Sombor vesti

Predsednik Skupštine grada Sombora Vladislav Živanović zakazao je 7. sednicu Skupštine za utorak, 17. jun 2025. godine, u Velikoj sali zgrade Županije, sa početkom u 9.00 časova.

Odbornici će na 7. sednici Skupštine grada Sombora odlučivati o 18 tačaka dnevnog reda, između ostalog, o predlogu Odluke o drugim izmenama Odluke o promeni osnivačkog akta JКP „Parking servis Sombor“ Sombor, o predlozima rešenja o davanju saglasnosti na statute ustanova kultura Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki“, Istorijskog arhiva Sombor i Gradskog muzeja Sombor, kao i o nekoliko imovinsko – pravnih predmeta, izbora i imenovanja.

Saziv 7. sednice Skupštine grada možete pogledati ovde.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 43. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 12 tačaka.

U okviru finansijskih pitanja Gradsko veće prihvatilo je predlog finansijskog plana razmene učenika sa bratskim gradovima Кišpeštom (Mađarska) i Istočno Sarajevo (Bosna i Hercegovina). Program razmene đaka sa Кišpeštom sprovodi se od 2007. godine, u okviru kog đaci iz Sombora tokom leta imaju priliku da posete Mađarsku, gde su im domaćini deca iz Кišpešte, a zatim deca iz Кišpešte imaju uzvratnu posetu Somboru i Srbiji gde će im domaćini biti deca iz OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Sombor. Ove godine program posete Somboru po prvi put uključiće i đake iz bratskog grada Istočno Sarajevo. Deca iz bratskih gradova boraviće u Somboru od 23. do 31. jula.

Na današnjoj sednici Gradsko veće prihvatilo je i predlog za regresiranje troškova prevoza učenika srednjih škola sa teritorije Grada Sombora za školsku 2025/2026. godinu. Кao i u prethodnim godinama, iznos regresa za putovanje učenika u 1 i 2 zoni iznosiće 40%, dok u 3 i 4 zoni 50%, i 100% za učenike iz porodica koje su korisnici novčane socijalne pomoći ili su bez roditeljskog staranja. U gradskom budžetu za ovu svrhu izdvojeno je 25 miliona dinara, dok je putem javnog konkursa koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise i upravu obezbeđeno još oko 8 miliona dinara.

Gradsko veće prihvatilo je i predlog Odluke o sprovođenju javnog konkursa za imenovanje direktora Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo“ Sombor, i predlog za prestanak mandata direktora JКP „Čistoća“ Sombor i imenovanje vršioca dužnosti direktora ovog preduzeća. Ovi predlozi naći će se pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

Pozorišni maraton, 33. po redu, biće održan 12,13. i 14. juna u Narodnom pozorištu Sombor pod sloganom "O, mladosti! O, da, mladost! Oda mladosti!".
Za tri festivalska dana biće odigrano 11 predstava na dve scene, od čega su dve predstave za decu, a Maraton će biti upotpunjen i pratećim programom koji će biti besplatan za sve posetioce Festivala, saopštili su organizatori.

U okviru pratećeg programa posetioce očekuje izložba Muzeja pozorišne umetnosti Srbije "Nebojša Glogovac (1969-2018) iz pozorišnog albuma", koja će biti otvorena u četvrtak u 18.30, u Foajeu Narodnog pozorišta Sombor.

U subotu, 14. juna u 17:30 u dvorištu Gradskog muzeja Sombor biće predstavljena knjiga Slavimira Stojanovića "Merino tigar", navodi se u saopštenju.

Kompletan program Festivala nalazi se na sajtu Narodnog pozorišta Sombor, gde je stalno dostupna onlajn prodaja ulaznica.

Ulaznice se prodaju i na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor koja u toku Festivala radi po izmenjenom radnom vremenu – radnim danom od 10.00 do 14.00 i od 18.00 do 20 časova, subotom od 10 do 13 i od 18 do 20 časova.

Izvor: rtv.rs

Članovi Društva za podvodne aktivnosti „Apatin“ započeli su ronilačke vežbe i ispitivanje stanja potopljenog broda „Liberland“ u akvatorijumu zaliva kod lokacije Napredak u Apatinu.

