Sombor.info

Atletsko rekreativno sportsko udruženje „Sledi Me“ poziva sve koji žele da nauče pravilnu tehniku nordijskog hodanja i da se iz prve ruke uvere zašto ovaj sport postaje sve popularniji među svim generacijama da se prijave na trening. Kako se navodi, nordijsko hodanje je više od šetnje – to je spoj pravilnog kretanja, boravka u prirodi i odličnog osećaja posle treninga.

Ako želiš da se pokreneš, naučiš nešto novo i uradiš nešto dobro za sebe – pravo je vreme da nam se pridružiš – navodi se u saopštenju ovog sportskog udruženja. Prvi trening će biti održan u subotu, 28. marta.

Prijave su obavezne i mogu se izvršiti putem telefona: 065/506 – 75 – 90.

Gradska uprava grada Sombora raspisala je u petak (23. januara) Konkurs za sufinansiranje programa u oblasti sporta za 2026. godinu. Kako se navodi u Odluci ove godine klubovima će biti podeljeno 70 miliona dinara (pet miliona više u odnosu na prethodnu godinu), dok će za stipendije najperspektivnijih mladih sportista biti izdvojeno tri miliona dinara. Iznosi ostaju nepromenjeni u odnosu na prethodni period, pa će tako pioniri dobijati po osam hiljada dinara, a kadeti hiljadu dinara više. Juniorske stipendije iznose deset hiljada dinara, dok će seniori dobijati po 11 hiljada dinara.

Prijave po ovom Konkursu se podnose u roku od 15 dana od dana objavljivanja Konkursa na zvaničnom sajtu grada Sombora. Dokumentacija se dostavlja u zapečaćenoj koverti, zaštićenoj od oštećenja koja mogu nastati u transportu, na prijemnom šalteru Gradske uprave ili preporučenom poštom, na adresu: Grad Sombor, Trg Cara Uroša 1, 25000 Sombor, sa naznakom: „Konkurs za sufinansiranje programa u oblasti sporta u 2026. godini“ Na koverti obavezno naznačiti puno ime i adresu pošiljaoca, navesti za koji Konkurs se podnosi prijava i staviti oznaku ne otvarati.

Sve dodatne informacije o objavljenom Konkursu mogu se dobiti lično ili na telefon 025/510 – 45 – 41 (Sportski savez grada Sombora), Venac Petra Bojovića 11, na email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili u Odeljenju društvenih delatnosti Gradske uprave grada Sombora, na telefon 025/468 – 273 (Miloš Aleksić) ili na email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Izvor: somborsport.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 26. januar

Nespecifično antitelo fremanezumab može da smanji za 50 posto broj napada migrene kod dece, pokazala je najnovija međunarodna klinička studija u kojoj je učestvovao IRCCS San Rafaele u Rimu, prenose danas italijanski mediji.

Fremanezumab je monoklonsko antitelo usmereno protiv peptida povezanog sa genom kalcitonina (CGRP) i odobren je prošlog avgusta od strane Američke agencije za hranu i lekove za pedijatrijsku upotrebu, prenela je Ansa.

To je prva anti-CGRP terapija odobrena za prevenciju migrene kod odraslih i dece.

Proces odobravanja leka je trenutno u toku u Evropi. Međunarodna studija o fremanezumabu, objavljena u časopisu New England Journal of Medicine, obuhvatila je 237 pacijenata uzrasta između 6 i 17 godina kod kojih se povremeno javljaju migrene.

"Nakon samo tri meseca lečenja, fremanezumab je rezultirao smanjenjem učestalosti napada za najmanje 50 odsto kod više od polovine ispitanika, bez značajnih neželjenih efekata", kazao je Pjero Barbanti, koautor publikacije i profesor neurologije na Univerzitetu San Rafaele - piše B92.

On je zaključio da je ovaj rezultat bio nezamisliv do pre nekoliko godina, prenela je Ansa.

Ideja žurke bez alkohola do pre nekoliko godina zvučala je kao kontradikcija. Danas je sve češća i sve ozbiljnije shvaćena. Među mlađom publikom, posebno onom koja pripada generaciji Z, raste interesovanje za noćni izlazak koji ne uključuje alkohol, ali uključuje muziku, ples, druženje i energiju.

