednica i okoline.

Od 2015. godine broj turista u zemlji gotovo se utrostručio – sa tadašnjih 3 miliona na čak 10 miliona u 2023. godini, što predstavlja porast od 56 odsto u odnosu na period pre pandemije. Albanska vlada očekuje da će taj broj do 2030. narasti na 30 miliona godišnje, čime bi zemlja primala više turista nego što ih trenutno imaju Portugal ili Hrvatska, piše britanski Express, a prenosi Index.

Zabrinutost zbog životne sredine i infrastrukture

Ovaj nagli porast turizma doveo je do ozbiljnih zabrinutosti. Uesli Didani sa portala Saranda Web upozorava da neki turistički projekti niču bez odgovarajućeg urbanističkog plana, što izaziva devastaciju prirodnog okruženja, naročito na obali. U Sarandi su, na primer, zabeleženi slučajevi bacanja građevinskog otpada direktno u more.

Uticaj na lokalno stanovništvo

Pritisak se oseća i na tržištu nekretnina: lokalno stanovništvo sve teže pronalazi pristupačne stanove jer su strane investicije i potražnja stranih turista pogurali cene u nebesa. Situacija podseća na ono što se dešava u popularnim destinacijama poput Majorke.

Investitori Džared Kušner i Ivanka Tramp

Albanija se sve više pozicionira kao atraktivna turistička destinacija. Njene peščane plaže, prirodne lepote poput Plavog oka, žičara Dajti Ekspres i arheološki park Butrint privlače sve veći broj putnika, uključujući poznate influensere na društvenim mrežama. Među investitorima su se našli i Džared Kušner i Ivanka Tramp, koji su dobili zeleno svetlo za izgradnju luksuznog hotela vrednog 1,4 milijarde dolara na ostrvu Sazan.

Prema Svetskom turističkom savetu, Albanija je trenutno treće najbrže rastuće turističko tržište na svetu, odmah iza Katara i Portorika.