Akcija se sprovodi u periodu od 5. do 15. juna, a cilj je pregled korita zaliva i konstrukcije broda u uslovima nulte vidljivosti.

Кako se navodi u obaveštenju dostavljenom nadležnim institucijama, u vežbama učestvuju ronioci obučeni za intervencije u izuzetno teškim uslovima, pri dubinama od 4 do 6 metara. Lokacija je propisno obeležena bovama, a u akciji se koristi vojno-desantni čamac.

Iz društva upozoravaju na problem neodgovorng ponašanja pojedinih vozača plovila, naročito tokom vikenda. Naime, neretko se gliseri, čamci i skuteri približavaju ronilačkoj lokaciji na manje od 10 metara i glisiraju velikom brzinom, čime direktno ugrožavaju bezbednost učesnika akcije.

Iz DPA „Apatin“ apeluju na rečnu policiju, lučku kapetaniju i Centar za vanredne situacije da pojačaju kontrolu vodenog saobraćaja na ovom delu Dunava i preduprede moguće nesreće.

Inače, ronilački klub iz Apatina broji oko 30 aktivnih članova, a njihov sastav čini okosnicu CJ3 voda za spasavanje na vodi i pod vodom pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sektoru za vanredne situacije, Odeljenju u Somboru.

Izvor: radiodunav.com

One nemaju barove, ali to ne umanjuje uživanje. Prelepa priroda i nestvarno plavo more ovde su sasvim dovoljni.

Na Jadranu postoji mnogo plaža na kojima ćete se osećati kao da ste dotakli komadić raja, ali takva mesta zahtevaju malo truda.

Daleko od civilizacije i okruženi čistom prirodom tri prekrasne hrvatske plaže nemaju barove, i to se ne smatra manom, prenosi punkufer.hr.

Plave grote na Cresu

Svi su puni hvale za čuvene Lubenice, koje se često pominju kao jedna od najlepših plaža na hrvatskom primorju, ali malo ko zna za plažu koja se nalazi u uvali pored nje – Plave grote.

Ova prelepa plaža, kao sa razglednice, lako može da stane pored Lubenica, a ima i malu tajnu koja će oduševiti sve posetioce. To je fenomenalna pećina koja svoj ulaz krije među stenama.

Iako ćete morati da se potrudite za te fantastične scene, sigurno nećete zažaliti. Probudite avanturistu u sebi i ponesite svoj mobilni telefon, masku i peraje da zauvek zabeležite nezaboravne trenutke unutar pećine gde sunce otkriva nestvarno plavo more.

Nakon što ste istražili zanimljivo podmorje Kvarnera i izronili nekoliko školjki koje ćete poneti kući kao suvenire, zavalite se na šljunak sa vrhunskim pogledom na plavetnilo ispred sebe i uživajte na prelepoj plaži sa ekipom.

Mali Bok, Cres

Kada ste već na ostrvu, ne propustite plažu Mali bok. Ova plaža je zaista vredna znojenja jer iako nema parkinga, kafića ili restorana, ima savršeno kristalno plavo more čije se dno jasno vidi i na velikim dubinama.

Do plaže se stiže strmom stazom koja je idealna za one koji uživaju u planinarenju i aktivnom odmoru. Za razliku od šljunka, posebno će vas oduševiti savršeno okrugli kamenčići pod nogama, koje nećete odoljeti da ponesete kući kao suvenir.

Međutim ono što će vas zaista očarati su beloglavi supovi, čije je stanište upravo tu.

Ostrvo Cres jedno je od retkih mesta gde žive, a pogled na njih samo će pojačati utisak divljine.

Mali Bok je izložen pučini, pa vas često mogu dočekati visoki talasi gde ćete morati da se pomučite da držite glavu iznad vode. Pravi avanturisti će zaista uživati, a sa sobom možete poneti dasku za surfovanje i okušati se u ovoj popularnoj aktivnosti na vodi.

Strme stene koje okružuju plažu odaju utisak zaštićenosti, a takođe su odlična kulisa za neverovatne fotografije.

Sveta Nedilja, Hvar

Hvar je poznat po svojim barovima i noćnom životu, ali postoji i skrivena plaža okružena zelenilom i stenama koju vredi posetiti.