Ovo nije prolazni hir, već trend koji se može jasno pratiti kroz promene u navikama, stavovima i prioritetima mladih ljudi.

Zašto mladi sve češće biraju žurke bez alkohola, pišu "Vijesti".

Alkohol više nije simbol slobode

Za prethodne generacije alkohol je često bio sastavni deo izlaska, pa i način da se „opusti“ ili uklopi. Kod mlađih generacija taj simbol je oslabljen. Sloboda se danas više povezuje sa kontrolom nad sobom, a ne sa gubitkom iste.

Mentalno zdravlje je tema, ne tabu

Mladi danas otvorenije govore o anksioznosti, stresu i emocionalnom umoru. Alkohol, koji kratkoročno može delovati opuštajuće, dugoročno pogoršava upravo te probleme. Sve više mladih svesno ga izbegava zbog jasne veze između alkohola, lošeg sna i mentalne iscrpljenosti.

Društvene mreže menjaju dinamiku izlazaka

U vremenu kada se gotovo svaki izlazak dokumentuje, gubitak kontrole više nije „kul“. Mlađa publika je opreznija kada zna da će sutra postojati snimci, fotografije i digitalni tragovi večeri.

Fokus se vraća na iskustvo, ne na opijanje

Na žurkama bez alkohola akcenat je na muzici, atmosferi i interakciji. Ljudi dolaze zbog DJ-a, koncepta, lokacije ili zajednice — ne zbog toga koliko će popiti. To menja ceo ton večeri.

Kako izgledaju žurke bez alkohola danas

Važno je razbiti jednu zabludu: ovo nisu „tihe večeri uz sok“.

Savremene žurke bez alkohola uključuju:

DJ setove i klupsku muziku
tematske večeri
plesne podijume
sofisticirane bezalkoholne koktele
jasnu estetiku i koncept

Razlika je u tome što se energija gradi prirodno, a ne hemijski.

Da li su ove žurke za svakoga?

Ne nužno i to je u redu. Poenta trenda nije u zabrani alkohola, već u „širenju izbora“. Mnogi mladi ne odustaju trajno od alkohola, ali ga sve češće izostavljaju u određenim situacijama: radnim danima, na kraćim izlascima ili kada im je važno kako će se osećati sutra.

Šta ovaj trend govori o mlađoj publici:

više svesti o telu i psihi
manja potreba za dokazivanjem
veća kontrola nad ličnim granicama
drugačiji odnos prema zabavi

Drugim rečima, zabava više ne mora da ima posledice da bi bila „prava“.

Naravno, postoje i skeptici koji ovaj trend vide kao „sterilan“ ili „previše ozbiljan“. Međutim, činjenice govore drugačije: broj događaja bez alkohola raste, publika se vraća, a koncept se širi iz nišnih krugova u mainstream.

To je jasan signal da se ne radi o prolaznoj fazi, već o promeni kulturnog obrasca.

Žurke bez alkohola nisu anti-zabava. One su odgovor generacije koja želi da se provede ali i da se sutra probudi bez mamurluka, griže savesti ili praznina u sećanju.

Za mlađu publiku, to nije odricanje. To je izbor.

U "Hamnetu" – romanu Megi O’Farel iz 2020. i dirljivoj ekranizaciji koja je dobila osam nominacija za Oskara – Agnes, žena Vilijama Šekspira, jeste travarka koja poseduje gotovo natprirodnu sposobnost da nasluti budućnost. Ali ona ne može da spase svog mladog sina od kuge, smrti koja dovodi do toga da dečakov otac napiše jednu od najvećih drama u celoj književnosti - "Hamleta".

I gotovo ništa od toga nije istinito na bilo koji proverljiv način, piše BBC.

Na papiru i na filmu, "Hamnet" je delo inspirisane mašte, bogata analiza tuge, ali proizašle iz minimalnih činjenica.

Istovremeno, ne može se reći da su Megi O’Farel ili rediteljka Kloi Žao iskrivile pravu priču, jer nema poznate priče, uprkos vekovima istraživanja Šekspirove prošlosti.

Mnogo je pitanja, ali malo stvarnih podataka.

Evidencija pokazuje da je 1582. Vilijam Šekspir, tada 18-godišnjak, oženio 26-godišnju En Hetavej, koja je bila u drugom stanju sa njihovim prvim detetom, Suzanom - prenosi Danas.