Plaža Sveta Nedilja kombinuje spektakularan pogled sa mirnom atmosferom. Ova šljunkovita plaža udaljena je od živopisnog ribarskog sela, a pošto na plaži nema bara, preporučujemo da sa sobom ponesete omiljeno piće i lagane zalogaje koji će vas osvežiti.

Nekim ljubavnim vezama je potrebno vreme da procvetaju, a nekima se to dogodi na samom početku.

Pogled, osmeh i to je to. Horoskopski parovi kod kojih se ljubavne varnice dogode u samom startu su sledeći:

Ovan i Lav

On ulazi u sobu, ona ga odmah primećuje. Dva vatrena znaka ne gube vreme, ni u životu ni u ljubavi prenosi Index.hr.

Strastvena razmena pogleda, međusobno divljenje i taj osećaj kao da se poznaju oduvek.

Ovan voli Lavovo samopouzdanje, a Lav pada na Ovnovu neustrašivost. Ljubav? Trenutna. Drama? Neizbežna. Dosada? Nikada.

Blizanci i Vaga

Dva znaka koja se upoznaju na zabavi i počnu da razgovaraju... tri sata kasnije, oni i dalje razgovaraju, smeju se i dele svoje omiljene pesme sa svoje plejliste.

Kombinacija intelekta, šarma i međusobnog razumevanja stvara hemiju koju čak ni univerzum ne može ignorisati.

Ako neko zna kako da pobedi očima i rečima, to su oni.

Ribe i Škorpija

Ovo je spoj koji deluje kao scena iz romantičnog filma. Pogledi su puni emocija, tišina govori više od reči.

Ribe osećaju kao da su pronašle nekoga ko ih razume bez reči, a Škorpija oseća dubinu i čistotu duše Ribe.

Intenzitet je trenutan, skoro da se može osetiti elektricitet u vazduhu.

Životinjska carstva Azije i Australije su kao odvojeni svetovi, zahvaljujući nevidljivoj liniji koja se proteže tačno između dva susedna kontinenta.

Većina divljih životinja nikada ne prelazi tu zamišljenu granicu, čak ni ptice. I tako je već desetinama miliona godina, uz evoluciju životinja na različite načine sa svake strane. Sve je počelo pre oko 30 miliona godina, kada se australijska tektonska ploča udarila u evroazijsku tektonsku ploču i stvorila arhipelag, preusmeravajući okeanske struje i stvarajući nove regionalne klime prenosi RTS.

Na jednoj strani, u Indoneziji i Maleziji, evoluirali su majmuni, čovekoliki majmuni, slonovi, tigrovi i nosorozi; dok na drugoj strani, u Novoj Gvineji i Australiji, žive torbari, glodari i kakadui.

Ova neobična podela nazvana je Volasova linija – po prirodnjaku Alfredu Raselu Volasu, koji je prvi primetio oštru razliku u životinjskom svetu (uglavnom među sisarima) dok je istraživao region sredinom 19. veka.

„Možemo smatrati utvrđenim da Lombokski moreuz, između Balija i Lomboka, širok samo 24 kilometra, označava granicu i naglo razdvaja dva velika zoološka regiona planete“, napisao je Volas.

Prirodnjak je kasnije samostalno razvio teoriju evolucije otprilike u isto vreme kada i Čarls Darvin. Linija koju je nacrtao na mapi pre više od jednog veka i dalje se smatra hipotetičkom evolutivnom barijerom, iako se rasprave o njenoj tačnoj lokaciji i mehanizmima nastavljaju.

Generalno govoreći, Volasova linija razdvaja pojas azijskog kontinenta od pojasa australijske tektonske ploče. To je geološka linija, ali je takođe i klimatska i biološka.

Jedno od objašnjenja za podelu leži u klimatskim promenama izazvanim drevnim geološkim događajima.

„Kada se Australija odvojila od Antarktika, stvorila se oblast dubokog okeana koja je danas poznata kao Antarktička cirkumpolarna struja. Ta promena dramatično je uticala na klimu cele planete i dovela do značajnog zahlađenja“, objasnio je autor jedne od studija koje se bave Volasovom linijom, Aleks Skils.

Ekstremne klimatske promene vrste s obe strane linije, su drugačije podnele, što je dovelo do jasne biogeografske razlike kakvu danas uočavamo.

Smatra se da se tako životinjski svet u potpunosti adaptirao na ekosistem u kojem prebiva da nije želeo da ga na pusti, niti da pređe „liniju“ koju su mogli, česti su zaključci istraživanja.

Duboki okeanski kanali poput Lombokskog moreuza razdvajaju svaki pojas, što životinjama otežava prelazak. Čak i kada su nivoi mora u dalekoj prošlosti bili mnogo niži nego danas, ovaj ponor je i dalje postojao.

Iako je Volasova nevidljiva linija najočiglednija kada se upoređuju sisari u Aziji i Australiji, ona postoji i kod ptica, gmizavaca i drugih životinja.

Vrlo malo mešanja i među ribama

Čak i u okeanu neke vrste riba i mikroba pokazuju genetske razlike na jednoj strani granice u poređenju sa drugom, što ukazuje na vrlo malo mešanja između populacija.

Naučnici još nisu shvatili koje nevidljive barijere sprečavaju ove vrste na veću pokretljivost. Međutim, stanište i klima su verovatno faktori koji naglašavaju evolutivni jaz.

Godine 2023, analiza više od 20.000 vrsta kičmenjaka otkrila je da su se linije jugoistočne Azije razvile u relativno tropskom drevnom okruženju koje im je omogućilo da se prošire prema Novoj Gvineji na vlažnim ostrvskim „stepenicama“.

Studija ukazuje na to da će se stariji ljudi koji imaju pozitivan stav prema starenju bolje oporaviti ako padnu.

Padovi kod starijih osoba su ozbiljan zdravstveni problem koji može značajno uticati na kvalitet života. Iako su posledice padova često fizičke, kao što su prelomi, povrede glave ili dugotrajni invaliditet, nova istraživanja ukazuju na to da mentalni stavovi prema starenju mogu imati ključnu u procesu oporavka.

Istraživači su proučavali da li se uticaj pada može ublažiti „stavovima o starenju“. Timovi sa Imperijal koledža u Londonu i Univerziteta Koventri ispitali su podatke o 694 osobe starosti od 60 do 90 godina u Engleskoj koje nisu pale u dve godine pre početka studije.

Osim proučavanja podataka o padovima, stručnjaci su analizirali i odgovore na ankete koje su merile stavove i uverenja o starenju.

Istraživači su procenili brzinu hodanja, da li su ispitanici bili aktivni i da li im je potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što su oblačenje, kupanje ili ustajanje, nakon pada.

Polovina padova rezultira povredom

Oni koji su u početku pokazivali "pozitivnije" stavove prema starenju, kao što je verovanje da ih ono ne sprečava da rade ono što žele, izgleda da se bolje oporavljaju nakon pada, otkrili su istraživači.

„Otkrili smo da su starije osobe koje su u početku imale pozitivniji pogled na starenje bile bolje zaštićene od negativnih fizičkih posledica nakon pada“, napisali su u časopisu Američkog gerijatrijskog društva.

Ljudi koji su postigli najviši rezultat u meri „samopercepcije starenja“, odnosno oni koji su imali najpozitivniji stav prema starenju, imali su 162 odsto manje šanse da imaju otežan hod, 200 odsto manje šanse da zavise od drugih u svakodnevnim aktivnostima i 123 odsto manje šanse da će biti neaktivni nakon pada, u poređenju sa onima koji nisu bili pozitivni po pitanju starenja.

Prethodne studije su pokazale da su padovi vodeći uzrok povreda, invaliditeta i smrti u vezi sa povredama kod starijih ljudi, pri čemu je oko polovine padova rezultiralo velikim posekotinama, traumatskim povredama mozga ili prelomima.

Pozitivni stavovi dovode do bržeg oporavka

"Oni koji su prijavili pozitivnija osećanja o sopstvenom starenju izgleda da su zaštićeni od težih fizičkih posledica nakon pada", rekao je dr Tobi Elmers.