Tri godine kasnije rođena su im blizanci, Džudit i Hamnet, ime koje je u to vreme bilo upotrebljivo naizmenično sa Hamletom.

Godine 1596, kada je imao samo 11 godina, Hamnet umire. Sahranjen je 11. avgusta i gotovo je sigurno da Šekspir, koji je putovao sa svojom pozorišnom trupom, nije mogao da stigne u Stratford na vreme za sahranu.

Otprilike četiri godine kasnije, napisao je "Hamleta".

Niko ne zna da li je Šekspir bio primoran da oženi trudnu En ili su bili ludo zaljubljeni.

Ne zna se ni kako je Hamnet umro, ali kuga je tada besnela i velika je verovatnoća da je to bio uzrok njegove smrti.

Ali ono što je najvažnije - malo se zna o samoj En, uključujući da li je znala da čita i piše.

Fikcija joj daje snažnu ličnost (Džesi Bakli je nominovana za Oskara) i strastvenu romansu sa Šekspirom (Pol Meskal). "Hamnet" je zaista priča o Agnes.

U autorskom tekstu na kraju svog romana, O’Farel priznaje koliko se zapravo malo zna o Hamnetu i njegovim roditeljima.

Ali ona svoju priču gradi na pažljivom istraživanju kasnog 16. veka i smešta je u taj istorijski kontekst. Dok je istraživala period, rekla je BBC-u:

"Malo me je iznenadilo koliko je istorija i nauka loše tretirala Šekspirovu ženu, koju smo naučeni da zovemo En Hetavej. Uvek nam je predstavljena samo jedna priča o njoj, i većina biografa je sledila tu verziju, koja kaže da je bila nepismena seljanka koja ga je zarobila u braku, da ju je mrzeo i da je pobegao u London da bi je izbegao."

Zbog toga se vratila Šekspirovim dramama, da proba da je tu pronađe.

"Uvek osećala da mogu da vidim Hamneta u 'Hamletu'. Mislila sam da ona mora biti tamo", rekla je.

Čak je i njeno ime neizvesno. Njen otac, bogati farmer, ostavio joj je miraz u testamentu i nazvao je Agnes.

O’Farel je odlučila da svojoj junakinji da ime Agnes, zaključivši - ako je iko znao njeno ime, to bi bio njen otac.

“Bilo mi je simbolično da pored svega ostalog, ni njeno ime nismo pravilno zabeležili", rekla je.

Žena 16. veka

Džoj Eldridž Karni, autorka studije "Women Talk Back to Shakespeare: Contemporary Adaptations and Appropriations" i profesorka engleskog rekla je:

"O’Farelin prikaz je namerno odbacivanje vekovima pogrešnih pretpostavki o En, bilo kao strpljivoj, ali dosadnoj svetici koja čuva dom u Stratfordu, ili kao razuzdanoj starici koja je uvukla Šekspira u nesrećan brak."

Jedna inspiracija za Agnesinu intuitivnost dolazi upravo iz tih ponovnih čitanja Šekspirovih drama.

“U dramama postoji mnogo predskazanja, poput onij u 'Juliju Cezaru'", kaže O’Farel.

Znanje Agnes o biljkama i lekovitim napicima ima paralelu u dramama, naročito u monologu Ofelije u "Hamletu" kada ona izgleda da gubi razum i deli cveće i biljke drugim likovima, uz reči poput “Ruzmarin je za sećanje: moli se, voli, pamti".

"Čitala sam da je svako domaćinstvo u to vreme imalo baštu za lekovito bilje. I bila je odgovornost žene u kući da zna kako da pravi lekove i leči bolesti. To nije bilo nešto što su muškarci znali", rekla je spisateljica.

Ona zamišlja Šekspira kako se oslanja na stručnost svoje žene.

Džesi Bakli je Agnes predstavila onakvom ženom kakvu bismo, piše BBC, želeli da je Šekspir imao - izuzetnom na svoj način.

Toliko je neobična da se u filmu šuška da je, kako joj Šekspirova majka govori, “dete šumske veštice”. Pametna je, snažnog mišljenja i dovoljno razumna da vidi kako njen muž mora da sledi umetnički poziv u Londonu.