On dodaje da je postojala značajna razlika u stopi fizičkog oporavka među ljudima koje su proučavali, a to je bilo jasno povezano sa njihovim početnim uverenjima o starenju.

Takođe je objasnio da njihovi rezultati ukazuju da bi promena načina na koji neki stariji ljudi gledaju na proces starenja mogla da ima ključnu ulogu u poboljšanju oporavka i blagostanja.

"Čak je moguće da bi jednostavne 'popravke' koje bi pomogle ljudima da razviju pozitivniji stav prema starenju, kao što je razgovor sa prijateljima ili rođacima, mogle pomoći. To je nešto što smo veoma zainteresovani da istražimo u budućim istraživanjima", rekao je on.

Njegov kolega, dr Metju Hil sa Univerziteta Koventri, dodao je da, iako su prethodna istraživanja pokazala da su negativni stavovi i uverenja o starenju povezani sa povećanim rizikom od negativnih zdravstvenih ishoda, kao što su moždani udar i smrtnost, ovo je prva studija koja ih konkretno povezuje sa fizičkim oporavkom nakon pada, prenosi Daily mail.

U vremenu kada digitalni uređaji preuzimaju primat, fizičke knjige i dalje imaju svoju posebnu vrednost. Ne samo da predstavljaju izvor znanja i uživanja, već unose i toplinu, karakter i dušu u svaki prostor. Zbog toga mnogi sanjaju o svom kutku za čitanje – mestu koje odiše mirom, inspiracijom i stilom.

Kućna biblioteka nije luksuz rezervisan za prostrane domove – može se osmisliti i u najmanjem stanu, ako se pažljivo planira. U ovom tekstu otkrićemo kako da napravite funkcionalnu i estetski privlačnu kućnu biblioteku.

Odabir adekvatnog prostora i pravilna montaža polica

Prvi i najvažniji korak u kreiranju kućne biblioteke jeste pronalaženje odgovarajuće lokacije. Ne mora to biti zasebna soba – kutak u dnevnom boravku, hodniku, čak i ispod stepeništa može se pretvoriti u impresivan književni centar. Važno je da prostor bude dovoljno stabilan za postavljanje polica i da ne bude izložen direktnom suncu ili visokoj vlažnosti, jer to može oštetiti knjige.

U zavisnosti od kvadrature, možete birati između zidnih polica, samostojećih regala ili kombinovanih rešenja. Ključ je u pametnom iskorišćavanju vertikalnog prostora i sigurnoj montaži. Tu posebno važnu ulogu igraju funkcionalni i estetski nosači za police, koji ne samo da obezbeđuju stabilnost konstrukcije, već doprinose i vizuelnom izgledu prostora. Moderni nosači dolaze u različitim stilovima – industrijskim, minimalističkim, rustičnim – i mogu u velikoj meri naglasiti dizajnerski karakter biblioteke.

Prilikom montaže, vodite računa o visini i razmaku između polica. Knjige različitih formata zahtevaju različite dimenzije prostora, pa je preporučljivo projektovati police tako da obuhvate sve kategorije – od džepnih izdanja do velikih umetničkih monografija. Takođe, obavezno pričvrstite više regale za zid, posebno ako imate decu, kako biste sprečili prevrtanje.

Ne zaboravite i na budući rast vaše kolekcije – ostavite mesta za nove naslove. Najlepše kućne biblioteke su one koje rastu s vama, prate vaše interese i stalno se obnavljaju.

Organizacija knjiga

Kada se završi montaža polica, sledeće važno pitanje je kako organizovati knjige. Iako mnogi ovu odluku donose vođeni isključivo estetikom, funkcionalna organizacija može znatno olakšati svakodnevnu upotrebu biblioteke i doprineti njenoj dugovečnosti. Nered u knjigama vodi do zaboravljenih naslova, duplikata i izgubljenog prostora.

Najčešći načini organizacije su po žanru, autoru ili formatu. Ako imate više beletristike, odvojite romane od stručne literature, dok ljubitelji eseja i publicistike mogu kreirati tematske celine. Organizacija po boji takođe može biti vizuelno efektna, ali treba je koristiti oprezno – često otežava brzo pronalaženje željenog naslova.

Knjige treba složiti uspravno, sa blagim razmakom, kako bi im papir mogao da “diše”. Pretrpane police mogu deformisati povez i otežati vađenje knjiga. Ako imate naslove koji nisu reprezentativni za izlaganje, razmislite o donjim zatvorenim delovima regala ili ukrasnim kutijama. Jedan od saveta je i da ostavite prostor za izlaganje omiljenih knjiga – bilo na posebnoj polici, stočiću ili kao deo dekoracije.

Pravilno osvetljenje

Osvetljenje igra presudnu ulogu u funkcionalnosti kućne biblioteke. Loše svetlo može izazvati naprezanje očiju, dok dobro osvetljen kutak doprinosi atmosferi i užitku. Idealna kućna biblioteka kombinuje prirodnu i veštačku svetlost, a svaka vrsta ima svoje prednosti.

Prirodna svetlost daje prostoru toplinu i čini ga prijatnim, ali može biti neprijatelj knjiga ako su police direktno izložene UV zračenju. Stoga, preporučuje se korišćenje zavesa ili roletni koje filtriraju svetlost. Ako je prostor u potpunosti bez dnevnog svetla, još je važnije da osvetljenje bude pažljivo planirano.

Kombinujte opšte osvetljenje (plafonske lampe) sa usmerenim izvorima svetlosti (stone lampe, zidne svetiljke, LED trake iznad polica). Lampa za čitanje treba da ima toplo svetlo (3000-3500K) i da se može prilagoditi visini i uglu. Osvetljenje iznad polica ne samo da pomaže u snalaženju među knjigama, već doprinosi vizuelnoj eleganciji prostora.

Nameštaj i dodatna oprema za uživanje u biblioteci

Kućna biblioteka nije samo prostor za odlaganje knjiga – to je kutak za čitanje, učenje, razmišljanje i beg od svakodnevnog haosa. Zato je važno da u svom književnom kutku predvidite i udoban nameštaj. Najbolje rešenje je fotelja ili manja sofa sa ergonomskim naslonom, uz tabure ili oslonac za noge.

Pored toga, stočić za kafu ili pomoćna površina za odlaganje knjiga, naočara, pića ili lampi može učiniti razliku. Tepih ispod nameštaja doprinosi osećaju topline i akustičnoj udobnosti. Ako imate dovoljno mesta, radni sto može biti sjajan dodatak, posebno za one koji istražuju ili pišu.

Zvučna izolacija takođe može biti od koristi – posebno ako je biblioteka u prometnijem delu stana. Tepisi, zavese i tapacirani nameštaj prirodno apsorbuju zvuk, dok police pune knjiga same po sebi doprinose tišini prostora.

Održavanje biblioteke i očuvanje knjiga

Kada jednom napravite svoju kućnu biblioteku, sledeći izazov je njeno redovno održavanje. Knjige su osetljive na vlagu, sunčevu svetlost, prašinu i insekte, pa je neophodno stvoriti optimalne uslove za njihovo očuvanje. Idealna temperatura za skladištenje knjiga je između 18 i 22 stepena, uz relativnu vlažnost od 40–60%.

Najvažniji zadatak je redovno brisanje prašine – ne samo sa polica, već i sa samih knjiga. Koristite suvu ili blago vlažnu krpu, i izbegavajte agresivna hemijska sredstva. Knjige se ne bi smele previše gurati jedna uz drugu, jer se time oštećuje povez i ometa ventilacija.

Pazite i na položaj – knjige treba da stoje uspravno, s osloncem ako ih nema dovoljno da same formiraju red. Naslagane knjige mogu izgubiti oblik i teže se koriste. Takođe, vodite računa o ventilaciji – prostor bez cirkulacije vazduha podložniji je stvaranju buđi, posebno ako se nalazi blizu spoljnog zida.

Izrada kućne biblioteke ne zahteva ogroman prostor, ali zahteva pažljivo planiranje, kvalitetnu izradu i ljubav prema knjigama. Bilo da gradite malu biblioteku u uglu sobe ili posvećujete celu prostoriju ovoj svrsi, ključ je u detaljima i u vezi koju imate sa svojim knjigama.

Izvor: saveti.rs