To je žena u koju bi genije mogao da se zaljubi.

Činjenica je da se njih dvoje udaljavaju kada Šekspir ostavlja porodicu u Strafordu na Ejvonu i odlazi da stvara u Londonu.

Hamnetova smrt je, s druge strane, pod velom misterije.

Veliki poznavalac Šekspira Stiven Grinblat u eseju "The Death of Hamnet and the Making of 'Hamlet'" vidi direktnu vezu sa predstavom, čak i dalje od odjeka Hamnetovog imena.

U filmu, kada Agnes putuje u London da sama pogleda predstavu – još jedan fiktivni momenat – vidimo kako glumcu koji igra Hamleta daju kostim i boju kose koji ga čine sličnim Hamnetu.

Važnost kastinga tu se još jednom istakla - Hamneta i Hamleta na sceni igraju dva rođena brata.

U ovoj interpretaciji, predstava nije samo način da Šekspir kanalizuje svoj gubitak. Igrajući duh Hamletovog oca, on se oprašta od sina na sceni, onako kako to nije mogao u stvarnom životu.

Ali ne treba nikada zaboraviti - na ovo remek-delo su uticali i drugi faktori, i književni, kulturni, politički.

"Veze između stvarnih događaja i Šekspirove umetnosti su samo spekulacije, koliko god bile intrigantne," ističe šekspirolog Dejvid Skot Kastan.

Zdravlje srca je u mlađim godinama često u drugom planu, ali posle 60. godine postaje jedan od najvažnijih zdravstvenih prioriteta. Sa starenjem raste rizik od kardiovaskularnih oboljenja, uključujući srčani i moždani udar, koji i dalje predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti kod osoba starijih od 60 godina.

Iako se srčani problemi često smatraju neizbežnim delom starenja, brojne studije pokazuju da životne navike mogu imati veliki uticaj na zdravlje srca – čak i kasnije u životu. Kako starite, krvni sudovi gube elastičnost, a srčani mišić postepeno postaje manje efikasan, što otežava pumpanje krvi.

Ali biološka starost, koja odražava stvarno stanje organizma i ćelija, ne mora nužno odgovarati hronološkoj starosti. Zato lekari upozoravaju na uobičajenu naviku koja može ubrzati starenje srca čak i više od pušenja, piše Parade.

Navika koja ubrzava starenje srca

Dok većina ljudi navodi redovno vežbanje, uravnoteženu ishranu i izbegavanje pušenja kao ključne navike za zdravlje srca, jedna od najvažnijih se često zanemaruje – kvalitetan i dovoljan san. Lekari ističu da hronični nedostatak sna može prerano oštetiti srce.

Dr Beverli DŽ. Fang, psihijatar i specijalista za medicinu spavanja, upozorava da je dugotrajno uskraćivanje sna povezano sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska, prenosi Index.hr.

„Rizik se takođe povećava kada ljudi redovno spavaju manje od pet sati noću. Neke studije pokazuju da je ova veza posebno izražena kod žena“, objašnjava ona.

Prema njenim rečima, nedostatak sna remeti sisteme koji regulišu krvni pritisak. „Kada ne spavamo dovoljno, aktivira se simpatički nervni sistem, što ubrzava rad srca i podiže krvni pritisak“, kaže dr Fang. Pored toga, povećava se nivo hormona stresa kortizola, što vremenom dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.

Šta se dešava sa krvnim sudovima

Dr Džek Volfson, kardiolog i osnivač kompanije Natural Heart Doctor, dodaje da nedostatak sna negativno utiče na funkciju endotela – tankog sloja ćelija koji oblaže unutrašnjost krvnih sudova.

„Krvni sudovi tada gube sposobnost da proizvode azot-oksid, supstancu koja im pomaže da se opuste. Kao rezultat toga, postaju čvršći i manje fleksibilni“, objašnjava on. „Dugoročno gledano, loš kvalitet i nedovoljna količina sna značajno povećavaju rizik od srčanog udara, moždanog udara i srčane insuficijencije.“

Oba lekara ističu da hronični nedostatak sna podstiče upalne procese u telu. Dr Volfson upozorava da čak i kratkotrajno uskraćivanje sna može oštetiti krvne sudove, ubrzati stvaranje plaka u arterijama i povećati njihovu krutost.

„Pored toga, postojeće naslage u krvnim sudovima postaju nestabilnije, što povećava rizik od njihovog pucanja – što je najčešći okidač srčanog udara“, kaže on. Nedostatak sna takođe pogoršava insulinsku rezistenciju, dodatno povećavajući kardiovaskularni rizik.

Dr Fang dodaje da nedostatak sna remeti cirkadijalni ritam, unutrašnji biološki sat tela, što dovodi do nepravilnih obrazaca krvnog pritiska i metaboličkih poremećaja.

Zbog svega ovoga, dr Volfson veruje da hronični nedostatak sna može dovesti do bržeg starenja srca nego pušenje.

„Pušenje je snažan kardiovaskularni toksin, ali hronični nedostatak sna istovremeno oštećuje više sistema u telu“, zaključuje on. „Loš san podstiče stalnu aktivaciju stresa, hroničnu upalu, hormonski disbalans, metaboličke poremećaje i ubrzano biološko starenje – sve odjednom.“

Kako nedostatak sna utiče na telesnu težinu

Nedostatak sna dodatno oštećuje srce povećavajući rizik od gojaznosti, koja je sama po sebi snažan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Lekari objašnjavaju da nedostatak sna remeti ravnotežu hormona koji regulišu apetit – nivoi grelina, hormona gladi, se povećavaju, dok leptin, hormon sitosti, opadaju.

Dr Fang ističe da nedostatak sna takođe utiče na sistem nagrađivanja u mozgu, što povećava želju za visokokaloričnom i nezdravom hranom. „Takođe je povezano sa smanjenom osetljivošću na insulin i poremećenom regulacijom šećera u krvi, što povećava rizik od razvoja dijabetesa“, kaže on.

Dr Volfson dodaje da hronični umor smanjuje motivaciju za vežbanje i fizičku aktivnost, što dodatno doprinosi povećanju telesne težine.

S obzirom na sve navedeno, redovan, kvalitetan san je ključan za zdravlje srca. Dr Volfson preporučuje odlazak u krevet nakon zalaska sunca i buđenje sa izlaskom sunca kako bi se podržao vaš prirodni cirkadijalni ritam. Takođe savetuje izbegavanje ekrana pre spavanja i redovno izlaganje dnevnoj svetlosti tokom dana.

Vaterpolisti Srbije ostvarili su plasman u finale Šampionata Evrope u Beogradu pošto su pobedili Italiju u plofinalnom meču sa 17:13 (5:3, 4:4, 6:3, 2:3).

Bilo je to još jedno sjajno izdanje izabranika Uroša Stevanovića, kojim su zakazali finalni duel protiv Mađarske, koja je sa 15:12 savladala Grčku u polufinalu.

Finale vaterpola se igra u nedelju, 25. januara od 20.30, uz direktan prenos na kanalu RTS 1.

Srbija je savladala Mađarsku tokom druge faze takmičenja. Slavili su u meču grupe E rezultatom 15:14.

Međunarodni sajam peradarstva će od juče, 49. godinu za redom predstaviti veliki broj sitnih životinja u Somboru, a šta posetioci mogu da očekuju, najavio je Igor Gromilović, kao predstavnik organizatora jedne od najveđih evropskih manifestacija ovakvog tipa, Društva odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“, kojem su se na predstavljanju ovogodišnjeg sajma pridružili predstavnici lokalne samouprave, član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Igor Ćupurdija i direktor Turističke organizacije grada Jovan Uzelac.

Međunarodni sajam sitnih životinja svečano je bio otvoren juče u 13 sati u nekadašnjem tržnom centru „Ziper“ na Staparskom putu, a za posetioce izložba je dostupna do nedelje, 25. januara - piše Dnevnik.rs.

- Kao organizatore raduje nas da smo ove godine premašili dosadašnji kapacitet u tržnom centru „Ziper“, tako da smo morali da obezbedimo dodatni prostor, što znači da je broj životinja dodatno povećan. Ova manifestacija svakako ne bi bila moguća bez pomoći lokalne samouprave Sombora, kao i gradske Turističke organizacije kojima, kao i svim sponzorima dugujemo zahvalnost – rekao je Gromilović i dodao da je obezbeđeno 5.000 besplatnih ulaznica za najmlađe sugrađane, kao i 100 besplatnih ulaznica za dobrovoljne davaoce krvi.

Grad Sombor podržava manivestaciju u okviru koje će se održati Državni šampionat sitnih životinja Republike Srbije i 6. Memorijal Prm. dr Zoran Parčetić – Nona, potvrdio je Igor Ćupurdija i pozvao sugrađane da posete sajam. Govoreći o turističkom aspektu ovog događaja Jovan Uzelac je rekao da se očekuju izlagači sa preko 2.500 eksponata, kako iz Srbije, tako i iz inostranstva, koji će, kao i posetioci iz drugih sredina, imati priliku da posete i neke somborske znamenitosti i ustanove kulture.

Program dodele bespovratnih sredstava za podršku razvoju privrednih aktivnosti u seoskim sredinama, predložen od strane Ministarstva za brigu o selu, objavljen je na sajtu e-konsultacije i zainteresovani mogu na njega da podnesu komentare do 27. januara.

Maksimalni iznos bespovratnih sredstava koji jedinica lokalne samouprave na osnovu javnog konkursa može dodeliti po prijavi preduzetnika iznosi do 1.200.000 dinara (oko 10.000 evra).

Dodeljena bespovratna sredstva biće preneta preduzetniku na poseban namenski dinarski podračun otvoren kod Uprave za trezor nakon zaključenja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava.

Kako navode na sajtu biznis.rs, sredstva se mogu dodeliti za nabavku novih mašina i opreme za obavljanje zanatskih, proizvodnih i uslužnih delatnosti u skladu sa registrovanom delatnošću preduzetnika.

Podsticaj nije namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, proizvodnju duvanskih proizvoda, izgradnju, adaptaciju i rekonstrukciju objekata, opremanje ugostiteljskih objekata, nabavku potrošnog materijala, saobraćaj i transport, troškove kredita ili lizinga, konsultanstske, marketinške ili računovodstvene usluge, niti za organizovanje igara na sreću.

Cilj programa je podrška razvoju privrednih aktivnosti u seoskim sredinama, čime se omogućava efikasnije korišćenje potencijala za održivi ekonomski i društveni napredak seoskih sredina, odnosno otvaranje novih radnih mesta, razvoj lokalne zajednice, stvaranje uslova u toj sredine za korišćenje različitih usluga i povećanje životnog standarda seoskog stanovništva.

Pravo učešća na javnom konkursu ima preduzetnik koji ispunjava sledeće uslove:

- Da je državljanin Srbije

- Da do dana raspisivanja konkursa ima neprekidno prijavljeno prebivalište najmanje tri godine

- Da je registrovan u APR-u u skladu sa zakonom

- Da konkuriše za obavljanje delatnosti koja je njegova registrovana delatnost

- Da mu račun nije u blokadi počev od 2026.

- Da je izmirio javne prihode

- Da se protiv njega ne vodi izvršni postupak

- Da u prethodne tri godine nije primio državnu pomoć

- Da poseduje poslovni prostor u kojem će obavljati delatnost.

Кakva je procedura?

Podnosilac prijave na javni konkurs je jedinica lokalne samouprave, a svaka jedinica lokalne samouprave može konkurisati samo jednom prijavom.

Nakon dodele sredstava, jedinica lokalne samouprave je u obavezi da raspiše javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava preduzetnicima koji su upisani u odgovarajući registar, a koji vodi Agencija za privredne registre do 31. decembra 2025.

Podnosilac prijave na javni konkurs koji raspisuje jedinica lokalne samouprave je preduzetnik koji mora da ispunjava sledeće uslove:

- Da je registrovan u skladu sa zakonom o registraciji

- Svaki podnosilac prijave može konkurisati samo jednom prijavom

- Sedište poslovanja preduzetnika mora biti registrovano na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja raspisuje javni konkurs

- Preduzetnik je u obavezi da realizuje projekat u seoskoj sredini, odnosno u naseljenom mestu izvan gradskog, opštinskog sedišta i prigradskog naselja te jedinice lokalne samouprave.

Ministarstvo će nakon stupanja na snagu ove Uredbe raspisati javni konkurs koji će biti objavljen na sajtu Ministarstva za brigu o selu.